Nije pitanje u zelji da neko gine, vec u zaljenju necijih zrtava. Normalna je pojava da ti se zategne srce kad procitas nesto o neduznoj osobi koja je gnusno ubijena, ali generalno gledano, ne interesiraju me ne-hrvatske zrtve zadnjih ratova. To je razlika. I ako mi ti sad hoces reci da tebe zanima neki ubijen dida u Skabrnji, pa, mogu ti reci, ne virujen ti.

Šta će biti, dobit ćete po ušima kao i svaki put kada ste se uzdali u Ruse. Vi nikako da shvatite da se nalazite van ruske interesne zone i da trebate druge saveznike. Rusima služite samo da oni na vama nešto ušićare, u toj trgovini vi ste uvijek donji i pušiona. Fascinantna je ta srpska zaslijepljenost Rusima i vjera u njih...

Na evropskoj političkoj sceni je došlo do nove ostavke. Bez posla je ostala vlada Republike Srpske, koja je u sastavu Bosne i Hercegovine. Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, taj korak je objasnio težnjom da „vlada dobije više energije“.

Bosanska ekonomija stvarno preživljava komplikovana vremena. Nivo nezaposlenosti među aktivnim stanovništvom iznosi 42%, a ekonomski rast 2010 – 2011. godine je zamenjen recesijom. Ako se prisetimo da je odmah posle toga došlo do ostavke vlade Slovenije i vrlo brzo i do identičnog koraka bugarskog kabineta – vreme je da se govori o pravoj panici koja je zahvatila vlade.

Bez obzira na to unutrašnji politički razvoj Republike Srpske u najmanjoj meri može da se okarakteriše kao krizni. Prvo, postupci Milorada Dodika omogućuju da se očuva ono najvažnije, a to je vladajuća koalicija na čijem čelu je Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata, uz učešće Demokratskog narodnog saveza i Socijalističke partije. U Banja Luci je već objavljeno da će koalicija tih partija biti očuvana, i da će deo ministara dobiti posao i u novom kabinetu.
Šta više, predsednik Dodik je bio bezgranično delikatan kada je dao argumentaciju za svoju odluku. On je podvukao da je kabinet Aleksandra Džombića, sada već eks-kabinet, napravio „maksimum napora“ kako bi se socijalno-ekonomska situacija u Republici Srpskoj stabilizovala. Mada je, bez ikakvih ograda, postojala velika sablazan da se za ekonomski haos optuži baš Džombić. On je u novembru 2010.godine na dužnosti premijera zamenio nikoga drugog, do lično Milorada Dodika.

A sada vlada Republike Srpske dobija ženski lik kroz ličnost Željke Cvijanović, koja je u Džombićevom kabinetu zauzimala dužnost ministra za ekonomske odnose i regionalnu saradnju.

Ovakva naslednost je izuzetno važna upravo u uslovima postojanja finansijske krize, jer ona omogućuje da se strategija ekonomskog razvoja gradi na duži rok, tako da može da se bazira i na ekonomskim, i na spoljnim izvorima razvoja.

Za bosansku Republiku Srpsku taj izvor strategije ekonomskog razvoja svih prethodnih godina je bila Rusija. Saradnja Banja Luke i Moskve je već de-fakto stekla strateški karakter, kroz pomaganje bosanskim Srbima da prežive u nepovoljnom, a često i otvoreno neprijateljskom geopolitičkom okruženju. Navedena saradnja se razvija u okvirima, pre svega, energetske sfere, koja u savremenom svetu ima strateški karakter.

Samo pre mesec dana, početkom februara, u Moskvi je došlo do važne radne posete predsednika uprave OAO „Gazprom“ Alekseja Milera i Milorada Dodika. Učesnici sastanka su prodiskutovali perspektive organizacije isporuka ruskog prirodnog gasa i konkretno „označili konkretne korake“ u vezi sa izgradnjom gasovoda – kraka cevovoda „Južni tok“ koji će voditi u Republiku Srpsku,kao i razvoj saradnje u sferi elektroenergetike. Konkretan rezultat sastanka je bila odluka o izradi pravaca saradnje u sferi energetike. Oni će Rusiji omogućiti da sa Republikom Srpskom potpiše međunarodni pravni dokument koji će regulisati zajednički rad u sferi energetike.

Navedenim pravcima saradnje razvijaju se stavovi Memoranduma o uzajamnom razumevanju koji su Gazprom i vlada Republike Srpske potpisali u septembru 2012.godine. Osim izgradnje kraka „Južnog toka“ radi se i o gasifikaciji naseljenih mesta kroz koje će prolaziti njegova trasa, kao i prevođenju na ruski prirodni gas centrala koje postoje na teritoriji Republike Srpske.

Drugi najvažniji pravac saradnje Rusije i Republike Srpske koji bosanskim Srbima dozvoljava da se odupru finansijskim i političkim krizama ostaje industrija nafte. Još 2007. je OAO „Zarubežneft“ stekla NPZ „Bosanski Brod“ (sada je to „NPZ „Brod“) – fabriku za proizvodnju motornih maziva u Modriči i Kompaniju za promet naftom „Petrol“ sa 79 benzinskih pumpi.

Osnovna aktiva koju u Republici Srpskoj poseduje „Zarubežneft“ je NPZ „Brod“ sa kapacitetom 4,2 miliona tona nafte godišnje. Radi se o jednom od najvećih preduzeća za preradu sirove nafte na teritoriji bivše Jugoslavije koje od 2005. ne radi. U istom stanju je bila i osnovna linija preduzeća u Modriči za proizvodnju motornih ulja sa projektovanim kapacitetom od 77 hiljada tona.

2008.godine je „Zarubežneft“ posle kapitalnog remonta pustila u rad prvu liniju kombinata za preradu nafte „Brod“ sa kapacitetom 1,2 miliona tona nafte godišnje. „Brod“ proizvodi dizel-gorivo, benzin Ai95 i Ai 98, mazut, komprimovani gas, bitumen i bazno ulje (BUS) – sirovinu za proizvodnju hidrokreking ulja i parafina u fabrici u Modriči.

U„Brodu“ se proizvodi 60% od ukupnog tržišta naftnih derivata Bosne i Hercegovine. Prodaja naftnih derivata se delimično vrši preko sopstvene mreže benzinskih pumpi i lokalnih kompanija. Investirano je 40 miliona evra. A u aprilu 2009.godine puštena je u rad glavna linija za proizvodnju hidrokreking baznih ulja i parafina u Modriči.

U septembru 2001. u rad je puštena i druga linija NPZ „Brod“. Kompletno je u 2008.godini „Zarubežneft“ za kapitalni remont i rekonstrukciju NPZ „Brod“ uložila oko 100 miliona evra, a u obnovu MPZ „Modriča“ preko 5,5 miliona evra. Za period do 2014. ruska strana planira da u NPZ uloži još preko 500 miliona evra, a u MPZ – 10 miliona. Osim toga, „Zarubežneft“ nastavlja da realizuje program proširenja mreže benzinskih pumpi u Republici Srpskoj, u koji je do sada uloženo 16 miliona evra.

U 2001. je proširena maloprodajna mreža kompanije tako što je nabavljeno 10 benzinskih pumpi na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Danas „Nestro Petrol“, koji je formiran na bazi kompanije „Petrol“ predstavlja jednu od najvećih maloprodajnih mreža na teritoriji BiH i susednih država – Srbije i Hrvatske. Samo za period 2008 – 2010. budžet Bosne i Hercegovine se zahvaljujući prodaji navedenih projekata dopunio sa 438 miliona evra od poreza i drugih dažbina.[5]

Takva je osnovna geografija saradnje Rusije i Republike Srpske, koja omogućuje da se očuva finansijsko-ekonomska i unutarpolitička stabilnost Srpske. Takođe, to predsedniku omogućuje da obnovu vlade sada izvrši na najbezbolniji način.

Upoređenja radi: u drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici – Sloveniji – postoji mnogo manji politički interes. „Glavni“, Janez Janša, otišao je pod teretom ne recesionih, već korupcionih problema. U januaru ove godine nacionalna antiorupciona komisija je objavila izveštaj o tome, da Janša nije „deklarisao“ preko 200 hiljada evra. Prema merama Evropske unije – cifra i nije baš neka. Ali za malu Sloveniju postupak premijera je postao neprijatno iznenađenje, mada sam Janša kategorički odbija sve optužbe, a ni sud, uostalom, do sada nije doneo nikakvu odluku u vezi s tim. U nekoliko nedelja vladajuća koalicija se raspala, te je noću, sreda na četvrtak, 28. februara, parlament Slovenije Alenki Bratušek dao zadatak da formira novi kabinet.[6]

Što se tiče Bugarske, njena elita na vlasti je u vrlo lošoj situaciji. Do ostavke kabineta Bojka Borisova došlo je zbog masovnih antivladinih manifestacija. Učesnici tih manifestacija su okrivili kabinet za ogromne mahinacije sa komunalnim tarifama koje je omogućio zamršeni sistem stranih posredničkih firmi iz Evropske unije. Odnosi Sofije i Brisela i bez toga su se našli u teškoćama, a sada najverovatnije i Bugarsku čeka novo pomeranje roka za prijem u šengensku zonu.

Poslednje tendencije razvoja situacije u zemljama Centralne i Istočne Evrope su nerazdvojne od širih opšteevropskih procesa. Kako su pokazali najnoviji događaji: vanredni parlamentarni izbori u Italiji, masovne antivladine akcije u Španiji, kao i stalna unutarpolitička previranja u Grčkoj - finansijska kriza u Evropskoj uniji je dobila i političku težinu. A to je opasnije od kolebanja kursa evra ili od promene vrednosti državnih papira.

U takvoj situaciji, kako pokazuje iskustvo Republike Srpske, najbitniji značaj stiče uzajamno korisna saradnja sa svojim strateškim partnerima. Za Banja Luku takav partner je bila i ostaje Moskva.

Kada kazem razvijeniji, mislim na sve grane industrije, standard stanovnistva, resurse, svijest i sirinu razmisljanja kod ljudi (pod ovo komotno racunajte obrazovanost, mada ne mora da znaci), urbanizacija i sve ostalo..

Ne znam šta je smiješno na temi.

Inače svi priznaju Vukovima da su bili najbolja srpska postrojba u BiH. Zanimljivo, i u dokumentarcu o Maslenici a prigodom 20godišnjice operacije, spominju se Vukovi sa Vučjaka, pa čak nekoliko pripadnika govori o sebi. Mislim da je to prvi put na ovom prostorima da jedna strana daje prostora pripadnicima druge strane.

Ima nešto na 0:54:30 pa nadalje.

Nije sva federacija vaša a kurčite se hrvatskim dijelom u propagandi protiv RS. Odvojite i vagajte ono što vi imate protiv Srba i RS.

0 0G+0
:D
SDA saopštila je da neće učestvovati u novoj Vladi RS zbog neprihvatanja kandidature Dževada Mahmutovića za ministra trgovine i turizma.
SDA je ocijenila da je odbijanje Mahmutovićeve kandidature "uvreda za sve bosanskohercegovačke patriote, a posebno povratnike u Republici Srpskoj".
Ova stranka ističe da je nerazumljivo da politički vrh Republike Srpske i dio javnosti ne prihvataju Mahmutovića, koji je povratnik i želi sa komšijama Srbima "zajedno živjeti i graditi bolju budućnost za sve građane".
Kandidatura Mahmutovića za ministra u novoj Vladi Srpske izazvala je nezadovoljstvo u Srpskoj, budući da je nosilac muslimanskog ratnog priznanja.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ranije da u novoj vladi Srpske nema mjesta za ljude sa bilo kakvim teretom na leđima, a pogotovo ne onim iz rata.
"Hoće li ili neće SDA prihvatiti uslove koji su jasni i ispod kojih ne idemo, to je njihova odluka. Ako insistiraju na nekom imenu za koje mi jasno kažemo ne, onda znači da neće", rekao je Dodik.
(MONDO/ Srna )
0 0G+0


Log: Tekst kopiran sa BanjalukaLive portala: http://www.banjalukalive.

Na kraju 2012. u MUP-u RS-a bilo je zaposleno 6.784 radnika, što je za 68 ili 1,1 posto manje u odnosu na isti period 2011. godine.

Kada je u pitanju nacionalna struktura, najviše je zaposlenih

Srba i to 6.282 ili 92,6 posto,
Bošnjaka 383 ili 5,6 posto,
Hrvata 75 ili 1,1 posto,
ostalih 44 ili 0,7 posto,

podaci su u Izvještaju o radu entitetske policije u prošloj godini.

Mile,rekao svoje, Dušica lijepo razgovjetno na srpskom objasnila da nema ništa od Mahmutovića i eto toliko. Saopštenje SDA je toliko rastužilo građane Republike Srpske. Ko ljudima im Mile ponudio mjesto,oni htjeli zločinca u Ministarstvo i malo morgen.