Odavno mi nisu prijetili triskom. :)

A da će te dat Ciganima?

Prvo, s moje strane jedna ispravka. Naši narodi jako vole da svaku nepoznatu reč proglase turcizmom, i sve što ne znamo odakle je, to je "od Turaka". Dakle, turcizmi nisu sledeće reči:

* gazda - hungarizam
* astal - povratni hungarizam - prvo su Mađari od nas preuzeli "stol" i nazvali ga "asztal", što se izgovara približno kao "ostol", a onda mi od njih "astal"
* hartija - od grčkog "hartis" što znači list papira

Sledi spisak turcizama koji se i danas aktivno koriste i u mom dijalektu sa severoistoka Crne Gore. Nema potrebe da me BILO KO ISPRAVLJA, jer ako možda ove reči kod vas znače nešto drugo, kod nas znače upravo ovo što ću napisati:

* beut / baut - kad je neko jako pospan, kad ne znaš da li je budan ili spava; ubautiti - biti u stanju beuta / bauta
* đuturum - nesposoban čovek, bogalj, invalid (nezavisno od starosti)
* makanja - malo dete, koje nije sposobno ni da jede samo (do 4-5 godina)
* fursat - kad neko naporno i uporno traži uslugu, tj. kad previše iskorišćava nekog ko mu čini uslugu / fursadžija - čovek koji bestidno preteruje u korišćenju tuđih usluga
* česma - za svakog koga znam česma je česma, mesto odakle piješ vodu, ne daj bože, daleko bilo, nekakva "pipa"; a slavina je deo česme, sama cev iz koje izlazi voda sa otvaračem-zatvaračem
* vakat - vreme
* seiriti - otvoreno uživati u tuđem neuspehu/nesreći
* mašala - uzvik uz čestitanje nekome na uspehu ili sreći, ili prosto uzvik zadivljenosti nad nečim lepim, moćnim, velikim
* sevap - učiniti nešto dobro ili korisno za drugoga, dati nešto potrebitome a koji ne traži
* đuture - otprilike, bez mere
* češagija - prenosno značenje: zapodevanje svađe, traženje đavola
* ćasa - zdjelica
* džabe - besplatno
* vala - poštapalica kao bogami, dakle, znači...
* sijaset - gomila, mnozina...
* kijamet - nevreme
* čaršav - "plahta" (valjda)
* fukara - loš čovek (jednina)
* ajvan - preneseno: divljak
* jok - ne, neću, neće, nisam, nismo...
* kesa - papirna ili najlonska vrećica
* burek - ima tradicionalno sa mesom, sirom ili ponekad zeljem; sirnica je kod nas pita sa sirom, i razlikuje se od bureka sa sirom
* đubre - đubrivo (gnojivo), preneseno: loš čovek; za otpad kažemo "smeće", ali ne koristimo izraz "on je smeće od čovjeka"

Dalje, idu riječi koje koriste isključivo muslimani kod mene u J-I "Sandžaku":

* hairli - srećno / sa srećom
* bujrum - izvoli
* poselamiti - čestitati na nečemu
* amidža - stric
* daidža - ujak
* hena - tetka
* bika - baba

Slede turcizmi koje se više ne koriste, koriste ih eventualno stariji od 70 godina na selu, a mlađi ih uglavnom razumiju:

* aferim - bravo
* popišmaniti se - predomisliti se, pokajati se
* konak - noćenje
* avlija - dvorište
* džada - put, drum, cesta
* direk - stub, bandera

ili ne razumiju:

* adet - običaj
* milet - vera, nacija
* duvar - zid
* dolap - sud za prženje kafe na vatri
* ajvan - u značenju "životinja"

Ovo su turcizmi koje nikad nisam čuo da neko izgovara u CG:

* belaj
* jaran
* raja
* ašikovati
* ćenifa
* bećar
* dernek
* ćuprija
* ortak
* lakrdija

I za kraj, turcizmi koji su poslednjih decenija UŠLI u govor, preko medija i literature, a paralelno se koristi i dalje riječ sa desne strane (neka češće, neka ređe):

* boranija - maune
* testera - šega, pila
* kajmak - skorup
* merdevine - stube
* burgija – svrdlo
* kapija - vratnica, struga
* kusur - rešto