Prijetnje Hrvatima u Brčko distriktu!

"Krndelj je svojom diskusijom toliko izazvao Ahmeta Deriševića iz Stranke demokratske akcije, koji je vidno gnjevan poručio da u Brčko distriktu neće proći nikakve nacionalne opcije i da je Brčko distrikt vlasništvo njegovih “građana” te da se tu mora govoriti o “građanskim opcijama”. Kazao je da se iz distrikta ali i BiH trebaju seliti svi oni koji ne mogu prihvatiti da u Distriktu ne mogu postojati hrvatske, srpske ili bošnjačke opcije, nego samo “građanske”. Dervišević je za Krndelja konstatirao da u Brčko pokušava prenijeti “hrvatski problem” iz Federacije BiH, ali da u Brčkom ta priča neće proći"

http://posavski-obzor.info/komentari/hrvate-u-brcko-distriktu-ne-majoriziraju-njima-prijete

Jel Krndelj sad u Ljiljinom HSS-u?

Uskoro počinje izgradnja obilaznice oko Brčkog...



http://posavski-obzor.info/ekonomija/ob ... oko-brckog

Branimir Filipović, zamjenik šefa odjela za Zdravstvo Vlade Brčko distrikta, izjavio je za lokalni radio u Brčkom da je postignut dogovor sa boračkim organizacijama iz komponente Armije BiH o gradnji stambene zgrade u gradu Brčkom namijenjene za stambeno zbrinjavanje 40 obitelji boračke populacije i koja bi se zvala, ni manje, ni više, nego «LJILJANKA»!!!!

Ma kakva obilaznica, kakvi bakraci, Brcko Distrikt je u politickoj blokadi i pravno-politickom haosu, posto je vecina bosnjackih poslanika okupljena oko osovine SDP-SDA u lokalnom brcanskom parlamentu uz pomoc jednog poslanika hrvatske nacionalnosti i jednog poslanika srpske nacionalnosti oborila gradonacelnika srpske nacionalnosti Dragana Pajica koji je iz SNSD-a, dok su protiv smjene Pajica bili skorom svi poslanici hrvatske nacionalnosti i skorom svi poslanici srpske nacionalnosti, na kraju ovaj je otisao na sud sa tezom da je njegova smjena nelegitimna i dobio na sudu, vracen je na mjesto gradonacelnika, ali nazalost bosnjacka SDP-SDA garnitura i dalje blokira parlament raznim opstrukcijama. Tako da Brcko Distrikt i dalje ima vlast, ali je ta vlast je u blokadi zbog vec navedenih razloga, Nazalost Brcko Distrikt je zrtva prepucavanja na drzavnom nivou, uglavnom na relaciji izmedju SDP-a sa jedne strane i SNSD-a sa druge strane, tako da, pored vlasti blokirani su i svi kljucni ekonomski projekti bitni za gradjane Brcko Distrikta, pa samim tim i ovaj konkretni projekat izgradnje obilaznice oko Brckog.

U Brckom nam je veci problem zagadjenje koje dolazi sa obliznje deponije smeca nego sami Bosnjaci.

Sta ja znam, valjda vlastodrsci cekaju da puno gradjana "popizdi" pa tek da onda da ukljanjaju deponiju.

Reorganizacija Brčko Distrikta BIH - predlog rešenja




Vlasti u Republici Srpskoj smatraju da su davno stečeni uslovi za okončanje supervizije u distriktu Brčko, te očekuju da će do kraja maja 2012. biti završena faza tranzicije upravljanja OHR-a u distriktu. RS očekuje da uskoro institucije vlasti u distriktu sasvim preuzmu odgovornost za njegovo funkcionisanje (inače, RS je nedavno otvorila svoju kancelariju u Distriktu, gde građani koji su se opredelili za državljanstvo RS mogu u svom mjestu stanovanja da regulišu mnoga pitanja administrativne prirode). S druge strane, isto ne misli predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović koji je uputio pismo ambasadorima zemalja članica Upravnog odbora Saveta za provođenje mira u kojem je ocenio da nisu stečeni uslovi za okončanje režima supervizije za Brčko distrikt. On je naveo da i pored toga što je status distrikta regulisan konačnom odlukom Arbitražnog tribunala, Statutom distrikta i Amandmanom I na Ustav BiH, problem to što su druga pitanja i nadležnosti regulisani odlukama entitetskih vlada ili parlamenata, te da stoga postoji opasnost mogućeg jednostranog poništavanja tih odluka od vlada ili parlamenata, misleći pre svega na RS, koji su ih doneli.

Situacija u Brčkom donekle podseća na stanje u Mostaru, koje se trenutno čini teško rešivim. Dok su pre šest godina većina i Hrvata i Bošnjaka bili za opstanak šest gradskih (etničkih) opština, danas se dominantna bošnjačka stranka u gradu na Neretvi (SDA) zalaže za povratak na staro stanje dok se Hrvati, koji bi implementacijom odluke Ustavnog suda mogli da faktički vladaju gradom, protive. U Mostaru se i efemerna pitanja u gradskom parlamentu pretvaraju u etnička jer postoji bojazan kod oba naroda da ne dođu i situaciju da ne budu ''svoji na svome''. Nešto je manje napeta situacija u Distriktu, ali je daleko od toga da je tom gradu, koji je dobio ogromne donacije i investicije, idilična međunacionalna situacija, dok je i ekonomsko stanje znatno pogoršano. Inače, Brčko je jedina opština u BiH koja nema apsolutnu etničku većinu nekog naroda, ali opasnost da dve nacije glasaju konzistetno protiv treće trenutno je sprečena pravilima supervizora, koja bi mogla, na kraju krajeva, odlukom Ustavnog suda BiH da bude dovedena u pitanje kao i u slučaju Mostara (jer npr. ne može nečiji glas više vredeti).
Prema odredbama arbitražnog tribunala za Brčko distrikt BiH, ta opština je postala kondominijum (suvlasništvo) entiteta. Jedini zakoni koji važe na području Distrikta su oni koje je izglasalo lokalno zakonodavno telo, te zakoni izglasani na nivou države BIH (važe i državni simboli). Za praćenje implementacije Arbitražne odluke određen je poseban Supervizor, koji praktično ima odrešene ruke, kao i OHR na nivou države. rbitražna odluka je odredila i da će supervizija u biti okončana kada institucije vlasti Distrikta bidu sposobne same da funkcionišu bez „pomoći" stranaca. O budućnosti supervizije će se raspravljati na sednici Saveta za implementaciju mira u maju ove godine. Odluka će zavisiti od procene da li je Brčko distrikt dovoljno sposoban da, nakon okončanja supervizije, deluje funkcionalno.

Želeći da ubrza odlazak OHR i supervizora iz Brčkog krajem prethodne godine Vlada RS je, pod pritiskom stranaca, „izbrisala" administrativnu granicu ovog entiteta koja prolazi kroz Brčko distrikt BiH. Inače, već su nalogom supervizora za Brčko 2006. ukinuiti entitetski zakoni na području Distrikta i proglašen je prestanak pravnog značaja međuentitetsk
Indikativno je da se u izveštaju Međunarodne krizne grupe sa kraja 2011. navodi da je vreme za zatvaranje međunarodne supervizije distrikta. Ističe se da je za Brčko neophodna nova strategija i ostanak Arbitražnog tribunala u smislu bezbednosnog mehanizma. U slučaju ozbiljnog narušavanja autonomije Brčkog, smatraju da bi tribunal ponovo mogao da otvori superviziju. Navodi se da Brčko ima problem sa unutrašnjom političkom funkcijom vlasti. Smatraju da je potrebno otvaranje kancelarije EU u Brčkom koja bi zamenila OHR. Potencira se da se zadržavanjem supervizora, kao nekoga ko snosi završnu odgovornost u Distriktu, daje mogućnost lokalnim političarima da na lak način izbegnu konačno prihvatanje odgovornosti. Dakle, po MKG, lokalni političari, institucije za sprovođenje zakona i sudstvo treba da preuzmu odgovornost.e granice u Distriktu.

Konture novog predloga

Nije sporno da je glavni uzrok nefunkcionalnosti Distrikta to što se predstavnici tri naroda plaše da bi mogli da budu majorizovani (slično kao u Mostaru, gde su Bošnjaci protiv ideje jedan čovek jedan glas, kao što su i Srbi i Hrvati protiv takve ideje na nivou BiH). Primećujući koliko je bitan etnički element supervizor je u uveo pravilo po kome predstavnici sva tri naroda, iz različitih stranaka, moraju biti zastupljeni u parlamentu Distrikta, rotirajući čelne pozicije. Slično je i u drugim organima vlasti, sudstvu, policiji, tužilaštvu.
Bazična ideja autora ovog teksta je da se, kao Mostar do 2006, grad podeli ovoga puta na devet opština, koje bi bile geografski određene i imale etničku većinu Srba, Bošnjaka ili Hrvata. Dve od tih opština bile bi gradske. Ključni motiv za ovakav predlog je taj da bi se spuštanjem seta nadležnosti na opštinski nivo praktično eliminisala potreba za nacionalnim ključevima i snažno povećala efikasnost odlučivanja generalno. Verovatno bi ovim predlogom najzadovoljniji bili Hrvati, koji bi dobili dve opštine (Boderište i Ulice-Ravne), koji su inače marginalizovani na nivou Distrikta. Srbi i Bošnjaci imali bi po jednu gradsku i po dve, odnosno tri rubne opštine. Srbi bi mogli da budu nezadovoljni jer tzv. ''srpski etnički prostor'' bio i na ovaj način prekinut (prosto zato što Bošnjaci dominiraju u delu grada zapadno od Brke), dok bi bošnjačka ideja o tome da bi ako postanu većina mogli da dominiraju gradom bila faktički onemogućena (Gornji Rahić, Brka i Šatorovići bili bi centri tri rubne gradske opštine sa bošnjačkom većinom). U svakom slučaju, i strah od raspada BH i i strah od majorizacije u Distriktu bi na ovaj način bili smanjeni, i sva tri naroda bi se više fokusirala na životna pitanja. Treći strah, onaj od toga da bi sukob u BiH mogao upravo da počne u Brčkom, takođe bi bio smanjen, jer bi se na neki način znalo šta je ''linija kompromisa''. Gradske opštine bi samo potvrdile postojeće etničke linije (to bi možda bilo komplikovano npr. u Novom Brčkom), koje se inače ne poklapaju sa nekadašnjim entitetskim, odnosno znatno su nepovoljnije za Srbe. Izbori za Distrikt bi mogli da budu održavani u devet izbornih jedinica (gradskih opština) koje bi davale fiksiran broj mandata, što bi značilo da izbori nisu popis, kako što to obično biva u Brčkom.

Kada je u pitanju nadležnost BH i nadležnost entiteta i tu bi mogao biti napravljen novi kompromis koji bi običnim ljudima doneo npr. jeftiniju struju ili jednostavniju zdravstvenu zaštitu. Pitanje školstva bi npr. moglo biti preneto sa gradskih opština na entitete, dok bi npr. tužilaštvo i sudstvo moglo biti na nivou BiH. Mogući su i dodatni slični aranžmani. Jasno je da bi ovo imalo i pozitivne ekonomske reperkusije, jer bi funkcionisanje grada sa neverovatnim brojem faktički državnih nadležnosti, postalo jeftinije. Pitanje koje se već postavlja, a to je predstavljanje Distritka u organima BiH moglo bi da bude rešeno tako što bi Brčko imalo direktne predstavnike u parlamentu BiH, dok bi s druge strane u entitetskim parlamentima opštine sa većinom Hrvata i Bošnjaka glasale na izborima za skupštinu FBIH, a tri srpske gradske opštine za parlament RS.

Gradu bi npr. ostale nadležnosti nad ubiranjem raznih poreskih prihoda (i deo od 3,55% koju mi ide od indirektnih poreza, dok bi drugi deo od istih 3,55% išao gradskim opštinama). Grad bi mogao da aktivno utiče na razvoj velikih infrastrukturnih projekata. Distriktu bi ostale određene gradske službe, komunalna preduzeća, gradske bolnice, fakulteti i naravno sekretarijati. S druge strane, gradske opštine bile bi odgovorne za funkcionisanje domova zdravlja, osnovnih i srednjih škola, vrtića. Posao u vezi sa građanskim stanjima i matičnim knjigama bi se mogao obavljati objedinjeno (u nadležnosti gradske uprave).

Na gradske opštine bi trebalo preneti pravo svojine nad imovinom i njenim raspolaganjem. Gradske opštine bi mogle da učestvuju u predlaganju projekata, te i strategije razvoja grada, koji bi bili finansirani iz budžeta grada. Nadležnosti gradskih opština bile bi i u domenu komunalnih delatnosti, infrastrukture i urbanizma. Negradske opštine mogle bi da imaju svoje komunalne sisteme (npr. vodovod, kanalizacija).

Gradske opštine bi do novca mogle doći i mogućnošću da postavljaju objekte na javnoj površini bez saglasnosti grada, isto kao i reklame i sredstava oglašavanja (mogle bi i da vrše dodelu zemljišta u zakup radi legalizacije bespravno izgrađenih objekata). Trebalo bi i deo nadležnosti za podsticaj razvoja poslovanja malih i srednjih preduzeća preneti na gradske opštine. Na kraju, gradske opštine mogle bi dobiti mogućnost da apliciraju za realizaciju državnih i međunarodnih projekata.

Čini mi se kao neloš prijedlog po Hrvate (dvije hrvatske općine su označene žutom i narančastom bojom).
http://blog.b92.net/text/20322/Reorganizacija-Brcko-Distrikta-BIH---predlog-resenja/#k1269258