Morate shvatiti da rs nije entitet samo srpskog naroda vec svih konstitutivnih naroda u njemu i ostalih gradana. Stoga treba pronaci datum koji je prihvatljiv za sve. Mada entitet sam po sebi nije prihvatljiv u sadasnjem obliku, da ne govorimo o tome kako je nastao. Slijedece na redu: ime federalne jedinice.

Ustavni sud BiH se popisao po Dodiku i njegovim Srbekima, i dao im do znanja koliko drzi do njihovih djikanskih fantazija.

Time je omca oko vrata nejjaci jos vise stegnuta: dal imaju petlju objesit se ili ce ko jade podvit rep i othljumati u brlog, uskoro cemo vidjeti.

Rusi će podržati referendum, a što se ostalih (računajući i tebe) tiče, ko vas jebe

Polupali ste loncice miss BBC, Ustavni sud BiH je upravo ponistio djikanske fantazije, i dao svima do znanja da je odlucna i ozbiljna institucija, koja ce naslijediti OHR.

Djikani sad imaju priliku da se samoiskljuce sa politicke mape svijeta, ili da organiziraju nekakvu anketu o danu RS (koju oni nazivaju referendum), koja nema nikakvu pravno-snaznu vrijednost.

Kakva samarcina anti-BiH fantazistima!

To i jeste cilj referenduma, a ne praznik.
Ustavni sud nema represivni aparat koji bi obezbjedio provodjenje njegovih odluka.
Postaju nesto kao Krug 99.
A onda ide i referendum o Trecem, a u RS se pocinju proslavljati Prvi srpski ustanak, Buna na dahije,Nevesinjska puska...

Mogu onu odrzati svoj referendum. Ali on nije pravno obVezavajuci kako srbokatolici kazu po novohrvatskom.

Mogu onu odrzati svoj referendum. Ali on nije pravno obVezavajuci kako srbokatolici kazu po novohrvatskom.

Mogu onu odrzati svoj referendum. Ali on nije pravno obVezavajuci kako srbokatolici kazu po novohrvatskom.

Gdje si bre brezimeni, nema te k'o treceg entiteta/kanala na hrvatskom jeziku.

Dijaspora na braniku Bosne stoji, drž'te se ćetnici referendumaši.

Vi virtualni Bosanci ste jedina legitimna volja Bosne, gdje si vidio da stanovnici entiteta RS imaju pravo na svoj glas.

Ustavni sud BiH je rekao 9. januar kaput, i potvrdio danas.

Sad mozete samo organizirati taj dan u domeni narodnog veselja, no ustavno-pravno to vam vise ne postoji. Stavise, moze vas se i kazneno procesuirati za slavljenje tog dana, kano sto se moze procesuirati npr. Nijemce koji slave dan nacisticke njemacke, ili Hrvate koji slave 10. travanj, dan NDH.

Najbolje bi bilo sada kada bi vas stranci pustili da se "referendirate", i time potpuno zakucate u djikanluk. To me interesira, da li ce vas potpuno gurnuti u blato, ili ipak ne. Danas su vas ugnjecili u blato od pupka do vrata, vidjecemo dal ce vas ugnjeciti jos, potpuno.

Odluka suda o neustavnosti 9. Januara 92-ga odluka ustavnog suda koja se nece provesti a privremena mjera zabrane 93-a...

To beše onaj "sud" u kome su 3 od 9 "sudija" starnci Dobar "sud" nema šta, sve kipi i puca od legitimiteta

Beži bre krmačo nazad u svoj brlog

"Ustavni sud je usvojio privremenu mjeru kojom se obustavlja odluka o raspisivanju referenduma u RS-u."

Wohooo bice interesantno,rip bih

I Bošnjaci mogu izaći na referendum i dati svoj demokratski doprinos.

Izasli smo na onaj pocetkom 90-ih, na taj praznik demokratije. Mogli su i Srbi.

Narod je nosioc suverenosti,vreme je da se referendumom zapadnjacima zapuse njuske.

Muslimani su dalje od ostala 2 naroda nego što su bili 1991. godine. To sigurno pravi jake frustracije i ostale mentalne boleštine. Da se na horizontu ne vidi nikakvo rješenje problema.

Nakon referenduma obavezati svih da bude neradni dan, da su izvjesene zastave RS i ikone Svetog Stefana.
Drzavljane RS (narocito Bosnjake)u inostranstvu (npr. u Becu) obavezati da okace zastave RS.

Nego, da vidimo kakve to "intelektualne" "gromadine" sede u tzv. "ustavnom" "sudu":

МИРСАД ЋЕМАН



Рођен је у Миљановцима, општина Тешањ, 1. децембра 1955. године. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци 1979. године. Правосудни испит положио је 1998. године у Сарајеву.
Прије него што је дошао на дужност судије Уставног суда, од 2007. године бавио се адвокатуром у Сарајеву. Судија Ћеман је овлашћени-регистровани медијатор.
Од 1979. до 1982. године радио је у Општини Тешањ, прво као приправник, а затим као референт за организацију и унапређење рада органа управе и референт за нормативну дјелатност.
Од 1982. до 1990. године био је координатор (шеф) Службе за самоуправне и правне послове у „Енергоинвесту“, РО „Енкер“, Фабрика свјећица и индустријске керамике Тешањ, обављао послове руковођења Службом, израде уговора, општих аката и сл., те заступања пред судовима, арбитражама, управним и другим органима итд.
У периоду од 1991. до 1993. године био је предсједник Извршног одбора Општине Тешањ („општинска влада“).
Од 1990. до 2006. године био је посланик у законодавним органима Босне и Херцеговине (Скупштина С/Р Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, Уставотворна скупштина Федерације Босне и Херцеговине, Парламент Федерације БиХ и Скупштина Зеничко-добојског кантона. У периоду од 1997. до 2006. године обављао је дужност посланика у професионалном радноправном статусу). У набројаним законодавним органима све вријеме је био значајно ангажован, као члан и предсједник, у стручним (правним) радним органима као што су: Уставна и Уставноправна комисија, Законодавно-правна комисија, затим, Комисија за људска права, Одбор за политички систем итд.
У више наврата био је члан редовних или ad hoc комисија за уставна питања (Уставне комисије Скупштине С/Р Босне и Херцеговине 1990-1996. године, Уставне комисије Уставотворне скупштине Федерације БиХ, Комисије OHR-а из 2001. године за усклађивање Устава Федерације БиХ са Уставом БиХ, односно са Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине о конститутивности, члан радне групе за израду амандмана на Устав БиХ 2005/2006. године - тзв. априлски пакет итд.). Учествовао је на значајном броју стручних и других скупова (округлих столова и сл.) о теми уставне проблематике у Босни и Херцеговини.
Стручно се усавршавао у земљи и иностранству (УСА итд.) путем семинара, студијских боравака и сл. у организацији домаћих и иностраних институција (област: реформа судства, примјена Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, израда правних прописа, затим, кривични, парнични и други поступци, међународно хуманитарно право итд.).
У оквиру Пројекта развоја сектора судства у Босни и Херцеговини (уз помоћ OSCE-а и USAID-а), био је коаутор Приручника за израду правних прописа, а као консултант био је ангажован у изради једног броја системских закона и других прописа итд.
Од страних језика пасивно познаје енглески и арапски језик.
За судију Уставног суда Босне и Херцеговине изабран је 26. јуна 2008. године. На дужност судије ступио је 20. августа 2008. године.

МАТО ТАДИЋ



Рођен је у Брчком 15. августа 1952. године. Након завршене основне школе и гимназије уписао је Правни факултет на Универзитету у Сарајеву. Послије дипломирања, професионалну каријеру започео је у Основном јавном тужилаштву Брчко прво као приправник, а након положеног правосудног испита 1978. године обављао је и дужност замјеника, а затим јавног тужиоца. Од 1991. године обављао је дужност замјеника републичког јавног тужиоца БиХ. На овој дужности затекао га је рат. За вријеме рата извјестан период боравио је на брчанском фронту, а затим цијелу 1993. годину у Орашју. Почетком 1994. године отишао је у Мостар, а одатле у Сарајево, гдје је именован за министра правде у Влади Републике/Федерације БиХ. На тој дужности остао је све до краја 1998. године. Од јуна 1999. године обављао је дужност члана (судије) Дома за људска права за БиХ, а у 2003. години и потпредсједника Дома и предсједника другог Вијећа Дома. У 2002. години је изабран за судију Уставног суда БиХ. У периоду од маја 2003. до јуна 2006. године обављао је дужност предсједника Уставног суда БиХ.
Објавио је више стручних радова о тему кривичног и уставног права, управе и локалне самоуправе, те Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Као правни експерт учесник је многих међународних конференција о Босни и Херцеговини, међу којима је и конференција одржана у Дејтону.

МАРГАРИТА ЦАЦА-НИКОЛОВСКА



Рођена је 28. новембра 1950. године у Скопљу (Македонија). Дипломирала је на Правном факултету „Ћирило и Методије“ Универзитета у Скопљу 1977. године и исте године положила правосудни испит.
За судију Окружног суда у Скопљу именована је 1978. године. Након тога била је судија Регионалног суда у Скопљу (1987. године), судија новог Апелационог суда у Скопљу, а од маја 1997. године до новембра 1998. године судија Врховног суда Републике Македоније. Године 1998. именована је за судију Европског суда за људска права из Републике Македоније и ту дужност је обављала до 2008. године. Од 1993. године је предсједавајућа Комитета за међународне односе Удружења судија Македоније, а 2009. године изабрана је за предсједницу Савјетодавног одбора Института за људска права Македоније. Од 1995. до 2006. године била је представница македонског Удружења судија при Европској и Међународној асоцијацији судија (ЕАЈ и ИАЈ). Блиско сарађује са бројним међународним организацијама које се баве заштитом људских права.
Предавала је на двјема обукама о Европској конвенцији које је организовао OSCE за младе правнике (јуни 2009. године). У више наврата је била ангажована као правни експерт у области људских права. Године 1994. је била предсједница Комисије за парламентарне изборе. До 1998. године била је активни члан Комитета за међународну заштиту дјеце Македоније.
Написала је велики број пресуда, правних мишљења и материјала презентованих на семинарима. Такође је аутор значајног броја стручних чланака о заштити људских права и слобода.
За судију Уставног суда Босне и Херцеговине именована је 1. фебруара 2011. године, а дужност је преузела полагањем заклетве на Пленарној сједници Уставног суда БиХ одржаној 25. марта 2011. године.

ЗЛАТКО М. КНЕЖЕВИЋ



Рођен је 1960. године у Босанском Новом, гдје је завршио основну школу и гимназију. Правни факултет завршио је у Београду, а правосудни испит положио 1987. године у Сарајеву. Након кратког запослења у СОУР „Сана“ Босански Нови, радио је у Основном суду у Босанском Новом као судијски приправник и стручни сарадник, а потом у Општинској управи Босански Нови на руководећим радним мјестима. Од краја 1991. године обављаo je адвокатску дјелатност у самосталној канцеларији, а од 1996. године у заједничкој адвокатској канцеларији у Босанском Новом. Дужност судије Уставног суда Босне и Херцеговине обавља од 1. јула 2011. године, a на дужност потпредсједника Уставног суда БиХ изабран је 2015. године.

Члан је Венецијанске комисије испред Босне и Херцеговине од 2013. године. Био је члан Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине и предсједник Извршног одбора Адвокатске коморе Републике Српске. Носилац је највећег признања Адвокатске коморе Републике Српске. Завршио је многобројне стручне обуке у земљи и иностранству, превасходно из области кривичног права, области заштите људских права и примјене Европске конвенције о људским правима и слободама, европског права, као и организације и управљања ресурсима у правосуђу, те правосудног менаџмента. Вишегодишњи је предавач у организацијама ОКО (Одсјек кривичне одбране) Босне и Херцеговине, ОЕБС Босне и Херцеговине и УНДП, а у вези са стручним усавршавањем адвоката из дјелокруга кривичног права с посебним нагласком на предмете ратних злочина. Био је члан комисија за измјене и допуне Закона о кривичном поступку Републике Српске и Закона о бесплатној правној помоћи Босне и Херцеговине. Аутор је више радова из области кривичног права објављених у стручним публикацијама у Босни и Херцеговини и Републици Србији.

TUDOR PANTIRU



Рођен је 1951. године у Baraboi (Република Молдавија). Магистрирао је на Правном факултету Државног универзитета у Молдавији. Од 1977. до 1980. године радио је као адвокат – члан Адвокатске коморе Републике Молдавије. Од 1980. до 1987. године обављао је функцију судије, а од 1987. до 1990. године функцију предсједника Окружног суда Frunze у Кишињеву. Дужност предсједника Комисије за избор, именовање и постављање судија Републике Молдавије обављао је од 1988. до 1990. године. Од 1990. до 1994. године био је члан Парламента Републике Молдавије, а од 1990. до 1992. године предсједавао је Правном комисијом тог Парламента. Био је амбасадор – стални заступник Републике Молдавије при Уједињеним нацијама од 1992. до 1996. године. Од 1996. до 2001. године обављао је функцију судије Европског суда за људска права у Стразбуру. За судију Уставног суда Босне и Херцеговине именован је 2002. године. Дужност потпредсједника Уставног суда БиХ обављао је у два наврата, од 2003. до 2006. године и од 2012. до 2015. године. Године 2002. преузео је дужност међународног судије Врховног суда Косова, а 2005. године дужност међународног предсједавајућег судије Посебног вијећа Врховног суда Косова (Привредни суд под контролом Уједињених нација). Од 2008. до 2012. године обављао је дужност члана румунског Парламента и предсједника Правног поткомитета за надгледање спровођења пресуда Европског суда за људска права. У истом периоду био је и члан комитета за правне послове и људска права при Парламентарној скупштини Савјета Европе. Од 2013. године обавља дужност судије Уставног суда Републике Молдавије.

Објавио је више чланака у правним часописима, а написао је и прилог „Заштита избјеглица према Европском суду за људска права“ за књигу „Jurisprudence of the International Legal Institutions in Refugee Matters“, издање UNHCR-a BO, Молдавија, Кишињев, 2000.

ВАЛЕРИЈА ГАЛИЋ



Рођена је 13. октобра 1956. године у Сплиту. Матурирала је у Првој гимназији у Сарајеву, дипломирала на Правном факултету Универзитета у Сарајеву 13. априла 1981. године. Као приправник 1. јула 1981. запослила се у Секретаријату за законодавство тадашњег Извршног вијећа Скупштине СРБиХ, одакле је упућена на судску праксу у Општински суд I у Сарајеву. Након положеног правосудног испита 13. октобра 1982. године наставила је да ради у Секретаријату за законодавство као стручни сарадник, затим, савјетник и помоћник секретара за законодавство Извршног вијећа Владе Р/ФБиХ до 1996. године, односно до именовања на функцију секретара Канцеларије за законодавство Владе ФБиХ.
У мају 1997. је учествовала у програму USAID-а Опорезивање у федералном систему – израда прописа - примјер САД, који је реализован у САД.
На позив Савјета Европе, као представница БиХ из ФБиХ и члан Комисије за хармонизацију правног система са европском легислативом, у јуну 1999. боравила је у Стразбуру у студијској посјети и упознавању са радом органа Савјета Европе.
Као члан учествовала је у више радних комисија за израду и доношење системских закона из разних области. Коаутор је и рецензент у неколико стручних публикација. Била је члан Комисије за полагање стручног испита за раднике управе у Федерацији БиХ, испитивач за предмете Основи уставног уређења и Основи управе у Федерацији БиХ. За судију Уставног суда Босне и Херцеговине изабрана је 30. јула 2002. године, а на дужност је ступила у фебруару 2003. године, након конституирајуће сједнице новог сазива Уставног суда Босне и Херцеговине. Дужност потпредсједнице Уставног суда Босне и Херцеговине обављала је од јуна 2006. године до 26. маја 2012. године, када је изабрана за предсједницу Суда.

МИОДРАГ СИМОВИЋ



Рођен је у Фочи. Правни факултет завршио је у Новом Саду. На постдипломском студију кривичноправног смјера у Новом Саду стекао је звање магистра 1981. године, а на истом факултету одбранио је докторску дисертацију 1985. године. Након завршеног студија радио је у Министарству унутрашњих послова СРБиХ и Министарству судства и управе СРБиХ. Од јануара 1991. до октобра 1993. године обављао је функцију потпредсједника Владе СРБиХ и Републике БиХ. За судију Уставног суда Републике Српске изабран је у децембру 1998. године и на тој функцији је остао до маја 2003. године, када је изабран за судију Уставног суда БиХ. На функцију потпредсједника Уставног суда Босне и Херцеговине изабран је крајем маја 2003, а реизабран у мају 2006. године. Дужност предсједника Уставног суда Босне и Херцеговине обављао је од 2009. до 2012. године, када је поново изабран за потпредсједника Суда на период од три године.

Редовни је професор Правног факултета у Бањој Луци и Правног факултета у Источном Сарајеву. Био је ментор и члан више комисија за одбрану магистарских радова и докторских дисертација. Од 2011. године је инострани члан Руске академије природних наука, од 2012. године дописни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, а од 2014. године члан Европске академије наука и умјетности. Члан је Предсједништва Академије наука и умјетности и предсједник Одбора за правне науке Одјељења друштвених наука Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Научној и стручној јавности презентовао је преко 450 радова. Аутор је 65 књига (22 као аутор и 43 као коаутор). Као референт учествовао је на преко 190 научних и стручних скупова у земљи и иностранству. Учествовао је и у девет међународних пројеката.

CONSTANCE GREWE



Рођена је 14. децембра 1946. године у Штутгарту (Њемачка). Додипломске студије је завршила у Франкфурту у марту 1966. године. Након тога је завршила постдипломске студије из области права у Њемачкој у периоду од 1966. до 1967. године, а послије тога на Факултету у Caenu у Француској од 1967. до 1974. године. Докторску дисертацију је одбранила 1979. године на Универзитету у Caenu о теми Њемачки компаративни федерализам.
Од 1981. до 1983. године је била професор на Универзитету у Шамберијy, а од 1983. до 1997. године на Универзитету у Caenu. Била је задужена за Истраживачко одјељење о основним правима. Од 1997. године је професор на Универзитету „Роберт Шуман“ у Стразбуру. У периоду од 1998. до 2000. године била је директор Института за компаративно право. Члан је Истраживачког института „Carré de Malberg“ (IRCM), а од септембра 2003. је и шеф IRCM-a.
Предсједник Европског суда за људска права ју је именовао за судију Уставног суда БиХ 24. маја 2004. године. Од 30. маја 2009. године до 26. маја 2012. обављала је дужност потпредсједнице Уставног суда БиХ.
Објавила је бројне књиге и научне чланке из области компаративног уставног права, њемачког уставног права и интеракције међународног и домаћег права.
Била је члан Научног вијећа Универзитета у Caenu до 1997. године, а од 1997. године је члан Научног вијећа Универзитета „Роберт Шуман“ у Стразбуру. Од септембра 2003. године је и потпредсједник задужен за истраживања.
Такође, члан је Извршног комитета Association française des constitutionalistes (AFDC) и Societas iuris publici europaei (SIPE). Члан је Редакционог савјетодавног одбора правног часописа EuGRZ (Europäische Grundrechte Zeitschriff), те експерт у Савјету Европе.

СЕАДА ПАЛАВРИЋ



Рођена је 10. новембра 1954. године у Тузли. Правни факултет је завршила у Сарајеву 1984. године, а правосудни испит је положила 1995. године. Након завршеног студија запослила се у Термоелектрани „Тузла“ као правни референт, а касније као самостални референт за заступање и имовинскоправне послове. У периоду од 1993. до 2002. године обављала је дужност окружног инспектора рада и секретара Скупштине Округа Тузла. Била је секретар Скупштине Тузланско-подрињског кантона, а затим кантонални правобранилац Тузланско-подрињског кантона. Обављала је дужност помоћника федералног министра правде и официра за везу Владе ФБиХ са Комисијом за људска права за БиХ, а затим дужност секретара Канцеларије Владе ФБиХ за сарадњу и заступање пред Домом за људска права за БиХ и Омбудсменом за БиХ. Од 1996. до 2002. године била је посланица у Представничком дому Парламента ФБиХ, а од 2002. до 2005. посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. На дужност судије Уставног суда Босне и Херцеговине изабрана је 6. децембра 2005. године. Од 20. августа 2008. до 30. маја 2009. године обављала је дужност предсједнице Суда а након тога је именована за потпредсједницу Уставног суда БиХ. На ту дужност реизабрана је 26. маја 2012. године. Учествовала је на великом броју округлих столова, конференција, семинара, студијских путовања, јавних саслушања о теми заштите људских права и основних слобода у организацији домаћих и страних невладиних организација и владиних органа, OSCE-а, Европског парламента. Такође је била члан тима Федерације БиХ у арбитражи за Добрињу сходно одлуци Високог представника за БиХ, те члан Комисије Високог представника за амандмане на Устав ФБиХ након одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности. Објавила је више стручних радова у „Правном савјетнику“ у издању Центра за промоцију цивилног друштва.

U kojem ovaj islamskom crtanom filmu živi. U nadi i saburu je spas Bakire. Što ti preostaje nego gledati.

Izetbegović: Očekivana odluka suda, nadam se da će Dodik sada odustati od referenduma

ISIL style. Totalno ih dotukla ova nemoć.