Banditi i rulja mašu noževima i pištoljima u sobranju, desetine ljudi povređeno



Policija pohapsila desetine plaćenika i soroševih kurvica

Ovo sve u Makedoniji miriše na novi rat.

U Makedoniji već duže vrijeme mriše na rat, i stvari se neće rasplesti bez rata. Teško je procijeniti hoće li to biti sada, moja je procijena da još nije stigao taj trenutak i da će se još neko vrijeme kuhati.

Navijači iz Srbije krenuli za Makedoniju: Delije i Junajted Forsi prvi stigli u Skoplje

Grupa navijača beogradskog kluba, ali i manji broj "Radovaca", u Makedoniji pružaju podršku Srbima i Makedoncima u slučaju udara Albanaca



Politička kriza u Makedoniji, koja je kulminirala u četvrtak uveče upadom pristalica VMRO DPMNE u Sobranje, preti da preraste u nešto što bi moglo da izazove tektonske poremećaje u čitavom regionu. Situacija u Skoplju je trenutno pod kontrolom, makar prividnom, mada niko sa sigurnošću ne zna šta bi moglo da se dogodi u danima koji slede: smirivanje tenzija ili novi talas nasilja.

Napeta dešavanja u Makedoniji, razumljivo, sa velikom pažnjom se prate i u Srbiji odakle je, kako smo saznali, već krenula konkretna podrška za Srbe i Makedonce u slučaju udara Albanaca.

U pitanju su navijači Crvene zvezde, grupa od pedesetak najodvažnijih Delija, koji su se samorganizovali iste večeri kada su krenuli sukobi u Makedoniji, i već su na licu mesta gde čekaju dalji razvoj situacije.

Na poziv Srba iz Makedonija i pojedinih navijačkih frakcija Delije su se odazvale i bez mnogo razmišljanja se uputile ka kriznom području.

U Skoplju se, pored navijača Zvezde, u ovom trenutku nalazi i mala grupa pristalica Fudbalskog kluba Rad, sa istim ciljem – odbiti eventualni napad albanske strane. Takođe, u pripravnosti su i navijači Vardara.



Saznajemo i to da će se ovim grupama uskoro pridružiti i Delije iz Zvečana, dok je jedna od teorija i da će pojedine pristalice Zenita i Sankt Petersburga stići u prestonicu Makedonije. Poznato je koliko poštuju Srbiju i srpski narod i učestvuju u humantiranim akcijama za Srbe sa Kosovo i Metohije. Naravno ne isključuje se da još neke ultra grupe iz Srbije sa ovih prostora krenu put Skoplja.

Podsetimo, do nasilja u Skoplju došlo je nakon što je parlamentarna većina koju je, uz podršku dve albanske partije DUI i Besa, okupio Zoran Zaev, izabrala Albanca Telata Džaferija za predsednika skupštine.

Kod dela makedonskog naroda, okupljenih oko građanske inicijative “Zajedno za Makedoniju”, koji su 60 dana protestovali zahtevajući ponavljanje vanrednih izbora i koji se protive vladi SDSM i Albanaca, odluka o izboru Džaferija izazvala je revolt i oni su upali u parlament.

(Telegraf.rs)

Ko je Talat Džaferi

Izbor Talata Džaferija, poslanika albanske Demokratske unije, za predsednika Sobranja bio je neposredni povod noćašnjih nemira u makedonskom parlamentu, iako Džaferi nije nepoznat javnosti.

Džaferi, bivši komandant albanskih pobunjenika, 2012. godine je imenovan za ministra odbrane Makedonije. I tada je njegov izbor izazvao veliku kontroverzu u Makedoniji.



"ONA (Oslobodilačka nacionalna armija) sada je na čelu vojske", napisala je na svojoj Fejsbuk stranici Džaferijeva stranka (DUI) – višegodišnji manjinski partner u vladi Nikole Gruevskog.

Njegovo imenovanje je tada izazvalo oštru reakciju makedonskih veterana iz sukoba 2001. godine, vođenog između albanskih pobunjenika i državnih snaga bezbednosti, koji su zapretili protestima zbog novog ministra koji se nekada borio protiv njih kao komandant 116. brigade ONA-e.

"Zbog jedinica sa Džaferijem na čelu i njenih metaka, nemam pola unutrašnjih organa", rekao je tada za BIRN penzionisani general Stojanče Angelov, pokazujući svoje ožiljke koji ga još podsećaju na brojne operacije kojima je podvrgnut 2001. godine.

Džaferi je tada izjavio da je njegov cilj da oružane snage pretvori u "simbol suživota, tolerancije i poštovanja različitosti".

Rođen je 1962. godine kod Gostivara.

Makedoniju je napustio kao tinejdžer i upisao se u vojnu školu u Beogradu, glavnom gradu tadašnje Jugoslavije, gde je kasnije pristupio Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) i napredovao sve dok se ranih devedesetih nije raspala zajednička država.

Nakon što je 1991. godine Skoplje proglasilo nezavisnost, on je postao visoki oficir novoosnovane makedonske vojske.

Bio je raspoređen u Tetovo, grad u kojem su se 2001. godine vodile brojne bitke tokom kratkog ali nasilnog oružanog sukoba.

Kada je 2001. izbio sukob, Džaferi je dezertirao iz vojske i pridružio se albanskim pobunjenicima koji su se borili protiv makedonskih snaga bezbednosti.

Njegova 116. brigada ONA-e vršila je vojne operacije u Gostivaru, ali se malo šta drugo zna o njegovim aktivnostima u tom periodu.

U Džaferijevoj zvaničnoj biografiji na internet stranici Ministarstva odbrane ne pominje se šta je radio tokom 2001. godine.

Sukob je okončan iste godine potpisivanjem Ohridskog mirovnog sporazuma, koji garantuje veća prava Albancima. Kao rezultat toga, država je amnestirala Džaferija i njegove saborce.

Za građane albanske nacionalnosti imenovanje bivšeg komandanta predstavlja veliku pobedu vojnog krila bivše ONA-e, koja je sada deo DUI.

Veterani ONA-e dosada su se u stranci nalazili u zapećku i retko su imenovani na više funkcije.

Ubrzo nakon završetka sukoba, Džaferi je pristupio DUI, koja je postala najpopularnija politička stranka među Albancima u Makedoniji i redovno se nalazila u svim sastavima vlade.

Od 2004. do 2006. godine, Džaferi je bio zamenik ministra odbrane.

Neke njegove bivše kolege izjavile su da je on pravičan čovek koji ne deli ljude po nacionalnosti.

"Radila sam u kabinetu tadašnjeg zamenika ministra. Kada je Džaferi došao, doveo je sa sobom svoju albansku pomoćnicu... Međutim, nije bio zadovoljan njenim radom i odlučio je da me zadrži kao svoju saradnicu. Rekao mi je da mu je potreban neko ko poznaje posao, a da nacionalnost nije važna", rekla je svojevremeno jedna Makedonka koja je tražila da ostane anonimna.

Džaferi je 2008. godine postao poslanik u Sobranju, što je pozicija koju je zadržao sve do danas.

U svojoj biografiji na internet stranici Ministarstva odbrane, Džaferi je naveo da govori albanski, makedonski, srpskohrvatski i engleski.

Još će se veliki malo igrati, pa kad za njih dođe povoljan trenutak, vjerojatno kad se završi Sirija.

Mi nikad i nismo trazhilli podjelu makedonije.Allbanci iz makedonije imaju 5-6 njihovih partija i na poslednjim izborima gllasaju za zaeva 80 hiljada allbanaca.Znaci da allbanci iz makedonije prellaze onaj nacionallni rubikon.Gledaju interes a ne naciju.Sta nama treba?
Pravo da govorimo maternjim jezikom i da ne budemo opljackani.Znaci trazhimo i mi deo od ddv-a.
U allbanske sredine nema nikakve industrije.Jedino funksionishu uslluge i trgovija.Ali zato u allbanskim sredinama ullaze godisnje vise od miliarde evra deviza iz inostranstva.U allbanske sredine danak na dohodak je oko 4% cjellokupnog danaka makedonije.Dok u DDV ucestvujemo sa 58%.Znaci u strumici se danas prodaju 100 pripejd kartice za telefon u gostivaru 2000.Zakonom je regulirano da od ddv-a lokalnoj samoupravi ne pripada nista.Albanski gradovi budzet sakupljaju pretezhno od placanja komunalija.U gostivaru komunallna taksa za radni prostor je 109 evra na kvadrat.Aktivne povrsine stanovanja 69 evra.Pomocne prostorije podrumi garaze 29 evra na kvadrat.Dok se DDV-om dizhe skopje 2014 i grade se neboderi po ceskoj.E to nama smeta.Nek trosi svaki svoje

Rat u Siriji će sasvim sigurno trajati još nekoliko godina, pošto tu niko nije spreman da popusti, pogotovo veliki igrači Rusija i Iran, tako da zapadu prostaje Balkan, Kavkaz i eventualno Belorusija

Pa to sam i rekao kad se Sirija završi, kreće Balkan.
Kakva Iran, kakva Bjelorusija, ti si stvarno počeo lupetat, smatrao sam te puno ozbiljnijim.

Loše si pročitao ono što sam napisao. A napisao sam da će rat u Siriji sasvim sigurno trajati još nekoliko godina, pošto tu niko nije spreman da popusti, pogotovo veliki igrači Rusija i Iran koji podržavaju Asada. Bez njihove podrške, Asad bi prošao kao Gadafi, možda čak i gore. Jasno je da je zapad u Siriji doživeo težak fijasko i poraz i postavlja se pitanje gde će zapad započeti novu krizu i sukob. Po mom mišljenju, to će biti ili na Balkanu, ili na Kavkazu, ili u Belorusiji, uostalom pogledaj samo šta zapadni mediji pišu i sve je jasno

http://www.aljazeera.com/programmes/peo ... 16003.html
https://www.theguardian.com/world/2014/ ... ctatorship
http://www.independent.co.uk/news/world ... 90166.html

Ovo sve u Makedoniji miriše na novi rat.