Kada bi Bosna i Hercegovina bila drzava kao i druge, Sabina Komsic bi se danas nazivala Prvom damom. Posto smo u svemu posebni, ovo je prica o Sabini Komsic, supruzi clana Predsjednistva BiH, zeni koja natuknice o Prvoj dami ne shvata kao kompliment i koja u razgovoru za Graciju otkriva kako, nakon sto njihova kcerkica Lana krene ove godine u vrtic, ima namjeru brojcano povecati porodicu.

Sjecate li se onih slika americke predsjednicke porodice koju su do savrsenstva jednom davno doveli Kennedyjevi? John, Jocqueline, John Junior i Caroline, uvijek nasmijani, sretni ... jednostano, slika i prilika americke obitelji. Eh, mi imamo nesto slicno, ali samo malo drugacije. Bosna i Hercegovina, po svemu posebna zemlja, ima trojicu predstavnika u Predsjednistvu i jedan od njih je aktuelni clan vrha drzave Zeljko Komsic (44), ali ovo nije prica o njemu, iako je on jedan od vaznih likova.

Ovo je prica o Sabini Komsic (36), nekadasnjoj studentici Gradjevinskog fakulteta, danas majci trogodisnje Lane i supruzi nekad nacelnika Opcine Novo Sarajevo, potom ambasadora BiH u Beogradu i danas clana Predsjednistva BiH. Za nastavak price vazno je napomenuti da, kad bi se Sabina pitala, ne bi bilo ni ovog teksta niti nje u ulozi svojevrsne Prve dame.

Ekipa Gracije susrela se s porodicom Komsic u njihovom komsiluku. Lana je bila sretna sto je dobila priliku za fotkanje i uzivala je u poziranju, a tata Zeljko dobio je zadatak da pazi na nju dok mama Sabina objasnjava prednosti i mane zivota sa clanom Predsjednistva. Za kojeg smo odmah pitali da li ima poseban status u preraspodjeli kucnih obaveza s obzirom da se radio o jednom drzavniku.

"Apsolutno ne!. On je uvijek pri ruci, uvijek zeli pomoci i nikad mu ne trebam reci da nesto treba uraditi. Zeljko to sam vidi, sam se sjeti, pogotovo kad se radi o brizi oko Lane. Niti je posteden niti se od njega nesto posebno zahtijeva. Jednostavno je takav". Iako se, htjela to Sabina ili ne, njihov zivot promijenio, ulaskom Zeljka u Predsjednistvo, priznaje nam kako nastoje zadrzati svakodnevne navike, uprkos protokolima koje su naslijedili skupa s funkcijom. "Sada, kad izlazimo, imamo pratnju. U principu, ne dopustamo da se bilo sta promijeni, sve je od danas do sutra. Komsije su sretne zbog policijske kucice ispred zgrade: nema krade auta, nema narkomana niti igli po haustoru", smije se Sabina. "Zivimo svoj zivot i stvarno se trudimo da se ne poremeti nasa svakodnevnica. Promjene su, ipak, prisutne: na godisnji odmor idemo s cijelom pratnjom. Uvijek nas ima puno."

Vjencanje nakon rata

A ljubavna storija Sabine i Zeljka krenula je prvog ratnog ljeta. Iako su zivjeli u istom ahustoru, do rata se skoro pa i nisu ni poznavali."Prije nego sto smo se poceli zabavljati, druzili smo se. Zeljko je zivio na petnaestom, a ja na desetom spratu. Kad smo se upoznali, desila se i ljubav, i eto... Vjencali smo se poslije rata. Zeljko nije zelio da stupimo u brak u ratu jer je stalno bio na liniji, moglo mu se nesto dogoditi i nije me zelio unesreciti. to je bilo vrlo posteno od njega. Cekali smo da rat zavrsi i onda se vjencali. bila je to skromna ceremonija. Poceli smo se zabavljati 28.augusta 1992. a vjencali se 28. augusta 1996.

Klasicne, filmske prosidbe u njihovom slucaju nije bilo. Vodeni zeljom da okrune brakom svoju vezu, napravili su pakt: vjencanje dolazi poslije rata. "Nasa je zelja bila da se vjencamo i zivimo skupa, ali dotad nismo bili u prilici. Imali smo neku vrstu dogovora, cim rat prestane i prezivimo ga, onda cemo se vjencati. Onda smo cekali Zeljkovu demobilizaciju, pa je on dobio posao, prvu platu, donio je i rekao: E, hajdemo sad, imamo od cega zivjeti. Nije bilo one klasike". Hoces li biti moja zena?" Sabina, uz osmijeh, priznaje da zeljko nije romantican tip koj ce obiljezavati praznike oput Valentinova ili Osmog marta, ali: "Mi svaki dan njegujemo svoju ljubav. Dovoljno je da se postujemo i cijenimo i jedno drugom osmijeh pokazemo svaki dan. To mi je draze od svakog Valentinova ili Osmog marta. Njegujemo rodendane, obiljezavamo ih i to je nacin da se okupi porodica."

Lana je, priznaju i mama sabina i tata Zeljko, centar njihovog svijeta. A na njen su dolazak cekali deset godina. "Do Lane smo tesko dosli. To je bio najtezi put, ali isplatilo se", prisjeca se Sabina koja je prije rata zavrsila Srednju gradevisnku skolu i upisala Gradevinski fakultet. Bila je prva godina na studiju kada se zaratilo. "Cetiri godine se nisam pojavila na fakultetu, a poslije rata su bili neki drugi prioriteti. A onda je doslo nesto sto je meni bio najveci problem: deset godina smo se borili da dodemo do Lane. Imala sam sedam vantjelesnih oplodnji. I iz sedmog puta uspjeli! To mi je bilo najvaznije. Kad sam dobila Lanu nije mi ni palo na pamet da nastavim fakultet. Ne idem ni na posao: imala sam godinu porodiljskog, a sad sam vec drugu godinu na neplacenom odsustvu u Sarajevskoj pivari. Danas sam mirna i nije mi zao. Imamo u planu drugo dijete, pa vidjet cemo. U septembru Lana krece u vrtic, a ja kod doktora. Medicina je napredovala, zasto ne bih imala jos jedno dijete?!
__________________

Jel to Sejduka puca ćorke ili je problem u nje, nisam pročitao text

To je fakat udarac ispod pojasa teta Teranova.

Da se ne zaboravi


Verovali ili ne: Četnički koreni zlatnog ljiljana?

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, dobitnik Zlatnog ljiljana bošnjačke armije, skriva da mu je rođeni deda bio četnički komandant. Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH, koji ne propušta nijednu priliku da borce bivše Vojske RS nazove „četnicima", već godinama brižno skriva strogo čuvanu porodičnu tajnu! Komšić je, naime, potomak jednog od najozlogašenijih četnika u dobojskom kraju



I TAMO I OVAMO... Željko Komšić, predsedavajući Predsedništva BiH



Kako Press RS ekskluzivno saznaje, Marijan Stanić, Komšićev deda, koji je živeo u selu Kostajnica u blizini Doboja, tokom Drugog svetskog rata bio je glavni logističar Prvog bataljona Trebavskog četničkog odreda, a posle rata se skrivao po šumama, u strahu od komunističke odmazde. Ovu brižno čuvanu tajnu Komšića, koji se energično zalaže za poštovanje tekovina partizanskog pokreta, reporteru Pressa RS potvrdilo je više nekadašnjih saboraca njegovog pokojnog dede, koji je preminuo 1962. godine u 47. godini života.

Svi u četnicima

Luka Prešić (87) iz Kostajnice, jedan od preživelih Stanićevih saboraca, priča da je Komšićev deda bio desna ruka svim četnicima ovog kraja i da su svi pripadnici Prvog bataljona umnogome oslanjali na njegovu logističku podršku.

- Kada smo išli u borbu protiv ustaša na Trebavi i Ozrenu, znali smo da je selo sigurno jer je tu naš Marijan, koji je bio naš glavni logističar. Naime, svih pet muških glava iz kuće Stanića bili su lojalni pripadnici četničkog pokreta, ali Marijan je ostao u selu kao glavni pozadinac, zbog slabije fizičke konstitucije i porodičnih obaveza. Kada su posle rata počeli da nas proganjaju komunisti, Marijana je spaslo to što nije direktno učestvovao u borbama, pa tako u velikoj meri nije ni osetio posleratni teror. Sve bih to dokazao i fotografijama, ali nakon što su nas zatvarali po tamnicama posle rata, sve naše dokumente i slike su spaljivali. Ne mogu da skontam što je taj mali „krivo nasađen", pa mu ne odgovara niko od nas Srba - kaže Prešić.

On kaže da su se sva četiri brata Komšićevog dede, koji su aktivno učestvovali u borbama, posle rata odrobijali zbog pripadnosti četničkom pokretu, zajedno sa velikim brojem seljana iz Kostajnice. Jedan od braće Komšićevog dede je, kako se seća, važio za velikog četničkog borca, koji je bio na „vezi" sa čuvenim četničkim vojvodom Momčilom Đujićem! Saborci Komšićevog dede kažu da je on, ipak, imao sreću što je bio samo četnički pozadinac, pa se, zahvaljujući tome, izvukao od odlaska u zatvor.



DOLAZI SAMO NA SAHRANE... Božo Stanić, rođak Željka Komšića / A BAŠ SU BILI DOBRI ČETNICI... Luka Prešić, ratni veteran iz Doboja.



Inače, Marijan Stanić je otac Komšićeve pokojne majke Danice, koja je stradala tokom proteklog rata u Sarajevu, kad je pogođena hicem iz snajpera. O ranama iz nedavne prošlosti, ali ni o četničkoj prošlošću porodice hrvatskog člana Predsedništva, nije želeo da govori niko od Komšićevih rođaka.

Vojvoda Komšić

Njegov bliski rođak sa majčine strane Božo Stanić, koji živi u Kostajnici, kaže da ih je Komšić poslednji put posetio pre tri godine, kad je došao na sahranu jednog rođaka. Božo kaže da posebno dobre kontakte održavaju sa Komšićevim ocem Markom, za kojeg ima samo reči hvale.

- Redovno se čujemo sa Markom, koji je jako dobar čovek. Svaku priliku koristimo da se vidimo s njim. I Željko je često dolazio ovde, pogotovo dok je bio dete. Poslednji put je dolazio 2006. godine. Bio je jako dobro dete, ali se sada ne bih izjašnjavao o njegovim istupima, jer smatram da je sve to politika. Ne bih ulazio u to?! Pa, zašto niko ne pita ko je pokrao silne pare u Doboju i okolini - kaže Stanić.

Inače, Kostajnica, kao i sva sela ozrenskog kraja, tokom Drugog svetskog rata slovila je za snažno četničko uporište. Gotovo svi vojno sposobni muškarci borili su se na četničkoj strani, baš kao i svi bliski Komšićevi rođaci. Iz ovog sela, igrom slučaja, potiče i Borislav Paravac, nekadašnji srpski član Predsedništva BiH, kojeg su sarajevski mediji svojevremeno kritikovali upravo zbog toga što nije skrivao četničko poreklo.

- Paravac je, međutim, bio dostojanstven i tražio je od Parlamenta BiH da mu odgovori da li je on nepoželjan zbog toga što su mu preci bili pripadnici četničkog pokreta. Naravno da ništa nisu mogli da mu odgovore. Ali, Komšić krije činjenicu da je „vojvoda" i od sebe i od drugih - kaže za Press RS odlično obavešteni izvor iz Doboja.

KOMŠIĆ BEZ KOMENTARA!

I pored višednevnih pokušaja, Press RS nije uspeo da dobije komentar iz kabineta Željka Komšića, tako da smo ostali uskraćeni za objašnjenje zašto do sada nikada nije javno priznao da potiče iz četničke porodice.

Naime, njegova portparolka Irena Kljajić više dana nije odgovarala na naše telefonske pozive, a ni posle više dana nije odgovorila na naš imejl, u kojem smo ih pitali da li je tačno da je Komšićev deda bio četnik. Ćutanje kabineta predsedavajućeg Predsedništva BiH nikako se ne uklapa u njegovo javno iskazivanje poštovanja antifašističke borbe tokom Drugog svetskog rata.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vest ... ili+ne%3A+Četnički+koreni+zlatnog+ljiljana.html

Valjda mu se zlatni ljiljan odrazio na spermogram
Ko zna čije je to dete

Da se ne zaboravi


Verovali ili ne: Četnički koreni zlatnog ljiljana?

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, dobitnik Zlatnog ljiljana bošnjačke armije, skriva da mu je rođeni deda bio četnički komandant. Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH, koji ne propušta nijednu priliku da borce bivše Vojske RS nazove „četnicima", već godinama brižno skriva strogo čuvanu porodičnu tajnu! Komšić je, naime, potomak jednog od najozlogašenijih četnika u dobojskom kraju



I TAMO I OVAMO... Željko Komšić, predsedavajući Predsedništva BiH




Kako Press RS ekskluzivno saznaje, Marijan Stanić, Komšićev deda, koji je živeo u selu Kostajnica u blizini Doboja, tokom Drugog svetskog rata bio je glavni logističar Prvog bataljona Trebavskog četničkog odreda, a posle rata se skrivao po šumama, u strahu od komunističke odmazde. Ovu brižno čuvanu tajnu Komšića, koji se energično zalaže za poštovanje tekovina partizanskog pokreta, reporteru Pressa RS potvrdilo je više nekadašnjih saboraca njegovog pokojnog dede, koji je preminuo 1962. godine u 47. godini života.

Svi u četnicima

Luka Prešić (87) iz Kostajnice, jedan od preživelih Stanićevih saboraca, priča da je Komšićev deda bio desna ruka svim četnicima ovog kraja i da su svi pripadnici Prvog bataljona umnogome oslanjali na njegovu logističku podršku.

- Kada smo išli u borbu protiv ustaša na Trebavi i Ozrenu, znali smo da je selo sigurno jer je tu naš Marijan, koji je bio naš glavni logističar. Naime, svih pet muških glava iz kuće Stanića bili su lojalni pripadnici četničkog pokreta, ali Marijan je ostao u selu kao glavni pozadinac, zbog slabije fizičke konstitucije i porodičnih obaveza. Kada su posle rata počeli da nas proganjaju komunisti, Marijana je spaslo to što nije direktno učestvovao u borbama, pa tako u velikoj meri nije ni osetio posleratni teror. Sve bih to dokazao i fotografijama, ali nakon što su nas zatvarali po tamnicama posle rata, sve naše dokumente i slike su spaljivali. Ne mogu da skontam što je taj mali „krivo nasađen", pa mu ne odgovara niko od nas Srba - kaže Prešić.

On kaže da su se sva četiri brata Komšićevog dede, koji su aktivno učestvovali u borbama, posle rata odrobijali zbog pripadnosti četničkom pokretu, zajedno sa velikim brojem seljana iz Kostajnice. Jedan od braće Komšićevog dede je, kako se seća, važio za velikog četničkog borca, koji je bio na „vezi" sa čuvenim četničkim vojvodom Momčilom Đujićem! Saborci Komšićevog dede kažu da je on, ipak, imao sreću što je bio samo četnički pozadinac, pa se, zahvaljujući tome, izvukao od odlaska u zatvor.



DOLAZI SAMO NA SAHRANE... Božo Stanić, rođak Željka Komšića / A BAŠ SU BILI DOBRI ČETNICI... Luka Prešić, ratni veteran iz Doboja.



Inače, Marijan Stanić je otac Komšićeve pokojne majke Danice, koja je stradala tokom proteklog rata u Sarajevu, kad je pogođena hicem iz snajpera. O ranama iz nedavne prošlosti, ali ni o četničkoj prošlošću porodice hrvatskog člana Predsedništva, nije želeo da govori niko od Komšićevih rođaka.

Vojvoda Komšić

Njegov bliski rođak sa majčine strane Božo Stanić, koji živi u Kostajnici, kaže da ih je Komšić poslednji put posetio pre tri godine, kad je došao na sahranu jednog rođaka. Božo kaže da posebno dobre kontakte održavaju sa Komšićevim ocem Markom, za kojeg ima samo reči hvale.

- Redovno se čujemo sa Markom, koji je jako dobar čovek. Svaku priliku koristimo da se vidimo s njim. I Željko je često dolazio ovde, pogotovo dok je bio dete. Poslednji put je dolazio 2006. godine. Bio je jako dobro dete, ali se sada ne bih izjašnjavao o njegovim istupima, jer smatram da je sve to politika. Ne bih ulazio u to?! Pa, zašto niko ne pita ko je pokrao silne pare u Doboju i okolini - kaže Stanić.

Inače, Kostajnica, kao i sva sela ozrenskog kraja, tokom Drugog svetskog rata slovila je za snažno četničko uporište. Gotovo svi vojno sposobni muškarci borili su se na četničkoj strani, baš kao i svi bliski Komšićevi rođaci. Iz ovog sela, igrom slučaja, potiče i Borislav Paravac, nekadašnji srpski član Predsedništva BiH, kojeg su sarajevski mediji svojevremeno kritikovali upravo zbog toga što nije skrivao četničko poreklo.

- Paravac je, međutim, bio dostojanstven i tražio je od Parlamenta BiH da mu odgovori da li je on nepoželjan zbog toga što su mu preci bili pripadnici četničkog pokreta. Naravno da ništa nisu mogli da mu odgovore. Ali, Komšić krije činjenicu da je „vojvoda" i od sebe i od drugih - kaže za Press RS odlično obavešteni izvor iz Doboja.

KOMŠIĆ BEZ KOMENTARA!

I pored višednevnih pokušaja, Press RS nije uspeo da dobije komentar iz kabineta Željka Komšića, tako da smo ostali uskraćeni za objašnjenje zašto do sada nikada nije javno priznao da potiče iz četničke porodice.

Naime, njegova portparolka Irena Kljajić više dana nije odgovarala na naše telefonske pozive, a ni posle više dana nije odgovorila na naš imejl, u kojem smo ih pitali da li je tačno da je Komšićev deda bio četnik. Ćutanje kabineta predsedavajućeg Predsedništva BiH nikako se ne uklapa u njegovo javno iskazivanje poštovanja antifašističke borbe tokom Drugog svetskog rata.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vest ... ili+ne%3A+Četnički+koreni+zlatnog+ljiljana.html

Sabina...Krasno starohrvatsko ime.

Valjda mu se zlatni ljiljan odrazio na spermogram
Ko zna čije je to dete

Sabina...Krasno starohrvatsko ime.

Da dignemo sada aktuelnu temu.
A šta je sa ćunom Hrvata Br.1 ?
On je golden ljiljan dobio jer je bio ranjen u ćunu?

Ejs ...