HercegBosna.org

Bobovac

Vujadin je napisao/la:

Bobovac je napisao/la:

Kako neće pući kad im sve ode u EU. I onda netko proziva političare na Balkanu da su oni krivi za egzodus iz svojih zemalja. A i iz bogate Italije egzodus...
Ali ne, za sve je kriv načelnik općine... Krkljevići gornji... jer je zaposlio stričevića preko veze.

Prokleta EU. Prokleto globalističko čudovište koje se hranu krvlju mladosti.

Naravno da je kriv i taj načelnik i drugi načelnici.
Cijela južna i istočna Evropa je leglo korupcije i nepotizma i zato je tako kako je.

Sigurno da je tako - Norvežane za načelnike!

Junuz Djipalo

Ne pitate se zašto Talijani imaju toliko ljudi preko 80? Što je uopće loše u tome? Je li podatak da Srbija ili BiH imaju više rođenih nego starijih od 80 pozitivan? Ili je pokazatelj loših životnih uvjeta stanovništva.

Tko će vama udovoljit. Kad je Švabo slao najbolje ljude iz cijele carevine zvali smo to pljačkom i kolonizacijom i otjerali ih. Sad vam ne valja ni kad naši najbolji idu tamo, opet je pljačka i kolonizacija. Da sad Švabo pošalje opet inženjere opet bi grintali.

Ja se sjećam po HR kolika je bila korupcija prije i sad. Ogromna je razlika. Korporacijama korupcija i nered smetaju jer oni mogu nametati zakone koji im odgovaraju. Ne treba im ništa nelegalno. Osjećamo mi blagodati EU. Slobodno tržište rada, jedinstveno tržište, niske kamate, povoljne telekomunikacije...

Puno ljudi rogobori protiv EU a u biti ne zna zašto. Jer im je draže da je Beograd glavni grad iako i to ne znaju zašto.

Ima mana, bez daljnjeg ali prednosti su puno veće.

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22488

Prednosti su što za vreme od pre zajedničkog tržišta, nemački proizvodi su bili konkurentni jedino kvalitetom. Otkad je uvedeno zajedničko tržište, bez carina, od tada su, pored kvaliteta, konkurentni i cenom. Nemačke kompanije uništavaju privrede manjih zemalja i ne daju im ni nadu da će se same razviti.

Junuz Djipalo

Ako ne možeš proizvodit možeš pružat usluge. Švabe bolje proizvode mi igramo bolje nogomet. U budućnosti će bit važniji intelektualni poslovi a oni ne ovise nužno o geolokaciji. Softverske tvrtke mogu bit bilo gdje.

Vujadin · **Pridružen/a:** 01 lip 2009, 15:18 **Postovi:** 8374

23% starijih od 65 godina, i svega 18% mlađih od 20 godina.

iJozo · **Pridružen/a:** 24 vel 2017, 14:26 **Postovi:** 1183

Carmello Šešelj je napisao/la:

Prednosti su što za vreme od pre zajedničkog tržišta, nemački proizvodi su bili konkurentni jedino kvalitetom. Otkad je uvedeno zajedničko tržište, bez carina, od tada su, pored kvaliteta, konkurentni i cenom. Nemačke kompanije uništavaju privrede manjih zemalja i ne daju im ni nadu da će se same razviti.

To isto vrijedi za proizvode i usluge i iz ostalih zemalja EU. Ukidanje carina koristi svima, a najviše potrošačima jer plaćaju manju cijenu za bolji proizvod. I to je bilo sjajno dok je EU bila samo zajedničko tržište.

Sada Njemačka koristi EU da uvede regulacije koje vrijede na razini čitave EU i time uništava konkurentnost drugih zemalja. Njemačka je u defenzivnoj poziciji i njoj odgovara da budu postavljene zakonske barijere ulasku novih igrača na tržište. Još najviše bi im odgovaralo ako bi se porezi i nameti u svim članicama također ujednačili silom regulative EU. Time bi pozicija Njemačke na vrhu Europe bila zacementirana.

Prilika manjih zemalja je u tome da se učine privlačnima kapitalu i da kapital bježi iz velikih zemalja njima. To recimo čini Irska.

Balkanske zemlje čine suprotno, drže se antifašizma ko pijan plota. Umjesto da se okrenu radikalnom liberalnom kapitalizmu. Što više kapitala privučeš niskim porezima i nemješanjem države u gospodarstvo, to više poslova za stanovništvo i više bogatstva.

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22488

Junuz Djipalo je napisao/la:

Ako ne možeš proizvodit možeš pružat usluge. Švabe bolje proizvode mi igramo bolje nogomet. U budućnosti će bit važniji intelektualni poslovi a oni ne ovise nužno o geolokaciji. Softverske tvrtke mogu bit bilo gdje.

Ne možemo svi da budemo Engleska, koja živi od finansijskih špekulacija, jer je Londonska berza valuta, najveća takva vrste u svetu. A imaju i oni tonu industrije, pa makar se uglavnom sastojala od japanskih fabrika automobila i vojne industrije. Ali da, tercijarni sektor im je ubedljivo najveća grana privrede, i može se reći da žive od njega. Švajcarska je još drastičniji primer za tu dominaciju usluga nad proizvodnjom, vrte pare u bankama i te banke plaćaju za sve ostalo u zemlji. Ali to važi samo za par zemalja u svetu.

Vaši radnici u tercijarnom sektoru se ne bave finansijskm špekulacijama na FTSE berzi, niti bankarstvom, nego nameštaju posteljinu, čiste sobe, postavljaju ležaljke i suncobrane na plaži i služe hranu i piće. Ovo naravno ne znači da svi zaposleni u uslužnoj delatnosi rade takve poslove, ali udeo ljudi koji se bave visokoprofitabilnom uslužnom delatnošću (IT, bankarstvo, investiciono bankarstvo) je mizeran i kod vas i kod nas.

Da ne bi pogrešno shvatio, tercijarni sektor je izuzetno važan za privredu. U jednoj Nemačkoj, iako je industrijska velesila, tercijarni sektor čini skoro dve trećine ukupe ekonomije, ali osnova nemačke ekonomije je proizvodnja dobara sa visokom dodatom vrednošću, tercijarni sektor ga samo podržava, kao i u Japanu, još jednoj proizvodnoj velesili. Uslužni sektor tamo nije sam sebi svrha kao u UK ili Švajcarskoj. I zato Nemačka i Japan imaju veći BDP per capita od UK zbog toga.

Mi smo ovde u Srbiji tek na početku razvoja proizvođačke ekonomije, tako da za sada motamo kablove, šrafimo delove FIAT-a u automobil, proizvodimo komponente za automobile, valjamo proizvode od čelika, rudarimo bakar i zlato, bavimo se poljoprivredom i prodajemo poljoprivredne proizvode ili kao sirovine ili kao prerađevine sa visokom dodatnom vrednosti, tekstilna industrija itd. Nemamo taj luksuz da sve snage upregnemo na finansijske malverzacije, jer nismo Englezi, koji imaju viševekovnu tradiciju i iskustvo u pljačkanju celog sveta i na tome akumuliran kapital. Mi oponašamo iskustva Slovačke, Poljske i Rumunije, i mislim da je to ispravan put, pošto te zemlje imaju stabilan pozitivni rast već decenijama takvom strategijom. Ni famozni IT ne da bude motor razvoja, jer se njime bavi jednostavno premali broj ljudi, barem u našem delu sveta.

Uslužna delatnost je važna, bankarstvo je važno, ali ne može da bude pokretač i nosilac cele privrede, osim u par zemalja koje imaju istorijski razlog zašto to kod njih može. I Grci su se uzdali u turizam, pa vidi ih sad. Turizam im nije dovoljan da postignu makroekonomsku stabilnost, ali s druge strane, trgovačka flota brodova (jedna od najvećih u svetu) funkcioniše bez problema.

Ne možete da planirate razvoj zemlje na turizmu, noslilac svake ekonomije je teška industrija. Ne mala i srednja preduzeća, što "stručnjaci" ponavljaju kao papagaji, nego velike fabrike. To je jedini održiv put u zdravu ekonomiju, tercijarni sektor ne može da bude nosilac privrede, osim u par zemalja koje imaju istorijske pretpostavke za uspeh takvog pristupa i koji je neprimenjiv u našem sučaju.

Junuz Djipalo

Carmello Šešelj je napisao/la:

Mi smo ovde u Srbiji tek na početku razvoja proizvođačke ekonomije, tako da za sada motamo kablove, šrafimo delove FIAT-a u automobil, proizvodimo komponente za automobile, valjamo proizvode od čelika, rudarimo bakar i zlato, bavimo se poljoprivredom i prodajemo poljoprivredne proizvode ili kao sirovine ili kao prerađevine sa visokom dodatnom vrednosti, tekstilna industrija itd. Nemamo taj luksuz da sve snage upregnemo na finansijske malverzacije, jer nismo Englezi, koji imaju viševekovnu tradiciju i iskustvo u pljačkanju celog sveta i na tome akumuliran kapital. Mi oponašamo iskustva Slovačke, Poljske i Rumunije, i mislim da je to ispravan put, pošto te zemlje imaju stabilan pozitivni rast već decenijama takvom strategijom. Ni famozni IT ne da bude motor razvoja, jer se njime bavi jednostavno premali broj ljudi, barem u našem delu sveta.

Ajde ti meni objasni a zašto onda imate volju za zauzimanjem još zemlje i još ljudi kad ni to što imate ne možete dići na noge. Kao da podrazumijevate da će to samo od sebe ali neće. Prije 100 g. ste bili zadnji u Europi, i sad ste. Još si ti protiv EU, kao da možete niže pasti.

Žalosno mi je gledat da nakon Juge u kojoj ste solidno živjeli sad malinarite i govorite kako je Yu bila loša. Za nas jest ali za vas nije.

Nije ovo tema za to pa neću dalje ali Bošnje i vi imate zajedničku percepciju svog naroda kao nekog posebnog, koji treba dominirat i širit se. Ja bih radije Nijemcima dozvolio takvo što. Imaju na osnovu čega, za razliku od vas.

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22488

A i ja maloumnoj budali pokušavam da objasnim nešto...

Nisi ti kriv, ja sam kriv što sam uopšte pokušavao da ozbiljno razgovaram sa tobom, lupetanje gluposti je jednostavno jače od tebe i zato i dobijem odgovor koji baš ni u jednom interpunkcijskom znaku nema veze sa onim šta sam napisao. Dalje razgovaraj sam sa sobom, ja te više neću ometati u dijalogu (a možda je i konferencija u pitanju, a ne samo dijalog).

BBC

Tek sam sad skužio da je Junuz teško religiozan. Ima neke nerealne turbo snove, želje. I nada se da će mu ih neka viša sila ispuniti.

volvoks

Srbi se toliko izgubili u šarafljenju dijelova za Fiat kojeg nitko ne kupuje da su uspjeli imati manji robni izvoz nego Hrvatska, koja se po Carmellu bavi isključivo turizmom, i to uz povećanje trgovinskog deficita od čak 33,3%. To je ta Vučićeva industrojska revolucija uz plaće od 350€, evo već sutra ste gdje i Češka.

Junuz Djipalo

Samo ne trebaju ući u EU i teči će im med i mlijeko.

Kao i dosad.

Inače, veći je hr industrijski izvoz nego turizam. K tome je jako bitno da velikom većinom ide sve u EU a ex Yu puno manje nego prije 10 g. U tom grmu leži i zec promjene odnosa HR prema BiH. Jednostavno Bošnje u njoj nisu više bitan trgovinski partner, a i Konzum je prop'o...

Odličan tekst na tu remu na odličnom portalu je tu:

https://liberal.hr/razbijanje-mitova-o- ... izvozu-139

ZlatkoZG

volvoks je napisao/la:

Srbi se toliko izgubili u šarafljenju dijelova za Fiat kojeg nitko ne kupuje da su uspjeli imati manji robni izvoz nego Hrvatska, koja se po Carmellu bavi isključivo turizmom, i to uz povećanje trgovinskog deficita od čak 33,3%. To je ta Vučićeva industrojska revolucija uz plaće od 350€, evo već sutra ste gdje i Češka.

Robni izvoz 2017: Srbija - cca. 15 mlrd € , Hrvatska - cca. 14 mlrd €

Junuz Djipalo

Pola od toga maline. :zubati

https://www.agromedia.rs/agro-teme/voca ... ozu-maline

BBC

Oni su nazadovali i u poređenju sa prastarim YU standardima.

Citat:

U narednih osam godina u Tuzlanskom kantonu će zbog zagađenja zraka umrijeti 29.000 ljudi

Bh. blok na pres-konferenciji koja je održana danas u Sarajevu o neprovođenju mjera Vlade FBiH

Autor: Fena
04.12.2018 16:32

Bh. blok smatra da je neprovođenje mjera koje je Vlada FBiH usvojila 2017. dovela do toga da se stanje po pitanju zagađenja zraka u BiH nije nimalo popravilo, istaknuto je na pres-konferenciji koja je održana danas u Sarajevu.

Potpredsjednica Naše stranke Nasiha Pozder rekla je da će s federalnog nivoa vlasti tražiti izjednačavanje granice nakon koje se vrši uzbunjivanje građana zbog zagađenosti zraka.

- U većini kantona trenutno se uzbunjivanje javnosti vrši kada koncentracija čestica PM10 prijeđe granicu od 400 mikrograma po kubnom metru i tražit ćemo da ta granica bude 150 mikrograma po kubnom metru, što je 1976. u Jugoslaviji bilo na snazi - navela je Pozder.

Dodala je da to znači da ćemo, vjerovatno, biti u konstantnom stanju uzbune zbog zagađenja, na šta su oni, kako je rekla, kao buduća vlast spremni da se tim problemom počnu baviti.

Poslanik Naše stranke u Parlamentu FBiH Mirsad Čamdžić naglasio je da je Tuzlanski kanton, iz kojeg on dolazi, u konstantnom stanju zagađenosti, za razliku od Sarajeva, gdje je to slučaj samo zimi.

- Prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije, u narednih osam godina u TK će zbog zagađenja zraka umrijeti 29.000 ljudi, zbog čega treba postaviti pitanje ima li ljudski život cijenu - kazao je Čamdžić.

Pojasnio je da će se zalagati za odsumporavanje blokova 5 i 6 u TE Tuzla, zagovarati izgradnju Bloka 7, ali da radikalne mjere protiv korisnika fosilnih goriva trenutno nisu moguće zbog socioekonomske situacije u BiH.

Čamdžić je rekao da su četiri velika zagađivača na području TK u posljednjih šest mjeseci uzrokovala tri velika ekološka incidenta, i to firme koje posluju bez okolišne dozvole.

Potcrtao je da je neophodno pojačati inspekcijski nadzor, kao i sankcije za sve zagađivače koji ne ispunjavaju uvjete za okolišnu dozvolu.

Na pres-konferenciji je naglašeno da je potrebno prvo spustiti granicu za uzbunjivanje javnosti sa sadašnje koncentracije čestica PM10 od 400 mikrograma po kubnom metru na 150, a onda realizirati već usvojene mjere poput obustave nastave, povećavanje broja vozila javnog gradskog prijevoza te pojačan inspekcijski nadzor.

lider30

ZlatkoZG je napisao/la:

volvoks je napisao/la:

Srbi se toliko izgubili u šarafljenju dijelova za Fiat kojeg nitko ne kupuje da su uspjeli imati manji robni izvoz nego Hrvatska, koja se po Carmellu bavi isključivo turizmom, i to uz povećanje trgovinskog deficita od čak 33,3%. To je ta Vučićeva industrojska revolucija uz plaće od 350€, evo već sutra ste gdje i Češka.

Robni izvoz 2017: Srbija - cca. 15 mlrd € , Hrvatska - cca. 14 mlrd €

Onda je izvoz pr capita još ogrominja razlika. Plus Hrvatska ima izuzetan devizni priljev od turizma.

Eminencija · **Pridružen/a:** 18 svi 2018, 00:02 **Postovi:** 5214

Koliko bi onda moglo bit u sarajevu?

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22488

ZlatkoZG je napisao/la:

volvoks je napisao/la:

Srbi se toliko izgubili u šarafljenju dijelova za Fiat kojeg nitko ne kupuje da su uspjeli imati manji robni izvoz nego Hrvatska, koja se po Carmellu bavi isključivo turizmom, i to uz povećanje trgovinskog deficita od čak 33,3%. To je ta Vučićeva industrojska revolucija uz plaće od 350€, evo već sutra ste gdje i Češka.

Robni izvoz 2017: Srbija - cca. 15 mlrd € , Hrvatska - cca. 14 mlrd €

A i sa Hrvatskom imamo suficit u međusobnoj trgovini.

pravnik95

Carmello Šešelj je napisao/la:

ZlatkoZG je napisao/la:

Robni izvoz 2017: Srbija - cca. 15 mlrd € , Hrvatska - cca. 14 mlrd €

A i sa Hrvatskom imamo suficit u međusobnoj trgovini.

Cisto sumnjam. Daj crno na bijelo.

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22488

pravnik95 je napisao/la:

Carmello Šešelj je napisao/la:

A i sa Hrvatskom imamo suficit u međusobnoj trgovini.

Cisto sumnjam. Daj crno na bijelo.

Evo iz vaše štampe.
https://www.vecernji.hr/vijesti/srbija- ... ic-1181880

A ovde imaš i cifre i strukturu robne razmene.
http://www.seebiz.eu/suficit-srbije-u-r ... ar-170734/

Robbie MO

Carmello Šešelj je napisao/la:

pravnik95 je napisao/la:

Cisto sumnjam. Daj crno na bijelo.

Evo iz vaše štampe.
https://www.vecernji.hr/vijesti/srbija- ... ic-1181880

A ovde imaš i cifre i strukturu robne razmene.
http://www.seebiz.eu/suficit-srbije-u-r ... ar-170734/

Turizam se moze komotno ubrojati u izvoz, ali bolje da se gleda odvojeno, da se moze bolje kontrolirati statistika o pokrivenosti uvoza izvozom.

Izvoz+turizam+investicije+zaduzivanje mora biti otprilike jednak uvozu, sto znaci da nijedna drzava ne moze dugorocno imati izvoz koji je npr. 150% uvoza. To rezultira ogromnom kolicinom para (i to precizno - deviza) na racunu, koja se mora negde potrositi (dobrim dijelom na pojacan uvoz), ili uloziti u vrijednosne papire (kao Kina u SAD), ili domace investicije (opet primjer Kina - ogromni infrastrukturni projekti).

volvoks

https://www.dzs.hr/Hrv_Eng/publication/ ... 1_2018.htm
Evo za Zlatka i Carmella, crno na bijelo iz zavoda za statistiku, ne izjave gospodina koji bi htio biti lider u regionu.

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22488

A jel može Privredna komora Srbije sa podacima za prvi kvartal 2018., umesto tvojih zbirnih podataka za 2016 i 2017.

Citat:

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-mart 2018. godine iznosi:

– 10918,6 miliona dolara – porast od 27,7% u odnosu na isti period prethodne godine;

– 8885,6 miliona evra – porast od 10,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 4695,3 mil. dolara, što čini rast od 25,3% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 6223,3 mil. dolara, što je za 29,5% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 3821,0 miliona, i to je povećanje od 8,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 5064,6 miliona, što predstavlja povećanje od 12,3% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 1528,0 mil. dolara, što čini povećanje od 44,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1243,6 miliona, što je povećanje od 25,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,0%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,4%); sledi Beogradski region (26,4/%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,5%), Region Južne i Istočne Srbije (16,5%), a oko 0,2% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%); slede Region Vojvodine (28,8%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,6%), Region Južne i Istočne Srbije (9,3%), a oko 0,5% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,2% (2734,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 31,2% (1462,9) i oprema, 10,6% (497,8). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,2 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,8% (3534,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,6% (1159,2), i oprema, 12,1% (753,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,5% (776,6 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,5% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 507,7 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata. Izvoz Srbije iznosi 739,5 a uvoz 231,8 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 319,0%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 601,5 a uvoz 188,6mil. evra (suficit je 412,9 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 318,9%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i pšenica, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirovi i električna energija) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i otpaci od gvožđa i čelika, a uvoze se najviše toplovaljani proizvodi i lekovi za maloprodaju). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Rumunijom, Švedskom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Belgijom, Irakom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrati), Francuskom, SAD ...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 35,3% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 26,0% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,5%.

U martu 2018. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 1790,7 miliona dolara, što čini povećanje od 17,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2410,2 miliona dolara, što je povećanje od 22,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1454,5 miliona evra, što čini povećanje od 1,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1957,5 miliona evra, što čini povećanje od 6,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks mart 2018 / februar 2018. godine pokazuje rast izvoza za 1,8% i rast uvoza za 2,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks mart 2018 / februar 2018. godine pokazuje rast izvoza za 1,1% i rast uvoza za 1,7%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec mart:

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (102 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (55 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima sa 43 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 39 mil dolara; poslednje mesto pripada izvozu dizel automobila, do 1500 cm3, sa 38 mil. dolara.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (107 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (84 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (67 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli za 58 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz dizel automobila, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 sa 28 mil. dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

A na ovoj stranici iste privredne komore imaš i tabele sa ciframa za prva tri kvartala ove godine i za prošlu godinu, pa ako te ne mrzi da dešifruješ ćirilicu.

http://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/ ... ni-promet/

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22488

Robbie MO je napisao/la:

Carmello Šešelj je napisao/la:

Evo iz vaše štampe.
https://www.vecernji.hr/vijesti/srbija- ... ic-1181880

A ovde imaš i cifre i strukturu robne razmene.
http://www.seebiz.eu/suficit-srbije-u-r ... ar-170734/

Turizam se moze komotno ubrojati u izvoz, ali bolje da se gleda odvojeno, da se moze bolje kontrolirati statistika o pokrivenosti uvoza izvozom.

Izvoz+turizam+investicije+zaduzivanje mora biti otprilike jednak uvozu, sto znaci da nijedna drzava ne moze dugorocno imati izvoz koji je npr. 150% uvoza. To rezultira ogromnom kolicinom para (i to precizno - deviza) na racunu, koja se mora negde potrositi (dobrim dijelom na pojacan uvoz), ili uloziti u vrijednosne papire (kao Kina u SAD), ili domace investicije (opet primjer Kina - ogromni infrastrukturni projekti).

Norveška digne namete 300%, pa sve bude nenormalno skupo, da bi ograničili uvoz. A višak para ulažu u investicione fondove širom sveta. Koliko im je ovo drugo pametno, nisam siguran.

Robbie MO

Moze li netko nabavit podatke o broju Hrvata 1991. po kantonima?

HercegBosna.org

1995.-2025. Demografska Santa Barbara

Online