Vucic je prvi put pobjedio zahvaljujuci raznim neispunjenim obecanjima i lazima od strane dotadadnjih vlastodrzaca, dok je kasnije pobjedio na osnovu mnogih realizovanih investicionih projekata, kao i onih koji su u punoj fazi realizacije i po svemu sudeci, mogao bi i na sljedecim izborima pobjediti, s obzirom na to da je on progresivno sve bolji i bolji, dok je bivsa vlast isla u suprotnom smjeru (dobro su bili poceli, da bi na kraju lose zavrsili, zato su i izgubili).

Po treći put, ne znam ništa o aferi Krušik i ne zanima me afera Krušik. Možda je Slinin ćale kriv, možda nije, otkud ja to znam. I ti ne želiš da o tome vodiš diskusiju, nego želiš da se svi slože sa tobom da su novinski tekstovi koji kažu da je kriv 100% u pravu i da posledično treba obesiti Vučića, jer diktator. Meni je drago što si ti pronašao hobi da se baviš rušenjem vlasti u maloj zemlji na drugom kraju sveta, ali nemoj da si toliko agresivan i da toliko pizdiš kada se ljudi u tom tvom krstaškom pohodu sa nečim ne slože sa tobom. Znači još jednom, ostavi ne sa aferom Krušik, nekoliko puta sam ti rekao da ne znam ništa o njoj i da je sve moguće. Tebi je moguće samo jedno. Na tom neslaganju bih završio i zamolio te da me više ne smaraš u svakom postu sa pitanjem o Krušiku, jer sam ti nekoliko puta rekao da ne znam. Ti ako si siguran da znaš, nastavi da budeš siguran, tvoja stvar.

To se sve podrazumeva i nije neophodno pričati, kao što, ako ti pomažem da izračunaš koliko pdv-a treba da platiš ili koliko ti ukupno iznose računi za ovaj mesec, neću ti objašnjavati da je 2+2=4 i učiti te tablicu množenja. Isto tako ni ja ovde nisam poredio morskog ježa sa planinskim vencem, nego jednog forumaša sa drugim, i to ne čak ni po karakteru i osobinama, nego u vrlo precizno definisanom delu obrasca ponašanja. I tu mogu da budem samo u pravu ili da ne budem u pravu. Tako da su sva ova tvoja objašnjenja od Kulina bana, iako tačna, potpuno izlišna. A brate stvarno počinješ da pokazuješ iste znake opsesije sa Vučićem kao što on ima sa Dodikom, uz razliku što on nije agresivan i krene da ludi kada se neko ne složi sa njim i oko najmanje sitnice. Ponašaš se kao NKVD komesar oko ove teme, ko nije uz partijsku liniju "Vučić diktator, mora ga se smeniti, pa makar doveli i moju babu na njegovo mesto", tog treba odmah streljati bez suđenja. Iskuliraj malo jbt.

Najjače od svega je što ja Aleksija izuzetno cenim. I on meni juče zamera što sam polupismenog forumaša nazvao glupim, a nazvao sam ga (sasvim opravdano) tako jer je napadao upravo Aleksija idiotskim optužbama. I Aleksije mi sad to zamera.

Mislim da je on tamo iz Amerike mislio da je ovde atmosfera kao pred 5. oktobar 2000. Pa je zato ovoliko besan i iznerviran kada vidi da opozicija ne može da skupi ni hiljadu ljudi na demonstracije. A on je ubeđen da zna šta se dešava u Srbiji potpuno isto kao ja i ti koji živimo ovde, samo zato što ima pristup našim medijima (a naši mediji uglavnom imaju veze sa stvarnošću kao ja sa galaksijom Andromeda).

@Aleksije, Vučić nije ni blizu toliko nepopularan koliko ti misliš, naprotiv. To se ne sviđa ni meni, ne sviđa se ni Inkognitu, ali prihvatamo tu činjenicu kao realnost. Ajde je za početak i ti prihvati kao realnost i prestani da nas sa drugog kontinenta ubeđuješ kako je u Srbiji ogromna većina protiv Vučića. Jednostavno nije, i prestani da pizdiš kada ti neko kaže da nije samo zato što se to ne uklapa sa slikom koju si stvorio u glavi. Uskladi sliku u glavi sa realnošću, nemoj da zahtevaš od drugih da usklade realnost sa tvojom slikom u glavi

Magarac odlučio da stoji u jednom mestu. Spomenuo si novinare, a ja sam spominjao verodostojnost pojedinih medija. Zar ne primećuješ da je to odmak od Krušika, i da bi bilo prikladnije da si mi replicirao sa par reči o stanju medija.
To si možda izbegao jer sam ti objasnio (rekavši da se mnoge teme na forumu razvijaju i počinju tako što se citiraju vesti iz medija) da si ispao glup kad si tvrdio da ne treba da se bavimo onim šta novinari pišu. Tu grešiš. Ljuduski je nekada priznati da si pogrešio. Ovo izvrdavanje je baš kurvanjski manir.

Magi, ako sam u tom "pokazivanju opsesije Vučićem" rekao nešto netačno, ili tačno, ili sam propustio neku činjenicu da uzmem u obzir, to me zanima. To ti naravno ne znaš da kažeš, pa zato se baviš utvrđivanjem opsesije i ponašanjem. Magarac!
Dalje, bilo bi lepo da priznaš da si ispao glup kad si rekao da za utvrđivanje sličnosti, ili za poređenje, ili ko na koga podseća, nije potrebna sposobnost, nego da su dovoljni utisci.
Kao što rekoh, ljudski je priznati grešku, ovo ostalo je demagogija. Kurvanjska.

Pa, naravno. Malo oštriji nastup, ne znači da me je čovek napao, tim pre što sam i ja malo oštrije nastupio. A ti odmah u najružnije vređanje. Je li tvoj način bolji od mog naknadnog smirivanja situacije, kad sam čoveku rekao da si malo nagao i nervozan?
Osim toga, čovek je pismeniji od tebe, vidi se iz aviona. Ako je on polupismen, ti si imbecil.

I jedno važno pitanje, nemoj da izbegneš odgovor: Šta po tvom mišljenju tebe čini tako posebnim, da bi nekome imponovalo to što ga ti ceniš?
Budući da si talenat za promašivanje teme, ponavlja: Šta po tvom mišljenju tebe čini tako posebnim, da bi nekome imponovalo to što ga ti ceniš?

Da si Mićun, možda bi tvoje cenjenje imalo neki značaj, ovako si samo magarac koji misli da njegove pohvale vrede zlata.
Da se npr. izviniš onima prema kojima si bio bezobrazan, nešto bi mi značilo to cenjenje, možda.

Mislim da je on tamo iz Amerike mislio da je ovde atmosfera kao pred 5. oktobar 2000. Pa je zato ovoliko besan i iznerviran kada vidi da opozicija ne može da skupi ni hiljadu ljudi na demonstracije. A on je ubeđen da zna šta se dešava u Srbiji potpuno isto kao ja i ti koji živimo ovde, samo zato što ima pristup našim medijima (a naši mediji uglavnom imaju veze sa stvarnošću kao ja sa galaksijom Andromeda).

@Aleksije, Vučić nije ni blizu toliko nepopularan koliko ti misliš, naprotiv. To se ne sviđa ni meni, ne sviđa se ni Inkognitu, ali prihvatamo tu činjenicu kao realnost. Ajde je za početak i ti prihvati kao realnost i prestani da nas sa drugog kontinenta ubeđuješ kako je u Srbiji ogromna većina protiv Vučića. Jednostavno nije, i prestani da pizdiš kada ti neko kaže da nije samo zato što se to ne uklapa sa slikom koju si stvorio u glavi. Uskladi sliku u glavi sa realnošću, nemoj da zahtevaš od drugih da usklade realnost sa tvojom slikom u glavi

Ok, znam za ovaj tvoj stav. A možeš li nešto o medijima npr. Šta misliš o izboru novih članova REM-a? Šta misliš o tome što vlast uopšte pokušava neke izmene da izvrši u tom pogledu?
Znam da je lakše nagađati o tome šta ja mislim, jesam li besan i iznerviran, nego pozabaviti se odgovorima na ova pitanja. Ali, na muci se poznaju junaci, tj. pametni se poznaju po tome što promišljaju o malo komplikovanijim stvarima.

Na drugom mestu, na kojem sam ti rekao da ti je jedini dodir sa Srbijom ono što pročitaš u medijima sam napisao šta mislim o stanju u medijima. Napisao sam da imaju veze sa stvarnošću kao ja sa galaksijom Andromeda.

Vidi, potrebna je sposobnost i da bi disao. Jel potrebno to navoditi kao relevantnu činjenicu oko bilo čega što nema veze sa plućnom bolesti?

Pa nisam to tebi ni napisao, napisao sam Inkognitu, tako da ne znam zašto misliš da mi je bila namera da ti to imponuje.

Ti najozbiljnije misliš da meni nije jasno da vlast kontroliše medije i da želi da ih kontroliše još više?

A ti bi esej o medijima, i to o svakom pojedinačno? Izvini, ali mrzi me da to pišem, a i zašto bih to pisao nekom koga i samog mrzi da napiše dve stranice A4 formata o tome. Možeš da dobiješ samo najkraću moguću verziju, jer kao što rekoh, ja ovde dolazim da prekratim vreme, niti mi je ovo posao, niti sam u nekoj misiji, kao ti. N1 je nezavisan od vlasti. Ostali mediji su pod uticajem vlasti. Toliko truda ćeš dobiti od mene što se tiče toga. Da si bio malo manje neprijateljski raspoložen, možda bih se potrudio da napišem i više, ali ovako ću da ispunim samo minimum minimuma tvog zahteva da napišem šta mislim o medijima.

Povezano je sa utiskom. Sposobnost o kojoj ti govoriš je razmišljanje, i tu sposobnost poseduje svaki čovek, to je nešto što se uzima zdravo za gotovo i pravilno je što sam napisao da je takva sposobnost u ovom slučaju nebitna. Svako može da razmišlja, rezultat razmišljanja je bitan, ne sposobnost razmišljanja.

Napisao si to isto i ranije.

Nisam primetio da si o tome nešto pisao, pa ne mogu da znam. Možda sam propustio.
Vlast ne kontroliše sve medije. A i one koje kontroliše, pitanje je kako ih kontroliše, da li je produktivno ili ne po njih?
Ima niz pitanja oko kojih može da se razvije diskusija, samo kad ne bi bilo tebe da ubijaš te diskusije svojim besmislenim primedbama i komentarima. Zvocanjem.

Nisam o tome pisao, niti bilo ko o tome u Srbiji više i razmišlja jer je to toliko opštepoznata činjenica u rangu činjenice da Sunce izlazi na istoku. Ne kontroliše samo N1, ove ostale ili direktno ili indirektno kontroliše. Nije ni produktivno ni neproduktivno po njih što se tiče čitanosti, jer će ljudi uvek pratiti medije, kakvi god da su. Da li je finansijski produktivno po vlasnike ili urednike u tim medijima, verovatno zavisi od slučaja, nekom je dovoljno podviknuti, nekog možeš da uceniš, a nekom moraš masno da platiš. Ko spada u koju grupu, nemam apsolutno pojma, znam samo da je Željko Mitrović ucenjen i ništa više od toga.

Pa odgovorio bih ti ja i ranije argumentom da me uporno nisi davio o Krušiku, ne mogu da ti odgovorim argumentom o nečemu o čemu znam da nemam pojma šta se dešavalo, a o čemu ti imaš već formirano mišljenje. A formirao si ga na osnovu tračeva. Vrlo je moguće da su ti tračevi tačni, ali dok to ne bude 100% dokazano, neću da trčim i vičem "spalite vešticu".

I jedina ad hominem stvar koju sam ti rekao u celoj ovoj diskusiji je da je nekulturno da kao Amerikanac toliko agituješ ko će da bude vlast u Srbiji. Imaš pravo na mišljenje, ali konstantna agitacija, što ti radiš, je već bezobrazluk. A ti si meni uputio kamion pun uvreda, mislim, neka si, meni ne smeta, a ti ćeš se možda osećati lakše.

Kojim vama? Naravno da ako ja nekom kažem nešto što mu se jako ne sviđa, on će da mi odbrusi. To je sasvim ljudsko i očekivano ponašanje. I ljudi meni odbruse kada im kažem nešto što može da se shvati kao lična uvreda, kao što sam čuburi juče rekao da sere. Ja odbrusim samo u slučaju kada neko napiše nešto za šta mislim da je neopisiva glupost, nikad ne odbrusim na ličnu uvredu upućenu meni. Znaš zašto sam juče čuburi rekao da sere? Zato što je napisao da nam je dinastija svinjarska. Znači, on je uvredio ceo srpski narod, ja sam uvredio samo njega, i to najblaže moguće. I to uvek bude tako, ja nikada ne odbrusim na lične uvrede, samo na budalaštine. Šta to govori o mom karakteru, kada već hoćeš da se igraš psihologa?

Isto kao što ti ni na jednu tvoju uvredu ni juče i danas nisam odgovorio. Evo prestaću i sa komentarima o Americi, pošto nisam iz prve shvatio koliko te pogađaju, a i čuo si ih dovoljno puta, pa ako do sada nisi shvatio njihov smisao, nećeš nikad.

Dakle šta nije u redu sa mnom, i koji to vi?

Ako si to pročitao, onda si sigurno pročitao i šta sam odgovorio čuburi. Odgovorio sam mu da se uvek tako ponašam kada procenim da neko napiše neoprostivu glupost. I da sam u njegovom slučaju bio jako suzdržan. Jebote, znaš me na ovom forumu godinama i tek sad si primetio da često napišem jako neprijatan odgovor nekom ko odvali kolosalnu budalaštinu!?

Ne radim ja to da bih nekog kaznio. Nego je to jedina stvar koja me izbaci iz takta, kad neko ničim izazvan lupeta gluposti, i zato tako reagujem, jedino tako i možeš da izvučeš negativnu emociju iz mene. I nisam se suzdržao zato što sam mekog srca, nego zato što je čubura generalno ok lik, pa nisam hteo da mu napišem ništa teže od "sereš", što je, složićeš se, skoro nikakva uvreda.

Ma piši ti meni kako god hoćeš. Sasvim je u redu, i to važi za bilo koga na forumu.

Prvi put je Toma Nkolic pobedio Tadica i Vucica doveo na vlast.Nikad,ali nikad,Vucic ne bi dosao na vlast bez ovoga.

Dosao bi prije ili kasnije. Nikolic ga samo pogurao. Kao Jeljcin sto je pogurao Putina, a onda vremenom ucenik pretekao ucitelja. Vucic se ne poziva slucajno na Merkelovu, Makrona i druge. Tako je i Putin, nakon sto je bio Jeljcinov izbor, poceo tako sto je ucio od Siraka, preko Sarkozija, Berluskonija, Merkelove i sad je maltene najjaca politicka figura na svijetu. Vucic je Putinovac. Od manjepoznatog, harizmaticnog i progresivnog covjeka do vodje u Srbiji i regionu. U nekim slucajevima to je dobro, a u nekim cak skroz obrnuto. U slucaju Vucica, kao u Putina, dominira dobra strana, uz spisak primjedbi za neke stvari, no to ne mijenja ukupnu sliku o istima.

Hteo je da ga se svi plaše
Slobodan Prvanović23/12/2019

Hteo je da ga se plaše biznismeni, pa je strpao u zatvor tajkuna. Time im je pokazao da su itekako ranjivi, bez obzira koliko su bogati i bez obzira da li im je poslovanje pokriveno papirima. Hteo je da budu u permanentnom strahu od hapšenja da bi se kad treba, a trebalo je, na feničanski način i izdašno zahvaljivali što im je omogućeno da se bave biznisom.

Hteo je da ga se plaše radnici, pa je korumpirao sindikalne vođe. Dao im je do znanja da ne mogu i neće moći da se bune ili brane kolektivno, da su u svom beznađu sami ili, eventualno, labava grupa pojedinaca bez ikakve moći. Da zato nemaju šansu da se konfrontacijom sa njim izbore za nešto. Hteo je da se svaki zaposleni plaši da će vrlo lako da izgubi i to što ima ako krene da traži više.

Hteo je da ga se plaše partijski saradnici, pa im je za nadređenog stavio džiberku. Pokazao im je da ne treba imati nikakav intelektualni nivo ili neke specijalne sposobnosti, dovoljno je samo biti bezlični poslušnik i uspeh je moguć. Strah koji se uvukao u kosti njegovih saradnika poticao je otud što nikad nisu znali da li su mu dovoljno podilazili. Nikakva stručnost ili trud im za prosperitet ili opstanak nisu ništa značili, morali su da mu se klanjaju i da ga veličaju. Mogli su da budu i potpuni dunsteri, to ih ne bi diskvalifikovalo, ali nisu smeli ni da pomisle da imaju sopstveni stav. Obuzeti strahom, odrekli su se svi do jednog od pršljenova, vazda se preispitujući da li su ga svojom pokornošću umilostivili.

Hteo je da ga se plaši vojni vrh, pa ih je potčinio mamlazu. Ovim ponižavanjem im je dao do znanja da je bezvredno poznavanje vojnih doktrina. Ako ne žele da izgube petosobne stanove, jedino što smeju i moraju da rade jeste da stoje mirno ispred klovna dok on trabunja o razgraničenju unutar granica. Strah od gubitka nekoliko kvadratnih metara stana nadjačao je obavezu odbrane mnoštva kvadratnih kilometara teritorije.

Hteo je da ga se plaše intelektualci, pa je protežirao muljatorsku fukaru među njima, koja je od intelektualne sfere napravila mesto za „dogovaranje“. Strah od izopštavanja iz intelektualne elite je za rezultat kod mnogih imao odricanje od časti, zanemarivanje stručnosti i odustajanje od kritičke misli i društveno odgovornog delovanja. Umesto njih su zacarile lojalnost i snishodljivost, jer to je ono što je protežirana fukara zahtevala.

Hteo je da ga se svi plaše, pa je na ključna mesta dovodio korumpirane i beskičmenjake, koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem urušavali sopstvene institucije kako bi celokupno društvo prestruktuirali u nešto što imitira mafijašku organizaciju. Kao iskompleksirani glupak, pravio je sistem u kome on postaje On, svi oko njega su nule, a institucija nema. Zamišljao je sebe kao svemoćnog, nalik Marlonu Brandu u Kumu, pred kojim treba svi da se klanjaju kako bi, eventualno, njegovom milošću mogli nešto u životu da postignu ili steknu. Da bi umanjio frustriranost zbog neostvarenosti, pokušavao je da se ostvari kao gospodar svih i svega da bi svima, povrh osvete zbog neostvarenosti, dokazao kako je dostojan divljenja. Ali, nije uspeo. Sejao je strah na sve strane da bi on inhibirao protivnike i od svih pravio manipulativno iskoristive ljude. Ali, nije uspeo da ostvari svoj san, ostao je uskraćen za ono što je najviše priželjkivao – iskreno divljenje i poštovanje.

Umesto da postane istorijska veličina, grandiozni vođa, postao je predmet opšteg podsmeha. Sa političkim stavovima na nivou Grunfovih idiotarija, njegova obraćanja nacionu i večnosti, umesto da iznedre rečenice koje će se sa poštovanjem prepričavati, bila su izuzetno inspirativna za sprdnju. Njegovi nastupi u javnosti su viđeni kao jeftino glumatanje. Govori, koji su prerasli u govorancije, pa onda u pravo bulažnjenje, pokazali su psihičku neuravnoteženost, intelektualnu nedostatnost i političku dezorijentiranost. Umesto da kao moćni Kum vlada u tišini, o čemu je maštao, sve više je drečao pokušavajući da negira da je bio intelektualno uskraćen i, što se tiče vaspitanja, zapostavljen. Umesto da izaziva toliko željeno sveopšte strahopoštovanje, kod svojih je počeo da izaziva panični strah da će ih sa sobom odvesti u propast, a kod ostalih čas gađenje čas grohotan smeh. Umesto da postane Kum, postao je karikatura.

Kreveljenjem je izgubio autoritet nasilnika. Lupetanjem je izgubio autoritet čoveka sa misijom. Srozavanjem na nivo uličarskog prepiranja i prepucavanja izgubio je autoritet odabranog. Trebala mu je pomoć, ali groteskni hvalospevi bezveznjaka nisu mogli da ga promovišu u neprikosnovenog vođu, nedostižnog državnika ili nepogrešivog vizionara. Trebala mu je podrška nekoga ko uistinu vredi. Samo takav bi mogao da mu prenese deo svog autoriteta, ali takvih nije imao oko sebe. Okružen šljamom, ljigavcima i tupadžijama nije imao kud, morao je sam sebe da hvali. Pravio je kičerajsku sliku sebe, onakvog savršenog kakvog sebe zamišlja, pri čemu je u društvu ispadao još smešniji, mizerniji i odvratniji. Saznanje da se obrukao bi ga teralo da se iznova javlja sa novim objašnjenjima, poricanjima, osuđivanjima, mrštenjima, prenemaganjima, pekmeženjima. U toj spirali bi sa svakim novim turnusom odlazio sve dalje od mesta na kome je želeo da bude.

Sam je stvorio sistem baziran na invertovanim vrednostima i sada ga sam rastače svojim ličnim urušavanjem. Prikazivao je svima kako primitivci i poltroni preko noći postaju ugledni i imućni samo na osnovu totalnog potčinjavanja i slepog obožavanja. To je za cilj imalo promovisanje modela ponašanja koje od bilo koje intelektualne ili moralne ništarije može da načini moćnika ili pripadnika grupe privilegovanih. Ta njegova anđeoska milosrdnost prema društvenom talogu bila je đavolja destrukcija društva u celosti. U tom sistemu sveopšte truleži koji je stvorio on je bio jedini kompaktifikujući faktor i njegovim ličnim posrtanjem taj sistem se još brže raspada.

Korumpiranost unutar stubova sistema je ranije imala kohezivno dejstvo. Korumpirani nije napadao drugog takvog jer bi time bio u sukobu sa ideologijom opšte korumpiranosti plasirane sa vrha. Politika sveopšte korupcije ulivala je sigurnost i pružala bezbednost svakom korumpiranom upravo na osnovu toga što pripada društvu takvih. Svako je bio kriv i svako bi prestao da bude kriv ukoliko bi svi bili krivi, pa je zato bilo oportuno širiti broj ogrezlih u kriminalu. Od kada je vrh krenuo ka dnu, od kada ovoj politici, kao garantu stabilnosti sistema, nije odozgo obezbeđeno ostvarenje, u kartelu korumpiranih počinju da dominiraju sukobi. Animozitet između koristoljubivih pojedinaca, koji su jedni drugima smetnja, nema ko i nema šta da stišava. Nema više nosioca ideologije sveopšte korupcije, nema efektuiranja njegove politike, pa se ostvarivanje ličnih koristoljubivih interesa više ne vidi kroz udruživanje sa njim, već samo odnošenjem pobede nad njim.

Njegov pad je neminovan s obzirom na to da je realno glup, a da je oko sebe kao savetnike imao samo priučene prevarante koji su se samoproglasili spin doktorima. Nije shvatao da nije dovoljno samo jednom uhapsiti nekog moćnog bogataša, samo jednom smanjiti ljudima primanja, samo jednom čoveka poniziti ili jednom ga onemogućiti. Zastrašenost vremenom vetri ukoliko se iznova ne egzercira moć u nekoj formi represije. Ali, odavno je kasno za ustoličenje ritma zastrašivanja kad je, na početku, nakon prvog udarca izostao drugi. Mnogima u njegovom okruženju je jasno da bi primena bilo kakvog nasilja sada bila kontraproduktivna. Ona bi bila katalizator reakcije.

To što je ljude bezočno gazio, kako bi u društvu širio strah od svoje moći, vratiće mu se kao bumerang. Poniženi, iskorišćeni i pokradeni sada su veća opasnost za njega i njegove saradnike nego što su oni za građane. Kako je već duže vreme na nizbrdici, jedino mu defanzivno bežanje daje nadu da ga nagomilani gnev neće potpuno uništiti. Mnogima oko njega je jasno da je on kilav, da ne drži konce u svojim rukama i znaju koliko je lažna slika o tome da on zna šta radi i šta treba da radi da bi spasio i sebe i njih. Zato im raste panični strah gde će ih sustići bumerang, da li je bliži Nirnberg ili, daleko bilo, Bukurešt.

Distanciranje od njega sve više uzima maha i svima je jasno da je to nezaustaviv proces. Najiskusniji među profesionalnim pravovernicima već su krenuli sa sopstvenom preprodajom, a sezona rasprodaje tek sledi. Neizvesno je kako će izgledati kraj, ali je izvesno da je on neminovan i da se približava.

Hteo je da ga se svi plaše da bi postao besmrtna istorijska legenda. Ipak, to što je beskrupulozan nije bilo dovoljno da nadomesti to što je plitak. Sad kad vidi da nije i ne može da uspe, i on se plaši. Zastrašujući je postao zastrašeni. On naslućuje da je gotov, a što je najgore po njega, to vide svi oko njega. Strah među građanima opada, a među vlastelinima raste. Bumerang je krenuo da se vraća na mesto odakle je bačen.

Peščanik.net, 23.12.2019.