Da se nadovežemo na Liderovi temu "Kako "čitate" ljude?" na kojoj su se neki izjasnili da odlično čitaju ljude. Budući da su političari ljudi koje svi znamo, prisutni su u javnosti, ispoljavaju neke svoje osobine itd. ajde da vidimo kako su "dobri čitači ljudi" pročitali političare. A i oni koji ne čitaju ljude dobro, neka i oni kažu, pa da vidimo koliko su zaista loši! Znači, gledamo ljudsku stranu političara, a ne političku.

Što se mene tiče, mogu da kažem koji mi se političari, na osnovu procene kakvi su mimo politike, čine kao dobri za druženje.
Družio bih se za Ivicom Dačićem, definitivno. Sa Mladenom Ivanićem, sa Plenkovićem, sa Borisom Tadićem, Borkom Stefanovićem, možda sa Veljom Ilićem i Prkačinom. Za ove mislim da se ljudi u njihovom društvu osećaju opušteno, prijatno, da mogu doći do reči...

Ne bih se družio naravno sa Vučićem, sa Šešeljem, Tomislavom Nikolićem, sa Zokijem Milanovićem, sa Željkom Komšićem, sa Bakirom i većinom bošnjačkih političara. Vučić je fejk šta god da radi, Šešelj ima loš smisao za humor a insistira na tome da je duhovit. Tomislava kad ga čovek vidi, spomenik bi stek'o! Milanče mi deluje kao osobenjak.

Eto, za početak.

Da se druzim s politacarima? Pa ne druze se ni oni medjusobno, tj. idu na koktele, vecere itd. ali to nije druzenje, to su povezani interesi i nacini da opstanu tamo gdje vec jesu. Labav je to lanac prijateljstva. Nego, ti stvarno imas tu nekakvu narcisoidnu stranu licnosti. Kralj, bele rukavice, beli konj, kruna, politicki krug prijatelja....
Osobe koje imaju znanje, autoritet, vjestinu politicara, na nacin na koji ja shvatam politiku su Putin i Merkelova. Bila bi mi cast popiti kavu s njima.

Lapušo, nije stvar u druženju...
Kad npr. proceniš ko je podoban za druženje od njih, onda si pročitala jedan deo njihovog karaktera. A ne mora da se bavimo samo podobnošću za druženje. To sam ja rekao onako, budući da mi je to najakše proceniti.
Dakle, ako čitaš kakvi su ljudi, daj da na političarima vidimo kako to radiš. Ako baš nećeš, onda možeš na nekome drugom ko je javna ličnost.

Dodik, npr. čovek koji izbegava kontakt pogledima. Nije iskren. Čak i kad se opusti uz mikrofon, on razmišlja koliko pevanje mu ide u korist.
Ljubazan je kad su kamere isključene, čak ima nekakav stidljiv osmeh. Ali ako ga pitaš nešto, on razmišlja o nečemu trećem dok ti odgovara na pitanje - ukoliko se pitanje ne tiče nečega što bi moglo da ga zainteresuje u smislu koristi (političke).
Prijateljima oće da učini, ali do određene granice, a ta granica može da bude da se oni ne ističu da bi zasenili njega. Čak ni najmanje.

A, jesi mi Aleksije nasao primjer?! Necu ja da njega sada kritikujem sto se tice politike, ali ja znam odakle on potice, kakvi su ljudi u tom mjestu. Nije tu bilo mnogo vremena, mislim na selo gdje je rodjen i odrastao, da se intezivno druze, jer se radilo na zemlji. Bilo je tu drustvance za igranke i igranje kosarke na jednom platou, malo kupanja na Bardaci i velika kupovina u Banjaluci. Ne moze on da nadoknadi ono nedozivljeno druzenje u malo vecim mjestima, gradovima, gdje je to bilo nesto sasvim drugo, gdje je bilo toliko razlicitosti, naprednijeg razmisljanja i nekakve ,,radnicke kulture,, koja je bar za mene bila nesto posebno ne kazem bolje, ali naprednije i u svakom pogledu drugacije. U svakom slucaju mi ne odgovaraju njegove fore, upadice, a i mentalitet, a o postovanju zenskog roda da ne pricam.

Pa meni se čini da poštuje ženski rod. Ne sećam se da je imao neki seksistički ispad! Ili jeste?

Političari, ima ih svakakvih. Nažalost puno karijerista, oportunista (politika lijeva ili desna, sve im je samo paravan), umreženih poslušnika stranih centara moći, upletenih u masoneriju i druge interesne grupacije, sluganski potrčci, a opet arogantni na privatnoj razini, u javnim govorima bahati, prodaju istovremeno teze i antiteze, političke životinje, ali sve u svemu mlitava retorika koja nikog nikada nije inspirirala, jedan dan se zalažu za jedno, drugi dan za drugo, mažu nas na sve strane kako stignu, povlače se za trendovima, plivaju kako ih struja nosi, bizantisti, spletkari, hohštaplerčine, vole pojest i popit, vole keš više od svega, plaćenici, mito i korupcija za doručak, prljave igre dan i noć, ništa im nije sveto, muljaže, krađa, nema tu puno mjesta za poštenje, iskustvo i sposobnost. Tu i tamo se pojavi netko stručan, ali ljudi ga ne raspoznaju u masi mediokriteta. Poštenima se zaprijeti ili ih se ucijeni, njih izbace iz igre u startu. Rijetko kad se nađe pravi karakter, sposoban, mudar, s iskustvom iza sebe, a da osjeća bilo naroda, da je vođen nacionalnim duhom, da ide protiv struje, pravi vođa koji zna prepoznati nacionalne interese. Takav nailazi na veliki otpor sa svih strana jer se ne povija pred interesnim frakcijama i internacionalnim elementima, takav mora biti spreman primiti paljbu od medija, krda ovaca u narodu i etablirane klike kako domaće tako i inozemne.

Danas, nažalost ili na sreću, nije teško pročitati političare, ni politički, a ni ljudski, pošto današnji političari toliko loše lažu, da gleda te u oči i još zna da znaš da te laže i opet te laže kao dobar dan, što dovoljno govori o njihovoj beskrupuloznosti. Možda i najbolji, ako ne i najbolji "primjer" te prakse je Milorad Dodik, koji toliko loše laže, da i ne krije da laže, čak ide dotle da se dalje zakopava u mulju i kaljuzi koju kreira taj čovjek.

Da loše laže, ne bi imao natpolovičnu većinu u Skupštini. Stvarnost demantuje taj tvoj zaključak.

Pa da. Ne može Dodik da nadoknadi ono vrijeme socijalizma kad su neradnici poput tebe uživali,nisu ništa radili,puno pametovali i na kraju mjeseca dobivali solidne plate za nerad. Takvog vremena nikad više,osim u sijećanjima. Vidim još nisu izblijedjela.

I nisu izblijedila. Srecna vremena. Bar za mene.

Vijerujem ti. Nisi morala radit na zemlji,il proizvodnji,malo si se znojila,a dobro živjela. GraCka raja.
E nema više. Sad moraš puno radit da bi malo imala.

Sto cu da te razocaram. Ne radim puno ni sada. Nije do mene, takav mi zivotni put, posut ruzama.

Pa Aco, boga mu poljubim, zar ti kao osvedočeni monarhista da pristaneš na sedeljku sa Brozovim političkim đacima?

Samo s tom razlikom što sad više nema onog "lijepog naprednog" vremena socijalizma,kad si bila previše plaćena za nerad.

A sta im fali? Vidis da vladaju, vedre i oblace i dan danas. A ti si Podrinje imam osjecaj stari komunist, prilagodljiv, petljas se u sve i svasta, prevrtljiv i na zalost ostavljen. Zbog ovog zadnjeg ti sve oprastam.

Ne kontas ti to Granicni. Naravno da je drustvo bilo naprednije. Ja sam se vratila u proslost. Ne zamjerim ti ako ne razumijes na sta sam mislila.

Zato je društvo propalo što je bilo previše napredno. Ne zamijeram ni ja tebi što ne razumiješ.

Za vrijeme bilo koje vladavine, neko je gornji, neko donji. Doslo tvoje vrijeme, ako, uzivaj.

Nisu svi arogantni na privatnoj razini.
Recimo u Srbiji, Dragoljub Mićunović je nenametljiv iako je obično najveći autoritet u društvu u kojem se zatekne. Ne mogu reći da sam ga upoznao, ali on se rukovao sa mnom da mi čestita učlanjenje u DS. Pa onda kad se okupe ti važniji ljudi čuješ ih kako razgovaraju, možeš zaključiti kakvi su. Za Mićuna se može zaključiti da je gospodin uživo, isto kao i kad ga gledaš na tv. Uživo, kad je neformalno, čak prepušta drugima da drže banku, iako su mlađi i naivniji. Ne mislim na funkcionere, nego obične ljude na tribinama, ili članove na stranačkim druženjima.
Upznao sam Mladena Ivanića. Kod njega je teško nešto zaključiti kad ga gledaš na tv, ali privatno je je jako susretljiv, pamti poznanstva i sa nebitnim ljudima, srdačan, a kao sagovornik vrlo korektan. Možeš da dođeš do reči, da otvaraš dileme, da se objašnjavaš. Komunikativan je privatno. Tri četiri puta sam ga sreo i proćaskao s njim.
Kao što sam rekao, imao sam priliku da ćaskam sa Tunjom Filipovićem pokojnim. E, od njega nije lako doći do reči. Ali nije napadan sagovornik. Uglavnom ubacuje pošalice i digresije i da tako kaže "cereka se" dok priča. Nije bitno drugačiji bio ni u javnim nastupima.

A imaš dosta nepolitičkih emisija u kojima političar dođe, pa onda malo otkrije kakav je privatno.
Npr. čuveno gostovanje Šešelja kod Minimaksa i "klanje zarđalim kašikama". Tu vidiš npr. da ima bizaran smisao za humor, i da je više neprijatan nego zabavan. A pošto ima 200 kg i glasan je, nametne se u grupi, onda svi oko njega se kiselo smeškaju, dok ih on kao zabavlja.

Vučića ima toliko u medijima da je vrlo zahvalan za "čitanje". Prvo što zapaziš jeste da je opterećen potrebom da bude voljen i priznat. Ali vidiš i da je emotivno nezreo u tom smislu. Jer tera ljude da pokazuju ljubav i da mu odaju priznanja, što ga suštinski ne može zadovoljiti jer nije iskrena ljubav i prizanje. Zbog nezadovljstva on iznova i iznova pokušava da zadobije to zadovoljenje i uvek na pogrešan način. Ili npr. ako ga neko iskreno voli jer je prevaren lažima, ni to nije zadovljosvo za Vučića, kao što po definiciji ne može da bude.
Njemu je nepoznat koncept "otvaranja duše", dakle da kaže: ljudi takav sam i takav, izvinite loš sam, pokušaću da se promenim... Takav, čak i da je najgori, već zadobija nekakve simpatije. Vučiću je to nepoznato.
A i kad bi otvorio dušu, teško da bi se tamo zateklo nešto. Jedino što je iskreno voleo je vlast, ali je pitanje da li je i dalje voli pošto je spoznao da tu treba biti i odgovoran, pa i dostojanstveno povređen ako ti neko nije priznao nešto za šta si zaslužio priznanje.

Kako ,,potrefi,, Vucica, svaka ti cast. Kao da si bio babica kada se radjao.
Za M. Ivanica, nisam sigurna. Jednom u nekoj tamo posjeti, negdje...pred nama zenama kaze: ,,Nije mi jasno sto nas politicare zovu glavonjama, bolje bi bilo da nas zovu mudonjama,, Tu je pao.

Dobro, jedna čudna fora... Može se shvatiti kao zezanje na svoj račun.

Ima natpolovičnu većinu tako što još jedino nema SDS i PDP u spisku stranaka koje čine njegovu vlast. Tako može sve do smrti, kao doživotni predsjednik Sjeverne Koreje. To nema veze sa tim što ti pričaš, već sa nečim drugim.

To može u kafani. Čovek koji je na čelu države dušu može da ostavi kod kuće kad se suočava sa dnevnim državničkim obavezama. Jer radi najodgovorniji posao, a ne da se kliberi kao gimnazijalac u pozadini kad mu ministar pred javnošću Srbije ismejava epidemiju nepoznate bolesti... Uopšte, razmišljanje o tome koji je političar kakav kao osoba mi je strano. Mogu da prosuđujem o poznanicima, kolegama, rodbini, ali političari mi baš nisu na tapeti po tom pitanju. Generalno to je suvišan soj ljudi jer konce vuče krupni kapital a ne partijska spodoba koja mrtve upisuje u biračke spiskove ne bi li se domogla državničkog kabineta i ovlašćenja.