OK, Crnogorci su samo slovopis, a ja bih
predložio prijedlog filologa Stjepana Ivšića iz 1941., kada se
(neuspješno) borio protiv toga da Pavelić nametne "korijenski".

Prijedlog je jednostavan i provediv, ako ima volje,
pa bih htio vidjeti reakcije forumaša. Napisat ću
njekoliko primjera i onih po sadanjem pravopisu:

1. pred-, pod-, nad-, od- se ne mijenjaju kao predmetci/prefiksi.
Dakle, pisalo bi se- u drugom je redku sadanji propis:

podforum, a ne potforum
podkategorija, a ne potkategorija
predkršćanski, a ne pretkršćanski
odpisati, a ne otpisati
predplata, a ne pretplata
odkidati, a ne otkidati
nadkriliti, a ne natkriliti
nadprirodno, a ne natprirodno
...
2.

Imenice koje završavaju na -/ak/ i -/ac/
ne mijenjaju se u deklinaciji:

redak/redka/redci, a ne redak/retka/reci
zubatac/zubatca/zubatci, a ne zubatac/zubaca/zubaci
izvadak/izvadka/izvadci, a ne izvadak/izvatka/izvac

...
What say you ?

Nemam ništa protiv, čak štoviše većina primjera mi zvuči prirodnije.

Ja sam protiv. Kad se samo sjetim koji nered je nastao u Njemačkoj, nakon promjene pravopisa. Više nitko živ ne zna kako je pravilno. A i koje gluposti su nastale, tako se neke riječi sad pišu s tri (!!) slova. Prije bi se jedno slovo brisalo, ali sad su odlučili da je, pazi, jednostavnije pisati tri. Tako je danas pravilno Schifffahrt, Balletttruppe, Pappplakat, Seeelefant, Hawaiiinsel, Teeei
To samo kao malo upozorenje što može nastati i na što to može ličiti, ako se počne previše toga mijenjati, tj. "pojednostavljivati".

Uostalom, svatko bi nešto drugo mijenjao. Ja bih osobno više volio baš taj korienski, ionako imam nekakvu averziju prema slovu "J". Ja bih čak predložio da se piše Maria, umjesto Marija, Mariana, umjesto Marijana, birtia, umjesto birtija itd.

Definitivno primjeri s lijeve strane su prirodniji i meni osobno prihvatljiviji.

Za one koji ne znaju kako izgledaju razne
mogućnosti hrvatskoga, dajem dvije poveznice legende
Laszla Bulcsua. Šanse za taj pravopis su praktički
nikakve, no, tek da vidite što sve ima:

http://www.lzmk.hr/download/sl1_tudinstina_u_jeziku.pdf

http://www.matica.hr/Vijenac/Vij185.nsf ... cs/nizbrdo

Ovo mi je najbolje:

Nenadmašnī Hrvātskī

Tvorba je rěčīh u jeziku englēzkōme, francēzkōme, taliānskōme, i špańōlskōme
zahīrila, tejīh utome Hrvātskī visoko nadkriļujē, ako mu se krīla ne podkušujū.
Nėmačkī se gdėšto izpomāžē složenicami. Unās se od jednoga korena i obstojēćīh
primetākāh lahkoćōm tvorī obīļe novīh osnōvāh po potrėbi, ali nam je tō nasramotu,
mėšte dabudē načāst, kada toga svėtskī uzori nēmajū. U Englēzkōme i u
Francēzkōme mėšte toga nalazīmo množtvo raznovrstnīh nesrodnīh rěčīh. Uzmimo
prīmėrice naš korēn uk/uč i supostavimo tvorenice ńegove s prěvodmi englēzkimi,
francēzkimi, taliānskimi, špańōlskimi, i nėmačkimi:

Hrvātski Englēzki Francēzki Taliānski Špańōlski Nėmački
učiti se learn apprendre imparare aprender lernen
proučāvati study étudier studiare estudiar studieren
učenīk pupil élève scolaro escolar Schüler
učiteļ teacher instituteur professore profesor Lehrer
naučnīk apprentice 1 apprenti apprendista 1 aprendiz 1 Lehrling
učeńāk scientist savant scienziato científico Wissenschaftler
samouk autodidact autodidacte autodidatta autodidacto Autodidakt
neuk ignorant ignorant ignorante ignorante Ignorant
učionica classroom classe classe clase Schulzimmer
učilište school école 1 scuola 1 escuela Lehranstalt
sveučilište university université università universidad Universität
učevnīk textbook manuel libro
dinsegnamento
libro de
enseñanza Lehrbuch
obuka 1 teaching enseignement
insegnamento enseñanza Unterricht
pouka moral morale moral moraleja Moral
poučak theorem théorème teorema teorema Lehrsatz
nāuk doctrine doctrine dottrina doctrina 2 Lehre
učenōst erudition érudition erudizione erudición 3 Gelehrsamkeit

Hrvātski Englēzki Francēzki Taliānski Špańōlski Nėmački

poučan instructive instructif istruttivo instructivo lehrreich
poučļiv docile docile docile dócil 4 gelehrig
naučan accustomed habitué avvezzo acostumbrado gewohnt
1 21 19 19 18 16

Dvādesetima lahko pamtļivima tvorenicama od jednoga jedīnōga korena
hrvātskima odpovědā 21 englēzkā raznokorena tēžko pamtļiva značļiva jedinica, po
19 francēzkīh i taliānskīh, 18 špańōlskīh, i 16 ńemačkīh. (Istē su osnovicē mastnopisne,
a opetovānē jīm nesloženē tvorenice obrojene.) Upravo je prėsenetļiva tvorbenā
gospodārnōst neuglēdnōga hrvātskōga jezika u poredbi s timi uglēdnimi svėtskimi
jezicimi!

Sedamnaest od navedenīh englēzkīh rěčīh potėčē iz francēzkōga, dvě su
međuńimi složene s anglosaksōnskīm room ‘soba’ i book ‘kńiga’. Od ostālīh su triū
dvě izvedenice (od teach ‘učiti koga’), atrećā je prvotnica (learn ‘učiti se’)
I nemōjmo se zavarāvati mislēći, dasu svi prīmėri tvorbē unās odtoga
korena izcpeni. Evo jīh jošte prėgšt, kojē se po jednōm rěčjū prėvesti čestimicē
i ne dadū: ūčan učilo učīvo učba učboslōvje naukovina veleučilište učiteļište ūčo
učiteļevica učiteļevāńe nāukovāńe veleučenī nedouk radouk.

tvrdko jakovina hehe

osobno bih volio kada bi se pisalo korienski na ikavici.

ovdje imate Klaićevo koriensko pisanje iz 42

U svakom slučaju, bio bi korak napried prema pravom hrvatskom korienskom pravopisu.