Vinogradar: Ugrožen opstanak Karlovačkih vinograda zbog eksploatacije gline

Ekološki problemi i u prestonici kulturnog i vinskog turizma - Sremskim Karlovcima. Zbog namere ciglane u vlasništvu hrvatske "Nexe grupe" da zonu eksploatacije gline proširi na dodatnih 70 hektara, ugrožen je opstanak najstarijih i najkvalitetnijih vinogradarskih atara u ovom delu Evrope. Udruženje "Karlovački vinogradi" pokrenulo je peticiju kako bi se zaštitio opstanak više vekova starih vinograda, a o tome je za N1 govorio Bojan Baša iz tog udruženja.

„To se dešava u ataru Matej, koji je deo Karlovačkih vinograda, koji su bukvalno na 2,5 kilometara od centra Sremskih Karlovaca. Ovo je jedan od istorijski najvažnijih karlovačkih atara, a vinogradarstvom se ljudi ovde bave više od 2000 godina. Imamo zapise da su se Rimljani ovde bavili vinogradarstvom u 2. i 3. veku, a imamo dokaze da su se time bavili neki narodi i pre Rimljana“, naveo je Baša.

Prema njegovim rečima, i danas postoje nekoliko porodica koje imaju vinograde koji su stari po nekoliko stotina godina.

„Prosto je apsurd u proteklih 15 godina da su Sremski Karlovci dozvolili da se na ovom prostoru, sa ovakvim kulturno-istorijskim značajem, razvija industrijska zona. Razvoj je počeo stidljivo, da bi se intezivirao u proteklih sedam, osam godina. Prvo izgradnjom postrojenja za skladištenje naftnih derivata, zatim imamo skladišta za veštačko đubrivo, a u sklopu industrijske zone se nalazi i ciglana, koja je bukvalno ‘pojela’ drugu stranu brda. Ona se javlja kao jedan od najvećih zagađivača, i preti da zaposedne i drugi deo (brda)“, objašnjava Baša.

Dodaje da se Opština Sremski Karlovci priprema da u narednih 10 do 15 dana iznese Predlog izmena prostornog plana kojim bi se ciglani omogućilo proširenje na dodatnih 70 hektara na ovom području, čime bi ciglana nastavila da ‘glođe’ to brdo na kom se nalazi i čime bi, prema njegovim rečima, „devastirala kompletno ovaj region“.

„Posledice su već sada jako vidljive, i sada su već prilično pogubne. Ciglana kao pogonsko gorivo koristi petrokoks. On kao nusprodukt sagorevanja izbacuje gas radon, a taj gas je od strane ekologa proglašen maltene kao ‘zločin protiv čovečnosti’, zato što ima najnegativnija i najveća kancerogena dejstva na sav živi svet. Ciglana truje Sremske Karlovce i ovdašnje stanovnike“, poručio je Baša.

n1info.com

Pa recimo Ling Long nije mogao da napravi fabriku u Kini , jer oni brinu za svoju okolinu ,ali je zato mogao u Zrenjaninu .

Pa sta me briga za reke i jezera (to nisu najvece reke niti jezera cak ni u Istocnoj Srbiji) kada smo dobili par milijardi $ od Zijina, u drzavni budzet Srbije, pa mozemo da razvijemo Sumadiju, dronove, krstarece rakete, i nova oklopna vozila sa time. Mozemo i da kupimo i FK-3, Krasukhu, Pancire i jos Ruskih Helikoptera sa protiv-oklopnim raketama. Sve da bi nekad u buducnosti preuzeli i formalno u sastav Srbije uveli i 49% Hrvatske tisuceljne Bosne i 100% tisuceljne Crvena Hrvatske, Crne Gore. Da ne spominjem da natumbamo Hrvatsku bracu Arbanase sa Kosmeta.

A kada to sve zavrsimo, e onda lepo, napravi se projekat, dovedu se strucnjaci i ociste se te mini-reke i mini-jezera. Si razumeo sada nasu strategiju?

Srbija kao spalionica otpada Evrope



U skupštinsku proceduru 14. maja ušao je predlog izmena zakona o upravljanju otpadom. Ova naizgled minimalna zakonska izmena mogla bi zarad profita pojedinaca još više da pogorša i ovako lošu ekološku situaciju u kojoj se nalazimo. Ovom zakonskom izmenom, iniciranom od strane krupnog kapitala i velikih zagađivača, oličenih u cementnoj industriji, ali i drugim interesentima koji čekaju da uđu na tržište otpada, omogućiće se uvoz otpada radi spaljivanja.

Celokupna izmena zakona svodi se da će na postojeći stav „Zabranjen je uvoz otpada radi insineracije, ko-insiniracije i odlaganja“ biti dodata još jedna odredba; „Izuzetno od stava 5. dozvoljen je uvoz neopasnog otpada radi ponovnog iskorišćenja za sopstvene potrebe u postrojenjima koja u obavljanju svoje delatnosti vrše ko-insineraciju1 otpada iz člana 38. stav 9, u skladu sa ovim zakonom.” Ovom dopunom u zakonu praktično se poništava zabrana uvoza otpada radi spaljivanja. U pojašnjenju ovog predloga zakonske izmene navedeni su su sledeći razlozi: „Ovakvim rešenjem obezbeđuje se zaštita prirodnih resursa i korišćenje otpada kao isplativijeg resursa, za proizvodnju materijalnog proizvoda. Predložene izmene su u skladu sa principom cirkularne ekonomije.“

„Princip cirkularne ekonomije podrazumeva prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju, odnosno sa linearnog na cirkularni sistem upravljanja otpadom, što podrazumeva što veću ponovnu upotrebu otpada, odnosno materijala i proizvoda koji su završili svoj „životni ciklus” i što manje korišćenje prirodnih, posebno neobnovljivih, resursa. Privreda razvijenih zemlja sve više teži primeni principa cirkularne ekonomije. Uvođenje principa cirkularne ekonomije u svim segmentima pa i u segmentu upravljanja otpadom predstavlja šansu za privredni razvoj Republike Srbije, otvaranje novih „zelenih” radnih mesta i povećanje konkurentnosti privrede.“2

Predlagači zakona pravdaju izmene zakona potrebom da Srbija što pre pređe na cirkularnu ekonomiju. U predlogu izmena daje se potpuno iskrivljeno tumačenje cirkularne ekonomije. Upravo ovakva rešenja nas udaljavaju od potencijalnog prelaska na cirkularnu ekonomiju, jer ovom izmenom Srbija se postavlja na sam kraj lanca otpada. Kao da nam nije dovoljan naš otpad, nego se još javlja i potreba da uvozimo i dodatne količine otpada radi spaljivanja. Količine ponovno upotrebljenog i recikliranog otpada u Srbiji značajno su niže od većine Evropskih zemalja kojima navodno težimo. Dok se ovi primarni koraci u strategiji upravljanja otpadom svesno zanemaruju, a problemi nesanitarnih deponija koje gore se sve više „osećaju“, kao rešenje se nasilno nameće spaljivanje otpada.

Umesto prelaska na čistu energiju forsira se spaljivanje otpada. Ovakvo stanje se u predlogu izmena zakona pravda: „Mogućnost korišćenja otpada kao alternativnog goriva i eventualnog uvoza otpada u tu svrhu dovelo bi do smanjenja troškova proizvodnje, samim tim i do smanjenja cene proizvoda i do povećanja konkurentnosti na tržištu, što bi bio značajan podsticaj za nova privredna ulaganja u Republici Srbiji i stvaranje novih privrednih subjekata.“ U pojašnjenju zakona se nigde ne navode potencijalni negativni efekti koji bi se spaljivanjem otpada stvorili u ekosistemu, uz uticaj na zdravlje ljudi, kao ni loše ekonomske posledice ovakvih mera. Uvozom otpada radi spaljivanja povećaće se profit privatnim kompanijama i time nas još više udaljiti od prelaska na zelene izvore energije, dok će troškovi nastali pogoršanjem zdravlja životne sredine i ljudi biti socijalizovani. Trenutno najglasniji zagovornici ove izmene zakona dolaze iz industrije proizvodnje cementa, koja želi dodatno da smanji troškove koristeći se navodnom brigom za životnu sredinu, što je klasičan primer greenwashinga.

Otavaranjem Srbije za uvoz otpada postoji realna šansa da postanemo spalionica otpada cele Evrope. I dok se u drugim zemljama polako odustaje od spalionica otpada ili se nove otvaraju samo u slučaju preke nužnosti, nama se spaljivanje otpada predstavlja kao ekološko rešenje. Ko-insineracijom otpada otpuštaju se značajne količine gasova koji doprinose globalnom zagrevanju, značajno se snižava kvalitet vazduha, a javlja se i problem šljake koja nastaje nakon spaljivanja. Nakon spaljivanja otpada ostaje barem oko 4% često jako toksične šljake koju je neophodno propisno uskladištiti. Kada znamo da Srbija još uvek ima problem da obezbedi najjednostavnije sanitarne deponije, onda je veliko pitanja gde će sva šljaka preostala od spaljivanja završiti.

Efekti ove zakonske izmene deluju u sinergiji sa izmenama zakona o komunalnim delatnostima, kao i sa sve češćim rasizmom i diskriminacijom najsiromašnijih. Efekti ove kriminalizacije siromaštva vidljivi su kroz politike javno-komunalnih preduzeća koja dizajniraju kontejnere da otežaju posao sakupljačima sirovina, a onda angažuju i privatna obezbedjenja da čuvaju te iste kontejnere. Novi zakon o komunalnim delatnostima omogućava privatizaciju komunalnih preduzeća kao i javno-privatna partnerstva i koncesije. Sve ove izmene otvorile su vrata „velikim“ privatnim investitorima koje će zarad profita zanemariti dobrobit prirode i građana, dok se „mali“ sakupljači sekundarnih sirovina, koji su uglavnom Romi, kriminalizuju i još više marginalizuju. Jedan od prvih primera je planirana spalionica otpada u Vinči, koja bi trebala da uposli samo tridesetak radnika, a bila bi izgrađena u sklopu javno-privatnog partnerstva gde se privanom investitoru garantuje profit, dok se finansiranje i gubitci javnog dela svaljuju na sve građane.

Dodatnu kontraverzu u vezi sa izmenama zakona o upravljanju otpadom predstavlja i činjenica da javna rasprava nije održana. Odsustvo bilo kakve demokratske kontrole i transparentnosti pravdano je navodno „sitnim“ izmenama zakona zbog kojih nije potrebno organizovati javne rasprave. Čak je izostala i saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti, iako se izmena pravda potrebom da uskladimo zakone sa EU.

Iako ova sitna zakonska izmena deluje kao kap u moru problema sa kojima se svakodnevno susrećemo, bitno je da se otvori što šira javna devata da li želimo da Srbija ide brže, jače i bolje sa novim smrdljivim pogonom na otpad. Da li želimo da uz već minimalne plate i užasne radne uslove radnici u kompanijama udišu smrad spaljenih guma i još dodatno naruše svoje zdravlje ili želimo čistu energiju kao deo paketa poboljšanja radnih i životnih uslova. Odgovor većine građana bio bi naravno NE ali izgleda da zarad profita pojedinaca idemo u smeru pogona na otpad kako naš tako i tuđ.

1. „Ko-insineracija (su-spaljivanje) je termički tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju čija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termički tretira radi odlaganja.”

2.Preuzeto iz predloga izmena zakona o upravljanju otpadom

Autor: Predrag Momčilović
Izvor: https://glasnikokvir.com

Potpisan važan sporazum; Vučić: "Nadam se da nikome neće da smeta sunce" VIDEO

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saostao se danas sa predstavnicima kompanije UGT Rinjuabls (UGT Renewables LLC).

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1900560


Meni sad nije toliko zanimljiv članak koliko komentari:


Ulaganjem u energetiku je bitno i vežno za društvo.
(Maja, 2. avgust 2021 08:40)

Желимо да створимо повољно окружење за нова улагања у коришћење обновљивих извора енергије, укључујући соларну енергију,
(Joka, 2. avgust 2021 08:45)

Nova ulaganja su svaki dan, predsednik misli na svaki segment.
(Maja, 2. avgust 2021 08:47)

Predsednik brine za svoje gradjane i ulaze u sve sto je dobro!
(gale, 2. avgust 2021 09:42)

Нова инвестиција код нас је још један добар показатељ.
(Ђулијана, 2. avgust 2021 09:55)

Svako ulaganje je dobro za nasu drzavu!
(Sone, 2. avgust 2021 10:00)

Nova ulaganja su svaki dan, predsednik misli na svaki segment.
(Beba, 2. avgust 2021 10:01

Sva imena osim jednog su četiri slova, svaki komentar je jedna rečenica koja veliča velikog vođu , jedan komentar se čak ponavlja samo je promijnjeno ime komentatora, ali najzanimljiviji dio je da je članak objavljen " ponedeljak, 2.08.2021. | 10:40" a komentari su i dva sata prije objave

Celo selo u Srbiji želi da se preseli: Ministarstvo rudarstva podržalo meštane

Naš zadatak je da ljudi u Boru žive u boljim uslovima, sa zdravijom životnom sredinom, a da se rudarske aktivnosti nesmetano odvijaju - rekao je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike

https://biznis.telegraf.rs/info-biz/337 ... lo-mestane

Pa sta je to toliko strasno da se selo izmesti?

Bolje da ih kolektivno izmeste u novo selo koje ce imati infrastrukturu i sve pratece, nego da pokusavaju seoski zivot pored Bora, kad je vec takva situacija, nazalost..

Kramon o požaru na deponiji: Strašno je, neophodno je da se otpad razvrstava (VIDEO)



Predstavnica grupacije Evropski zeleni u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon obišla je danas sa Inicijativom Ne davimo Beograd deponiju u Vinči na kojoj je izbio požar.

Oni su prišli do deponije i snimili dim koji se diže sa deponije. Upitana o tome šta misli o požaru, Fon Kramon je u prenosu na fejsbuk stranici Ne davimo Beograd rekla: „Strašno je“.

Ona je ukazala na neophodnost razvrstavanja otpada, dobrog upravljanja otpadom, većeg stepena reciklaže i smanjenja proizvodnje otpada kako se ovakve scene ne bi ponavljale u budućnosti.

“Mi se kao Evropski zeleni zalažemo za Evropski zeleni dogovor, a jedan njegov važan deo je cirkularna ekonomija koja je neostvariva ukoliko imamo ovakve deponije koje su očigledno opasnost po zdravlje građana. I u Beogradu, i bilo gde u Evropi neophodno je da razvrstavamo otpad, dobro upravljamo otpadom, utičemo na što veći stepena reciklaže i smanjimo proizvodnju otpada. Ukoliko se ništa ne uradi, možemo očekivati ovakve scene u budućnosti.” – poručila je Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta iz grupe Evropskih Zelenih, saopštio je NDBG.

Preneli smo zahvalnost vatrogascima koji su na prvoj liniji gašenja požara i uverili se da gradske vlasti ne obaveštavaju javnost pravovremeno i istinito o požaru. Iako je požar lokalizovan na prostor deponije, on nije pod kontrolom, a zagađenje će se iz njega širiti danima.

I zamenik gradonačelnika Goran Vesić i gradski sekretar za vanredne situacije Darko Glavaš, obevestili su javnost da je požar lokalizovan, što je istina, ali izvor požara je gradskim službama ostao nedostupan i mehanizacija ne uspeva da mu priđe kako bi ga ugasila. Prema rečima samih vatrogasaca i ljudi angažovanih na gašenju mehanizacijom, sa kojima smo razgovarali na licu mesta, izvesno je da požar neće uskoro biti ugašen jer kamioni sa zemljom ne mogu da priđu. Ovo znači da će građani okolnih mesta i Beograda u celini, danima, ako ne i nedeljama biti izloženi velikom zagađenju. Pored praškastih PM čestica koje se oslobađaju u vazduh, najopasnije kancerogene materije su furani i dioksini, a koji se u Srbiji čak ni ne mere. Od nadležnih službi nije stiglo obaveštenje kako da se građani ponašaju i zaštite, niti su sprovedene ikakve mere zaštite stanovništva, navodi se u saopštenju NDBG.

“Ovo što smo videli na licu mesta nije ni malo naivno i bezazleno. Građani su morali biti pravovremenu i tačno informisati kako bi mogli da se zaštite i adekvatno reaguju. Veliko hvala vatrogascima i ljudima koji se bore sa ovom stihijom. Ova deponija nije samo izvor incidenata i požara, već i velikog i štetnog, koruptivnog posla u kojem se gradi spalionica otpada. Ona ne samo da neće na pravi način rešiti problem otpada, već će nas skupo koštati i dugo trovati. Ne davimo Beograd se već godinama bori protiv ovog projekta” – izjavio je Dobrica Veselinović.

Opozicija zahteva uvođenje vanrednog stanja u Beogradu zbog požara u Vinči

U Vinči nema opasnosti od novog požara, a uspostavljena su stalna dežurstva i aktivnosti na gašenju manjih žarišta, izjavio je sekretar za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima Beograda Darko Glavaš.

Ekološke organizacije i udruženja građana okupljene oko Ekološkog ustanka saopštile su danas da zahtevaju da nadležni iz gradskih i republičkih institucija „hitno reaguju na veliki požar koji je zahvatio mešoviti otpad u deponiji Vinča“, a koji se sinoć mogao videti i osetiti sa mnogih udaljenih krajeva Beograda, jer je u toku „toksični incident“.

https://www.danas.rs/drustvo/kramon-str ... ava-video/

https://24sedam.rs/biznis/nemci-napravili-proboj-litijum-iz-vode-ekoloski-prihvatljiv-i-jeftiniji-od-rudnickog/

Pogledajte: Ceca Bojković poziva na ekološki ustanak VIDEO

Proslavljena glumica Svetlana Ceca Bojković pozvala je građane Srbije da dođu na Ekološki ustanak koji će se održati 11. septembra u Beogradu.

„Dragi građani naše lepe Srbije, ne zaboravite da po Ustavu svi mi imamo prava na zdravu životnu sredinu. Ali, pored već postojećih zagađivača, planira da nam dođe ozgloglašena kompanija Rio Tinto, koja bi otpočela eksploataciju rudnika litijuma u dolini reke Jadar“, rekla je Gojković.

Ona je istakla da nam zbog toga preti veliko zagađenje.

„Dolazak Rio Tinta otvorio bi vrata svima koji bi da očiste svoju zemlju od zagađenja, pa bi Srbija tako bila pretvorena u jednu veliku deponiju. U ime čega se to radi? U ima napretka ekonomije, profita? Nema praštanja za trovanje prirode. To je zločin koji se ne prašta. Naš opstanak zavisi od zdrave prirodne sredine, kakav ćemo vazduh udisati i kakvu vodu piti. Zato dođite da zajedno dignemo svoj glas u odbranu prirode. Dođite u subotu, 11. septembra u 14 sati u Pionirski park u Beogradu. Čekamo vas“ zaključila je Gojković.

Podsetimo, ekološki protest „Ustanak za opstanak – narod protiv Rio Tinta“, biće organizovan 11. septembra u Beogradu. Okupljanje će biti u 14 sati u Pionirskom parku, ispred Andrićevog Venca, a poziv su svim građanima uputile ekološke organizacije i pojedinci okupljeni oko „Ekološkog ustanka“.

Očekuje se da će se na protestu okupiti više ljudi nego što je to bilo na prvom skupu u aprilu, što zbog povoda za ovo okupljanje (projekat “Rio Tinta”), što zbog ozbiljnih ekoloških problema sa kojim se trenutno suočavaju građani Beograda.

Učešće na skupu najavila je i većina opozicionih organizacija među kojima su SSP, Narodna, DS, Ne davimo Beograd…

https://nova.rs/vesti/drustvo/pogledajt ... nak-video/