Opet priča o pokatoličavanju. Opet vidim zašto bi neki pravoslavac (ne nužno i Srbin) prešao na katoličanstvo ako živi na Žumberku i slično, međutim uopće ne vidim ikakvog razloga zašto bi neki pravoslavac pod Osmanskim Carstvom postajao katolik, jer bi to značilo da se dovodi u nepovoljniji položaj. Čini mi se da je Šporet u pravu kad kaže da je mnogo više ljudi prešlo na pravoslavlje u zadanom periodu. Volio bih kad bi mi netko od forumskih Srba rekao kolika je bila magnituda tog pokatoličavanja. Tu i tamo neko selo, ili masovno?

Ma seru. Umobolesnici. Lažu sami sebe. Da postoje ikakvi dokazi misliš da ih ne bi nabijali na nos di stignu. Sva in se propaganda svodi na "trust me bro"...

Odlicno opisano, čitava priča o pokatoličavanju se svodi na “trust me bro”…

Svi jekavci su nekoć bili katolici.
Duklja je bila katolička...

Srbi po starom, nebeski narod i uzor muslimanima u mitomaniji

80% što se rodi tamo Bosanci su napravili.

Cehice, kako bi objasnio cudnu pojavu da je 2021. u BiH posle dugo vremena prvi put Bosnjaka rodjeno manje od 50%, a da to ne pobudjuje forumase da o tome diskutuju nego diskutuju o nekim drugim temema koje su cak trolerske na ovoj temi?

Da li je to uopste velika stvar, nesto bitno, prelomno ili se meni samo cini da je tako, a u stvari nije nista bitno?

Decki, ja vam podastrem povjesna vrela iz UNESCA, (ne Deretic-Prkacin sranja), ovde se govori o polovici 9. stoljeca.
Cesi su se ateizirali oko vjerskih ratova, i ugnjetavanja latinsko njemackih svecenika i velikasa.

Morate malo citati, usavrsavati se, raditi na sebi.....NE biti izriciti i sa nipodastavanjem.
Onda je CENTAR SVETA bio Konstantinopolj (danas Njujork)....zato smo i mi Srbi presli sa katolicanstva na ortodox.
Ist Rim je bio tko danas Amerika + Vatikan....zapad je bio barbarizovan, prost, primitivan, bez kinte.

Zar Germani i danas preko EU ne DOMINIRAJU, EXPLATIRAJU, i RASELJAVAJU Slavene???

863. godine vizantijski car Mihailo poslao je u Moravsku versko-kulturnu misiju koju su predvodili Konstantin Filozof (u monaštvu Ćirilo) i iguman Metodije, braća iz Soluna, učeni ljudi sa iskustvom u ovakvim poslovima.

Svoj izbor car Mihailo je obrazložio time što su misionarska braća rodom iz Soluna, inače drugog po važnosti grada u Vizantiji, u kome je u to vreme živelo mnogo Slovena. Smatra se da su braća iako po narodnosti Grci, već u detinjstvu naučili slovenski jezik (negde se spominje i da im je majka bila slovenskog roda).

Pre polaska misije u Moravsku, Ćirilo i Metodije sa svojim saradnicima sastavili su azbuku za slovenski jezik (glagoljicu) i preveli bogoslužbeno jevanđelje.

U Moravsku su stigli 863. ili najkasnije 864. godine. Dodeljeni su im učenici koje su naučili slovenskoj pismenosti i pripremili ih za sveštenike.

Državno-politički razlozi kneza Rastislava za misiju Ćirila i Metodija

Šireći pismenost među Slovenima, Ćirilo i Metodije radili su i na uvođenju slovenskog bogosluženja,


kao i na organizovanju nacionalne crkve. >>>>>>>>>>>> KLJUC za STOP Vatikana.


To je naišlo na

otvoreno neprijateljstvo

latinsko-nemačkog sveštenstva, koje ih je optuživalo za jeres –

jer je u to vreme vladalo mišljenje da su u pismenosti dopuštena samo tri jezika:

jevrejski,

grčki

i latinski.

U stvari, oni su u radu Ćirila i Metodija videli i neposrednu opasnost za svoje gospodstvo nad slovenskim narodom.

Ovakav stav nemačkog sveštenstva nije bio potpuno neosnovan. Naime, moravski knez Rastislav je odlučio, da se obrati vizantijskom caru Mihailu ne samo iz religioznih i kulturnih razloga, već i državno-političkih. Sloboda i samostalnost njegove kneževine bili su ugroženi s jedne strane stalnim ratovima sa nemačkim carem Ludvigom, a s druge, sve većim kulturnim i crkvenim pritiscima nemačkog sveštenstva.

Nama danas, možda nezamislivo,

ali u ono vreme politička samostalnost nije se mogla zamisliti bez crkvene samostalnosti.


U Moravskoj su hrišćanstvo širili bavarski misionari,


a ona je potpadala pod Salcburšku nadbiskupiju,

centar širenja zapadnog hrišćanstva. U tom smislu, jasno je da je knez Rastislav imao na umu i oslobođenje crkvene zavisnosti od Nemačke, a to je bilo moguće

samo ako bi nemačko sveštenstvo

zamenio domaćim sveštenstvom.

Konstantin je pre moravske misije učestvovao u dvema sličnim misijama: arapskoj – u Maloj Aziji i zajedno sa Metodijem u hazarskoj – između Crnog i Kaspijskog mora, gde je pronašao kosti sv. Klimenta, rimskog pape iz I veka.

Nakon 40 meseci rada u Moravskoj, Ćirilo i Metodije su sa učenicima krenuli na put u Rim – verovatno radi posvećenja učenika u sveštenike. U “Žitiju Ćirilovom” opisan je lep prijem misije u Rimu, gde je papa primio slovenske knjige i osvetio ih, a prilikom posvećenja slovenskih učenika pevana je liturgija na slovenskom jeziku.

Za vreme boravka u Rimu Konstantin se razboleo. Stupivši u grčki manastir, pod monaškim imenom Ćirilo, umro je 14. februara 869. godine.

Posle Ćirilove smrti, Metodije odlazi u Panoniju, kod kneza Kocelja, a 870. biva postavljen za panonsko-moravskog arhiepiskopa. Ovo je naišlo na otpor nemačkih biskupa koji su na prevaru zatvorili Metodija, koji je nakon četiri godine tamnovanja oslobođen na nagovor pape Jovana VIII.

Sudbina misije

874. godine Metodije se vraća u Moravsku gde su se odigrale krupne političke promene: kneza Rastislava je uz pomoć Nemaca sa prestola svrgao njegov sinovac Svetopluk (Svatopluk), inače protivnik slovenske pismenosti.

Metodije je umro 6. aprila 885. godine, nakon čega se menja odnos pape prema slovenskom bogosluženju, a učenici Ćirila i Metodija bivaju zatvoreni, prodavani kao roblje i zlostavljani.

Prognani iz Moravske, učenici Ćirila i Metodija stvorili su najjače žarište staroslovenske pismenosti u Makedoniji kod Ohridskog jezera.. Na čelu razvoja slovenske pismenosti našli su se Kliment i Naum. Tu je osnovan niz manastira i škola u kojima je negovana tradicija Ćirila i Metodija u pogledu jezika i pisma.

Iz Makedonije staroslovenska pismenost se širila po Bugarskoj (u čijem je sastavu bila Makedonija). U istočnoj Bugarskoj, na dvoru cara Simeona u Preslavu, dolazi do odstupanja od Ćirilove i Metodijeve jezičke norme. Tu je najverovatnije došlo i do napuštanja grafičke tradicije Ćirila i Metodija – te je glagoljica zamenjena ćirilicom.

Nisam ni insinuirao da je srpska nego da su Zagreb naselili HercegBosanci jekavci.

Većina Hrvatskih i BiH Srba su nekad bili Hrvati, osmansko carstvo i u nekom vremenu austrougarske vlasti su privilegirale pravoslavlje pa su ljudi prelazili na pravoslavlje, pa su u prošlom stoljeću srpski "misionari" veći dio pravoslavaca "preveli" u Srbe.
Dva zanimljiva primjera, austrougarski feldmaršal Borojević je bio Hrvat pravoslavac, i 1732 godine je kompletno stanovništvo Glamoča na čelu sa lokalnim svećenikom prešlo na pravoslavlje.
Prestanite dokazivati porijeklo, pola vlasti iz Beograda su "Hrvati": Dačić, Vulin, Šešelj, Brnabić, Milošević, Vučićeva djeda brat bio ustaški časnik. Kad je ovoliko poznatih političara "Hrvati" postavlja se pitanje što je tek sa ostalim manje poznatim ljudima u Beogradu i Vojvodini?
Nemojte sad krenuti dokazivaati kako su ovo gore navedeni pravi Srbi a ne porijeklom Hrvati, eto vam ih i poslao bih ja još takvih " Hrvata" za Srbiju.
I tema je demografija.

To je naj bitnije, mislim da sa srpske strane krene trolanje tema i dokazivanje "porijekla" naroda.

Broj napuhano rođenih Bošnjaka u BiH prošle godine pao ispod 50%, prije 10 godina bio 60%, a upravo krenuo stampedo, možemo li prema sadašnjim trendovima projicirati udio rođenih po narodu za 10 god?
S obzirom da se sve jako ubrzalo, potraga za vizama itd možda će se puno toga rasplesti za 5 god.
Odošo bošnje.

Joj, ovaj o Vatikanu u 9. stoljeću tko da je 19. ili 21.

Hoćete li mi povjerovati ako vam kažem da je Vatikan ipak mrvicu 'tanji' nego u 9. stoljeću?

Za Srbe ne znaju ni da postoje. Imaju oni prečeg posla. Evo na nisam religiozan, Vatikan mi ide na jetru zbog ponašanja prema Hrvatima u BiH ali fakat im dajete puno veći značaj nego zaslužuju. Jedno 100x veći. Gates je bitniji od pape.

To će sve bit mali Janezi koji se stide bosanskog porijekla i koji će to skrivat ko zmija noge.

To su psiholoski trikovi kojima se sluze da bi sebi olaksali stvarnost.
Ako Hrvati i RH ne postoje... onda Srbi nisu izgubili zadnji rat od Hrvata.
Tako priprost Srbin sebi objasni jer ne postoji nacin da izmijeni proslost.
Ako ne moze izmijeniti proslost i rezultat koji im ne pase... onda izmijeni sebi u mozgu neke postavke.
Odahne, nategne rakiju i zapjeva: "nemoze nam niko nista..."

O tome se radi.
Spski mentalitet i karakter mnogima nisu jasni. Jer ne operiraju razumom, nego emocijama. Srbi cesto vuku poteze koji rauzmnom covjeku nebi pali na pamet. Zato ljudi ostanu iznenadjeni i ne shvacaju sto je Srbima u glavama.

Ali u biti radi se o nezreloscu. Ako Srbe zamislimo kao malu djecu... karakter Srba i njihov mentalitet ce vam postati odjednom jasan.

Progovorite koju i o demografiji.

Stranci se sve manje oglasavaju u pogledu iseljevanja (mladih).Posljednji koji je kmecao zbog iseljevanja bio je Eskobar.Izgleda da su se pomirili s tim da od demografije ne mogu ocekivati doprinos uspostavljanju funkcionalne Bejha
koja bi se efikasno borila protiv korupcije.

Slovenci se ne ljute kad ih drugi oslovljavaju sa Janezi.To im je čak i simpatično.S drge strane naše komšije Muslimani na pomen **** dobiju fras.

Evo ga tekst sa vikipedije, stavljam samo zato sto su pojedini Hrvati to trazili:

Током историје, хрватизација православних Срба је била уско повезана са разним облицима верске асимилације, а првенствено са појавом унијаћења, односно покатоличавања. Ови процеси су доводили до одвајања поунијаћених, односно покатоличених Срба од њихове првобитне верске заједнице - Српске православне цркве, што је за последицу имало не само верску конверзију, већ и постепену акултурацију, а потом и потпуну асимилацију у нову заједницу, предвођену хрватским свештенством.[2]

Један од главних инструмената за спровођење не само верске, већ и етничке конверзије Срба била је унијатска Крижевачка бискупија у Хрватској. Међутим, интензиван рад на унијаћењу православних Срба запчет је знатно пре формалног оснивања поменуте бискупије. За време учесталих миграција током 16. и 17. века,[3] поједине групе српских досељеника су биле подвргаване убрзаној верској конверзији и акултурацији, што је у пракси доводило до прихватања новог идентитета под утицајем хрватског свештенства. Ова појава је била посебно изражена међу Србима који су били настањени на поседима хрватских великаша у банској Хрватској, а исти процес је захватио и поједина крајишка подручја, о чему сведочи познати пример акултурације жумберачких Срба.

У раздобљу од 16. до 18. века, знатан број српских села са неколико хиљада житеља у области Жумберка поунијаћен је од стране хрватског свештенства, првенствено уз упоребу разних притисака и других средстава принуде од стране државних и војних власти. Процец хрватизације жумберачких Срба био је спроведен темељито, тако да су се током 19. и 20. века поједини Жумберчани српског порекла на посебан начин истицали ватреном припадношћу хрватском националном корпусу,[4] о чему на сликовит начин сведочи и потоњи пример унијатског крижевачког бискупа Јанка Шимрака.

Слични процеси верске и националне конверзије су били забележени и међу Србима у Далмацији, где се организовано унијаћење појавило 1832. године углавном у насељима Кричке, Баљци и Врлика. Такве појаве су доводиле до знатних сукоба, тако да унијаћење и однарођавање није заживело. По правилу, привремени унијати су се већим делом враћали у православну веру и српску заједницу, а мањим делом су преласком у римокатолике и потом би се већ у првој или другој генерацији изјашњавали као Хрвати.

У другој половини 19. века, главни идеолог и заговорник потпуне хрватизације Срба у Хрватској био је Анте Старчевић (1823-1896), оснивач хрватске Странке права. Његовим публицистичким радовима и јавним позивима "грко-источњацима" (како је називао Србе) да прихвате пројекат "хрватске политичке нације" и тиме постану Хрвати, постављени су темељи за идеолошку и политичку изградњу организованог система хрватизације Срба, уз употребу свих средстава. Теорију о постојању "хрватске политичке нације" и непризнавању других народности у Хрватској, а на првом месту српске, прихватиле су и друге хрватске политичке групације,[5] тако да је поменута теорија постала главно политичко средство хрватизације.[6] Последице такве идеологије показале су се у 20. веку.

Као главни иструмент за спровођење унијаћења и похрваћивања, гркокатоличка Крижевачка епархија је и током савремене историје одиграла значајну улогу у превођењу православних Срба у католицизам и њиховом укључивању у хрватски национални корпус.[7] Ова делатност је попримила екстремне и злочиначке раазмере за време Другог светског рата (1941-1945), када је управа Крижевачке епархије активно саучествовала у принудном и насилном покатоличавању православних Срба, које је спровођено на целокупном подручју такозване Независне Државе Хрватске. У томе се посебно истакао клерофашиста[8] Јанко Шимрак, гркокатолички крижевачки бискуп, који је почевши од 1941. године, заједно са загребачким надбискупом Алојзијем Степинцем учествовао у раду посебног одбора за спровођење покатоличавања.[9]

За време постојања социјалистичке Југославије, хрватизација се испољавала првенствено у области културног живота. Срби у Хрватској су били изложени процесу тихе акултурације, првенствено у великим градовима, док је ова појава била знатно мање изражена на крајишким подручјима у унутрашњости. Већ од седамдесетих година 20. века постојала је тенденција постепеног удаљавања од општег стандарда у српскохрватском језику у виду све израженијег залагања за употребу "чисте" хрватске језичке норме. Све интензивнија лингвистичка хрватизација, наметана преко јавних гласила и масовних медија, знатно је утицала и на језик урбаних Срба у Хрватској.[10]

Након политичких промена у Хрватској (1990) и доласка на власт националистичке Хрватске демократске заједнице, положај Срба у овој још увек југословенској републици је почео нагло да се погоршава. Променом устава Хрватске, Србима је одузет дотадашњи статус конститутивног народа, чиме су сведени на мањину. На свеопшту хрватизацију политичког и друштвеног живота Срби су одговорили стварањем својих аутономних области које су се крајем 1991. године ујединиле у Републику Српску Крајину. Након њеног слома (1995) и протеривања велике већине Срба, на окупираном подручју Крајине је започео процес интензивне хрватизације, који траје до данашњих дана.

У Републици Хрватској се процес хрватизације Срба спроводи на разним нивоима друштвеног живота. Тако је 2011. године забиљежен случају Предрага Арсеновића, Србина из Јаловика код Шапца у Мачви, кога су власти Републике Хрватске посмртно регистровале као Хрвата. Случај је открио његов син Саша Арсеновић када је вадио извод из матичне књиге рођених. Према наводима Миодрага Линте, председника Коалиције удружења избјеглих Срба, у Хрваткој је било мијењања националне припадности у матичним књигама. Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац истиче да процес хрватизације Срба и даље најизраженији у урбаним срединама. Овакви случајеви су најбројнији у Задру и Госпићу, гдје се српска деца уз одобрење родитеља прво покатоличавају, а затим и уписују као Хрвати. Ови случајеви су узроковани тешким положајем Срба који се налазе у положају грађана другог реда. Свештеник Српске православне цркве у Задру, прота Миленко Поповић указао је на већи број случајева у којима су Срби у Задру од њега тражили потврду да су крштени, са којом су потом одлазили код римокатоличких свештеника.[11]

Prevedi to tele, ne znaju ljudi ćirilicu.

Dobro, taman da je sve istina riječ je o vrlo malom broju Srba koji su prešli u unijate i jos manji broj je prešao u katolike. Otkud onda tolika opsjednutost Vatikanom.

SKIP... ove bedastoće treba baciti u treš. Savo Štrbac, Linta i ta bagra krezava sektaško vadikalsko nazadnjačka.

@Sinđo ne se blamiraj...prirodno je da većina želi mikro manjinu da skuha...svak tko ode spreman je na to.
Ako ne on, djeca iza njega...

Po tom tekstu su i komunisti pokatoličavali Srbe.

Osim srpske vikipedije imaš bezbroj drugih srpskih izvora koji slično govore, lažu i uveličavaju, bilo je slučajeva da se sa pravoslavlja prelazilo na katoličanstvo ali to nije bilo pravilo.
Ovo je tema o demografiji.

Ne znam šta želiš poručit, ali ja više manje znam čitat ćirilicu. Malo greškica bude i potraje ali uspijem prevest.

Ma da je tekst od ovog treš.
Skip obrisati i baciti da ne zauzima mesto.