ŽIVJETI NA MUHAMEDOV NAČIN

Kur'an i Hadisi navode da je vjernicima najbolji primjer Muhamed. Muslimani to i praktikuju tako što nastoje biti što sličniji svom idolu. Koliko je to razmišljanje pogubno i pogrešno najbolje ilustruju dosadašnje činjenice o Muhamedovim nedjelima. Ko bi želio da mu primjer u vjeri bude čovjek koji je ratovao, mučio i ubijao neprijatelje, dovodio ljude u ropstvo, držao robove i prodavao ih za oružje i konje, imao seksualni odnos sa djetetom od 9 godina, silovao i držao seksualne robinje, dopuštao prisilni seks sa zarobljenicama, rekao da je kazna za napuštanje Islama smrt, pljačkao i otimao imovinu itd...

Lista je Muhamedovih nedjela je veoma duga i to se sve nalazi evidentno u Kur'anu i Islamskim vjerskim knjigama Hadisima. Pitanje što bi nepristrasni posmatrač postavio je: "Zašto se sva ta zlodjela nalaze u Islamskim vjerskim knjigama?"

Stvar je u tome da se današnji muslimani brane raznim praznim izgovorima, jer čovjeku ne pada na pamet niti može da vjeruje da je jedan samozvani Božiji poslanik činio takva zlodjela. Ali istina je u tome da je to istinski Islam kakav je Muhamed u potpunosti zagovarao i praktikovao. Taj Islam je prepun nasilja, prisile, prijetnji, fanatizma i terorizma. Muhamed je bio prvi Islamski terorista. Oni muslimani koji ne žele da ratuju i žele mir, takvi se proklinju u Kur'anu i Hadisima. Oni koji ratuju za Islam su bolji od onih miroljubivih. Kur'an navodi:

4. 95. Vjernici koji se ne bore – osim onih koji su za borbu nesposobni – nisu jednaki onima koji se na Allahovu putu bore imecima svojim i životima svojim. One koji se budu borili ulažući imetke svoje i živote svoje Allah će odlikovati čitavim stepenom nad onima koji se ne budu borili, i On svima obećava lijepu nagradu. Allah će borcima, a ne onima koji se ne bore, dati veliku nagradu,

Nije ni čudo tolika pojava terorista i samoubica, jer pravi i istinski Islam se zasniva na nasilju, i oni koji ratuju od Alaha dobijaju nagradu za razliku od onih miroljubivih. Ubicama se obećavaju mnogobrojne djevice u raju.

Muslimani nastoje da Muhamedov džihad objasne ne kao vjersko ratovanje i nasilje, već kao duhovnu borbu. Ovo bi moglo proći da Kur'anski ajet ne daje olakšice onima koji su fizički nesposobni:

4. 95. Vjernici koji se ne bore – osim onih koji su za borbu nesposobni – nisu jednaki onima koji se na Allahovu putu bore imecima svojim i životima svojim...

Znači da se Kur'an jasno odnosi na fizičku borbu, a ne duhovnu. Muhamedovu i njegovom Kur'anu je duhovnost strana riječ. Kur'an uopšte i ne koristi riječ duhovnost. Muhamedovo ponašanje i shvatanje je veoma primitivno i kruto. Vjera o kojoj on uči se svodi na krute norme lišene bilo kakve duhovnosti i slobodnog ispoljavanja.

Zanimljivo je to da Muhamed koji je ubio veliki broj ljudi, ubijanje ne vidi tako strašnim djelom, Muhamed u Kur'anu navodi:

2. 217. Pitaju te o svetom mjesecu, o ratovanju u njemu. Reci: "Ratovanje u njemu je veliki grijeh; ali je nevjerovanjeu Allah i odvraćanje od Njegova puta i časnih mjesta i izgonjenje stanovnika njegovih iz njih još veći kod Allaha. A zlostavljanje je gore od od ubijanja!

Za Muhameda je progon iz njegovog mjesta i nevjerovanje u njegovog Alaha, daleko gore od ubijanja. Zanimljivo je koliko on ima koruptiran osjećaj za pravičnost.

Muhamedovo viđenje raja najbolje svjedoči sledeći Hadis Bukhari:V4B52N73:

"Alahov poslanik je rekao, 'Znajte da je Raj ispod hladovine mačeva.' "

Muhamed je ratnik koji je ubijao ljude, pa kakav dobar primjer takav čovjek može biti? Po Muhamedu i njegovom Alahu, najbolje djelo je umrijeti u borbi protiv nevjernika.

muhamedov život

Mnogoženstvo robovlasnika Muhammeda

Dok se nije pročuo i dokazao kao ‘prorok’, Muhammed je za ženu, tokom 24 godine života, imao samo mnogo stariju (19 godina) od sebe Hadidžu, sa kojom je se, u svojoj 21. godini života oženio iz materijalne računice. Poslije Hadidžine smrti, sa 46. godina iza sebe, Muhammed je oženio svoju drugu suprugu Sevdu bint Zam’ah. Kada je u njemu satanska čulnost i grabežljivost eruptirala, broj njegovih žena je se počeo silno umnožavati. Njegovo venčanje sa Zejnebom, svojom tetičinom i ženom usvojenog sina Zajda, ima gotovo karakter incesta. Do kraja života imao je ukupno 15 supruga, koje je ženio iz čulnih, posedničkih i političkih razloga. Kao politički motivisan brak, na primer, nalazimo njegovu ženidbu sa Um Habibom, ćerkom Abu Sufjana, vođom Kurajšija iz Meke. Iako je za vreme hodočašća ženidba bila zabranjena, 629. g., pošto je ušao u Mekku sa lako naoružanom vojskom, kako bi obavio ustaljene obrede u Kabi, Allahov poslanik je se oženio sestrom žene jednog od svojih ujaka. Tako su se, jedna za drugom, posle Hadidžine smrti, nizale Muhammedove žene. Kad god bi opljačkao neki veći karavan ili neko ‘neposlušno’ arapsko ili jevrejsko pleme, mogao je sebi da priušti novu ženu. Kada je pod komandom Muhammedovog oslobođenika Zajda ibn Harita opljačkan jedan karavan iz Mekke koji je preko Mesopotamije išao za Siriju, Muhammed je uzeo za ženu osamnaestogodišnju Hunajzijevu udovicu Havzu, Omarovu ćerku. Tako je Muhammed imao koristi i od mladih žena (udovica) svojih saboraca koje je odvodio u smrt na razbojničko-osvajačkim pohodima. No, ostalim ‘vernicima’ Muhammed je ograničio broj žena na četiri: »Ako se bojite da prema ženama sirotama nećete biti pravedni, onda se ženite onim ženama koje su vam dopuštene, sa po dvije, sa po tri i sa po četiri. A ako strahujete da nećete pravedni biti, onda samo sa jednom; ili – eto vam onih koje posedujete.« (4:3) – Muhammedu pak Allah nije ograničio broj žena i seksualnih robinja (konkubina). Ženidba sa više žena je težak atak sebičnosti, jer se tako mnogim drugim muškarcima uskraćuju prilike za ženidbu i reprodukciju; osim toga, na zemlji se ne rađa četiri puta više muškaraca od žena, već tek neznatno više. Mnogoženstvo neminovno povlači brojne sukobe i izlive ljubomore u haremu muškarca poligamiste.

Množenstvo je protiv Božijeg zakona. U prahrišćanstvu niko nije imao dve ili više žena (cp.: ‘Poslanica Titu’, 1:6). Muškarac treba biti muž jedne žene. To je večni Božiji Zakon, koji je važio od Adama i Eve naovamo. Po predanju, neki Božiji ljudi (Avraham, Jakov) su u neznanju taj Zakon kršili ... No, ni jednog Božijeg proroka ne nalazimo oženjenog sa više žena.

Ljudi koji se orakulski i frenetično gorljivo pozivaju na Boga, a čine mnoge nezakonitosti koje opravdavaju pozivanjem na Božiju volju, najčešće na taj način beže od priznavanja i prevladavanja neke teške čulne slabosti i strasti kojoj robuju i koju hoće prikazati kao nešto svetlo; zato ih i lažni svetlonoša, koji izvrće sve Lepo i Istinito, može lagati i zavoditi; takve strasti mogu na primer biti biti pedofilija ili homoseksualnost. Iza Muhammedovog odobravanja mnogoženstva nesumljivo stoji njegova jaka čulnost, a koliko Bog kao svoje instrumente može koristiti takve ljude? Mnogoženstvo je jedan, i protiv Božijeg poretka težak atak sebičnosti i ljudske grabljivosti! Muhammedova strasna želja da pljačka nije samo podstaknuta izazovom robne plenidbe, već i zarobljavanjem žena. Plen za Muhammeda nisu bila samo materijalna dobra, već i žene i robinje. Tako Muhammedovi inspiratori iznose: »O verovesniče, mi smo ti dozvolili da budu žene tvoje one kojima si dao venčane darove njihove, i one u vlasti tvojoj koje ti je Allah dao iz plena, i kćeri amidža tvojih, i kćeri tetaka tvojih po ocu, i kćeri daidža tvojih, i kćeri tetaka tvojih po materi koje su se s tobom iselile, i samo tebi, a ne ostalim vernicima, ženu, vernicu koja sebe pokloni Verovesniku, ako se Verovesnik hoće njome oženiti, da ti ne bi bilo teško. Mi znamo šta smo propisali vernicima kada je reč o ženama njihovim i o onima koje su u vlasništvu njihovu. A Allah prašta i samilostan je. Možeš zanemariti one među njima koje hoćeš i možeš pozvati sebi onu koju hoćeš, a možeš zatražiti onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh. Najlakše će tako one radosne biti i neće se žalostiti i tako će sve onim što im ti daješ zadovoljne biti, a Allah zna šta je u srcima vašim; Allah zna sve i blag je. Od sada ti nisu dopuštene druge žene, ni da umesto njih neku drugu uzmeš, makar te i zadivila lepota njihova, osim onih koje postanu robinje tvoje. – A Allah na sve motri.« (33, 50-52) – Iz ovoga se vidi da je nezasiti hedonista Muhammed bio do krajnosti strasno razgoren (čemu je naravno i vrelo arabijsko sunce doprinosilo!), da mu za zadovoljavanje pohote prepreku nisu predstavljale ni žene iz krvnog srodstva, a za robinje i da ne govorimo. Među Arapima susednim Persijancima, u Muhammedovo vreme, postojao je običaj da se ljudi bračno uzimaju i u najbližem srodstvu.) Njegovi inspiratori i zavodnici su ga podržavali u njegovoj čulnoj raspojasanosti, samo da bi ga imali kao svoga roba. Kada je u pitanju bilo zarobljavanje, pridobijanje i iskorišćavanje žena, za nezasitog Muhammeda nije postojao nikakav greh. Njemu je Allah sve dopuštao, samo da mu bude rob i da mu ropski služi u zavođenju čovečanstva kroz svoju arijansko-arabljansku sektu. U ‘Kuranu’ se odriče da je se Muhammed povodio za tuđim ljudskim željama, no jasno vidimo da je svoje ljudske želje izdašno ispunjavao: »Reci: "Ja se ne povodim za željama vašim, jer bih tada zalutao i ne bih na pravom putu bio".« (6:56) – Inače, i u starozavetnim redakcijama nalazimo epizode gde Bog navodno dopušta da se mlade žene uzimaju kao plen (‘Ponovljeni Zakon’, 21:10-14).

Iako se u Al-Qur’an-u govori protiv preljube, kada su u pitanju bile zarobljene (tuđe) žene, tu više za Muhammeda i njegovu razbojničku svitu nikakve moralne skrupule nisu važile. I što je još strašnije, u svojoj raspamećenosti i čulnoj razlivenosti zamišljavao je da će sa takvim izopačenostima i bludničenjima da nastavi i u zagrobnome svetu, u Raju: »A onima koji su se Allaha bojali želje će se ostvariti: perivoji i vinogradi, i devojke mlade, godina istih, i pehari puni. Tamo prazne besede i neistinu neće slušati. Gospodar tvoj će ih darom obilnim nagraditi.« (78, 31-36; videti i: 38, 49-52). Te: »Biće naslonjeni na divanima poređanim, a obradovaćemo ih hurijama džennetskim.« (52, 20) – Neke rajske ‘blagodati’, posebni perivoji (55:62-76), biće samo za muškarce dostupni, nikako i za žene: »Mi ćemo ih hurijama, krupnih očiju, ženiti.« (44:54) – Oni koji odu u Nebo, u Raj, dakako se neće ženiti i udavati, decu začinjati i rađati, jer u Nebo odlazi duša, duhovno telo, a ne fizičko telo.

Muhammed je, pozivajući se na snolike i nebulozne inspiracije od Allaha, čak i preotimao žene od svojih prijatelja, čak i od svojeg usvojenika Zajda ibn Harisa preoteo je ženu Zajnebu, svoju tetičinu. Jovan Damaskin o tome lepo svedoči: »Taj Mamed, sastavivši, kako je rečeno, mnoge besmislice, svakoj od njih dade naročiti naziv, na primer spis: 'O ženi'. U njemu Mamed ustanovljuje, da se može otvoreno uzeti četiri žene, i ako možeš, hiljade naložnica – koliko zahvati ruka, u nižem činu upoređeno s četiri žene. A od četiri žene, onu koju poželiš /da otpustiš/ – otpusti je, a drugu, ako je hoćeš /za sebe/, uzmi je, to je Mamed ustanovio po sledećem povodu. Mamed je imao satrudnika po imenu Zid /= Zajd ibn Haris/. On je imao divnu ženu, koju požele Mamed. I evo, kada su oni sedeli, Mamed reče: "Bog mi je zapovedio da uzmem tvoju ženu." – Ovaj je odgovorio: "Ti si poslanik, postupi tako, kako ti je rekao Bog: uzmi moju ženu." – Uistinu, čak i više da kažemo, Mamed mu je rekao: "Bog mi je zapovedio da ti otpustiš ženu svoju." – Ovaj ju je otpustio. Posle nekoliko dana Mamed reče: "Bog je zapovedio da je ja uzmem za sebe." – Zato je i on, uzevši je i učinivši preljubu sa njom, ustanovi ovakav zakon: "Ako hoćeš da otpustiš, otpusti ženu svoju. Ako pak, otpustivši je, obrneš joj se iznova, tada dopusti drugome da se sa njom oženi, jer je nemoguće uzeti je natrag, ako se sa njom /najpre/ ne oženi drugi. Ako pak i brat otpusti ženu, nju da oženi brat njegov, ako hoće".« (De haeresibus, haer. 100)

Kako u Medini narod nije blagonaklono prihvatio Muhammedovu rodoksrvnu ženidbu za kurajšitsku plemkinju, to je se Allah odmah potrudio da je primereno ozakoni, da zapovedi da se otpuštenica usvojenog sina može uzeti za ženu posle određenog (trocikličnog) vremena čekanja (2:228-229): »A kad ti reče onome kome je Allah milost darovao, a kome si i ti dobro učinio: "Zadrži ženu svoju i boj se Allaha!" – u sebi si skrivao ono što će Allah obelodaniti i ljudi si se bojao, a preče je da se Allaha bojiš. I pošto je Zajd s njom živio i od nje se razveo, mi smo je za tebe udali kako se vernici ne bi ustručavali više da se žene ženama posinaka svojih kad se oni od njih razvedu – kako Allah odredi, onako treba biti. Verovjesniku nije teško da čini ono što mu Allah odredi jer takav je bio Allahov propis i za one koji su pre bili i nestali – a Allahova zapoved je odredba konačna, ...« (33:37-38) – Dakle, ono što Allah dozvoli, koliko god bilo sablažnjivo i nečasno, to 'ne nosi' nikakav greh.

Treba znati da Muhammedu ni seksualna zloupotreba dece, poput one koja je široko praktikovana u staroj Grčkoj, nije bila strana, pogotovo kad su u pitanju bile robinje. Iz ovoga je jasno zašto je dolazio Gnev Božiji na njega, te su mu vlastita deca umirala: sinovi Kasim i Abdallah. – Kada je iz Egipta 629. g. vratio njegov izaslanik doveo mu je dve ropkinje, koptske devojčice: sestre Mariju i Sirin; jedna od njih (Marija) postala je Muhammedova naložnica, seksualna robinja (Tabari, XXXIX, pag. 194), rodila mu i dete, koje je posle 1,5 godine umrlo; a drugu je dao poeti Hasanu Thabitu. Muhammed bi se oženio i sa Marijom, ali kako je bila hrišćanka, to mu je bilo neizvodljivo. (Zato je možda ceo svet trebalo prevesti u ‘Allahove robove’.) One žene iz roblja koje mu se nisu sviđale za seksualna iživljavanja i skrnavljenja, Muhammed je prodavao i zamenjivao za konje i oružje. Tako je, na tuđoj nesreći, bezosećajni i u greh potonuo Muhammed, dolazio do sredstava za nove pljačke, nova porobljavanja, nova osvajanja, do novih robova iz mnogih naroda (Al-Buhari, V, 541; VII, 344). – Što je i za očekivati, Muhammed se nije osvrtao na to što će zarobljenim ženama (koje će posle seksualnog zlostavljanja prodati) začeti dete, čak više tražio je od svoje razbojničke svite da se na prekinuti snošaj (al-azl, coitus interruptus) uopšte ne osvrće (Al-Buhari, V, 459; VII, 137; Sahih Muslim, II, 3371). On nije razmišljao o Božijoj zakonitosti da se deca trebaju začinjati samo iz obostrane ljubavi i obostrane želje. Muhammed je se pokazao kao bezumnik najgore vrste. Po njemu je formalno preljuba bila zabranjena pred Bogom, ali silovanje otetih udatih žena nije: »... Ne ženite se ženama kojima su se ženili očevi vaši – a što je bilo, biće oprošteno; to bi, uistinu, bio razvrat, gnusoba i ružan put. Zabranjuju vam se: matere vaše, i kćeri vaše, i sestre vaše, i sestre očeva vaših, i sestre matera vaših, i bratične vaše, i sestrične vaše, i pomajke vaše koje su vas dojile, i sestre vaše po mleku, i majke žena vaših, i pastorke vaše koje se nalaze pod vašim okriljem od žena vaših s kojima ste imali bračne odnose, – ali ako vi s njima niste imali bračne odnose, onda vam nije greh, – i žene vaših rođenih sinova, i da sastavite dve sestre, – što je bilo, bilo je, Allah zaista prašta i samilostan je, i udate žene, osim onih koje zarobite; to su vam Allahovi propisi, a ostale su vam dozvoljene, « (‘Kuran’, 4:22-24) – Sličnu izopačenost i nakaradnost nalazimo i u uredbi da se ne sme krasti ali se sme pljačkati (oružano krasti i otimati). Preljuba je preljuba, i silovanje je silovanje, bilo da je ono učinjeno sa slobodnom udatom ili zarobljenom udatom ženom. Jedan greh povlači drugi, i kod Muhammeda jedan greh opravdava drugi. No Allah prašta sve učinjene razvratnosti i gnusobe, samo da mu se ropski služi i da se uzdiže kao ‘Bog’.

Muhammed zabranjuje da se žene kao stvari nasleđuju (4:19), ali ne i da se sa njima kao sa stvarima postupa, pogotovo ako su zarobljene i otete. Zarobljena žena se samo nasiljem i strahom može držati uza sebe, a takvo ophođenje prema bilo kojoj ženi je daleko od Božijeg puta: »... I /nisu malodušni oni koji budu/ živeli jedino sa ženama svojim ili sa onima koje su u vlasništvu njihovu, oni, doista, prekor ne zaslužuju, ...« (70:30) – Muhammed robinje (koje je obezbeđivao i kao poslugu za svoje žene) i naložnice vidi samo kao stvari; on ne zabranjuje da se robovi siluju i besomučno radno eksploatišu (što se u radu nosača tereta i rudara najdrastičnije vidi), da se ubijaju i protiv svoje volje žene, a njihovo potomstvo uzme kao nasleđeno roblje. Muhammed je ozakonio robovlasništvo kao deo 'Božijeg poretka'. No, nijedan čovek drugome čoveku ne može i ne treba biti gospodar i vlasnik, jer je jedan gospodar svima – Bog, a ljudi trebaju Bogu biti verni služitelji i dostojanstvena deca, jedni drugima braća, prijatelji i saslužitelji, a životinjama marljivi čuvari. Onaj koji druge ljude podjarmljuje i postavlja se kao njihov vlasnik pokazuje da nema ni vlast nas samim sobom, da je u vlasti Tame, da je rob Krvnika ljudskog. Svoj odnos prema Allahu Muhammed vidi samo kao ropski, što je se pokazalo istinitim. Istinski Bog ne traži i ne uzima robove, jer on je ljudima dao slobodnu volju, slobodu izbora, a rob nema tu slobodu. U 'Kuranu', koji i muslimane vidi kao moguće ljudske robove, demagoški i se iznosi da je oslobađanje roba dobro delo (90:13); i oslobođenje roba često je sankcija i kazna za neki prestup (4:92, 5:89, 58:3). No u prvoj liniji je dobro delo i dobar stav poštovati svačiju slobodu i nikoga (pa ni svoje dete, ni svoga supružnika) nikakvim sredstvima ne pretvarati u svoga, otvorenog ili prikrivenog roba. Čovek treba svojim rukama da se izdržava, a ne korišćenjem tuđeg ropskog rada.

Uz brojne svoje žene, polno izopačen rasul (zakonodavac), Allahov rob i robovlasnik Muhammed – koji je potomke imao samo sa prvom ženom, Kadidžom bint al-Huvejlid, sa preko 50 godina iza sebe, oženio je i polno koristio devetogodišnju devojčicu Aišu (koja mu je bila treća žena), kako već izveštava prenositelj hadisa Hisham Ibn ’Urwah iz Medine. Sahih Muslimu donosi tri hadisa, koji jasno govore o tome da je Aiša prilikom svoje udaje za Muhammeda bila devet godina stara. Ovde ćemo citirati Sahih al-Buharija kada ukazuje na brak ostarelog Muhammeda sa devetogodišnjom devojčicom Aišom: »Aiša, neka je Allah njome zadovoljan, rekla je da je imala 6 godina, kada je zaručena /nikah/ za Poslanika i da ju je on oženio /zavadž/ kada joj je bilo 9 godina, i ona je ostala kod njega 9 godina.« (Tom IX, knj. 62, had. 64) Al-Buhari još na tri mesta u svojim hadisima to ponavlja. Allah je Muhammedu još pre zaruka ukazao na Aišu, kao na njegovu buduću suprugu: »Pričala je Aiša, neka je Allah s njom zadovoljan: "Božiji poslanik mi je rekao: "Ti si mi dvaput pokazana u snu. Neki čovek te donio u svilenoj tkanini i rekao mi: " Ovo je tvoja supruga." – Ja sam to otkrio, a ispod si bila ti. Rekao sam sebi: "Ako je ovaj san od Allaha, on će ga ostvariti".« (Sahih al-Buhari, tom 7, knj., 62, had. 15)

Aiša je bila ćerka jednog od najbližih Muhammedovih sledbenika – Abu Bakra, koji je među prvima primio islam, i sa ovom udajom kćerke učvrstio svoje porodične veze sa Allahovim poslanikom. Zaruke između Muhammeda i Aiše su obavljene 11. godine Muhammedovog ‘poslanstva’, pre njegove hidžre u Medinu, i godinu dana nakon što je oženio Sevdu. Aišu je Muhammed oženio u mesecu Ševvalu (verovatno prve Hidžretske godine), počeo polno da je koristi sedam meseci nakon njegovog prebega u Medinu. Naravno, sa njome nije mogao imati dece, jer ju je preranom i predpubertetnom seksualnošću reproduktivno uništio.

Muhammedovu ženidbu detetom, grozomornu pedofiliju, islamske apologete pokušavaju anemično da odbrane tvrdnjom da je u vreme kada je živeo Muhammed, životni vek ljudi bio znatno kraći, a to i običaji kod Arapa tražili su da se devojke udaju (i počnu sa rađanjem dece) još dok su sasvim mlade, maltene devojčice. No, Božiji zakoni treba da stoje iznad ljudskih predanja i ljudskih običaja. Isus ukoruje judejce koji su svoja predanja nadredili Božijim Zapovestima (‘Matej’, 15:3). Da je Muhammed bio Božiji prorok i reformator, on bi se uzdigao iznad ružnih i nedoličnih ljudskih običaja, on bi se zauzeo za njihovo ukidanje, a ne bi bio njihov rob, podložnik satanskih čulnih izazova i ugođaja.

Kada je Abu Bakr, potpomognut demonskim legijama, pobedio brojnije ali nenaoružanije ‘mnogobošce’, karavandžije iz Mekke kod oaze Badr (cp.: ‘Kuran’, 8:7-19, 3:123-125), Muhammed ga je nagradio tako što mu je za ženu dao svoju ćerku Fatimu. Svaki osvajačko-politički uspeh, širenje halifata putem džihada, Allah je hteo bogato da nagradi.

Muhammed je drakonski osuđivao druge za preljube. No kada je on bio u pitanju, njegove preljube, otimanja žena, silovanja i iživljavanja, tu nije bilo nikakve osude na vidiku. Sa Allahovim blagoslovom radio je što god je hteo i mogao, sjedinjavao krvoproliće i svoju nezajažljivu čulnost.

Razliku između nivoa svesti Prvorodnog Sina Božijeg, Isusa Hrista, i Muhammeda, najbolje se da uočiti iz sledećeg primera i poređenja. Kada su Muhammedu poslali jednog oženjenog Jevrejina i jednu udatu Jevrejku koji su zatečeni u preljubi u gradu Hajbaru (koji je se nalazio na nekoliko desetina kilometra severno od Medine), da im ovaj presudi, on je pogledao šta kaze Tevrat i njegova Knjiga, i odredio im bez milosti kaznu kamenovanja. Kada su Isusu judejski književnici i fariseji doveli ženu uhvaćenu u preljubi kušajući ga pitanjem da li bi ona po (izmenjenom) Mojsijevom Zakonu trebala da bude kamenovana, On im je uzvratio: »Ko je od vas bezgrešan – neka prvi baci kamen na nju.« ('Jovan', 8:7) – Posramivši ih i razotkrivši ih kao potajne preljubnike, Hrist ih je mirno rasterao. Svoje bližnje kamenuje i ne pruža mu priliku da ispravi svoje grehe samo onaj ko ima kameno srce, ko je duboko zaveden Tamom, pa tako umišljava da se ljubav prema Bogu ispoljava time što će se biti brutalan i nemilosrdan prema bližnjem, onaj koji ne ume da bude dobar uzor već nasiljem i manipulacijama razne vrste hoće drugog da 'preobraća' i ‘dovodi u red’.

Nezakonito buđenje duhovnih snaga i nezakonito otvaranje duhovnih štitova (što sve nalazimo kod lažnih proroka), praćeno je i brojnim seksualnim devijacijama, jer božanske snage u čoveku se pokazuju i kao reproduktivne snage. Muhammed, ne samo da je voleo sredovečne udovice, već je očigledno imao i homoerotičnu naklonost prema mladim muškarcima, sa kojima je se najčešće okruživao i uzimao ih u svoju vojsku. Čak je i poginule ‘drugove’ sahranjivao u istom grobu. Kao što je bilo u staroj Grčkoj, i među Arapima Muhammedovog vremena, homoerotične veze nisu izazivale veću sablazan. Doima da je Muhammedova veza sa Alijem (Ali b. Abu Talib), njegovim mladim rođakom, sinom svoga strica, kome je kasnije, iz formalnih obzira, dao ćerku za ženu, bila jača od mnogih njegovih brakova. Svoga nećaka, budućeg halifa, Alija, Muhammed je obožavao i video ga kao svoju duhovnu dualnu nadopunu: »Ali i ja, 14.000 godina pre stvaranja čovečanstva, bili smo jedno svetlo. Kada je Allah stvorio Adama, on je raspolovio tu svetlost na dvoje, od koje sam jedno ja a drugo je Ali.« (Salman) – Sa mladim Alijem, na čijim rukama je umro, Muhammed je često delio i postelju. Veliku intimnu bliskost, još pre pojave Alija, Muhammed je pokazivao i sa Zajdom, robom koga mu je kao petnaestogodišnjaka poklonila njegova prva žena, Kadidža. Za preispitivanje, kao homoerotična, je i naklonost Abu Taliba (koji nikada nije prestupio Muhammedovoj, islamskoj sekti), Muhammedovog strica i staratelja, u Muhammedovim mladalačkim danima. Kada je Muhammed 'odstupio' od mnogobožačkog kulta u Mekki, Abu Talibu, kao jednom od starešina Kurajšija Mekke, druge starešine su kao 'sina' ponudile najzgodnijeg mladića u gradu. Dobro je poznato da ličnosti koje su kao deca pretrpeli različite oblike seksualnog zlostavljanja i skrnavljenja, najčešće kasnije i same pokazuju neke oblike devijantnog seksualnog ponašanja, jer su negativne snage i ponižavajuće traume već duboko usađene u njihovu dušu. I dan-danas se među bogatim i nastranim muslimanima Arabije dečaci (pogotovo kastrirani) koriste kao seksualno roblje i regrutuju za haremske evnuhe. Kad rob ostari i onemoća, kad više nije ni za seksualno iživljavanje ni za radno korišćenje, onda se 'milosrdno' oslobađa pred Allahom, odnosno isteruje da skapava sam na ulici. Inače, pijaca robova u Muhammedovoj Medini ukinuta je tek 1923. g. ne.

Procitaj Kur´an znaces vise, a ne ovo gore.

To ti je iz Kurana. Šta, ne sviđa ti se?

Muhammedove predstave o Raju i Paklu

Poznato je da je Muhammed, 'ključar Raja', bio veliki gurman i veliki ljubitelj mesa. Tako je on uz plećku mesa 'proročki najavio' kraj ovoga sveta, koji, po njemu, neće označiti i kraj jedenja životinja i lešina. (Zašto je Muhammed nastavio sa paganskim krvnim žrtvama, klanjima životinja, iz ovoga se jasno vidi: jednostavno mu gurmanska strast nije dala da drugačije razmišlja.): »Doneseno je Resulullahu s.a.v.s. jednog dana meso, neko mu iz tog mesa doda plećku što je inače voleo. Zagrizao je zalogaj pa je rekao: ‘Ja sam prvak ljudi na Sudnjem danu,' ...« (Prenosi Buharija i Muslim od Ebu Hurejre)

‘Prvak’ Muhammed ne vidi da je ljudski greh već načinio Pakao, i da Pakao gori i pre Sudnjeg dana.

Čitajući očima Duha 'Kuran' nije teško zapaziti da je Muhammedov 'Raj', zapravo raj za gurmane i seksualne razvratnike. To je Satanin raj, koji privlači ljudska neprofinjena čula.

Jedni misle da je svrha života samo da dobro jedu i piju (»Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti«. ('Korinćanima', I, 15:32), drugi misle da će i onostranom nastaviti sa tim čulnim uživanjima; a kada na to ne naiđu kao rastelovljene duše, okomiće se da opsedaju ljude gurmane i razgorevaju ih u njihovim gurmanskim strastima.

U 'Kuranu' Allah svojim robovima najavljuje da će u Džennetu moći jesti meso kakvo god budu želeli: »... Darovaćemo ih voćem i mesom kakvo budu želeli.« (52:22) – »Služiće ih /.../ i mesom ptičijim kakvo budu želeli.« (26:17.21)

Ako neko u tom Allahovom 'Raju' poželi svinjetinu, tradicionalno nečistu hranu još u judaizmu, da li će mu Allah ispuniti i tu želju, s obzirom da čitamo kako Allah svojima ispunjava mnoge i sve želje, kako on sve može? Allah očigledno može i da stoji iznad svojih zapovesti. A onaj koji stoji izvan svoga zakona i relativizuje ga, nikako ne može biti večni i savršeni Bog, Apsolutni.

Pogledajmo par ajeta iz ‘Kurana’ gde ‘Džibril’ gurmanluk predstavlja kao Božiji dar: »O vernici, jedite ukusna jela koja smo vam podarili i budite Allahu zahvalni, ta vi se samo njemu klanjate! On vam jedino zabranjuje: strv, i krv, i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo ime, a ne u Allahovo. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, tek toliko da glad utoli, njemu greh nije. Allah zaista prašta i milostiv je.« I, 172-173) U poapostolskom hrišćanstvu nalazimo bezbroj svedočanstvava kako su brojni Hristovi svedoci i ispovednici od okrutne rimske vlasti bili primoravani da prinesu krvnu žrtvu njihovim bogovima i da on nje jedu, pričeste se, no oni su radije voleli da umru nego da uzmu nečistu, idolu i demonu posvećenu mesnu hranu, time i da uzmu jedinstvo sa Tamom. Muslimanima se dopušta da, već sama glad kad ih primora, mogu uzeti nečistu hranu. Duhovno dostojanstvo čoveka treba da bude iznad potreba zemaljskog preživljavanja. Mnogi ljudi, pokazali su svoju slabost i duhovnu bedu, kad su umesto da u velikoj nevolji prihvate smrt ili mole Gospoda za pomoć, da bi preživeli jeli čak i ljudsko meso, pokazali se kao sumanuti kanibali.

Vidimo da Allah formalno i provizorno svojim robovima zabranjuje da uzimaju za hranu ne samo svinjetinu već i lešine i krv? Zašto muslimani ipak jedu lešine, strv, kad se zna da već posle nekoliko sati meso počinje da truli? Da ne govorimo onome u konzervi koje je mesecima stajalo? Zašto muslimani krše Allahovu zapovest pa jedu govedinu i kojoj još ima krvi? (Osim toga, koje meso je bez krvi?) Što iz govedine ‘potpuno’ ne istisnu krv...? Isus kaže: ko je neveran u malom, neveran je i u velikom.

Zašto muslimani kupuju po mesarama meso dobiveno klasnjem pri kojem nije spomenuto Allahovo ime (cp.: 22:34)? I kako znaju da li je ili nije pri klanju spomenuto Allahovo ime?

Ako u Allahovom raju meso bude dozvoljeno, ko će klati životinje i ptice? I kakav je to onostrani 'raj' gde duša ne živi od čiste Božije Svetlosti, već joj je za održavanje života opet potrebna zemaljska hrana?! Ili ovde hrana neće biti potrebna za održavanje života već će kao među obesnom i proždrljivom aristokratijom staroga Rima, živeti da bi se jelo i hedonistički ugađalo neprofinjenim čulima i nagonima?!

U 'Kuranu' saznajemo da će se u Raju moći naći neopojno žestoko piće: »Od njega neće glava boleti i od njega se neće pamet gubiti.« (37, 47) Bizantijski hroničar Georgije Monah (IX stoleće) u svome traktatu 'O vođi Saracena – Muhammedu ...' osvrće se na shvatanje Raja inspirisano kuranskim ajetima kod tadašnjih muslimana »... U raju će, /Muhammed/ reče, postojati tri reke: jedna medna, druga mlečna a treća vinska, da svako ima vlast da se nasićuje odakle hoće. Sa njima će biti žene bestrasno i održavati im hramove i svakojako ugađati, reče. A judejci i hrišćani biće položeni umesto drva za vatru. Samarjani, reče, iznosiće smeće i izmet njihov iz raja izbacivati kako se raj ne bi usmrdeo. Svako kako je živeo ovde, ili u bogastvu ili u siromaštvu, na isti način će i onamo, kaže živeti.«

Na Muhammedov "Raj" se osvrće i 'Euhologion' – 'Spis o prokletstvima muhamedanstva i krštenju obraćenog muslimana', bizantijski kanonik iz VIII ili IX stoleća, koji sadrži 22 prokletstva protiv islamske sekte: »Proklinjem raj Mamedov u kojem će, kaže, biti četiri reke: jedna, čiste vode što se ne muti; druga, mleka što ne menja sladost svoju; treća, vina slatka i, četvrta, meda proceđena. A doći će /kaže/, i dan u kojem će odrediti da pet hiljada godina prebivaju u raju S/a/raceni sa svojim ženama, koji će živeti telesno i skvrno, i pod hladovinom nekih drveta koja se nazivaju sidri i taleh, jesti meso od ptica koje zažele, i plod svakojaki; piti vodu čistu sa izvora i potoka Zingiver, zvanog Salsavila; i biti služeni vinom zahvatanim sa izvora zvanog Stenim. Muškarci i žene će rastom dosezati nebesa, a sramni udovi 40 lakata, spajajući se nenasito pred Bogom, jer se Bog, reče, ne posramljuje. /.../ ... Reče, biće ključar Raja i uvesti u njega sedamdeset hiljada pravednih Saracena, a grešnicima će suditi Bog; na njihovim vratovima biće privezane ispisane hartije pa će tako i oni /= Saraceni/ ući u Raj, nazivajući se proštenicima Mamedovim.« (Prevod: Miodrag Petrović)

Redakcije kuranskih sura nešto su ublažile izvorne Muhammedove predstave Raja – Dženneta, koje su bile žestoko orgijastičko-gurmanski postavljene i obojene: »A Allahovi iskreni robovi posebnu će opskrbu imati, razno voće, i biće poštovani u džennetskim baštama naslada, na divanima, jedni prema drugima, biće posluženi pićem, iz izvora koji će stalno teći, bistrim i prijatnim onima koji budu pili, od njega neće glava boleti i od njega se neće pamet gubiti. Pored njih će biti one koje će preda se gledati, očiju prekrasnih, kao da su one /nojeva/ jaja pokrivena.« (37:40-49) – »A oni koji su se Allaha bojali, oni će na sigurnom mestu biti, usred bašti i izvora, u dibu i kadifu obučeni i jedni prema drugima. Eto, tako će biti, i mi ćemo ih hurijama, krupnih očiju, ženiti. U njima će moći bezbedno koju hoće vrstu voća tražiti; u njima, posle one prve smrti, smrt više neće okusiti, i on će ih patnje u ognju sačuvati, ...« (37: 51-56) – »A za onoga koji se stajanja pred gospodarom svojim bojao, biće dva perivoja, /.../ puna stabala granatih, /../ u kojima će biti dva izvora koja će teći, /.../ u njima će od svakog voća po dvije vrste biti, /.../. Odmaraće se na posteljama čije će postave od kadife biti, a plodovi u oba perivoja nadohvat ruke će stajati, /.../ U njima će biti one koje preda se gledaju, one koje, pre njih, ni čovek ni džin nije dodirnuo ...« (55:46.48.50.52.54.56) – »Oni će Allahu bliski biti u džennetskim baštama naslada; biće ih mnogo od naroda drevnih, a malo od kasnijih na divanima izvezenim, jedni prema drugima na njima će naslonjeni biti; služiće ih večno mladi mladići, a čašama i ibricima i peharom punim pića iz izvora tekućeg od koga ih glava neće boljeti i zbog kojeg neće pamet izgubiti, i voćem koje će sami birati, i mesom ptičijim kakvo budu željeli. U njima će biti i hurije očiju krupnih, slične biseru u školjkama skrivenom, kao nagrada za ono što su činili.« (56:11-24) – »I njih će Allah strahote toga Dana sačuvati i blaženstvo i radost im darovati, i Džennetom i svilom ih za ono što su trpeli nagraditi: naslonjeni na divanima, oni u njemu ni mraz ni žegu neće osetiti, i blizu će im hladovina njegova biti, a plodovi njegovi će im na dohvat ruke stajati. Služiće ih iz srebrenih posuda i čaša prozirnih, prozirnih, od srebra, čiju će veličinu prema željama njihovim odrediti. U njemu će iz čaše piće inbirom /= isopom/ začinjeno piti sa izvora u Džennetu, koji će se Selsebil zvati. Služiće ih večno mlada posluga, da ih vidiš, pomislio bi da su biser prosuti. I kud god pogledaš, videćeš udobnost i carstvo prostrano. Na njima će biti odela od tanke zelene svile, i od teške svile, nakićeni narukvicama od srebra, i daće im Gospodar njihov da piju čisto piće.« (76:11-21)

Muhammedov onostrani raj, u čijoj osnovi će biti dva perivoja i dva izvora, ne razlikuje se mnogo od zemaljskog sladostrasnog raja u kome je već živeo, samo što će imati malo više vode: »A one koji veruju i dobra dela čine obraduj džennetskim baštama kroz koje će reke teći; svaki put kada im se iz njih da kakav plod, oni će reći: "Ovo smo i ranije /= na Zemlji/ jeli".« (2:25) Čestiti će u Raju piti vodu sa izvora po imenu Tasnim (83:27) Allahovi miljenici će se u društvu krupnookih devojaka na divanima izležavati, služiće ih večno mlada posluga (a mladićima biseksualac Muhammed je se rado okruživao), piće vino od koga neće boleti glava, i jesti plodove i ptičje meso kakvo budu želeli. Upravo o tome su, o takvim oazama, u materijalne predstave zarobljeni, arabljanski pustinjski žitelji i najviše maštali; Muhammed im uzalud ne obećava raj za iskvarena čula i nezasite hedonističke želje. – Rajski izvor je Božija reč; oni koji slušaju i izvršavaju ognjenu Božiju reč, u njima se otvara izvor života koji uvire u Večnost, i koji zasićuje dušu žednu svete Istine i Dobra.

Sve što su jeli na zemlji, sedamdeset hiljada Muhammedovih 'spašenika', računaju da će jesti i u Džennetu: »I jedite ono što vam Allah daje, što je dozvoljeno i lepo; i bojte se Allaha, u kojeg verujete.« (5:88) – »Hranite se dopuštenim i lepim jelima koja vam Allah daruje i budite zahvalni Allahu na blagodatima njegovim, ako se samo njemu klanjate. On vam zabranjuje jedino strv, i krv, i svinjsko meso, i onu stoku koja je zaklana u nečije drugo, a ne u Allahovo ime. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da utoli glad, pa, Gospodar tvoj će, zaista, oprostiti i samilostan biti. I ne govorite neistine jezicima svojim: "Ovo je dopušteno, a ovo je zabranjeno", da biste tako o Allahu neistine iznosili. Oni koji o Allahu govore neistine – neće uspeti, ...« (6:114-116) – Kod Allaha, kad se dublje protumače njegovi ukazi i poruke, zapravo nijedna hrana nije striktno zabranjena čoveku za ishranu. Umesto da poziva na molitvu i post koji čiste i jačaju dušu verujućeg čoveka, Muhammedov bog poziva na neograničen gurmanluk. On Raj ne vidi kao raj za dušu, duhovno telo, već za mesnato telo i iskvarena čula čoveka; kategorije kao što su ‘duh’, i ‘duša’ (u smislu ‘duhovno telo’ a ne ‘život’), i ‘duhovnost’ Muhammed zapravo i ne poznaje, pa tako i ne upotrebljava. Njegove misli i čula poznaju samo zemaljske stvari i zemaljske ugođaje, i to i projektuju u Onostrano. Kao i nikejski hrišćani, i Muhammed je verovao u vaskrsenje mrtvaca, ljudskih tela nastalih iz praha zemaljskog i u prah zemaljski pretvorena. Čudo, čovek koji je nosio Pakao u sebi i stvarao pakao oko sebe, zamišljavao je, samo zato što mu je nekakav lažljivi Allah to obećao, Raj za sebe i svoju razbojničku svitu. – »A onaj ko okrene glavu od Knjige moje, taj će teškim životom živeti i na Sudnjem danu ćemo ga slepim oživiti. "Gospodaru moj," – reći će – "zašto si me slepa oživio kada sam vid imao?" – "Evo zašto", reći će on: "Dokazi naši su ti dolazili, ali si ih zaboravljao, pa ćeš danas ti isto tako biti zaboravljen".« (20:124-126)

Podnebesnici koji su otkrivali Al-Qur’an, ‘rajske naslade’ obećavaju ponajprije šehidima, oni koji poginu na Allahovom putu, braneći i šireći islam putem mača: »Nikako ne smatraj mrtvima one koji su na Allahovu putu izginuli! Ne, oni su živi i u obilju su kod gospodara svoga, ...« (3:169)

U Džennetu će biti prilike za obilna seksualna uživanja kako za heteroseksualno tako i homoseksualno orijentisane muškarce: »...I obilaziće oko njih mladići njihovi, kao da su oni biser skriveni« (52:24), odnosno u posluzi će naći i mlade robove koji će pružati i seksualne usluge.

Božije Kraljevstvo se ne sastoji u jelu i piću i ženidbi, već u Pravednosti i Miru u Duhu Svetome. Još je Isus ukazao da oni koji se udostoje vaskrsnuća u Duhu neće se ni ženiti ni udavati, već će biti kao Božiji anđeli. A anđelima za održavanje života ne treba ni hrana, ni piće, ni seksualna reprodukcija (jer oni u sebi imaju razvijen dualni muški i ženski princip), već oni žive u bezgraničnoj Božijoj Svetlosti i od Božije Svetlosti koju primaju i odašilju.

U 'Kuranu' se preti onima koji iznad svega vole ovaj svet: »... Onda će onome koji je obestan bio i život na ovome svetu više voleo, Džehennem prebivalište postati sigurno.« (79:37-39). No, po čemu se uopšte, u kuranskim opservacijama ovostrani život razuzdanih bogataša i šeika razlikuje od onostranih 'uživanja'?

Svoje neistomišljenike i one koji su ga odbacivali kao ‘Božijeg proroka’ Muhammed nemilosrdno smešta u Pakao (Džehennem), upravo onako kako je tokom svog pustošiteljskog života zastrašivao, mučio i ubijao sve one koji su mu bili dostupni a dovodili su u sumnje njegovo ‘poslanstvo’: »... Onaj koji želi neku drugu veru osim islama, neće mu biti primljena, i on će na onom svetu nastradati. Allah neće ukazati na pravi put onim ljudima koji su postali nevernici, nakon što su bili vernici i tvrdili da je Poslanik istina, a pruženi su im i jasni dokazi! Neće Allah ukazati na pravi put narodu koji sam sebi nepravdu čini. Kazna im je prokletstvo od Allaha i meleka i svih ljudi, nad svima njima, večno će pod njim ostati i patnja im se neće olakšati niti će im se vremena dati.« (3:85.87-88) – Tek u pojedinim trenucima, kad je živeo u očekivanju da Sabejci, mandejci, judejci i hrišćani prihvate njegovo 'profetstvo', Muhammed i njima uslovno dozvoljava ulazak u Raj: »Oni koji su verovali, pa i oni koji su bili Jevreji, i Sabejci, i hrišćani, oni koji su u Allaha i u Onaj svet verovali i dobra dela činili, ničega se oni neće bojati i ni za čim oni neće tugovati.« (5:69) – Kad je pakost, zlovolja i osvetoljublje preovladavalo u Zmijinom sinu zvanom Muhammad Resulullah, onda je u onima koji su odbijali njegovo rogobatno poslanstvo, pre svega u nikejskim hrišćanima, video samo gorivo za pakleni oganj.

Muhammedova eshatologija je vrlo zamršena i neuverljiva. Po njemu, u vremenu Kraja, svi će biti od Boga usmrćeni (39:68), a onda oživljeni u telesima koja su nekada imali: jedni za večni život a drugi za nepreglednu patnju u Džehennemu – Geheni (grč.: Géenna; hebr.: Gehinom). Da bi se izbegle protivrečnosti oko toga zašto onoga koji je posle smrti bačen u Pakao, nakon Sudnjeg Dana treba opet suditi i baciti u ognjeni Pakao, 'Kuran' gotovo ništa eksplicitno ne govori o zagrobnim sankcijama pre kolektivnog Oživljavanja, jer on ne poznaje kategoriju duhovnog tela, duše koja se odvaja od fizičkog tela pri njegovoj smrti. Ukoliko bi se formulisalo da se odmah posle (telesne) smrti svaki grešnik baca u Pakao, upalo bi se determinističku koliziju: za iste grehe onaj koji je davno umro ispaštao bi duže od onog koji je umro pred sam Dan polaganja računa. Muhammedova i kuranska eshatologija barataju prevashodno sa kažnjavanjem posle Časa Oživljavanja, dok nagrađivanje pravednika na Ahiretu, Onome Svetu, dopuštaju da se desi odmah posle smrti pravednog čoveka.

Po 'Kuranu' svedoci Božije pravde su nebeski pisari Kiramen-katibin meleki (anđeli), koji beleže sva ljudska dela koja će u potpunosti kod svakoga na Sudnji Dan biti Allahu predočena.Onaj kome se njegova ispisana knjiga života dâ u desnu ruku, po tom predznamenju, ući će u Dženet (Eden, Raj); kome se dâ u levoj, čeka ga Džehennem (69: 19-29). Inače, uzima se da Božiji anđeo čuvar stoji uz desnu stranu čoveka, a Đavolji vesnik i huškač uz levu stranu (rame) čoveka (50:17, 82:10-12, 84:7-12). Osuđeni na večnu smrt se okiva, pre nego što se baci u paklenu tamnicu: »Držite ga i u okove okujte, zatim ga samo u vatri pržite, a onda ga u sindžire sedamdeset lakata duge vežite, ...« (69:30-32; v.: 76:4) – U Bezdanu, Ambisu, čovekovi okovi koji ga vezuju i strovaljuju jesu njegovi teški neočišćeni gresi. – Knjiga sa imenima grešnika naziva se Sidždžin (88:8), a knjiga sa ispisanim imenima »čestitih je u Illijjunu.« (88:18) Zemlja će biti pretvorena u Pakao (70:14-14). Zemlja, uporište Stare Zmije, bila je i biće pakao dok bude greha i grešnika na njoj; no, doći će vreme kada će nju katastrofe i Duh Preobraženja očistiti, i na Novu Zemlju spustiće se Božije Kraljevstvo, i Preobraženu zemlju naslediće novi ljudi, Božiji ljudi.


U kuranskoj eshatologiji Pakao se vidi kao mesto bez povratka: »Džehennem će zaseda postati, nasilnicima mesto povratka u kome će zauvek ostati: u njemu svežine neće osetiti, ni pića okusiti, osim vrele vode i kapljevine, kazne prikladne.« (78:21-26) Pakao je za nevernike Tamnica (17:8) u kojoj će prebivati svu večnost (98:6) – Pošto je svakome biću Gospod dao slobodu izbora između Dobra i Zla, između toga da živi po Njegovoj ili svojoj volji, i pošto večna Božija Ljubav svako Božije dete nastoji privoleti i pridobiti za neporočan i častan život, to i iz paklene Tamnice duša može da izađe, kad oduži i kroz patnju očisti svoje prepoznate i priznate grehe. Ništa što je večno ne može biti pakleno i prokleto, niti prokleto može biti večno; samo je Bog, Duh Blaženstva, večan, a Bog nije tvorac Pakla, već grešnik i greh. Večno ispaštanje ne postoji, niti ima svrhe i smisla; smisao kažnjavanja nije u samom kažnjavanju, već u tome da se kažnjeniku omogući da oduži svoj dug prema Bogu, Zakonu Života (čije darovane i usađene snage je potrošio kroz grešan život), da se privoli na pokajničko preumljenje, i da se privede istini i ispravnom ponašanju. Kako bi čovek z konačan greh učinjen na Zemlji, mogao da dobije beskonačnu kaznu? Da li je to odraz Božije Pravednosti? Nije li čovek koji je takve stvari imao već dubok pakao u duši? 'Kuran' ne vidi koju slobodu čovek može da ima u Bogu, već zastupa izopačen predestinacionalizam, po kome je Bog tvorac i Dobra i Zla. Jednom je zlo i nesreća koje koji se strovaljuju na čoveka od Allaha, drugi put od samog čoveka (4:78-79), treći put od Šejtana (38:41) No Bog je Svetlost, i u njemu nema nikakve Tame. Po Zakonu uzroka i učinka svaki čovek drži svoje življenje, sliku svog života u svojim rukama, te je uobličava saglasno svome mišljenju, govorenju i postupanju, odnosno saglasno svojim delima. I kako čovek prema svojoj volji uobličava svoje življenje, tako mu se to i vraća. Tvrdokorne duše će Vekovima ispaštati u Paklu; na njima je da li će iz njega ustati ili u njemu sagoreti i rastočiti se.

Neizdržljivom kaznom bivaju pogođeni svi oni koji su na Allaha »iznosili ono što nije istina« (6:93), koji su se »prema dokazima njegovim oholo odnosili«, koji nemaju veru u njega i njegovog Poslanika: »One koji ne veruju u dokaze naše mi ćemo sigurno u vatru baciti; kad im se kože ispeku, zamenićemo im ih drugim kožama da osete pravu patnju.« (4:56, v.: 90:19-20) – Koje 'dokaze' je doneo Muhammed da je Božiji prorok i da Bog na njega spušta Svoju Reč? Nijedno istinsko i osvedočeno čudo, samo sirovo strahouterivačko, dobošarsko i nametljivo busanje i ubeđivanje da je on Allahov poslanik! 'Ključar Dženeta' nije smatrao da je 'obična' paklena vatra dovoljna za 'večno' kažnjavanje 'nevernika', već je uveo neku još strašniju vatru, sve kako bi zastrašio i pokorio one koji su odbili da se poklone pred njegovim 'poslanstvom' ili pomislili da napuste islam (a napuštanje muhamedanstva se kažnjava smrću): »... Prorok je rekao, "Paklena vatra je 69 puta toplija nego vatra na zemlji." – Tako da je neko rekao: "Allahov poslaniče, zar ne bi ova obična vatra bila dovoljna za mučenje onih koji nisu muslimani"?« (Sahih al-Buhari, IV, 54, 487) – Sve ono što je u svojoj bezdušnosti dosudio i namenio 'teškim grešnicima', Muhammed, beskrajni grešnik, dosudio je i odmerio je sam sebi.

»... Znaš li ti šta je Džehennem? Vatra Allahova razbuktana, koja će do srcâ dopirati. Ona će iznad njih biti zatvorena, plamenim stubovima zasvođena.« (106:5-9) Muhammed ne shvata da paklena vatra ne dolazi izvana, već iznutra groz grešnu reč i bogoprotivan život; i onaj pakao koji imaju u sebi čovek i duša, oni ga i stvaraju i šire i oko sebe. Zato će i grešnici, oni koji vole i čine greh, kad ih Zlo i Laž porobljujuće sakupe i svežu u svežnjeve izopačenosti, izgledati kao da su bačeni u Pakao, u Oganj Smrti. Po Muhammedovom shvatanju, paklena vatra u kojoj će demoni goreti dolazi sa najbližeg zvezdanog neba: »Mi smo vama najbliže nebo sjajnim zvezdama ukrasili i učinili da vatra iz njih pogađa šejtane, za koje smo patnju u ognju pripremili. A za one koji ne veruju u gospodara svoga kazna je Džehennem, užasno je ono boravište! Kad budu u njega bačeni, pucketanje njegovo će čuti, i on će ključati, gotovo da se od besa raspadne. Kad god se koja gomila u njega baci, stražari u njemu će je upitati: "Zar nije niko dolazio da vas opominje"?« (67:5-8)

Paklena vatra džinima i ljudima bol čini ležajem i pokrivačem (7:41). Pakleni dim je u tri prama razdvojen (76:30). Svi oni koji budu daleko od Allahovog lica, Džehennem će »videti jasno.« (102:6) Grotlo paklene provalije se nikada neće zasititi uzimajući kao hranu nevernike, već će uvek pijavički tražiti i pitati »Ima li još?« (50:30) Da li to znači da će Sudnji Dan 'večno trajati'?!

Nevernici bivaju kažnjeni u skladu sa svojom (ne)verom i prema svojim (ne)delima (88:36, 85:11). Ipak, po 'Kuranu', za Pakao je presudnija vera nego dela koja ishode iz vere. »One koji se greha budu klonili čeka divno prebivalište.« (38:49) Džehennem će biti popunjen ne samo džinima (bićima stvorenim od vatre, koji su postali đavoli), već i ljudima koji su se za Šejtanom (Satanom) poveli (32:13, 7:36). Nevernici i licemeri će »zbog onoga što su radili, biti u muci zadržani; njih čeka piće od ključale vode i patnja nesnosna.« (6:70)

Po konfuznim i mitski obojenim kuranskim objavama, paklena provalija nosi ime Sakar (74:26); njeni čuvari se nazivaju Zebanije (96:18), i ima ih ukupno devetnaest (74:30). Po Strašnome Sudu stanovnici Pakla dozivaće jednog od čuvara Sakara po imenu Malik, da moli Allaha da ih obraduje smrću, na šta će im ovaj strogo uzvratiti: »Vi ćete tu večno ostati!« (43:77) – Vatre Džehennema u kome će nevernici i idolsko kamenje gorivo biti (72:15; 2:24) neće moći ugasiti vode Dženneta, jer je Raj ograđen i udaljen od paklene Peći (101:8-11): »I između njih će se pregrada postaviti koja će vrata imati; unutar nje biće milost, a izvan nje patnja.« (72:15) Žitelji vatre tražiće od žitelja svežine: »Prolijte na nas vode ili nešto od onoga čime vas je Allah obdario« (7:50), no biće odbijeni uz obrazloženje da je to nevernicima zabranjeno. Naravno, 'nevernici' su oni koji nisu prihvatili Muhammeda kao 'Božijeg proroka', i stoga nisu ni mogi imati 'dobra dela'.

U Džehennemu će izrasti Drvo ukleto – Zakkum (17:80), koje će biti jedina hrana grešnicima: »U trbuhu će kao rastopljena kovina vreti, kao što vri ključala voda.« (44:44-46) Plod Drveta prokletstva će izgledati »poput glava šejtanskih.« (37:64-65; cp.: 'Popol Vuh', II, 3) Donoseći grozomorni 'Kuran' i svoj raj preko okrvavljenog mača, 'rajski ključar' Muhammed koji je ugljenisao drvo svoga života, najbolje je pokazao da je se upravo on pre svih hranio sa Drveta prokletstva i Drveta smrti. Kao lažnog svedoka na Boga i teškog hulitelja na Duha Svetog, Muhammeda čeka vekovna paklena patnja.

Ovo iz Kur´ana

Bre kako da ne

Vidi ti naseg crvendaca, zna covjek sve iz Kurana

Ne znam sve ali znam osnovna nacela, trenutno uporedjujem neke stvari oko Biblije, Tore i Kur´ana.

Ovo postavlja neki bukađija koji će zakuhat pa onda zapalit odavde

Analiza Kurana. Ne pravi se mutav.

Pusti ga neka analizira, moj profa je rekao da tumacenje Kur´ana nije za nepismene.

Bio je u pravu.

De ti 'pismeni' objasni nam zašto je Muhamed ubijao i pljačkao? Zašto je imao sijaset žena i zašto je volio i s muškima?

Ajd' 'pismoznanac'!

Gdje si to procitao.

Covjece procitaj sam Kur´an i znaces sve. Ja nevjerujem nikakvim "istrazivanjima" uzmi sam i procitaj.

čitao sam nekoliko knjiga o Muhamedovim ashabima, prva četiri kalifa, o Muhamedovoj ženi Fatimi...i to je za mene bila čista, a ponekad prikrivena erotika. nešto kao Californication naših dana. na stranu ratovi i krvave urote.

Ko je pisao te knjige Benyamin Netanyahu mozda.
Vidim dudu ti volis vrijedjat druge vjera,da je Totem poceo vrijedjat nebi se iznenadio ali ti .

Sherry Jones, mislim da su Sandžaklije tražile zabranu izdavanja njezinih knjiga u Srbiji, ako se ne varam, Dragulj Medine i Mač Medine.

samo primjećujem, možda je i ova žena neprijatelj islama, stvarno ne znam.

Samo se cudim.
Kako ljudi mogu toliko nisko pasti pa lagati i blatiti neciju vjeru.

šta je suljaga, opet neki dženosajjjddd?

Šta je suljaga, nemaš nikakav argumentriran odgovor?

alo bolan, samo pišem svoje dojmove. rani islam je bio izuzetno tolerantna religija u smislu seksualnih sloboda, a bome i štogod drugog. zanimljivo je kako su se stvari okrenule, ono što su za vrijeme križara bili kršćani u očima muslimana, vjerski fanatici i divljaci, danas je islam u očima zapadnog svijeta. samo je zajeb, što nismo više u 11., već u 21. stoljeću.

Islam i jeste jako sekularan, samo to zavisi od toga ko tumaci Islam. Preporucujem ti da procitas Kur´an i onda mi ti kazi sta je Islam. Najgore je sto neke budale pocinju tumaciti neku vjeru...sve u svemu je svaka vjera dobra i ne moze biti losa. Ali jedna je ispravna ako Bog da.

tko sam ja da tumačim Kuran, lakše je čitati ljude koji ga znaju tumačiti.

Sad sam se razočarao u tebe, ja sve kontao napredan čovjek, ateist koji ne vjeruje u te bajke, budalaštine.

A dosad si jako cijenio njegove stavove!
Bogati, ni forum Hrvata HB ne drže naši!