Zajedničko poreklo slovenskih naroda, bliskost njihovih jezika daju mogućnost pojave opštih crta slovenskog etničkog pogleda na svet, panteona, kulta, običaja, koji mogu postati osnova za rekonstrukciju etničke religije, što je aktuelno kod mnogih naroda Evrope. Mi dobro znamo da etnička religija ogromnog slovenskog superetnosa ima svoje regionalne osobenosti. Stoga je savremena obnova rodne vere dužna da se zasniva na autohtonim tradicionalnim nacionalnim običajima i obredima, oduhotvorenju kultova rodnih bogova, u saglasju sa mesnim tradicijama konkretnih naroda.

Dužni smo da razumemo da rodna vera postepeno dobija popularnost u narodu, i da će postati etnokulturni simbol čije ignorisanje neće biti moguće. Danas su rodnoverni sve rasprostranjeniji i postaju dostojni najboljih narodnih čuvara časti njihove zajednice.

Uvedeli smo da se u poslednjih 20 godina izmenila konfesionalna struktura u mnogim slovenskim zemljama, računajući tu i one koje su isključivo hrišćanske, pri tome, što kvantitet i kvalitet rodnovernih udruženja imaju tendenciju jačanja (Rusija, Ukrajina, Poljska). A to daje pravo nadi da etno-nacionalne vredosti, koje čuvaju rodnoverni, svagde će ostati životno značajne i aktuelne i u budućnosti zauzeti mesto koje im pripada.

1. Ciljevi i zadaci obnove rodne vere Slovena

Pod slovenskom rodnom verom (etničkom religijom) razumemo autohtonu duhovnu kulturu slovenskih naroda, koju su izgradili naši preci tokom hiljadugodišnjih istorija sredstvima rodnog jezika, rodnog pogleda na svet i složene tradicije, izgrađene na osnovama njihovog načina života na rodnoj zemlji svojih država, ekonomijama i teritorijama na kojima žive.

Slovenski narodi ne samo da su bliski po jeziku i kulturi, već nam je ista mitologija, tradicija, pogled na svet, mentalitet, manje su razlike u nekim detaljima i većinom, može se reći, da nam je i ista sudbina. Na žalost, vreme i periodi političkog raznoglasja na državnom nivou su nas razdelili. Sloveni su dužni da razumeju da svi mi, razgranati iz istog korena, rascvetali iz istog semena, mi smo jedinstven rod, rođački narodi.

Oficijelna nauka do sada nije dovoljno sagledala posledice zatvorenog i nasilnog iskorenjavanja rodne vere u istoriji evropskih naroda, pa u tom smislu ni slovenskih. Danas sasvim jasno uočavamo da je veroslamajuća hristijanizacija slovenskih naroda imala oznake etnocida, i zato se ona ne može smatrati progresivnom pojavom. U pogledu na svet i samospoznaji Slovena prethrišćanskog vremena religiozna i etnička prinadležnost su uvek bile uzajamne. Zamena rodne religije tuđom shvatana je kao izmena samog sebe, svoje duše, promene postojanja sopstvenog naroda, što saglasno prirodnim normama rodne vere predstavlja prestup. Upravo zato Sloveni tako dugo nisu prihvatali hristijanizaciju, već su se protivili i ratovali sa onima koji su im nametali hrišćanstvo.

Danas, kada se više nikakva informacija ne može sakritia od mislećeg dela javnosti, postaje jasno da takva ekspanzija, duhovna ili fizička, svakako predstavlja okupaciju i suprotnost iskonskoj tradiciji naroda. Jer, za sva vremena važi princip: ko uzima dušu, taj uzima i telo zemlje sa njenim ljudskim i materijalnim resursima, ekonomijom i drugim vrednostima. Takvome nisu potrebni njena istorija, filozofija, nacionalna kultura ni vekovima građen narodni moral. Prioritet u informacionom prostranstvu daje globalnom monopolisti bezgranične mogućnosti. Naše slovenske zemlje trpe od tuđinske informaciono-finansijske agresije koja prouzrokuje krize, izaziva haosa, garantujući slobodu: slobodu od veroispovesti, slobodu promene nacionalnosti, slobodu promene polnih uloga, slobodu od rađanja i vaspitavanja dece. Sve se to odvija pod maskom demokratije, gde autori podobnih tehnokratija imaju koristi od licemernih metoda dvostrukih standarda.

Svetske religije sačuvale su načelo antropocentričkog principa ustrojstva sveta gde je sve za čoveka, u ime čoveka, a bog je predstavljen u liku čoveka. Takav model sveta i društva tokom dve hiljade godina je iscrpeo sebe i razrušio ne samo slovenske narode, već celo čovečanstvo, zajedno sa etnosferom i biosferom Zemlje.

Potom, prirodni resurski planete sve su bliži potpunom iscrpljenju, a potrošačka agresivnost svetskih moćnika i ''zlatne milijarde'' nezasito raste. Još se na horizontu opaža duh globalnog i totalnog duhovnog kolapsa zapadne civilizacije, fijasko pseudoduhovnih vrednosti, poraženih biblijskih principa i zločini vladajućeg klana.

Da bi se očuvao život na Zemlji neizbežno je izmeniti prisutnu globalnu potrošačku groznicu i preobratiti je u duhovni kanal razmene i uzajamnosti čoveka sa Prirodom. Pogled na svet slovenskih predaka, zasnovan na osećajnom i brižljivom odnosu ka sredini koja nas okružuje, može da posluži kao obrazac budućeg skladnog života.

U vremenu koje dolazi evropskim i slovenskim narodima takođe predstoji postepeno preosmišljvanje istorijske realnosti, podizanje svesti pojedinih predstavnika nacije o rušilačkoj prirodi globalizacije, kao i opiranje onome što je ''univerzalno'' ili ''svetsko'', a samim tim i nenacionalnoj religiji. Zato, kao alternativa etničkom haosu, pojavi se proces suštinskog vraćanja sopstvenom duhovno-kulturnom nasleđu, povećan interes ka istočnicima svog naroda i etnokulture, a takođe i vraćanju ka rodnoj religiji.

Uzajamnost naših naroda pri rešavanju demografskih, ekonomskih, ekoloških, kulturnih i drugih problema će doprineti opštenacionalnoj bezbednosti i sprovođenju životnodejstvujuće strategije razvića. Naše je mišljenje da su Sloveni dužni da se razvijaju, ne isključujući svoje posebnosti, već dopunjujući jedni druge. Na tom principu slovenske uzajamnosti, međusobnog dopunjavanja, zasniva se osnovna strategija naše budućnosti. Neophodno je formirati slovensku ideologiju, koja je dužna da u sebi nosi višehiljadugodišnju mudrost naših naroda radi kohezije slovena na rodnoj osnovi, što će stvoriti zamajac budućem napretku. Mi verujemo da rodnoverje može da ispuni tu kolosalnu prazninu koju je u našem narodu stvorena od strane tuđe, slovenskom biću protivrečne religije.

Prema tome, osnovne ciljeve i zadatke razvoja rodne vere Slovena moguće je formulisati kao: samoočuvanje identiteta slovenskih naroda, protivljenje svetskom globalizmu, dostizanje uzajamnog razumevanja među predstavnicima rodnoverja, ''narodnog hrišćanstva'' i prave nauke, jačanje jedinstva slovenskih naroda kroz širenje veza među rodnovernima, upoznavanje ljudi drugih slovenskih naroda sa kulturom, obredima, običajima i praznicima svog naroda i svih slovenskih naroda, formiranje pozitivne slike rodne vere u društvu.

2. Rodna vera kao mogućnost samoočuvanja slovenstva i alternativa globalizmu

Globalni procesi doveli su do stvaranja industrijske civilizacije, koja sve brže troši prirodne resurse i izbacuje nekontrolisanu masu otpada, koja priroda ne uspeva da apsorbuje .
Tradicionalna kultura, duhovne i prirodne vrednosti zamenjuju se reklamiranim mišljenjem koje se zasniva na opštoj lažnoj predstavi o komforu, što izaziva rast potrošnje i akumulaciju stvari. Otuđenje čoveka od prirodne sredine jeste put pogibije.

Za spas čovečanstva neophodno je ustanoviti ekološku civilizaciju, koja bi mogla ograničiti nezaustavljiv poriv ka materijalnim vredostima. Glavni zadaci takvog društva su očuvanje prirodne sredine i naših naroda, a ne ekonomski, politički ili vojni ciljevi. Takve kvalitativne promene ne mogu se izvesti bez radikalne promene načina razmišljanja kod ljudi.

U slovenskom rodnoverju postoji pojam Prava – jedine pravednosti, prirođene moralnom zakonu Vaseljene, koji utiče na sudbinu svih bića i pojava; takav pogled na svet pomaže očuvanju čistote i vrednosti Roda i rodne Zemlje, kao sredine u kojoj obitava etnos. Etnička ekologija kao grana opšte naučne ekologije dolazi svom logičnog izvorištu - da je jedino tradicionalna duhovna kultura u uslovima nezavisnih država sposobna da vaspita čoveka ekološke budućnosti.

Stoga je rodna etnička religija koja vraća odnos poštovanja čoveka prema njegovoj materi zemlji i prirodi danas potrebna i ona je dejstveno jedino sposobna da postane religija budućnosti. Treba imati u vidu i da će uskoro broj jezičnika iznositi oko milijardu, upravo oni su ti koji produžavaju i čuvaju tradiciju u Evropi, Indiji, Kini, Japanu, zemljama Amerike, Azije i Afrike.

U 20. veku pitanja alternativnog duhovno-kulturnog ideala pobudili su mislioce da obnavljaju autohtone religijske siseteme u Evropi. Godine 1998. osnovan je Svetski kongres etničkih religija (WCER). Zasedali su u Litvaniji, Nemačkoj, Grčkoj, Belgiji, Indiji i drugde, o čemu svedoči Deklaracija Svetskog kongresa etničkih religija. Nedavno su ponegde rodnoverna prirodno-nacionalna verovanja postala oficijalna na državnom nivou i priznata su na Islandu i u Litvaniji, kao i ruskoj autnonomnoj republici Mari-el.

Parola Svetskog kongresa etničkih religija ''Jedinstvo u raznovrsnosti'' ima mnogo različitih aspekata. Sačuvati različitost sveta i samim svojim postojanjem suprotstaviti se njegovoj unifikaciji – to je glavni zadatak rodnovernih svih evropskih država. To posebno znači da svaki čovvek u svom svakodnevnom životu treba da obrati pažnju na raznovrsnost samog projavljenja života u prirodi i da ukupnim svojim ponašanjem i životnim delovanjem to podrži.

Svaka religija i narod njen ispovedajući imaju karakteristične lokalne, mesne tradicije, svoje prirodne vere, pogled na svet, mitologiju, folklor, koje ih vezuju sa ljubavlju prema rodnoj zemlji i istoriji, kultivišu odnose, što je dovelo do oboženja Prirode i sveg života..

I kao što Priroda čuva svekoliku nesagledivu raznovrsnost, tako i ljudska kultura omogućava ljudima razvoj njihove raznovrsne tradicije slobodno i bez negiranja drugih verovanja i običaja. Jezičestvo - to je prirodna etnička religija, zahvaljujući kojoj mnogi narodi sveta čuvaju svoje nacionalne posebnosti. Tako, konfesije ili posebna društva rodne vere postoje u mnogim slovenskim zemljama: Ukrajini, Belorusiji, Rusiji, Poljskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Češkoj, Slovačkoj, Srbiji i dr.

Njihovi predstavnici su prirodno objedinili svoje težnje u borbi za pravo na rodnu veru. Jednom godišnje se održavaju skupovi rodnovernih Slovena pod nazivom Slovensko rodnoverno veće i po olimpijskom principu se održavaju u raznim slovenskim zemljama. Prvo takvo veće bilo je u Kijevu (Ukrajina, 2003), drugo u Kobrinu (Belorusija, 2004), zatim u Kalugi (Rusija, 2005), u Šćećinu (Poljska, 2006), u Beogradu (Srbija, 2007), u zamku Struga (Slovenija, 2009), i ta tradicije će se nastaviti i ubuduće.

Rodnoverni slovenskih zemalja čuvaju i razvijaju drevna verovanja, kulturu, rodne običaje i duh naših predaka, ne obazirući se na hiljadugodišnje progone od strane države i svetskih religija. Mi vidimo i poštujemo u prirodi božanstvenost prisutnu u svim njenim oblicima, mi verujemo da su život, razum, duh, prirodnost dati čovečanstvu u raznim pojavama, koje nazivamo rodnim imenima naših bogova i boginja: Svaroga, Peruna, Lade, Striboga, Svetovida, Triglava, Žive, Radgosta, Velesa, Mokoši, Dolje (Sudbine), Beloboga i Crnoboga, Morane, Jarila, Ljelje i Poljelja i mnogih drugih, koji se javljju kao oblici otelotvorenja Vaseljene.

U osnovi našeg pogleda na svet prisutno je trojedinstvo: rodna zemlja – rodna reč – rodna vera. Ta trijada sa pravom može postati kamen temeljac nacionalne ideologije svake slovenske zemlje. U uslovima sve veće globalizacije, koja teži mešanju kultura i naroda, za očuvanje slovenskih država neophodno je danas nacionalnu idelologiju sazdati, pre svega, na biološkom očuvanju i umnožavanju slovenskih naroda, kao i na obnovi pravog narodnog duha izraženog u rodnoj veri. Termin nacionalni razumemo u smislu klasičnog značenja o naciji kao krvnorodnom društvu ljudi koji se reprodukuju i čine svoje države. Kult roda svagda je bio i ostao jedan od glavnih svetih vrednosti rodne vere svih Slovena.

Može se utvrditi da i termin pravoslavlje, koji koristi crkva da bi označila ortodoksno hrišćanstvo, ima autohtonu vezu i odnos u rodnom pogledu na svet. Trojstvo Prava (sveta bogova), Java (sveta ljudi) i Nava (sveta predaka) – osnova su slovenskog rodnoverskog bogoslovlja, što je izraženo u tradiciji proslavljanja bogova; otuda pravo+slavlje.

Posebno, ideja obnove rodne vere u tom smislu se pokazala plodotvornom, jer je kroz poštovanje svog rodnog nasleđa moguće naučiti se uvažavati i kulturu drugih naroda. Obnova rodne vere neizbežno aktuelizuje procese integracije slovenskog superetnosa, vraća našim narodima rodno genetsko pamćenje i etnički imunitet. Etnoreligija Slovena nosi u sebi kulturne slojeve mnogih pokoljenja naših predaka i predstavlja sama sobom osnovu istorijskog i genetskog pamćenja.

Obnova etničkih religija, to je jedinstveni put ka povratku oživljavanja u narodu njegove prave prirodne duše; to je jedinstveno sredstvo etničkog samoočuvanja naših naroda.



3. Odnos prema državi u uspostavljanje istorijske pravde prema rodnoj veri

Čovek, vaspitan na temelju svoje nacionalne tradicije, može videti svetsku kulturu samo kroz prizmu svog etničkog mentaliteta i pogleda na svet. Prema tome, važna je svagda bila i biće etnička, nacionalna kultura, koja se ne može zameniti nikakvim globalnim ili opštečovečanskim surogatima vrednosti.

Savremeni duhovni i moralni pad slovenskog društva, gubiitak nezavisnosti mnogih naroda, sledstveno ostvarenju globalnog plana, opustošio je u sadejstvu sa svetskim kosmopolitksim religijama i nas. Promena iskonskih običaja, zaborav korena vere svojih predaka, izvrtanje istorije – jedan od dubokih razloga savremene tragedije slovena, njihove razjedinjenosti, gubitka genetskog, rodnog pamćenja.

Poznato je da se u svetim spisima hrišćana, Jevreja i muslimana priziva na porobljavanje, pljačkanje i ubijanje jezičnika i drugih neistomišljenika, razaranje njihovih svetih mesta i kultnih predstava bogova.

Hrišćanska crkva, širila je mišljenje da je naša stara vera umrla, da je ona pogubna za dušu, da je nužno prekinuti svaki odnos sa jezičnicima. U takvim uslovima proističe da treba napomenuti državi i društvu da smo mi živi i još uvek čuvamo drevni pogled na svet, tradiciju, verovanje i duhovnu kulturu naših predaka. Državni, javni delatnici prosto ne znaju ništa o tome da su mnogi ljudi sledbenici iskonske vere predaka. Uz to, napominjemo da smo mi takođe građani, kao i svi drugi, i da su naše države obavezne da zaštite naša prava u istoj meri u kojoj su zaštićena i prava hrišćana, Jevreja, muslimana, budista i ljudi drugih veroispovesti.

Hiljade godina uznemiravanja, diskriminacije, verskih ratova protiv rodne vere moraju prestati. Vreme je da se obnove istorijske istine o potisnutom rodnoverju (autentičnoj veri slovenskih naroda), koje je pretrpelo najveće moguće štete od strane državne i crkvene politike. Moramo zahtevati od države da se rodnovernima vrate istorijska sveta mesta i učine dostupnim za posetu i obrede.

Za taj čin se savetuje rodnoverskim zajednicama da u njihovim zemljama, gde god je to moguće, podnesu predloge u vezi sa sprovođenjem istorijske rehabilitacije etničke slovenske rodne vere, proglašavajući je (zajedno sa hrišćanstvom), za tradicionalnu religiju naših zemalja; da joj se obezbede jednaka prava po važećem Ustavu, istovremeno tražeći i očekujući kompenzaciju za duhovno-moralne i materijalne štete koju su joj nanele država i većinske crkve, kroz davanje beneficija i materijalne pomoći za izgradnju hramova ili kapišta bogova i osnivanje verskih škola.

S tim u vezi preporučujemo i da se odnosi s obzirom na političku delatnost postave saobrazno sledećim principima. Rodnoverni kao građani svojih država imaju pravo delovati politički po svojoj volji, tj. imaju pravo da budu članovi društveno-političkih organizacija, u skladu sa svojom građanskom pozicijom. Međutim, žreci i svešteni sloj su dužni da budu iznad politike; njihov zadatak je formiranje pogleda na svet i rodnoverna ideologija uopšte.

Takođe smatramo neophodnim da se u slučaju rodne vere, izvrše promene u državnoj politici, i to:

1. Rodnoverni, gde je to moguće, mogu tražiti i dobiti od države postupak priznanja ili javne osude za viševekovno progonstvo i diskriminaciju rodnovernih, tj. pristalica svih nacionalno-prirodnih verovanja slovenskih naroda kao titularnih, većinskih nacija naših država.

2. Rodnoverni takođe mogu dobiti od države priznanje za značajnu ulogu rodnoverja kao tradicionalne vere u očuvanju duhovnog nasleđa naših predaka. Morate obavestiti konkretni nacionalni Institut za strateške studije, koji postoji u svakoj zemlji i bavi se socio-kulturnim i etno-nacionalnim problemima, da postoji rodna vera i njene inherentne vrednosti jesu glavni faktor očuvanja nacionalnog identiteta i identiteta naroda.

3. Rodnoverni imaju pravo da očekuju od države kompenzaciju za rušenje sveštenih mesta, za progon i pogibiju mnogih rodnovernih u prošlosti i za religijsku diskriminaciju ako je prisutna danas; dobijanje jednakih pravnih uslova za rodnoverska društva, da za rodvoverske obrede trebuju prirodna mesta ili kakav iznajmljeni zakup, na osnovu prava svakog građanina da se koristi opštenacionalnim imovinom, a takođe imaju pravo da traže zaposlenje ili očekuju kompenzaciju zbog moralnog ili materijalnog gubitka ako postoji diskriminacija rodnovernih.

4. Rodnoverni gde je to moguće imaju pravo da traže od države da se prekine sa tendencijama duhovnog monopola jedne religije, da se spreči nasilna religijska obuka, mogućnost da omoguće studentima i učenicima, vojnicima i drugim kategorijama stanovništva jednaku dostupnost informacija o svim konfesijama, a u tom smislu, čak i najpre, o rodnoj veri slovenskog naroda, kao i da se zahteva jednak tretman pred nacionalnim sredstvima javnog informisanja.

5. Mi, rodnoverni, bili smo i ostali prirodni naslednici iskonske vere Slovena, a prestupi upereni protiv rodne vere nemaju karakter prošlog. U smislu rehabilitacije rodne vere i kompenzacije nanesenih gubitaka tokom prošlih vekova, mi imamo pravo da tražimo od države povratak davnih svetih mesta za sprovođenje obreda rodnoverima i slavljenje rodnih bogova, a takođe i da po zakonima gradimo hramove i kapišta.

4. Načini i oblici obnove rodne vere u slovenskim zemljama

Zajedničko poreklo slovenskih naroda, bliskost njihovih jezika daju mogućnost pojave opštih crta slovenskog etničkog pogleda na svet, panteona, kulta, običaja, koji mogu postati osnova za rekonstrukciju etničke religije, što je aktuelno kod mnogih naroda Evrope. Mi dobro znamo da etnička religija ogromnog slovenskog superetnosa ima svoje regionalne osobenosti. Stoga je savremena obnova rodne vere dužna da se zasniva na autohtonim tradicionalnim nacionalnim običajima i obredima, oduhotvorenju kultova rodnih bogova, u saglasju sa mesnim tradicijama konkretnih naroda.

Dužni smo da razumemo da rodna vera postepeno dobija popularnost u narodu, i da će postati etnokulturni simbol čije ignorisanje neće biti moguće. Danas su rodnoverni sve rasprostranjeniji i postaju dostojni najboljih narodnih čuvara časti njihove zajednice.

Uvedeli smo da se u poslednjih 20 godina izmenila konfesionalna struktura u mnogim slovenskim zemljama, računajući tu i one koje su isključivo hrišćanske, pri tome, što kvantitet i kvalitet rodnovernih udruženja imaju tendenciju jačanja (Rusija, Ukrajina, Poljska). A to daje pravo nadi da etno-nacionalne vredosti, koje čuvaju rodnoverni, svagde će ostati životno značajne i aktuelne i u budućnosti zauzeti mesto koje im pripada.

U vezi sa svim izloženim, Slovensko rodnoverno Veće preporučuje rodnovernima:

1. Najpre sopstvenim primerom rasprostirati tradicionalni i u isto vreme savremeni rodnoverni način promišljanja među sebi bliskim ljudima, poznanicima i uopšte. U tom smislu je od velike pomoći široka naučna osnova, vekovima skupljana od strane naših prethodnika, folklorini izvori i etnografski zapisi, filozofski radovi o pogledu na svet Slovena, arheologija (artefakti, simboli, iskopine drevnih svetilišta), istraživanja o etnogenezi Slovena, a takođe i stroga naučna rekonstrukcija bogoslovsko-obrednog sistema rodne vere od strane savremenih učenjaka i rodnovernih volhova koji je praktikuju.

2. Program razvoja slovenske rodne vere u savremenim uslovima ima strateški cilj – očuvanje nacionalnog identiteta slovenskih naroda putem obnavljama rodnih tradicija kao iskonskih duhovnih sistema (religija); dok taktički zadatak može biti ispunjen kroz organizaciju mesni duhovno-konceptualnih centara Slovenske rodne vere. To mogu biti rodnoverna udruženja, naučni i istorijsko-kulturni centri, rodnoverne organizacije, folklorna društva, izdavaštvo, magazini, turistički centri i druge institucije koje postepeno skupljaju snagu da postanu opšteprihvaćene i utiču na opštu tendenciju razvoja nacionalne kulture.

3. Stvaranje mesnih zajednica, religijskih centara i instituta rodne vere ostvaruje se saglasno sa zakonima konkretne zemlje i stavova međunarodnih organizacija o slobodi savesti i veroispovesti, o zajedničkim organizacijama ili o razvoju kulture s učešćem mesnih uslova svake zemlje, narodne tradicije i osobenosti, a takođe i usaglašavanjem sa samim zajednicama - društvima.

4. Samoorganizovanje slovenskih i rodnih društava u mestima takođe treba da se odigrava saglasno sa konkretnim lokalnim uslovima svake zemlje. Na primer, tamo gde postoje uslovi i odgovarajuća pravna regulativa moguće je osnovaati religiozni centar, a tamo gde još postoji neka vrsta diskriminacije rodnovernih ili nerazumevanje, moguće je osnovati udruženje ili formirati grupu istomišljenika i postepeno privlačiti rodnoj veri one koji poštuju slovensku tradiciju.

5. Neophodno je da uzajamni odnosi rodnovernih zajednica sa državom budu zasnovani na temelju važećeg zakonodavstva, ali u isto vreme treba imati za cilj dalje službeno priznavanje rodne vere gde je to moguće (Litva, Rusija, Ukrajina i dr). Uzajamni odnos među rodnovernim organizacijama raznih slovenskih zemalja utvrđen je po horizontalnom principu ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja. Sloveni, sledeći svoju iskonsku tradiciju rodne vere, uzajamno se podržavaju pred ugroženošću, dobrovoljno ukazuju srazmernu prijateljsku, naučnu ili pravnu pomoć.

6. Za pozitivnu i estetski uzvišenu percepciju i shvatanje rodne vere, važno je da bude sprovedena rekonstrukcija likova bogova i njihovih kultova, njihovo umetničko ovaploćenje u skulpturama, živopisima, filmovima, literaturi itd.
Neophodno je razviti tradicionalne rodnoverske zanate i umetnosti, koji imaju sposobnost da ostave utisak ne toliko na racionalnom nivou, koliko na emocionalnoj ravni, pri percepciji rodnih arhetipova, simbola, ideja, koje blagotvorno utiču na dušu čoveka, bude njegovo genetsko pamćenje.
Pri tome, nužno je da se rekonstrukcija pogleda na svet, teologije, obreda, kalendara, oslanjaju na strogi naučni rad i metodologiju, a ne na fantaziji pojedinih literata.

7. Postojana religiozno-obredna praksa i vaspitanje rodnoverskog duhovnog staleža – osnova je očuvanja rodne vere za buduća pokoljenja. Razumemo da je obuka i posvećivanje u drevnoj tradicije išlo od žreca ka žrecu i od oca ka sinu u uslovima postojanja duhovnog, svešteničkog staleža. Obzirom da je ova tradicija bila prekinuta, i danas živimo u nestaleškom društvu, to uspostavljanje svešteničkog staleža danas može biti razmatrano kao najvažniji zadatak, kroz uspostavljanje instituta žrečeva za najbolje i najodgovornije.
Zato je neophodno, tamo gde je to moguće, osnovati nedeljne škole za omladinu i odrasle, kao i dalje više duhovno obrazovanje za obuku sveštenoslužiteljima rodne vere. Pri tome neophodno je primeniti napredne metode obuke, otkriti talentovanu omladinu, ovladati neophodnim ličnim zanatima za rodnoverne delatnosti i podržavati ih.
Uzajamni odnos učitelja i učenika poželjno je da se odvija saglasno sa rodnovernom etikom, sledeći davne vedske principe prvenstva-starešinstva i nesebičnosti.
Na ovoj etapi ustanovljenja rodnoverja, na putu do njegovog priznanja da državnom nivou, treba izbegavati pojavu samozvanstva žreca i volhova, koji diskredituju rodnu veru, kao ni ne zloupotrebljavati proklamovane termine pri uzajamnim odnosima sa službenim i državnim organima, a u samoj strukturi društava moguće je postavljanje Glava, Starešina, za rodnoverno-opšte-revniteljstvo bogovima. Ili drugo, saglasno lokalnim uslovima i tradiciji.

8. Jedan od najvažnijih uslova za jačanje rodnoverskog pokreta sastoji se u narastajućem simpatizerstvu, a ono proističe od koncentracije etničke energije u određenom prostoru. Stoga pre ili kasnije rasuta rodnoverna društva i grupe neizbežno su dužne da budu konsolidovane u jedinstven centar rodne vere u svojim zemljama. Uz to, ti procesi neće doći veštački. Istorija pokazuje da socijalne pojave, koje nastaju i izrastaju za godinu-dve, po pravilu ne žive dugo. Naprotiv, ono što zri u narodnim nedrima dugo, sabira silu i stiče mogućnost za život u budućem veku.

9. Postavljanje kapišta, obrednih i kultnih mesta, hramova rodnih bogova neophodno je usaglasiti sa istorijskim podacima, naučnim rekonstrukcijama, lokalnim tradicijama i mogućnostima. Tamo gde nije moguće postavljanje svetilišta i kapišta, preporučuje se traženje mogućnosti da se podižu na privatnim posedima. To, bezuslovno, pretpostavlja izvestan stepen altruizma, što se u sadašnje vreme javlja krajnje retko, što je takođe naš zadatak – tražiti ljude, sposobne da razumeju značaj samopožrtvovanja i pružanja materijalne podrške rodnoverju.

10. Uzimajući u obzir učestalost pokušaja zamene rodne tradicije izmišljenim pseudojezičničkim teorijama i praksom, dužni smo da otvoreno zahtevamo svako ograđivanje od lažnih učenja i pisanja pojedinih autora, a takođe i od pojedinih sumnjivih struktura, iza kojih stoje određene ličnosti.

Mi smatramo svojom obavezom da upozorimo sve rodnoverne da mogu biti dovedeni u zabludu lažnim teorijama, zaogrnutim u plašt rodne vere ili nauke, koju propagiraju određene ličnosti, tzv. biznismeni religije ili prosto štetočine koje diskredituju rodnoverje. Njihovi deklarisani stavovi uglavnom su plod lične fantazije pojedinačnih autora ili namerna provokacija koja ima za cilj da izazove raskol u našem još nedovoljno snažnom pokretu.

11. Takođe je neophodno da postoji informisanje javnosti o delovanju društava i centara rodne vere. Radi ovoga stvaraju se internet-resursi, izdavačke kuće, uspostavlja se veza sa sredstvima javnog informisanja, organizuju se naučne konferencije, okrugli stolovi, etnofestivali i druga dešavanja koja privlače interesovanje javnosti. Poželjno je stvarati pozitivno mišljenje javnosti o rodnoverju kao delu tradicionalne narodne kulturne baštine, čime se podiže nivo poštovanja prema rodnoverskom pokretu uopšte.

12. Imajući u vidu istorijsko iskustvo međunarodnog slovenskog pokreta u istoriji, razumemo da jedinstvo Slovena je uvek bilo plodotvorno u informativnom, naučno-obrazovnom, etnokulturnom, društveno-patriotskom organizovanju, ali su svagda bili neuspešni u političkoj sferi.

Stoga mi ističemo da je glavni zadatak Slovenskog rodnovernog Veća kao etnoreligioznog pokreta bio i ostao:
- Koordinacija delovanja slovenskih rodnoverskih društava na osnovu horizontalnog principa ravnopravnosti zemalja-učesnica,
- stvaranje prirodnog pozitivnog, poželjnog etnopsihološkog prostora za očuvanje i razvoj rodne vere,
- posredstvom toga dostigao bi se glavni strateški cilj - samoočuvanje Slovena kao samobitnog superetničkog društva u uslovima globalne krize.

Svi ti zadaci će se realizovati postepeno, kako rodna vera bude ulazila u krv i meso naših slovenskih naroda kao živi i prirodni organizam.

VІІ Slovensko rodnoverno Veće /Kijev, 29. maj 2010/

Prevod sa ruskog: A.M.Obrovski

Na to se danas uglavnom pale ruski neonacisti i skinsi.

Rekao bih da se nismo razumeli, jer se više radi o usmerenju na slovensku religioznost, zatim tradiciju i kulturu, a manje na politiku. Evo npr. ovde imaju neki linkovi rodovernih udruženja u slovenskim zemljama, pa i par iz Hrvatske.
http://www.svevlad.org.rs/linkovi.html

Znači, slavenska mitoligija, bogovi Perun & Co. Nije loše, to je zanimljiva tema, a još jako nepoznata i neistražena... barem koliko ja znam. Evo netko napisa jučer na ovome forumu: Velež je ime po slavenskom bogu Velesu a planina Prenj po Perunu. Vjerojatno ima još mnoštvo takvih toponima.
Sve u svemu, to je dio naše zajedničke prošlosti koju trebamo poštivati i istraživati.

Nažalost što smo dalje to se više volimo.Samo ja ne vidim vezu između nacije i vjere,bilo koje vjere.Vjera je prije svega sadržaj i ispovjedanje puta spasenja pojedinca i njegovom odnosu prema APSOLUTNOM,konkretno čovjek može biti kršten "u masi " ,ali ne može na isti način dobiti milost vjere koja je dar.Svakako trebamo njegovati sličnosti među narodima,ali ne ovako i ne politički,jer politika nastoji zauzeti mjesto BOGA,i čovjeku docirati što je za njega dobro.Bilo kakva politika koja i nije ništa nego profana manipulacija.

Rekao bih da se nismo razumeli, jer se više radi o usmerenju na slovensku religioznost, zatim tradiciju i kulturu, a manje na politiku. Evo npr. ovde imaju neki linkovi rodovernih udruženja u slovenskim zemljama, pa i par iz Hrvatske.
http://www.svevlad.org.rs/linkovi.html

Jeste znali da je Baba Roga (u nekim slavenskim narodima i : Baba Jaga) kojom plaše malu djecu, mitološko biće iz slavenske mitologije.
Tog lika nema kod njemaca ili engleza, ili mnogo "popularnije" skandinavske mitologije.


http://en.wikipedia.org/wiki/Baba_Yaga

Jeste znali da je Baba Roga (u nekim slavenskim narodima i : Baba Jaga) kojom plaše malu djecu, mitološko biće iz slavenske mitologije.
Tog lika nema kod njemaca ili engleza, ili mnogo "popularnije" skandinavske mitologije.


http://en.wikipedia.org/wiki/Baba_Yaga

O razumjeli smo se mi jako dobro. Ako hoćeš, pročitaj ovu knjigu, iako nije preporučljivo ako želiš očuvati mentalno zdravlje:

http://www.google.hr/url?sa=t&source=we ... S_cQXcSqjQ

Интересантно је да већина Срба не зна да је грб Србије, грб Куће Немањића, уствари пагански симбол
домаћег огњишта са четири камена около, већ га сматрају хришћанским крстом, а камење око огњишта
је већ давно преведено као четири „С“. Док крст у средини представља симбол земаљског, домаћег
огња, орлови представљају симбол небеског огња.
Тај симбол је пронађен и у Винчанском писму које је 6000 година старо, а налази се и на неким старим
кованим новчаницама од пре неколико миленијума.

Грб Србије
Идентичност грба Србије са знаком пронађеним у Винчанском писму чак је навела и неке ауторе
да сматрају како су Срби уствари потомци Етрураца који су себе називали Расенима, и за које се
сматра да су аутори Винчанског писма, посебно имајући у виду да се и прва српска држава звала
Рашка, а њени грађани Раси. Но, о хералдици ће бити више речи у неким другим чланцима.

Nebeski narod našao utjehu u poganštini, jebote

Alternativa je bio semitizam.