Davno sam ja na ovom forumu rekao, Heavy Metal ne valja. Slušajte Trance.

Ba Markane, šta ti je.

Već jesmo na par mjesta,na pdf Religija.

- U jednom trenutku našla sam se u tunelu koji je bio hladan, taman i vlažan i osećala sam kao da hodam po močvari, ali sam na kraju ugledala svetlost i tačno sam znala kuda idem. Svetlost je bila prekrasna i jarka. U njoj su se nazirali obrisi čoveka u beloj haljini koja je lepršala. Pomislila sam da je Isus. Kad sam došla pred njega pala sam na kolena a on mi je rekao "Ustani, nisam ja Hrist. Predamnom ne smeš da klečiš, ja sam anđeo, poslao me Bog - opisuje Tatjana. ''Ne znam zašto je Bog odabrao baš mene''.

Ona ne zna zašto je Bog baš nju izabrao. Zašto ju je usmrtio, a potom joj pokazao raj i pakao i dao joj zadatak da svedoči u njegovo ime, da prenosi svima njegovu dobrotu.
- Lagala sam, nisam bila pokorna, kažnjavala sam i tukla decu. Učila sam ih da se boje Boga, ali ne i da ga ljube. Nisam bila aktivna u crkvi, znala sam biti prepredena. Puno je toga bilo. I kad sam ga susrela otvorio mi je Knjigu mog života i videla sam sve što sam radila, što sam govorila i mislila - priča Tatjana.

Božji prestol osvetljavao je sve oko sebe. Htela je da pogleda Bogu u lice, ali nije uspela. Anđeo koji ju je vodio celim putem položio je ruku na njenu glavu i nagnuo je dole. Pala je na koljena. - Rekao mi je da niko živ nije vidio lice Gospodnje. Da onaj, ko je video Hrista, video je i Oca i obratno - nastavlja Tatjana. Tada joj se, kaže obratio Bog i upitao je što je ona za njega učinila. Tatjana je odgovarala da se stalno molila.
- Zatim su dva anđela otvorila jedna svitak i videla sam sebe kako čitam Bibliju, ali selektivno i to samo ono što mi se sviđa i da zapravo nisam razmišljala o tome što tamo piše. Čitala bih stihove, a razmišljala o tome kako moram ići na posao, odvesti decu u vrtić, što skuvati danas. Molila sam i uvek tražila nešto, ali nikad nisam zahvaljivala. Rekao mi je da bi čula njegov glas da sam istraživala Sveto pismo - objašnjava Tatjana.

Jecala sam pred Bogom

- 'O Gospodine, oprosti mi, rekla sam mu i kao malo dete počela da jecam, a on mi je odgovorio da su mi gresi oprošteni zbog smrti njegovog sina na Golgoti. I tada sam pred sobom ugledala Golgotu i ostala užasnuta. U svetini koja je vikala "Razapni ga" bila sam i ja. Bog mi je tada rekao da su moji gresi bili tamo. Tada sam rekla da neću grešiti više - priča Tatjana.

Duše na nebu ne vide pakao, on je za njih zatvoren. Vide zemlju i svoje bližnje za koje mole na podnožju Božjeg prestolja. Bog joj je pokazao nebo kako se otvara. Ugledala je zemlju i jasno videla svaku osobu na njoj. Pokraj svakog čoveka bio je anđeo i demon koji bi zapisivali svaku reč i misao. Videla je, kaže, mnogo ružnih lica i pitala je Boga otkud svi ti ružni ljudi.
- Pre si videla samo ljusku, a sad vidiš njihova srca. Vrati se i reci im da se ovaj svet bliži svom kraju. Ja stojim na vratima i čekam da se pokaju. Evo, pokazao sam ti ono što većina ljudi nije videla - rekao mi je, a zatim me je anđeo poveo u obilazak raja.

Videla mrtvog sina

Hodala je po vlažnoj, mekoj travi koja joj je milovala stopala. Sve je bilo prepuno cveća i zrelih, mirisnih voćki. Voda je tekla s trona Božjeg i od svih prizora zastajao joj je dah. Tada je anđeo pred nju doveo mladića kojeg ona na prvu nije prepoznala. To je bilo njeno prvo dete, sin koji je umro s 10 meseci.
- Nazvao me mamom. Tada sam shvatila da je to moje dete. Jedino što sam htela da ga zagrlim. Ali anđeo to nije dopustio jer sam bila predodređena da se vratim na zemlju. Sin mi je rekao da ne bi bio ovde da me nije napustio tada. Zahvalila sam Bogu - kaže Tatjana. Malo nakon toga ugledala je svog oca koji nije bio star već čovek od 30 godina. Pitao ju je što radi ovde jer da njeno vreme još nije došlo.
- Moj otac je završio u raju jer se zadnjih 15 minuta pre smrti pokajao u prisustvu sveštenika - nastavlja priču Tatjana.

Nakon susreta s ocem približili su se zavesi od magle. Prošli su kroz nju i odmah je osetila užasan smrad i vrućinu. Jedva je disala. Bio je to užasno jak smrad spaljenog mesa, pokvarenih jaja i znoja, a celo vrijeme čula se muzika, hevi metal i žestoki rok.

Čekaju sud Božji

- Tamo nema vode, tamo je takva suša da sam osetila kao da mi puca koža. Osetila sam svežinu tek kad sam anđela uzela oberučke moleći ga da me nikako ne ispušta. To mesto je prvi krug pakla poznatiji kao čistilište - ističe Tatjana.
- Tu su ljudi u zatvorenom prostoru punom plina koji jure s jedne strane na drugu. Vide raj ali ne mogu ući u njega. Vape za pomoć. Oni malaksali koji pokušavaju da sednu ne uspevaju jer ih demoni progone. Dižu pogled prema nebu ali ne smeju izgovoriti ime Gospodnje. To su oni koji čekaju suđenje. Na sudu će se možda opravdati, a možda i ne. Propustili su svoju priliku za spasenje na Zemlji - objašnjava Tatjana.

Tu se u plinovitom oblaku nalik akvarijumu nalaze duše abortirane dece koje jezivo vrište ali ne osećaju bolove. Oni viču "Ne ubij me, hoću da živim, voleću te majko". Oni odlaze u raj jedino ako se njihovi roditelji na zemlji pokaju, a ako ne čekaju ih tamo kao svedoci.Kad su krenuli dublje prema paklu na putu je videla demone koji režu duše na sitne komade, a svaki i najmanji komad vrišti iz sve snage. Oni se kasnije spajaju i tako u krug. To su duše ljudi koji su za života razdvajali odnosno unosili razdor među ljude.

U jednom od krugova pakla, u kojem se stalno čuju jecaju, urlici i krici, ugledala je poznate oči. To je bila njena baka s očeve strane. Iako je redovno išla u crkvu, volela je ogovarati i proklinjati ljude.
- Imala je užarenu štipaljku koja joj je vukla jezik. Vatra bi je preko jezika i dušnika spalila celu. Pretvorila bi se u prah i opet sve u krug - zatečena je bila Tatjana koja ni danas ne može obuzdati emocije kad se toga seti. Najviše su je pogodile sudbine ravnodušnih ljudi. Onih koji za života nisu činili zlo, ali ni dobro. Nije mislila da će i oni završiti u paklu. Videla je i demone koji vrhovnom đavolu koji maskiran sedi na tronu i donose mu ljudske duše. Ugledavši jednu takvu prepoznala je političara iz svoje zemlje. Upitala je anđela ''Pa otkud on tu? On je živ.''
- Odgovorio mi je da je taj čovjek sklopio pakt sa sotonom i prodao mu svoju dušu. Nju će zauzeti demon koji će na Zemlji živeti kroz tog čoveka - kaže Tatjana. Nakon što je videla sve što joj je Bog želeo da pokaže, anđeo ju je lagano gurnuo i ona se vratila u svoje telo.

- Moj otac je završio u raju jer se zadnjih 15 minuta pre smrti pokajao u prisustvu sveštenika - nastavlja priču Tatjana.

Zahvaljujući tom činu milosti, moj je život ispunjen smislom,
a unutarnje je oko otvoreno ljepoti i veličini dogme.
Što god svijet mislio o vjerskom iskustvu, onaj tko ga ima
posjeduje veliko blago: stvar koja je postala za njega vrelo
života, Smisla i ljepote, te koja je podarila novo blještavilo svijetu i čovječanstvu.
On živi živu vjeru i blaženstvo mira.

Samo da se osvrnem na ortodokse i njihove teze da
je bolje ne pačati se u to itd.

Naravno, na to gledam kao na zatucanost.

Religiozni genij čovječanstva se ne može ograničiti
na to što je pred XYZ godina skupina društveno-politički motiviranih
ljudi odlučila- OK, do sada je Bog govorio, od sada šuti i ne treba
o tom pitati ni istraživati.

Zato su,n.pr. u Bibliji ostale neke trećerazredne knjige-
n.pr. dio Ponovljenog zakona, dobar komad Ljetopisa, da ne govorimo o
Pjesmi nad pjesmama (koju je Voltaire s pravom ismijao), Makabejcima
ili nekoj od mlitavijih poslanica, te apsurdističkom Otkrivenju.

Tako je nastao kanon, i OK. No, i prije i kasnije, nastajale
su genijalne religiozne knjige poput Henoka ili Enoha 1-3,
poput Valentinove rasprave o uskrsnuću i sl. Da ne govorimo o poluheterodoksijama
kao što je Eckhartova "Vom edeln Menschen" ili "O plemenitom čovjeku", koja je
100 puta "spiritualnija" od brda tekstova iz Biblije.

Slično je Kuranom i nekim izabranim hadisima, gdje je pola Kurana
dosadno, a probrani hadisi (napose Hadis kudsi) teška su ezoterija i mudrost.
Tu spada i Suhrawardi Maqtul i mnogi drugi.

Da se ne istražuje ? Nema teorije, ljudski duh traži odgovore, i
ne će se nikad zadovoljiti samo dogmama- iako dogme znače puno,
na način kao što je rekao Carl Gustav Jung, pro-katolički protestant:

Zahvaljujem Bogu svaki dan što mi je bilo dopušteno
iskusiti stvarnost slike Božje u sebi. Da nije bilo toga,
vjerojatno bih bio ogorčeni neprijatelj kršćanstva, a Crkve
navlastito. Zahvaljujući tom činu milosti, moj je život ispunjen smislom,
a unutarnje je oko otvoreno ljepoti i veličini dogme.
Što god svijet mislio o vjerskom iskustvu, onaj tko ga ima
posjeduje veliko blago: stvar koja je postala za njega vrelo
života, Smisla i ljepote, te koja je podarila novo blještavilo svijetu i čovječanstvu.
On živi živu vjeru i blaženstvo mira.