Bio mi je zabavan članak nekog odvjetnika Miloša Bojanovića kako su kroatizmi poplavili srpski jezik.
https://www.politika.rs/sr/clanak/43666 ... kom-jeziku

Kroatizmi u srpskom jeziku

Zapravo, nisam ni znao za većinu tih riječi da su hrvatske, nego sam mislio da su "zajedničke". Kad ono, bacivši pogled na (povijesni( rječnik Akademije (JAZU/HAZU)- vidim da je Miloš bio u pravu. To jesu hrvatske riječi, pa dakle- Srbi znaju, bar obrazovaniji, što nije njihovo, samo se prave blesavi....

Evo nekih primjera iz ARj koje je naveo taj lik, a koji jesu hrvatskih korijena, iako to nisam znao ...

Evo još dva, da zakucam ....

Hrobi, ja izbrojah u ovim tvojim iseccima dvanaest reci.
Mora da je fond reci srpskog jezika brat bratu 36 ili 37, kad ubacivanje dvanaest hrvatskih reci izazove, ni manje ni vise nego preplavljenost?

https://www.politika.rs/sr/clanak/43666 ... kom-jeziku
Kroatizmi u srpskom jeziku

Poslednjih desetak godina elektronski i štampani mediji preplavljeni su kroatizmima.
..............................
Pomak ima ozbiljnu konkurenciju u, takođe, kroatizmima odabir i izvedba, koje je, pre svega, gurao i uspeo da lansira u javni govor deo srpske narodnjačke estrade. Na trgovinskim radnjama u Srbiji, nigde nisam video tablu sa nazivom „Odabir”, a sa nazivom „Izbor” i te kako jesam. O odabiru najlepše devojke da i ne govorimo.

U užem izboru svakako je i kroatizam pošast, koja je stigla i do Petlovca, a da u Petlovcu niko, a i širom Srbije malo ko zna šta ta reč znači. U Srbiji niko više nikome ništa ne prigovara ili pripisuje, ali se spočitava na svakom koraku. I zbog toga se niko ne oseća neprijatno ili nezgodno, svima je neugodno.
.....................
U krug favorita svakako spadaju i kroatizmi – jezičke besmislice, odnosno poštapalice, svako malo, svašta nešto, šta god, kako god... Sve češće su u upotrebi i reči: potcrtati, glede, stanovito, odgoditi, pozornost, nedvojben, ponukati, blagdani, iznimno, nepočinstvo, učinkovit, zapreka, značajka, tajnovito, ugođaj, sudionici, dužnosnici....

Ja sam promotor kroatizama u nazadnom Bizantu.

Moje rabljenje hrv jezika i izričaja se prima u srbijanskom puku.

Još je bolji neki lik od prije nekoliko godina. Šteta što poveznica ne radi, no živa komedija. Sačuvao sam tekst i evo ga na uvid općinstvu. Inače niz stvari krivo piše, no sve je upravo burleskno....

HRVATIZOVANjE SRPSKOG JEZIKA



Ali, ja kao pojedinac mogu da uradim nešto a to je što ću ja Vama a i celom srpskom narodu da skrenem pažnju na jednu potpuno novu pojavu: na podmuklo izbacivanje naših reči iz običnog govora i umesto njih, ubacivanje novohrvatskih reči! Što je najgore, u poslednjih par godina, to polako i neprimetno, ali vrlo uporno radi naša nacionalna televizija RTS a da ne pričam o drugim televizijama!

Predrag Pešić – Peca

Dragi prijatelji,
probudio sam se iz višedecenijskog bunila i pisanja latinicom! Rešio sam da od sad pišem isključivo ĆIRILICOM jer sam Srbin i Pravoslavac (sa velikim slovom P). Čitam vaše komentare i tekstove i posle njih ostajem zabezeknut koliko su nam jada naneli i koliko su nas rasrbili.


Ali, ja kao pojedinac mogu da uradim nešto a to je što ću ja Vama a i celom srpskom narodu da skrenem pažnju na jednu potpuno novu pojavu: na podmuklo izbacivanje naših reči iz običnog govora i umesto njih, ubacivanje novohrvatskih reči! Što je najgore, u poslednjih par godina, to polako i neprimetno, ali vrlo uporno radi naša nacionalna televizija RTS a da ne pričam o drugim televizijama!

Ja sam rođeni Beograđanin i sa velikim čudom, potpuno zbunjen, slušam nove reči koje niču kao pečurke posle kiše a koje ja nisam naučio od moje majke da govorim i koje ne upotrebljavam u govoru!
U pisanju i govoru su (od hiljada da nabrojim samo neke) srpske reči zamenili hrvatskim rečima!!!
• ćerka – kćerka (odakle ono “k”),
• pečurka – gljiva,
• stanica (autobuska, železnička) – stajalište,
• đubre – smeće (za mlađe da znaju a starije da podsetim: ja sam kao klinja od nekih 7-8 godina a sada imam 57 godina, nosio vrlo moderan i popularan kaputić od štofa koji smo mi zvali “đubretarac” jer su slične kapute zimi nosili đubretari odn. Ljudi koji su iznosili đubre iz zgrada jer su kante za đubre bile u posebnim prostorijama u zgradama i nisu stajale ispred zgrada na ulici kao danas ),
• Farba, farbara – boja, bojara,
• događaj – zbivanje,
• traganje, potera – potraga,
• pretraživanje – pretraga,
• svetac – svetitelj (da li se neko seća TV serije “Svetac” sa Rodžerom Murom u glavnoj ulozi? Što se tada nije zvala “Svetitelj”?),
• siledžija – silovatelj,
• islednik (policijski) – istražitelj,
• primalac (nekada primaoc) – primatelj,
• pošiljalac (nekada pošiljaoc) – pošiljatelj,
• slušalac (nekada slušaoc) – slušatelj,
• gledalac (nekada gledaoc) – gledatelj,
• naučnik – učenjak…

Da li vidite zakonitost u zamenjivanju reči koje na kraju imaju -oc, ili -ac sa -telj! Još i danas govorimo “suhomesnati” proizvodi umesto “suvomesnati”, specijalista za “uho, grlo i nos” umesto za “uvo, grlo…”.
Setite se one nakazne, potpuno besmislene reklame koja se iz sve snage drala sa TV -a “…za poneti”! Čoveče, zamisli, “ZA PONETI”. Može li još idiotskije? Izgleda da može.

A to dokazuje i (namerna?) nepismenost govora u infinitivu, tipa “…treba biti…”, “…biti će…”, “…treba ići…” i ko zna još koliko i kakvih idiotskih, iščašenih konstrukcija će da smisle…
Ili kada nam u reklamama kažu “mislimo O VAMA” što je izašlo direktno iz zapadnih jezika (recimo engl. “about you” – o vama). Ja otkad znam za sebe govorim da mislim NA nekoga ili neko misli NA mene. Hajde još jedan rimer: ako bi me neko pitao “kuda si pošao?” ili samo “kuda?” ja ne bih znao šta da mu odgovorim.
Na pitanje “gde si pošao?” ja bih odgovorio, recimo, “u prodavnicu”. A ako bi me onda (isti/a/o) pitao/la/lo “a kuda?” ja bih mu rekao, recimo, “ovuda (ili recimo tamo) pored ograde, pa dole stazicom do ulice i onda levo do samiške”.

Da li vidite u čemu je stvar?
U našem, srpskom jeziku postoje dve, vrlo precizne upitne reči: “GDE” je upitna reč za CILj, MESTO na koje treba da dođete a “KUDA” je upitna reč za objašnjenje PUTA kojim treba da prođete do tog cilja. Uspeli su da nam podvale jednu nedefinisanu konstrukciju koja se sada ukorenila u naš jezik tako da više niko ne zna za reč “gde”.

Čik da čujete na TV da neko nekoga pita “gde si pošao?”. Javite mi kad čujete. Setite se reklama koje ste hiljadu puta videli: “Vršimo dostavu lekova na kućnu adresu…”, “Vršimo prevoz lica…”, “Vršimo popravku…”, “Vršimo…”, “Vršimo…” a ja dodajem “vršimo sedenje”, vršimo jedenje, vršimo spavanje, vršimo…
Alo, bre, pa da li je moguće? Pa zar niko ne može da kaže, jednostavno: “Dovozimo lekove” jer je samo po sebi jasno da ih sigurno neće dovesti i istersti na neku livadu nego na određenu adresu! “Popravljamo frižidere”, sedimo, jedemo …

Srpski jezik je DIREKTAN jezik i služi da živ čovek govori direktno živom čoveku!
To nije neki zapadni, nemušti jezik, koji nikome ništa direktno ne govori nego sve nekako u magli, neodređeno… To sam slušao u Zagrebu kada moja ujna (inače ćerka pravoslavnog rusa i pravoslavne srpkinje a sada hrvatica – katolik) priča telefonom… sve nekako bezlično, mrtvo… ni sam ne znam kako bih ga opisao. Više mi je to ličilo kao komunikacija neka dva objekta, robota, a ne razgovor dva živa ljudska bića.
Ha, hajde da se setimo nećaka i nećakinje (nephew, niece). Ili tetke i ujaka (uncle, aunt).
Zašto ovo pominjem?
U našoj kulturi i tradiciji rodbinski i prijateljski odnosi su precizno hijerarhijski određeni da ne bi došlo do mešanja krvnih rođaka i da bi se znalo tačno ko je kome šta, ko je stariji a ko mlađi i ko sa kim i kako treba da se ponaša.
Pa zato imamo reči kao što su stric – tatin ROĐENI ili brat iz naslednog reda, strina – stričeva žena (nije iz naslednog reda), ujak – mamin ROĐENI ili brat iz naslednog reda, ujna – ujakova žena (nije iz naslednog reda), tetka – tatina ili mamina ROĐENA ili sestra iz naslednog reda, teča – tetkin muž (nije iz naslednog reda), bratanac – bratovljev sin, bratanica – bratovljeva ćerka, sestrić – sin ROĐENE sestre, sestričina – ćerka ROĐENE sestre ili jednoznačne reči kao što su sinovac – sin ROĐENOG brata, sinovica – ćerka ROĐENOG brata, itd. Samo da pomenem još i reči kao što su: snajka, zet, svekar, svekrva, tast, tašta, šurak, šurnjaja, pašenog, zaova, svastika, bratučedo itd.

Kod onih na zapadu su svi ujaci i sve su tetke! Ko je krvni rod, a ko nije? Pa, nije ni bitno! Zato kod njih i postoji samo tih nekoliko labavih relacija među rođacima da bi mogli da se žene i udaju među sobom da bi sačuvali novac ili bogatstvo!!! To je mnogo lakše ako nemate nikakvu ili vrlo neodređenu predstavu o hijerarhijskim nivoima i krvnim odnosima među rođacima.
Zamislite jednog idiota, Rokfelera, koji kaže “da je ponosan što se u poslednjih 160 godina oni žene i udaju isključivo između sebe!” … (bez komentara).


Pitam se, koliko li su monstruma izrodili do danas koji vladaju Amerikom?

To se sada, normalno, pokvareno i beskrupulozno, nameće našoj omladini. Pitajte srednjoškolce da vam kažu šta znači neka reč koju sam vam u prethodnom tekstu napisao odn. da objasne veze među tim ljudima. Teško da će neko da vam odgovori tačno.

U našu omladinu je ubačeno kao vredno i poštovano ponašanje: što znaš manje reči, što si neobrazovaniji, nevaspitaniji, bezobrazniji i veći divljak, to si veća “fora”, “glavniji” si! Gospode Bože, ima li koga da to spreči? Izgleda da nema.

Dalje piše Peca Đubretarac...

Ajdemo dalje.

Srpska reč za razmenjivanje robe uz pomoć novca koju sam naučio od mame je TRGOVANjE pa je onda čovek koji to radi TRGOVAC, TRGOVAČKI PUTNIK, a mesto gde se roba prodaje je PRODAVNICA. Državna ustanova nadležna za tu oblast je TRGOVAČKA KOMORA a sud koji rešava probleme u toj oblasti je TRGOVAČKI SUD. Ali, ako je ta reč TRGOVINA, koja se danas upotrebljava u Srbiji, onda je čovek TRGOVINAC, TRGOVI??? (valjda trgovinački) PUTNIK, mesto je TRGOVINA ili TRGOVINSKA RADNjA (iako mi ovo “radnja” nije jasno – da nije u smislu prevare, da “radiš, odradiš” nekoga?). Ustanova je, pogodili ste, TRGOVINSKA KOMORA a sud je TRGOVINSKI SUD.
Pogodite, kako se zovu srpske ustanove?

Pa, da nastavimo. Zamislite samo: u sred Beograda, na ulazu u podzemnu železničku stanicu beogradskog “Beovoza” kod Veterinarskog fakulteta piše velikim, zlatnim slovima: “Železničko stajalište Karađorđev park”. U nekadašnjoj Jugoslaviji natpis “stajalište tramvaja/autobusa” viđao sam samo u Zgrebu jer sam tamo vrlo često odlazio službeno. Oni, čak, železničku stanicu nisu ni zvali stajalištem već kolodvorom!
Sada taj natpis viđam na svakoj autobuskoj stanici GSP-a “Beograd”!!! STRAŠNO! Ljudi, od kad sam rođen govorim reč stanica! Ko je, bre, to promenio? I sa kojim pravom? U mom rođenom gradu? Od ovoga je još teže pitanje: A KO JE TO DOZVOLIO? Beograd je (ne znam za unutrašnjost) ovih dana bukvalno zatrpan oglasima na oglasnim panoima koji zovu na letovanje u Hrvatsku predstavljajući je kao našeg najvećeg prijatelja!

Najvećeg grobara srpskog naroda u poslednjih 150 godina! SRAMOTA! TOLIKI CINIZAM NISAM VIDEO U SVOM ŽIVOTU!

A kome da se žalimo da nam prevodi na kanalima Otkrića (Discovery), Nacionalna geografija (National Geography), Istorija (History), Istraživač (Explorer), Planeta životinja (Animal Planet) itd. budu na SRPSKOM jeziku i napisani ćirilicom a NE NA NOVOHRVATSKOM jeziku i napisani hrvatskom latinicom!!!
Ima na njima dobrih emisija u kojima može dosta toga da se nauči samo ako čovek može da vidi šta je zapadna propaganda a šta nije. To me toliko “izluđuje” da čim pročitam novohrvatsku reč, prebacujem na drugi kanal! Rećiću vam nešto: negde 1996.god. ili kasnije (nisam siguran) čim se pojavio lokalizovani Gugl (Google) pretraživač na srpskom jeziku, pored polja za traženje prema ključnoj reči pisalo je “Napredna pretaga”.
Ja sam im tada napisao pismo u kome sam im objasnio razliku između srpskih reči “traženje” i “pretraživanje” i novohrvatske reči “pretraga”. Verovali ili ne, posle samo dva dana pored polja je stajala reč “Napredno pretraživanje”! Nisam, nažalost, zabeležio datum kada je ponovo, volšebno, vraćena novohrvatska reč “pretraga” i sada i dalje stoji “Napredna pretraga”. A kada dobijete rezultate pretraživanja, na dugmetu stoji srpska reč “Pretraži” a ispod toga “Napredna pretraga”.
Ni oni nisu načisto šta treba da piše. Jer, ako je “pretraga” onda valjda radnja treba da bude “pretragi” ili “pretraguj”, zar ne? Što je najgore, cela Srbija je ovu reč usvojila i ne postoji ni jedna internet stranica bilo koje srpske firme koja nema pored polja za pretraživanje ovu reč! Neverovatno.
Ali, sada ima i jedna razlika: ja već mesecima pokušavam da nađem adresu ili nešto slično da Guglu ponovo pošaljem moj protest, ali uzalud.

To više ne postoji! Probajte da nađete e-adresu… pa mi javite.

I još nešto: prevedite u Guglu neki tekst na srpski jezik pa pročitajte rezultat. Videćete da je to, ustvari, prevod na neki nakazni hrvatski! Isto se odnosi i na servere za e-poštu Hotmejl (Hotmail), Džimejl (Gmail) itd. Da li vi možete nešto da uradite? Ja ću vam vrlo rado pomoći. Pokušaću da skupim što više novohrvatskih reči kojima su zamenjene naše, srpske reči i koje ja nisam nikad upotrebljavao, a i neću.

E, da. Kad god sam na nekim forumima kritikovao nepismenost i skaredno pisanje ljudi – kako ste to lepo proglasili “pismom novih srpskih biznismena” gde, čak ni u hrvatskoj latinici nemaju slova Č, Ć itd.) administratori foruma su mi uglavnom brisali pisma a ako su nekim slučajem i objavljena, nailazio bih na neverovatan odijum čitalaca (!?).

Da ne pominjem novopečena srpska zanimanja: merčandajzer, akaunt menadžer, piar, hjuman risorsis menadžer, trejder, kost menadžer… E, ovo spada u onu narodnu: videla žaba gde se konji kuju, pa i ona digla nogu”.
Ali, možda pre spada u onu Nušićevu: “Pokondirena tikva”. Za kraj jedan kuriozitet: u jednoj kafani sam video natpis na vratima napisan, zamislite, ćirilicom na kome je pisalo “OFIS”!
Ooooo, Boožeee! Ima li te gde?
Izvinite na dužini ovog pisma, ali sam baš besan.

http://miodragnovakovic.wordpress.com/2 ... %BA%D0%B0/

Radimo Sizifov posao, sve hrvatske riječi kojima su se Srbende rugale i kojima se danas rugaju ušle su i ući će u srpsko govorno područje, nakon čega će ih oni srčano prigrliti i na kraju ustvrditi da su to uvek bile srpske reči. Taj iznova ponavljani proces traje od Vuka do danas, i nastavit će se u budućnosti.

još će se onda naći budaletine među Hrvatima, koji će nam objašnjavati kako su srpsk i hrvatski isto jer oni savrešno razumiju Srbe.

Pa najbolji razlog im je dao Hrobi. Ako su srpske reci ustvari hrvatske, to znaci vase reci tamo, vase reci ovamo. Isti jezik.

Nemas pojma koliko si u pravu.
Juce caskam sa Hrobijem, i on u jednom momentu spomene "pravorijek". Meni je to mnogo smesna rec, onako kako glupave stvari umeju da budu smesne...

I ja odgovarajuci mu, takodje upotrebim rec "pravorijek" onako iz sprdnje. Tako da je to nekakav nacin ulaska hrvatskih reci u srpski jezik - pocne kao sprdnja, pa se ljudi vremenom naviknu.

Šta se momak uzjeba.
Vrlo dobro znaš da je Srbima stalo do higijene jezika -nula bodova pa i sami naglas kažu da za par desetaka godina neće govoriti srpski ako nastave.

Sva sreća, kao i nekad, tu su vam Hrvati da jamite intelektualno stvaralaštvo. Možda bude ličio na slavenski.

A jezik vam je i ogledalo naroda. Jedino bijeli ovi Vlasi po Bosni i Vojvodina.
Centralna Srbija garava i buljooka, a onaj jug Bugari s turskom krvi koja izlazi na obrve. Ekipa govori savršeni bugarski.
A cigana majko božja, koliko ti srce poželi, a i miješalo se i to sa Srbima. Puna ih estrada takvih.

Neka moje Hrvatske.

Šta je ovo krvi ti?

Šta je ovo??

Jeste vi melting pot ko Amerika? Samo cigansko izdanje?

I onda vi gledate na Šiptare kao nižu vrstu.
A sad razumi nas. Nismo ista rasa, drug.

kišobran, računovođa, zračenje, obujam, kovine, slitine, toplomjer, tlakomjer, sredstvo, dalekozor, kisik, vodik, časopis, drvored, dvoboj, sladoled...

Sve hrvatske riječi. Ne koristite sve od ovih, al koristite više nego što možete podnijeti.
E moji vi. Uzalud vam filmovi kad orkestriramo vašim jezikom. Toliko o mekoj moći.

Kino, glazba, zrak, dušik, škare, štene dali su i te hrvatske riječi napravile prodor u srpski jezik ili se i dalje kaže bioskop, muzika, vazduh, azot, makaze, kuče?

potcrtati, glede, stanovito, odgoditi, pozornost, nedvojben, ponukati, blagdani, iznimno, nepočinstvo, učinkovit, zapreka, značajka, tajnovito, ugođaj, sudionici, dužnosnici....

A koje su srpske riječi za gore navedene?

Koristi se samo "zrak", ali ne u znacenju "vazduh", nego npr. suncev zrak, ultraljubicasti zraci i sl.



Ne, nego: podvuci, u pogledu, izvesno, odloziti, paznja, nedvosmislen, inspirisati (nadahnuti) ili podstaci, praznici, izuzetno, nevaljalstvo, efikasan, prepreka, odlika, misteriozno, prijatnost, ucesnici, zvanicnici (funkcioneri).

Inace, za znacajku i zapreku morao sam da idem na google translate.

Tajnovito - moze i tajanstveno, ako necemo tudjicu: misteriozno. Mada upotrebljava se i jedno i drugo.

U hrvatskom jeziku postoji razlika između praznika i blagdana.

Blagdani su neradni dani vjerske prirode tipa Boži, Uskrs, Sveta tri kralja, Velika gospa.

Praznici su neradni dani više političke i državne naravi poput Praznika rada, Dana državnosti.
Također učenici imaju ljetne i zimske praznike kad nema nastave.

Kod nas se doda pridev "verski" na "praznik", ako se vec zeli naglasiti karakter.

Pažnja, nedvosmislen, izuzetno, prepreka i odlika se upotrebljavaju i u hrvatskom, samo možda malo u drukčijem kontekstu.
Odlika bi više bila vrlina nego značajka u hrvatskom. Izuzetan bio više bio kao netko tko puno vrijedi, a iznimno nešto što se događa rijetko. I za riječ nepočinstvo prvi put čujem, to je očito arhaizam.

Hrvatski je jezik EU, NATOa, RH je u odnosu na Srbiju velesila, držimo čak i vojne baze na teritoriju koji svojataju (Kosovo).
Normalno da je za Srbe stvar prestiža kroatizirati jezik.

Cehice da nam je to motiv, mogli smo naci neku jos velesilniju velesilu od Hrvatske koja ima sve to sto ima Hrvatska. Valjda ima barem jedna takva.

I kako vam jednom ne postane jasno da nema smisla da pokusavate da nam izazivate zavist i ljubomoru isticuci clanstvo u eu i natu, kad mi na sve nacine gledamo kako da nas ta casa mimoidje nekako.
To je isto kao kad bi se hvalio kako ste organizovali bolji prajd ocekujuci da budemo ljubomorni na to.
Ili npr. kako si zaveo Predraga Azdejkovica i vodio ljubav s njim, ocekujuci da budem ljubomoran zbog toga.

Ima tih kroatizama koji su se kriomice uvukli u srpski.
Recimo, sad nalazin u tekstovima "neboder", a pri san nalazia "soliter".
Nizozemska nije istisnula Holandiju, ali se provlači po komentarima, porukama, digod i članciman.