Za one koje zanima ozniljnija studija, a znaju ćirilicu, mogu pročitati tekst Ivana Klajna o leksici, počinje na 37. stranici. Cijela je knjiga dostupna ako se klikne na sliku: https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/1229

Površnija studija o 4 jezika na latinici je ovdje: https://core.ac.uk/download/pdf/14434595.pdf

Bilo kako bilo, citirani Peca Đubretarac je čisti genij:

Dragi prijatelji,
probudio sam se iz višedecenijskog bunila i pisanja latinicom! Rešio sam da od sad pišem isključivo ĆIRILICOM jer sam Srbin i Pravoslavac (sa velikim slovom P). Čitam vaše komentare i tekstove i posle njih ostajem zabezeknut koliko su nam jada naneli i koliko su nas rasrbili.

Južni susjed Nepalcima u Zagrebu.

Hrobi, cenim da takve primere izvlacis jer si ljubomoran na cinjenicu da Srbi koriste dva pisma, cirilicu i latinicu, sto nas cini kulturno superiornijim od vas koji koristite samo jedno.

Zrak i zraka nisu ista riječ.

Odložiti u hrvatskom znači staviti sa strane, a ne odgoditi.

Kod nas nema "zraka", duki!
A odloziti znaci i to, a znaci i odgoditi. S tim sto nesto zakazano, mozes i "pomeriti" sa drugi vremenski termin.

Madež i mladež, u hrvatskom je mladež omladina, iako koristi se i omladina neformalno u kontesktu omladinskog pogona odnosno škole.

Ormar i meni jedna od jačih orman, to kad sam prvi put čuo ignorirao sam jedno vrijeme misleći da krivo čujem.

Naočale i naočare.

Zanima me što Muslimani od ovog koriste, uz koju verziju pristaju?

mislim da su naočari? (muški rod)

Kod muslimana je totalni kaos, koristi svak što hoće. Volio bih vidjeti da tu slobodu iskoristi npr. Kladuša i počnu koristit čisti hrvatski.

njihov je minut muškog roda, a naša minuta je ženskog.

postoji li u srpskom riječ minuciozno?

kako se kaže predstava? to mi zvuči turbohrvatski.

Postoji i izraz "odložiti vatru". Mislim da je najrašireniji u BiH.

Evo vam iz Klajna na ćirilici, pa se snalazite...

2.2. Оставл^упи да о продору „сербизама" у хрватску варианту
суде научници ко^има је та варианта матерн>а, овде пемо говорите само
о „кроатизмима" у српско) варианти. Такве речи можемо условно по
делите на неколико слојева. Први сло^ чине оне кој е су данас потпуно
изгубиле хрватско обележ)е, нпр. бро^ка, исход, учинак, уре^а/, шеча/,
ойросш, дойусш, возило, здравсшво, йоузеНе, йошрага, гласина, лашица,сврашишше, дрворед, редослед, језикословац (-вни), сшраховлада, све
шло (именица), шемел>иш, обзиран, йогубан, найадан, нщ'авиши, изве-
сшиши, ойовргнуши, наводно, одвеН итд. (За све н>их ни)е ни сигурно
да су хрватског порекла, али по поменутом Бошковипевом раду и по
усменим и писменим осудама ко^има су их у разним приликама подвр-
гавали конзервативни)и говорници српске варианте може се заюьучити
да су се пред рат углавном осепале као „хрватске".)

2.3. Друга, знатно бро^шуи сло^ чине речи юуе још задржавају
неодређени хрватски призвук, али се без вепег отпора употребл>ава]у у
Срби)и. Оне по правилу имају и „домапи" синоним ко]и дајемо у загра
ди, а юуи је у неким случајевима у повлачен>у, нарочито ако је турцизам
или германизам. Такве су мучнина (српски: га^ен>е), уйала (зайаъен>е),
йрехлада и йрехладиши се (назеб, назейсши), расвеша (освешл>ен>е), йри-
года (йрилика), шу^ица (сшрана реч), йосуда (суд), одгој (васйишан>е),
заговорник (йоборник), сшуйан> (сшейен), Нушн>а2 (Нушан>е), жмигавац
(мигавац), д\уам (ушисак), йосшошак (йроценаш), сшошинка (сшоши
дед), знашижеуьа и знашижелмн (радозналосш, радознао), некрешнина
(нейокрешна имовина), небодер (облакодер), смейе (Ьубре), йлес3 (игра),
хир (Неф, кайриц), драгул> (драги камен), зубар (зубни лекар), конобар,
-ица (келнер, -ица), йрешинац (фах, йреградак), шрачница (шина),
квачило (куйлунг), очиш (очигледан, очевидан), расшресен (расе]ан),
исшодобан (исшовремен), одгодиши (одложиши), ойскрбиши (снабде-
ши), йридонеши (дойринеши), завредеши (заслужиши), йойримиши
(сшеНи, добиши), раскринкаши (демаскираши), найокон (нщзад), у йо
воду (йоводом), йойуш (као), насйрам (йрема, насуПрош), након (йо
сле), након шшо (йошшо) итд. Понеки од тих израза и немају правог
„српског" еквивалента, нпр. шесшенина, назор, гласило, йоузеНе, во-
докошлиН, одскора викендица, кафиН (и други колоквиэални неологи-
зми са истим суфиксом — кримиН, лубиН, йорнйН; једино према хр-
ватском цршиН 'цртани филм' сто)и обичнще српско цршаН), дојмити
се, заговараши (нетто), ушераши, ушериваши (дугове), йриушшиши
(готово увек с дативном заменицом себи, као заменом за хрватско
ненаглашено си ко}е у Србији не поснуи). Хрватско елекшрана, хи-
дроелекшрана, шермоелекшрана добрим делом је потиснуло старије
и гломазнще српско елекшрична (хидроелекшрична, шермоелек-
шрична) ценшрала, а шойлана и нема замене; уп. и йлинара, илински
(нпр. йлинска свешлосш, йлински шшедгьак, док је именица йлин мно
го ређа у Срби)и него гас).

2.4. Овом сло^у можемо придодати и лингвистичке термине који
су у цшьу эдедначаван>а усвојени Правописом из 1960, пре свега зарез,
везник и шворба речи (с придевом шворбени), уместо дотадаиньег српског зайеша, свеза, гра^ен>е речи. Ти термини су широко прихвапени у
школама у Срби)и, као што је углавном уведено и ценшимешар (ценши-
лишар итд.) уместо рани)ег саншимешар, саншилишар — ово последн>е
у смислу даван>а предности латинском изговору над француским. По-
себно треба поменути одлуку Радио-телевизи)е Београд, донету 1984. на
предлог групе лингвиста, да се у најавама тачног времена реч час замени
речју саш. Та новост је схвапена као наметан>е једног кроатизма и иза-
звала је бурне реакщуе у београдсод јавности, мада су лингвисти
о6]аипьавали да је основни аргумент за промену био у томе што је саш
и у српском свакодневном говору обичшуа реч (Пешикан 1985 : 273-
275; Кравар 1986 : 125-129).

2.5. Следепи сло^ сачин>авали би повремено употребл>ени кроати-
зми, као разина, шекуНина, уроша, свешоназор, нашукница, жгаравица,
сшановиш, нейашворен, осебу)ан, дво]иши, дул>иши, йосудиши, надоме-
сшиши, ойонашаши, усшврдиши, йонукаши, изнимно, недво^бено, дайаче,
дочим, нешом, дшьем, ше (у набрајан>има) итд. Н>ихов хрватски карак-
тер је несумн>ив, некима од н>их Срби скромнијег образована и не
знају значен>е, а ипак смо све н>их забележили у београдској штампи,
у текстовима српских аутора, и то за последних пет година. То по
казу)е да је у време заједничког живота лексичко прожиман>е било
дубоко и да је оставило трага, бар у традиционално отвореној српс^
варианта.

Šou?
Prectava?

Pazi ovo;
https://hr.glosbe.com/hr/sr/predstava

Predstava u kazalištu-->pozorišni komad
Predstava-->igra
Predstava-->izvođenje
Predstava-->prava zabava
Predstavi ih-->upoznaj ih

Ali ovo zvuči kao srpski (zadnji primjer); imaš li predstavu koliko je užasno da to kažeš?
U smislu ideje.

Dođe kao zahod (zapad) na slovenskom

Bio sam na predstavi kažu bio sam na komadu?

Odmah bi dobio u vugla od žene.

Viš da su liberalni

A cijela Srbija puna tablica "finansirano od EU".

Većina Beograđana itekako pati za EU.
Za žitelje Čačka i Niša me nije ni briga.

Bitno da je Vučko instalirao Huawei kamere za prepoznavanje lica po Bg pa da razmislite dva puta hoćete li prosvjedovati protiv režima.
Doduše ovim tempom i iseljavanjem Srbije, moć će prepoznati samo vozače javnog prijevoza sa Šri Lanke koji bez riječi srpskog razvozaju tužna lica.

Pogledajte šta smu učinili! Sad i Srbi biradu nove riči u srpskemu!

https://www.tportal.hr/kultura/clanak/srbi-krenuli-stopama-hrvata-biraju-nove-rijeci-znate-li-sto-je-duhoklonuce-a-sto-smucak-foto-20231019

Susramlje je sve više korištena riječ među mladima u Srbiji i BiH.

Kroatizirali su se.
Još će krenut drvit da je Tomislav bio njihov kralj

Već su proglasili "bjelohrvatski" gen svojim

Hrvati, demonstrirate zakasnelost u razvoju, a trijumfalni ste.

"Kroatofoni, svi i svuda", je politika koju vodite danas, mi smo slicnu "Srbi, svi i svuda" vodili pre 200 godina.

Valjda to tako ide, imate drzavu tek 30 godina, pa jos utvrdjujete identitetske stvari. Bas isto kao mi pre 2 veka.

Ali vodite racuna. Smejete se nasoj danasnjoj jezickoj filozofiji, a za 200 godine i vi cete imati istu takvu...

Aleksije, brkaš stvari.

Mi smo prije 200 godina smišljavali riječi, mi imamo natjecanja o novim rječima.
To ste uzeli od nas.

I mi vas ne zovemo Hrvatima, bože sačuvaj.
Mi kažemo da želite biti kao mi, da glumite da ste mi.
Razumiješ?

Nema tu Hrvata svi i svuda, mi smo elita, samo bi nam trebalo uvjeravati bosanske muslimane da su zapravo Hrvati, taman posla

Nisam ni rekao "Hrvati" nego "Kroatofoni" - oni koji govore hrvatski.
Kao Kvebecani - nisu Francuzi, ali govore francuski.

Vi Srbi ste prvo stvorili državu a onda ste skužili da vam treba i neka književnost...

Pa vi i pričate nekim čudnim pidžinom i skloni se usvajanju hrvatskih riječi.

Zar to nije definicija kroatofonog?

Ne može biti kroatizama u srpskom kad je tzv. srpski samo jedan dijalekt i književna inačica hrvatskog jezika. Isto tako ne može biti kroatizama u slavonskom, bosanskom, dalmatinskom, crnogorskom, hercegovačkom "jeziku". Jer svi spadaju pod hrvatski jezik.

Ako Južni Slaveni pričaju međusobno razumljivim dijalektima koje ćemo klasificirati kao jedan (mega)jezik, onda je ime tog jezika po inačici s najbogatijom i najstarijom književnošću. Ili neko neutralno ime.

Znači može se jezik zvati hrvatski ili ilirski ili jugoslavenski.
Srpski, Bošnjački i sl. ne dolazi u obzir.