Dane, Vukova reforma trajala je od 1814-1868!
U ranoj fazi, Vuk je zapisivao usmenu narodnu knjizevnost, u uzgred njome impresionirao Getea, bracu Grim i naravno Kopitara.
Znaci, kad je zapisao usmenu knjizevnost, ona je postala zapisana. Ili pisana, i kao takva ona je bila izvor za njegovo koncipiranja jezika.
U srednjoj fazi, nastala su dela njegovih najistaknutijih pristalica - Petra II Petrovica Njegosa i Aleksija Branka Radicevica. Tako da tu postoji odredjena povratna sprega.

Hrobi, lepo je to sto pise enciklopedija, ali ja ovde diskutujem s ljudima koji tvrde da je Vuk ubedio Srbe da je neciji tudji narodni jezik ustvari njihov.

Ovo piše o srpskom jeziku u hrvatskim enciklopedijama:

https://proleksis.lzmk.hr/1356/

https://www.enciklopedija.hr/clanak/srbi

Vidi,
kada se ovo pročita
dolazi se brzo do zaključka da je Srbima jezik odnosno pravopis nametnut


"Imaš li muke sa padežima kao ljudi sa juga Srbije?" pitanje je koje je uvredilo mnoge južnjake, a pojavilo se na Instagram stranici "Digitalni bukvar", projekta Filološke gimnazije u Beogradu..

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Poc ... li.sr.html

A Bugari fino svojataju jug Srbije, nekad su i do Beograda, sve je to bila Bugarska u ww1.

U srednjem vijeku je granica Bugarske bila na Drini, jbg.

Ma Vuk je mogao zadiviti Kopitara kano što kućni ljubimac zadivi svog gospodara, a u najboljem slučaju kad učenik zadivi učitelja. To je samo dokaz kako Vuk nije projekt srbskog naroda ili srbske države, već nečiji vanjski projekt, t.j. projekt Austrije. Bez Kopitara od Vuka ne bi bilo ništa. On mu je i skupljao hrvatska književna i jezikoslovna djela iz koji je krao bilo zamisli bilo same rieči i onda tu i tamo nešto oblikovao. Srbi i Srbija počinju Vuka prihvaćati već kad je ovaj umro...
Pred malo sam doznao kako je Vuk uložio veliki trud da ruske rieči makne iz srbskog jezika, dok s druge strane trucizmi mu nimalo nisu smetali. Slaven si, a od svih tuđica smetaju ti posuđenice od drugog slavenskog i to bratskog naroda. Vrlo zanimljivi lik...

Inače, kako je Vuk sam rekao, da će u svom rječniku imati 1/3 pravih srbskih rieči, niti tu nije baš bio u pravu. Vuk je zapisao mnoge pjesme bosanskih muslimana i Hrvata katolika, ali bi naravno u slučaju pojavljivanja hrvatskog imena izvršio zamjenu srbskim imenom... Tako da je upitna i ta 1/3 pravih srbskih rieči iz naroda u Vukovim djelima (Što misliš Alekse, možda 10% ?).

Kad ste izmislili "svidjalicu"? Je li zazivela u narodu., barem koliko i "dusorasclamba"?

I zasto nema rec za "automatski"?

Automatski- sam od sebe, samostrojni, samoradni...

,,Googlov prievod ti ju je preveo sam od sebe.''

Netflix je jako popularna platforma za gledanje filmova i serija. Od jezika s ovog područja u prijevodima je dostupan hrvatski, slovenskog i srpskog još nema. Pitanje za forumaše iz Srbije, koriste li Srbi hrvatske titlove i nude li vam se hrvatski titlovi uopće kao opcija?

Ne znam za Netflix ali na piratskim stranicama srpski dominira. Baš nema filma kojeg nisu preveli. Čak i pod "hrvatski titl" bude često srpski ili nekakav jugoslavenski

Zanimljivo.

Zanima me baš za Netflix, platformu koja već dugi niz godina dominira na tom polju.

Srpskohrvatski postoji, to je hrvatski za početnike.

Oni su tu ionako pocepani

https://www.politika.rs/sr/clanak/18939 ... 0%BA%D0%B0
Trijumf katoličke lingvistike

A onda nastavlja, cinično: "ali je zanimljivo da Pokret za obnovu srbistike, zbog svega toga, dosad nije protestovao ni kod Kalaja, ni kod Daničića, ni kod Broza i za sve što se sa srpskim jezikom i njegovim nosiocima događalo tokom poslednjih 10–12 decenija sada glavne krivce vidi u SANU i u Odboru za standardizaciju srpskog jezika". Što dalje, to perfidnije: "Petar Milosavljević i njegov Pokret za obnovu srbistike svoj protest protiv svega što se dogodilo sa srpskim jezikom (i srpskim narodom) mogu podneti Vatikanu i Anti Starčeviću i njihovim hrvatskim sledbenicima

http://www.svevlad.org.rs/srbistika/mil ... lovic.html

I moje analize ukazuju da je u Zagrebu glavni antisrpski centar. Da je Gančo Savov studirao slavistiku negde drugde, ne bi tako lako došao do onih stavova o crnogorskoj književnosti do kojih je došao u Zagrebu. Da je Jevrem Brković ratne godine proveo negde drugde u Evropi, recimo u Moskvi, a ne u Zagrebu, verovatno ne bi govorio onako o crnogorskom jeziku, crnogorskoj književnosti i o crnogorskom narodu.

Razlike između Mihailovića i mene u načinu gledanja na ovaj problem antisrpskog centra potiču prevashodno od naših profesionalnih preokupacija, ali ne samo od njih. Kao profesionalni prozni pisac Mihailović prvo gleda ljude. Ideje su mu, prirodno, u drugom planu. Kao predavač Metodologije proučavanja književnosti, ja sam se prevashodno bavio idejama. Po meni, Zagreb je glavni antisrpski centar ne zato što u tom gradu žive pretežno Hrvati, ili zato što su Hrvati loši ljudi, već zato što su iz te sredine iznikle a zatim u njemu bile i utvrđene ideje koje su naučno neodržive, a po Srbe štetne. To su hrvatska ideja jugoslovenstva i hrvatska ideja serbokroatistike. Te ideje su nastale da bi se putem prividnog zajedništva sa Srbima zadovoljili separatni hrvatski interesi i to na račun srpskih interesa. Takve ideje su štetne bilo gde da su se javljale, pa i u Beogradu, u srpskim zemljama ili u inostranstvu. Za same Srbe, one su najštetnije kada se pojave u Srbiji, posebno kada se šire i deluju preko glavne srpske nacionalne institucije, preko Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kao i akademik Mihajlović i ja sam, baveći se pitanjem delovanja Srpske akademije nauka i umetnosti u oblasti nacionalne filologije, došao do negativne ocene njenog rada. Kritički odnos prema ovoj instituciji sam najtemeljnije izneo u knjizi Uvod u srbistiku. Najviše odjeka imao je moj članak o SANU, objavljen septembra i oktobra 2005. u kulturnom dodatku Politike u četiri nastavka. Izučavajući činjenice dostupne svim istoričarima srpske kulture, poredio sam filološke stavove koje je ova institucija imala u vreme svog nastajanja u 19. veku, zatim one posle Drugog svetskog rata i one koje ima danas i konstatovao sam drastične promene. Poredio sam te stavove sa stavovima JAZU i HAZU i došao do poraznog rezultata: SANU je, posle Drugog svetskog rata, u oblasti jezika i književnosti, postala je ogranak JAZU; sprovodila je politiku ove zagrebačke institucije koja je dva puta preimenovana u HAZU (1941, 1991). Ni posle razbijanja Jugoslavije SANU nije revidirala svoje stavove u pogledu srpskog jezika i književnosti.

To su isti kukavci kao i "jezikoslovci" koji u svemu pronalaze srbizme.
Realnost je da znanstvenici nisu bez razloga kategorizirali srpski i hrvatski kao dio jednog policentričnog jezika.

Realnost je da su ti "znanstvenici" zaqratz.

kultura-knjizevnost-umjetnost/slavenski-jezici-za-neupucene-ovo-je-glavno-t26013.html

https://hrcak.srce.hr/file/7139

SLAVENSKI JEZICI U XVIII. STOLJEĆU: HRVATSKA KNJIŽEVNA I JEZIČNA BAŠTINA
U SLAVISTIČKOJ MAGLlI

Niko ne poriče da hrvatski standard iliti jezik nema svoje posebice, ali to ne mijenja činjenicu da je dio jednog policentričnog jezika i to svi priznaju osim naših mamlaza kojo preko jezika komplekse liječe

Neistina.

Lingvisti serbokroatističke orijentacije govore takvo što, no i oni manje. Većina ozbiljnih- ne.

No, da bi se u to ušlo treba imati znanja i pameti ...



Najbolji iskaz zbog čeg hrvatski i srpski nisu jedan jezik (nemogućeg i nepostojećega imena) dao je slavist Leopold Auburger: Percepcija bliskosti rađa iluziju istosti.


Hrvatski i srpski, te bošnjački i crnogorski nisu varijante nekoga policentričnoga jezika.Policentrični standardni jezici kao engleski, francuski, njemački, španjolski...imaju:

1. isto ime kroz povijest

2. temeljno isti pisani korpus

3. kulturno-komunikacijsko zajedništvo kroz povijest, te svijest govornika da govore istim nacionalnim jezikom

4. u bitnom su standardizirani na istom mjestu i u isto vrijeme

Hrvatski i srpski su slični sjevernoindijsko-pakistanskima hindskom i urdskom, koji su bliski jezici, no nisu varijante nekoga jednoga policentričnoga jezika. U oba slučaja slična (ne ista) je jedino organska osnovica standardnoga jezika, u hrvatskom i srpskom slučaju (novo)štokavština, u urdskom i hindskom khariboli dijalekt. No, urdski i hindski nisu "zapravo" khariboli, kao što ni srpski i hrvatski nisu "zapravo" novoštokavski.Za razliku od standardnih policentričnih jezika, kao što je engleski, za hrvatski i srpski ne vrijedi ništa slično:

1. hrvatski se povijesno zvao hrvatski, ilirski i slovinski (uz regionalna imena), a srpski- srpski i slaveno-srpski

2. sve varijante engleskoga imaju isti većinski korpus (Beowulf, Piers Ploughman, Chaucer, Milton, Shakespeare, Locke, ..). Hrvatski i srpski korpusi se razlikuju skoro 100% (s jedne strane Sv.Sava, Dušanov zakonik, Jefimija, Dositej Obradović, Karadžić, ...s druge Baščanska ploča, Vinodolski zakon, Hrvojev misal, Vatikanski hrvatski molitvenik, Marulić, Držić, Vramec, Divković, Kašić, Kačić, Stulić, Mažuranić,...)

3. hrvatski jezik se počinje standardizirati u 16. st., ubrzava jezičnim planiranjem u 17. st., a dovršava u 19. st.; srpski jezik počinje standardizaciju u 18. st. i dovršava u 19. st.

4. ne postoji nikakvo zajedništvo u komunikaciji sve do najnovijega doba. Ni u beletristici, ni u rječnicima, ni u školstvu. Kao što u srpski jezik ne spadaju Hvalov zbornik, Divković, Belostenec, Hektorović, ...Šenoa, Kovačić, Kvaternik, Krleža, Ujević, Ladan...tako u hrvatski ne spadaju Domentijan, Pajsije, Venclović, Laza Kostić, Jovan Ristić, Dobrica Ćosić ni Borislav Pekić.

To su dva međusobno razumljiva jezika, dok se bošnjački, te crnogorski tek kristaliziraju kao zasebni standardni jezici.

Prvo, jezik nije samo standard.
A na polju dijalekata smo valjda razgraničeni?
Ne postoje srpski kajkavci, šćakavci i čakavci, isto kao što nemamo ni Hrvata govornika srpskih dijalekata, barem ne u nekim većim brojevima.
Tu bi bilo bolje da se malo raskusurate s Bugarima oko torlačkih.

Drugo, naši standardi su različiti.
Je da su slični, ali nisu isti.
Pa crnogorci imaju svoj standard (sa ś i ź), di ne biste imali vi?

A to što sami rušite svoj standard, to je vaš problem.
Ako ćete u budućnosti igrati nogomet i živjeti u neboderima, gdje ćete grickati mrkvu, a ne šargarepu, to su vaši izbori.

Što Hrvate briga kako ćete vi zvati svoj jezik?
Samo je bitno a on s nama nema nikakve veze.

Ja sam na FB-u nedavno naletio na nekog iritantnog Amerikanca koji je tvrdio da su Hrvati, Bošnjaci i Srbi "kulturno" isti, da između tih jezika ima manje razlika nego između njemačkih dijalekata i da je jedina razlika između njih vjera, uz komentare odobravanja Sandžaklija i ostalih, digao mi se tlak. To je tipična zapadnjačka logika: pa isti ste narod, pa bi valjda tom logikom svi trebali živjeti u istoj državi. A pametovati se našao Amerikanac koji većinom pojma nemaju o povijesti europskih naroda, da sve te jezike gledaju kroz iritantnu prizmu engleskog ne treba ni spominjati.

Na engleskom, na quori, me neki američki profesor lingvistike "ubeđivao" da je to jedan jezik.
Ja mu velim: pogledajte ova dva videa.





On napiše da je pogledao i da ne zna jesu li ili nisu, ali mu sad više izgleda da nisu.

Ma takvi ljudi su iritantni klošari koji nemaju pametnijeg posla.

Si ga pitao bi li pod kralja i kraljicu iz Londona, ili samo bezveze trola?

Ne isplati se tu previše vremena gubiti, eventualno se dâ pitati te Sandžaklije, to oni imaju namjeru progovoriti hrvatskim, kao priznatim eu-jezikom, ili još uvijek izmišljaju svoj sandžaklijsko-bošnjački rječnik, gramatiku...
Ili su to kod njih riiiiiječnik, gromatika?
Možda bukvar?

Bio je video, ali bilo bi ga dobro pitati, a Sandžaklijama reći da nek se ujedinjuju sa kime žele, ali sa Hrvatskom (i vrlo vjerojatno Slovenijom) neće.

U Sloveniju i RH eventualno mogu doć kao skladištari, to im je vrh.

Meni je legenda Peca Đubretarac, šteta što je poveznica odavno propala, no sačuvao sam tekst i pucam od smijeha kad bacim pogled


HRVATIZOVANjE SRPSKOG JEZIKA

Ali, ja kao pojedinac mogu da uradim nešto a to je što ću ja Vama a i celom srpskom narodu da skrenem pažnju na jednu potpuno novu pojavu: na podmuklo izbacivanje naših reči iz običnog govora i umesto njih, ubacivanje novohrvatskih reči!
Što je najgore, u poslednjih par godina, to polako i neprimetno, ali vrlo uporno radi naša nacionalna televizija RTS a da ne pričam o drugim televizijama!
Predrag Pešić – Peca

Dragi prijatelji, probudio sam se iz višedecenijskog bunila i pisanja latinicom! Rešio sam da od sad pišem isključivo ĆIRILICOM jer sam Srbin i Pravoslavac (sa velikim slovom P). Čitam vaše komentare i tekstove i posle njih ostajem zabezeknut koliko su nam jada naneli i koliko su nas rasrbili.
Ali, ja kao pojedinac mogu da uradim nešto a to je što ću ja Vama a i celom srpskom narodu da skrenem pažnju na jednu potpuno novu pojavu: na podmuklo izbacivanje naših reči iz običnog govora i umesto njih, ubacivanje novohrvatskih reči!

Što je najgore, u poslednjih par godina, to polako i neprimetno, ali vrlo uporno radi naša nacionalna televizija RTS a da ne pričam o drugim televizijama!
Ja sam rođeni Beograđanin i sa velikim čudom, potpuno zbunjen, slušam nove reči koje niču kao pečurke posle kiše a koje ja nisam naučio od moje majke da govorim i koje ne upotrebljavam u govoru!
U pisanju i govoru su (od hiljada da nabrojim samo neke) srpske reči zamenili hrvatskim rečima!!!
• ćerka – kćerka (odakle ono “k”),
• pečurka – gljiva,
• stanica (autobuska, železnička) – stajalište,
• đubre – smeće (za mlađe da znaju a starije da podsetim: ja sam kao klinja od nekih 7-8 godina a sada imam 57 godina,
nosio vrlo moderan i popularan kaputić od štofa koji smo mi zvali “đubretarac” jer su slične kapute zimi nosili đubretari odn. Ljudi koji su iznosili đubre iz zgrada jer su kante za đubre bile u posebnim prostorijama u zgradama i nisu stajale
ispred zgrada na ulici kao danas ),
• Farba, farbara – boja, bojara,
• događaj – zbivanje,
• traganje, potera – potraga,
• pretraživanje – pretraga,
• svetac – svetitelj (da li se neko seća TV serije “Svetac” sa Rodžerom Murom u glavnoj ulozi? Što se tada nije zvala
“Svetitelj”?),
• siledžija – silovatelj,
• islednik (policijski) – istražitelj,
• primalac (nekada primaoc) – primatelj,
• pošiljalac (nekada pošiljaoc) – pošiljatelj,
• slušalac (nekada slušaoc) – slušatelj,
• gledalac (nekada gledaoc) – gledatelj,
• naučnik – učenjak…
Da li vidite zakonitost u zamenjivanju reči koje na kraju imaju -oc, ili -ac sa -telj! Još i danas govorimo “suhomesnati”
proizvodi umesto “suvomesnati”, specijalista za “uho, grlo i nos” umesto za “uvo, grlo…”.
Setite se one nakazne, potpuno besmislene reklame koja se iz sve snage drala sa TV -a “…za poneti”! Čoveče, zamisli, “ZA PONETI”. Može li još idiotskije? Izgleda da može.
A to dokazuje i (namerna?) nepismenost govora u infinitivu, tipa “…treba biti…”, “…biti će…”, “…treba ići…” i ko zna još koliko i kakvih idiotskih, iščašenih konstrukcija će da smisle…
Ili kada nam u reklamama kažu “mislimo O VAMA” što je izašlo direktno iz zapadnih jezika (recimo engl. “about you” – o vama). Ja otkad znam za sebe govorim da mislim NA nekoga ili neko misli NA mene. Hajde još jedan rimer: ako bi me neko pitao “kuda si pošao?” ili samo “kuda?” ja ne bih znao šta da mu odgovorim.
Na pitanje “gde si pošao?” ja bih odgovorio, recimo, “u prodavnicu”. A ako bi me onda (isti/a/o) pitao/la/lo “a kuda?” ja bih mu rekao, recimo, “ovuda (ili recimo tamo) pored ograde, pa dole stazicom do ulice i onda levo do samiške”.

Da li vidite u čemu je stvar?

U našem, srpskom jeziku postoje dve, vrlo precizne upitne reči: “GDE” je upitna reč za CILj, MESTO na koje treba dadođete a “KUDA” je upitna reč za objašnjenje PUTA kojim treba da prođete do tog cilja. Uspeli su da nam podvale jednu nedefinisanu konstrukciju koja se sada ukorenila u naš jezik tako da više niko ne zna za reč “gde”.
Čik da čujete na TV da neko nekoga pita “gde si pošao?”. Javite mi kad čujete. Setite se reklama koje ste hiljadu puta videli: “Vršimo dostavu lekova na kućnu adresu…”, “Vršimo prevoz lica…”, “Vršimo popravku…”, “Vršimo…”, “Vršimo…” a ja dodajem “vršimo sedenje”, vršimo jedenje, vršimo spavanje, vršimo…
Alo, bre, pa da li je moguće? Pa zar niko ne može da kaže, jednostavno: “Dovozimo lekove” jer je samo po sebi jasno da ih sigurno neće dovesti i istersti na neku livadu nego na određenu adresu! “Popravljamo frižidere”, sedimo, jedemo …
Srpski jezik je DIREKTAN jezik i služi da živ čovek govori direktno živom čoveku!
To nije neki zapadni, nemušti jezik, koji nikome ništa direktno ne govori nego sve nekako u magli, neodređeno… To sam slušao u Zagrebu kada moja ujna (inače ćerka pravoslavnog rusa i pravoslavne srpkinje a sada hrvatica – katolik) priča telefonom… sve nekako bezlično, mrtvo… ni sam ne znam kako bih ga opisao. Više mi je to ličilo kao komunikacija neka dva objekta, robota, a ne razgovor dva živa ljudska bića.

Ha, hajde da se setimo nećaka i nećakinje (nephew, niece). Ili tetke i ujaka (uncle, aunt).
Zašto ovo pominjem?
U našoj kulturi i tradiciji rodbinski i prijateljski odnosi su precizno hijerarhijski određeni da ne bi došlo do mešanja krvnih rođaka i da bi se znalo tačno ko je kome šta, ko je stariji a ko mlađi i ko sa kim i kako treba da se ponaša. Pa zato imamo reči kao što su stric – tatin ROĐENI ili brat iz naslednog reda, strina – stričeva žena (nije iz naslednog reda), ujak – mamin ROĐENI ili brat iz naslednog reda, ujna – ujakova žena (nije iz naslednog reda), tetka – tatina ili mamina ROĐENA ili sestra iz naslednog reda, teča – tetkin muž (nije iz naslednog reda), bratanac – bratovljev sin, bratanica –
bratovljeva ćerka, sestrić – sin ROĐENE sestre, sestričina – ćerka ROĐENE sestre ili jednoznačne reči kao što su sinovac –sin ROĐENOG brata, sinovica – ćerka ROĐENOG brata, itd. Samo da pomenem još i reči kao što su: snajka, zet, svekar, svekrva, tast, tašta, šurak, šurnjaja, pašenog, zaova, svastika, bratučedo itd. Kod onih na zapadu su svi ujaci i sve su tetke! Ko je krvni rod, a ko nije? Pa, nije ni bitno! Zato kod njih i postoji samo tih nekoliko labavih relacija među rođacima da bi mogli da se žene i udaju među sobom da bi sačuvali novac ili bogatstvo!!! To je mnogo lakše ako nemate nikakvu ili vrlo neodređenu predstavu o hijerarhijskim nivoima i krvnim odnosima među rođacima.

Zamislite jednog idiota, Rokfelera, koji kaže “da je ponosan što se u poslednjih 160 godina oni žene i udaju isključivo između sebe!” … (bez komentara).
Pitam se, koliko li su monstruma izrodili do danas koji vladaju Amerikom?
To se sada, normalno, pokvareno i beskrupulozno, nameće našoj omladini. Pitajte srednjoškolce da vam kažu šta znači neka reč koju sam vam u prethodnom tekstu napisao odn. da objasne veze među tim ljudima. Teško da će neko da vam odgovori tačno.
U našu omladinu je ubačeno kao vredno i poštovano ponašanje: što znaš manje reči, što si neobrazovaniji, nevaspitaniji, bezobrazniji i veći divljak, to si veća “fora”, “glavniji” si! Gospode Bože, ima li koga da to spreči? Izgleda da nema.
Ajdemo dalje.
Srpska reč za razmenjivanje robe uz pomoć novca koju sam naučio od mame je TRGOVANjE pa je onda čovek koji to radi TRGOVAC, TRGOVAČKI PUTNIK, a mesto gde se roba prodaje je PRODAVNICA. Državna ustanova nadležna za tu oblast je TRGOVAČKA KOMORA a sud koji rešava probleme u toj oblasti je TRGOVAČKI SUD. Ali, ako je ta reč TRGOVINA, koja se danas upotrebljava u Srbiji, onda je čovek TRGOVINAC, TRGOVI??? (valjda trgovinački) PUTNIK, mesto je TRGOVINA ili TRGOVINSKA RADNjA (iako mi ovo “radnja” nije jasno – da nije u smislu prevare, da “radiš,
odradiš” nekoga?). Ustanova je, pogodili ste, TRGOVINSKA KOMORA a sud je TRGOVINSKI SUD.
Pogodite, kako se zovu srpske ustanove?
Pa, da nastavimo. Zamislite samo: u sred Beograda, na ulazu u podzemnu železničku stanicu beogradskog “Beovoza” kod Veterinarskog fakulteta piše velikim, zlatnim slovima: “Železničko stajalište Karađorđev park”. U nekadašnjoj Jugoslaviji natpis “stajalište tramvaja/autobusa” viđao sam samo u Zgrebu jer sam tamo vrlo često odlazio službeno. Oni, čak, železničku stanicu nisu ni zvali stajalištem već kolodvorom!
Sada taj natpis viđam na svakoj autobuskoj stanici GSP-a “Beograd”!!! STRAŠNO! Ljudi, od kad sam rođen govorim reč stanica! Ko je, bre, to promenio? I sa kojim pravom? U mom rođenom gradu? Od ovoga je još teže pitanje: A KO JE TO DOZVOLIO? Beograd je (ne znam za unutrašnjost) ovih dana bukvalno zatrpan oglasima na oglasnim panoima koji zovu na letovanje u Hrvatsku predstavljajući je kao našeg najvećeg prijatelja!
Najvećeg grobara srpskog naroda u poslednjih 150 godina! SRAMOTA! TOLIKI CINIZAM NISAM VIDEO U SVOM ŽIVOTU!A kome da se žalimo da nam prevodi na kanalima Otkrića (Discovery), Nacionalna geografija (National Geography), Istorija (History), Istraživač (Explorer), Planeta životinja (Animal Planet) itd. budu na SRPSKOM jeziku i napisani ćirilicom a NE NA NOVOHRVATSKOM jeziku i napisani hrvatskom latinicom!!!
Ima na njima dobrih emisija u kojima može dosta toga da se nauči samo ako čovek može da vidi šta je zapadna propaganda a šta nije. To me toliko “izluđuje” da čim pročitam novohrvatsku reč, prebacujem na drugi kanal! Rećiću vam nešto: negde 1996.god. ili kasnije (nisam siguran) čim se pojavio lokalizovani Gugl (Google) pretraživač na srpskom jeziku, pored polja za traženje prema ključnoj reči pisalo je “Napredna pretaga”.
Ja sam im tada napisao pismo u kome sam im objasnio razliku između srpskih reči “traženje” i “pretraživanje” i novohrvatske reči “pretraga”. Verovali ili ne, posle samo dva dana pored polja je stajala reč “Napredno pretraživanje”!
Nisam, nažalost, zabeležio datum kada je ponovo, volšebno, vraćena novohrvatska reč “pretraga” i sada i dalje stoji “Napredna pretraga”. A kada dobijete rezultate pretraživanja, na dugmetu stoji srpska reč “Pretraži” a ispod toga “Napredna pretraga”.
Ni oni nisu načisto šta treba da piše. Jer, ako je “pretraga” onda valjda radnja treba da bude “pretragi” ili “pretraguj”, zar ne?
Što je najgore, cela Srbija je ovu reč usvojila i ne postoji ni jedna internet stranica bilo koje srpske firme koja nema pored polja za pretraživanje ovu reč! Neverovatno.
Ali, sada ima i jedna razlika: ja već mesecima pokušavam da nađem adresu ili nešto slično da Guglu ponovo pošaljem moj protest, ali uzalud.
To više ne postoji! Probajte da nađete e-adresu… pa mi javite.
I još nešto: prevedite u Guglu neki tekst na srpski jezik pa pročitajte rezultat. Videćete da je to, ustvari, prevod na neki nakazni hrvatski! Isto se odnosi i na servere za e-poštu Hotmejl (Hotmail), Džimejl (Gmail) itd. Da li vi možete nešto da uradite? Ja ću vam vrlo rado pomoći. Pokušaću da skupim što više novohrvatskih reči kojima su zamenjene naše, srpske reči i koje ja nisam nikad upotrebljavao, a i neću.
E, da. Kad god sam na nekim forumima kritikovao nepismenost i skaredno pisanje ljudi – kako ste to lepo proglasili “pismom novih srpskih biznismena” gde, čak ni u hrvatskoj latinici nemaju slova Č, Ć itd.) administratori foruma su mi uglavnom brisali pisma a ako su nekim slučajem i objavljena, nailazio bih na neverovatan odijum čitalaca (!?).
Da ne pominjem novopečena srpska zanimanja: merčandajzer, akaunt menadžer, piar, hjuman risorsis menadžer, trejder, kost menadžer… E, ovo spada u onu narodnu: videla žaba gde se konji kuju, pa i ona digla nogu”.
Ali, možda pre spada u onu Nušićevu: “Pokondirena tikva”. Za kraj jedan kuriozitet: u jednoj kafani sam video natpis na vratima napisan, zamislite, ćirilicom na kome je pisalo “OFIS”!

Ooooo, Boožeee! Ima li te gde?

Izvinite na dužini ovog pisma, ali sam baš besan.

Veliki lažnjaci su oti raški islamizirani Srbi.
Mrze Hrvatsku iz dubine duše. Pogotovo kajkavce.
Oni bi sve nas na silu natrag natrali u Jugoslavije.