http://m.vecernji.hr/vijesti/stranka-rusa-srbije-suradivat-ce-s-vladimirom-putinom-clanak-446261
Zanimljivo, ali oklen 300.000 Rusa u Srbiji?

Zaokret prema bogatom istoku

Stranka Rusa Srbije nedavno je formirana u Beogradu. Inicijatori i osnivači su potomci ruskih emigranata, čiji su preci naklonjeni carskoj porodici morali da beže iz komunističke države. Tadašnja Srbija pod kraljem Petrom Prvim Karađorđevićem među prvima im je pružila utočište, počev od 1917. godine. Danas potomaka tih tzv. belih Rusa u Srbiji ima više od 250.000.

U razgovoru za "Vesti" predsednik Dragan Cvetković, čija je majka ruskog porekla, govori o motivima, ciljevima i zadacima Stranke Rusa Srbije.

- Registrovani smo kao stranka manjina. Ima nas 1.850 članova, među kojima je 1.370 ruskog porekla. Svi od rođenja imamo državljanstvo Srbije. Prevashodni cilj nam je da negujemo ruski jezik i očuvamo nacionalni identitet, da u Srbiji afirmišemo rusku kulturu, velika ruska ostvarenja i ogromne domete. Da u srpske škole vratimo ruski jezik koji je ukinut 2003. Planiramo da povežemo sve Ruse na Balkanu, kao i one u emigraciji koji su počev od 1945. otišli iz Jugoslavije u Zapadnu Evropu, Ameriku i Australiju, a Srbija im je u srcu podjedako kao Rusija.

A koji su vam politički ciljevi?

- Želimo da pomognemo da se Srbija izvuče iz siromaštva, ali radom, a ne da prosjači po svetu. Unazadili su je dosadašnji političari jer nisu ulagali u razvoj privrede i infrastrukturu, već su inostrane donacije i kredite poslednjih 10-ak godina nenamenski trošili. Oni su se bogatili, a Srbiju gurali sve dublje u živo blato. Osim toga, Srbija ne sme sebi da dozvoli da zavisi od ucena iz Evropske unije i zapadnog sveta, a da okreće leđa sve perspektivnijem i moćnijem istoku koji joj pruža ruke da pokrene privredu i uposli osiromašeno stanovništvo. Ruski kapital je sve prisutniji u Srbiji, a očekuje se nastavak ulaganja. Logično je da Rusi imaju i politički uticaj u Srbiji.

Da li sarađujete sa Podvorjem (ambasadom) Ruske pravoslavne crkve u Beogradu i ambasadom Rusije?

- Ambasadora Konuzina smo obavestili o namerama i on ih je pozdravio. Naglasio nam je da on neće i ne može da se meša. Sa protom Vitalijem Tarasjevim, čelnikom našeg Podvorja, nameravamo da zvanično razgovaramo o pitanju nacionalnih i političkih stremljenja.

A zašto do sada niste?

- Rusko Podvorje je po kanonima prevashodno u nadležnosti Srpske pravoslavne crkve jer deluje na njenoj teritoriji, pa smo želeli da ispoštujemo kanonski poredak i prvo razgovaramo sa domaćinima. I sastali smo se s nadležnim srpskim episkopom Vasilijem sremskim u Sremskim Karlovcima, gde planiramo da otvorimo veliki Ruski centar.

Zašto baš u Sremskim Karlovcima?

- Tu je između dva svetska rata bio najvažniji duhovni i nacionalni centar ruskih emigranata u Kraljevini Jugoslaviji. U Karlovcima je 1921. godine osnovana Ruska zagranična crkva, u toj varoši je i veliko večno počivalište naših predaka, podignut je spomenik ruskom generalu Petru Nikolajeviču Vrangelu. Vladika sremski Vasilije dao nam je blagoslov i načelno smo se dogovorili da nam Eparhija sremska da u zakup palatu Stefaneum od 3.000 kvadratnih metara.

Škola i muzej

- Naša stranka registrovana je u Beogradu. U Sremskim Karlovcima nameravamo da smestimo istorijski arhiv ruskih emigranata, da otvorimo rusku školu, osnujemo naš muzej, biblioteku, da negujemo folklor, muziku, balet...

Sponzori iz postojbine

Ruski centar mnogo će da košta i finansiraćemo ga preko sponzora. Već su se javile tri velike ruske kompanije, a ideju podržavaju i druge.

Stranka Rusa Srbije

Mozda ovaj tekst nesto pojasni.


Izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/249382/Zaokret-prema-bogatom-istoku

Bili su mi poznati ti bili Rusi, caristi, ali da ih je toliko....

Pa veruje se da je kroz KSHS prošlo (neki su ostali kratko, neki zauvek) par desetina hiljada Rusa. Generali, sveštenici, arhitekte, lekari, istoričari, muzičari itd. Gomila zgrada i institucija iz tog perioda je delo ruskih emigranata.

Kralj Aleksandar je bio poznat kao njihov zaštitnik i veliki borac protiv komunizma. (uostalom, i on sam je izašao iz ruske vojne škole)

Kolonija Rusa u Kraljevu

Od 2009. okolinu Kraljeva naselilo je oko 20 ruskih porodica koje su kupile stara seoska domaćinstva. Reč je o mladim ljudima koji nameravaju da tu i ostanu.

Većina njih se bavi sopstvenim biznisom, a kažu da su Srbiju izabrali jer je ovde život drugačiji.

Za Viktora Pivovarova dolazak u Srbiju značio je povratak prirodi. Nakon što je napustio menadžerski posao, ovaj mašinski inženjer iz Voronježa već dve godine imanje u selu Progorelica nadomak Kraljeva pretvara u oazu, u kojoj živi sa suprugom i dve kćerke.

Mlađa Anželika prva je ruska beba rođena u njihovoj novoj domovini.

“Za mene ovde, sad trenutno, je lepo. Zbog toga što lepo ljudi žive, imam drugare ovde. To je to, lepa priroda, lepa država”, kaže on.

Tridesetogodišnji Aleksej Kudrin zamenio je milionski Sankt Peterburg kraljevačkim selom gde upravo sređuje kuću u kojoj će živeti sa budućom suprugom. U Rusiji je osnovao firmu koja posluje na internetu, pa, kako kaže, nije bitno u kom delu sveta se nalazi.

“Ovde živim već tri meseca. Jedan od razloga što sam došao je i to što je život malo jeftiniji, mada to zavisi od potreba. Možda je ovde izbor slabiji, ali su neke stvari svakako jeftinije”, kaže Aleksej.

Porodicu Pavjuk iz Krasnodara čeka veliki izazov - polazak osmogodišnjeg Romana u školu. I dok mališan uz rečnik i komšije uči srpski, majka Nađa se priprema za sopstveni biznis.

“Modeliranje i kostimi su ono čime sam se bavila i u Rusiji i želim da taj posao radim i ovde. Šijem haljine za svadbe i venčanja, kao i plesače i glumce, pa bih volela da i srpski umetnici nose moje modele”, kaže Nađa Pavjuk.

Jedan od "krivaca" za dolazak mladih ruskih porodica u Kraljevo je privrednik Pavle Todorović. Poslovne veze i putovanja iskoristio je kako bi, kako kaže, popunio demografsku rupu i, pre svega, naselio napuštena seoska domaćinstva u okolini Kraljeva.

O izboru nije mnogo razmišljao, jer su nam, kako kaže, Rusi najsrodniji.

“To su ljudi normalni, nisu oligarsi, nisu neki koji beže od neke sredine. Jednostavno, oni vole tu da dođu, sredina ih je odlično prihvatila i, možete i njih da pitate, pojedini žive kao da su u Rusiji”, rekao je on.

Iako na prvi utisak stidljivi i nepoverljivi, ruski migranti se polako uklapaju u ovdašnju sredinu. Uče jezik i upoznaju nove komšije, ali i svoje sunarodnike, budući da dolaze iz gotovo svih delova Rusije. Kako se očekuje, već do kraja godine bi u Kraljevu i okolini ruska kolonija mogla da ima i do 50 porodica.