Popara je zakon , samo od ovog kupovnog veštačkog hleba je greh prema čovečanstvu napraviti.

Treba domaći hleb koji je star 5-6 dana sa domaćim sirom naravno , pa nekad ispadne bolje i ukusnije nego bilo koji burek ili neka pita sa sirom.

A cicvara Poparowski?? , jel ona bila na begovskom meniju??

Nemam pojma šta je to al u zadnje vrijeme sam zavolio pitu gibanicu, jel to isto što i "srpska pita", ne mogu naci na guglu.

Šta je "cicvara" ,znam. No ajde neka me neko upozna sa tom "poparom"?

Znači uzmeš stari suvi hleb iskomadaš ga male komadiće i u lonac sa malo vode to staviš i dodaš sira i neke masnoće(maslo,ulje) i onda sve to POPARIŠ mešajući.

Znači sama reč kaže , to je poparen(pod parom) stari hleb sa sirom i masnoćom.

To nije popara koju sam ja jeo, kod mene je obično bila u onoj tepsiji sa poklopcem, unutra luka, začin po želji, pomastiš, začiniš, komadiće hljeba prvo ispečeš u rerni dok ne postanu hrskavi, onda zaliješ sa vodom i ostaviš još malo. A u vodu staviš mast, možda vegete ili uzmeš gotovo iz trgovine šta.
Ubaciš i skroz sitne komadiće suhog mesa ili sudžuke a može i bez toga, kasnije dodaš sira mladog, možda i suhog i to je to.

I mnogo luka, to je ključna stvar.

Ako ima išta u tebi iz Jercegovine onda bi trebalo biti sram što ne znaš bez obzira što si potomak šefa kuhinje Mehmeda paše Sokolovića.



Inače to je jelo verovatno najstarije sa ovih prostora i nije prvobitno pravljeno od kukurzne krupe već od slanutka iliti leblebija.
Na latinskom slanutak se kaže "cicer" , a na talijamskom "cicerchia".

Kod nas u Tuzli ,u mojoj obitelji se često pravila cicvara. I nije loše jelo...

I staviš i celo jagnje i pola vola i 6 guski i 9 ćurki , i to je onda takođe popara.

Ovo je osnova popare što sam napisao , a ona sama po sebi je sirotinjsko jelo koje se pravi od ostataka tj.od starog hleba.

Znam ja ljude koji slično spremali kao što ti navodiš u svakakvim varijacijama , pa su stavljali i pavlake i kajmaka i umseto vode mleka,....

Ali prava popara čak ide sa posnim sirom jer punomasni sir je bila skupa roba nekada.
A taj posni sir se zove(bar kod mene u postojbini) "PRLJO" , jako je slan i drži se u mešini po godinu dana dok ne dobije onaj opaljeni šmek i blagu zelenkastu boju okolo.

http://www.coolinarika.com/recept/cicva ... -slanutka/
Cicvarde na dalmatinski.

Ništa do hercegovačke tradicionalne kuhinje.
Ne samo hercegovačke da se ne pravimo važni već cijelih Dinarida.Zaleđa Dalmacije i Crne Gore također.
Janjetina također spada tu, s tim da je to ipak hrana vezana za neku svečanost.
Ne nešto svakodnevno,ne nešto što se jede za ručak.
Tradicionalna hercegovačka kuhinja se ipak zasniva na osjetno siromašnoj hrani.
Hrani od brašna i sira,sa tek malom primjesom mesa.

Prejaki su mi ovi lingvisti i'utvrđivači porijekla' na ovoj temi.
Koji likovi

Nema bolje janjetine od prasetine.