"Zabluda nas uznemiri, a istina smiri." /Žuber


Da li ste nekada razmišljali koje su najveće zablude koje ljudi imaju o vama?

Poželite li da ih razuverite ili ostajete ravnodušni prema istima?

Forumske ili realne ?
Negativne su obično proizvod osobe koja ih stvara, a pozitivne su obično skoro pa istinite

Najveći motor evolucije i razvoja čovjeka je u tome da zna lagati i stvarati o sebi nestvarnu sliku.
To je od najvećih autoriteta znanosti dokazano.
Imati o sebi po tom pitanju krivu sliku je više nego razumljivo.
ALI, da to seže do te mjere da se izjavi da je sve negativno konstruirano externo, a sve pozitivno istinito svjedoči u najmanju ruku o površnom reflektiranju samoga sebe u odnosu na okolinu u kojoj živim.

Smatram da je jedino moja socijalna mreža mjerodavna u procjeni mojih negativnih osobina koje pokušavam stalnim učenjem što više eliminirati ili ih suzbijati.
Ta borba traje od mog rođenja i završiti će mojom smrću.

Gdje je dokazano?Da li je laganje (klasično) pozitivna ili negativna osobina?

Dokazano je, ne mogu imati cijelu znanstvenu biblioteku u glavi.

Što je klasično laganje?

Dokazano,kao i evolucija...

Klasično laganje-za osobnu korist npr.,a ne da nekog zaštitiš i sl.

Da li je to pozitivna ili negativna osobina?

Klasično laganje u smislu osobne koristi i nanošenja štete nekom drugom i društvu je u potpunosti negativno, egoistično i kontraproduktivno.
Ne koristi čak ni onome tko laže.

ALI, iz raznoraznih životnih i socijalno- statusnih situacija mogu biti i u granicama tolerantnog.

Svakako da se odnosi na realni život iako i za virtuelni ne možemo reći da je nestvaran jer postojimo i dok tipkamo ovako ili onako.

Ne bih se složila s tobom ako je to tvoja uopštena definicija. A ako si pisao o sebi onda ok, mada sam nekako uverena da si olako odgovorio (možda moja zabluda ), pa ne bih ovoga puta obrazlagala i zbog čega.

Namerno sam navela Žuberovu misao na početku.

Ti si pretjerano samokritičan, a ja se zajbavam
Nisam rekao da je sve negativno konstruirano externo, nego da su negativne zablude posljedica refleksije osoba koje ih rade.
Inače, *ebeš čovjeka bez mana

Misliš ?
Žuberova misao je pogrešna. Bijele laži su sasvim ok.
I nije stvar samo u tome.
Greška je posvetiti fokus razmišljanja o sebi. Fokus je uvijek na drugima, na taj način si subjekt priče, a ne objekt.
Moja definicija je osobna i odnosi se samo na zablude, barem o meni.
Što s tobom? Koliko voliš biti zločesta, a koliko voliš zablude o svojoj "zločestoći" ?

Mislim da zablude su jedna vrsta konfuzije koja nastaje usljed loše ili najčešće brzinske procjene nekoga, jer sve je to u oku posmatrača, tako da ne mora uopšte da znači da je neko takav kakvog ga neko drugi opisuje.

Zablude su slične predrasudama, s tim da predrasude su najčešće posljedica recepcije loših ili polu-dobrih prije upoznavanja subjekta (virtuelno ili u stvarnom životu), ali nakaradnih informacija, dok zablude su ništa drugo no predrasude i poslije upoznavanja subjekta.

Tctctc

ni jedno ni drugo. ponekad namjerno pojačam efekt koji zabludjela osoba vidi. onaj kome je stalo da me upozna zna kakva sam, za druge me nije briga. ostavljam im njihove zablude i predrasude.

Mislila, istina me smiri.



Pobij je, malo je reći da je pogrešna.



Fokus razmišljanja (kakva misaona konstrukcija) ne mora biti konstantan niti učestao u ovoj stvari, ali se dešava kod svakoga, to ne možemo poreći.

Ako mi sami sebi nismo fokus već neko drugi, mi postajemo subjekt priče. Zatim, taj neko razmišlja kao ti i kao ja, i on takođe postaje subjekt priče a mi objekti. Sve to znači da smo podjednako i subjekti i objekti, u manjoj ili većoj meri. Što veća, to bolje, i sam potvrđuješ u poslednjoj rečenici posta s početka, slična onoj koju Dostojevski izreče - Najgore je biti kao svi.
(Izuzimam očigledno posprdne primere u v.l.)

Nije poenta da li će neko o meni misliti pogrešno, živeti u zabludi da sam takva i takva sve do onog časa kada me mišljenje subjekta ne ugrozi. Ne smemo zaboraviti i taj, veoma važan faktor. Mnogi su stradali zbog toga.

Kaže drugarica drugarici - Gle, onaj Ceha je baš super lik. Onda ga ova druga upozna i vidi da nije. Ko je tu u zabludi?



Žao mi je što nisam makar malo zločesta, a oni koji su u zabludi da jesam, Bože moj - C'est la vie!

Volim reći da od zablude drugih o tebi, mnogo je gora zabluda o sebi.

Obično misle da sam pametna (nešto im djelujem tako), a nisam. Možda je razlog tome što ne lupetam gluposti tj kad nešto ne znam šutim, ne guram se u razgovor pod svaku cijenu.

Fakat. Netko je postavio pitanje forumske ili govorimo o pravom zivotu. Naravno nekome je I forum doista pravi zivot
I daje se 100% u svim segmentima.Dok je drugima cisti zajeb u 90% slucajeva. Kod mene jeste cista zajebancija ako izuzmemo povijest (i to je dosadilo zadnjih godinu i pol jer stalno dolaze novi padobranci sa istim pizdarijama pa je lakse zatjerat ih u trokurac nego sve isponova objasnjabati) donekle politiku gdje stojim iza svega recenog.

@Tulkas

Ako ti je forum čist zayeb onda potcenjuješ svoje vreme i nisi u većem dobitku od onoga kome je forum "doista pravi život".

Ovo je tema na Psihologiji i za očekivati je da se u tom smislu piše, i nema veze sa forumskim zabludama ali, ako neko želi i o njima, neka izvoli, nije greh.

Rekoh sem povijesti I donekle politike jeste zajeb. Sta ja sad treba ozbiljno da pristupam svemu.
Ovo nije pravi zivot. Ovdje mozes biti supermen mozes biti najgore djubre
A u pravom zivotu da je totalno obratno . Kako ti mozes znati kakav sam ja zapravo. Po piskaranju.
Dam ti kompliment ovaj virtualni I odmah sam dobar.

Zar već nisam?
Niti je svijet binaran (dakle da se može odijeliti na istinu i laž), niti su poluistine štetne, niti je laž nešto što vječno (što je danas zabluda sutra istina postaje ).
Itd. Zar samo po sebi ta izjava već davno nije srušena?

Ne kužim bold.
Svi smo ljudska bića, ali nismo svi ni približno isti.
Nekome smo objekti, nekome subjekti, no tu je najbitnija volja, zar ne (da ne trošim schopenhauera bez veze ).

Dobro, ne živimo u nekontroliranom zoo-u
Koliko su česti takvi slučajevi?

Kvantna fizika rečena kroz shakespeara, istina je u oku promatrača?
Da li postoji apsolutna istina? Ili svatko od nas igra uloge, koje čine osobu poput slojeva luka ?

Ce n'est pas!
Svatko je zločest prema nekomu, iako su neki takvi samo prema sebi.

Ovisi kakve su
Znaš onu; misli da možeš i misli da ne možeš, u svakom slučaju imaš pravo

Gle, bilo da ti je ovo čistokrvna zafrkancija, djeluje ti kao ispušni ventil i neposredno te oblikuje.
A čovjek sam po sebi može biti potpuno druga osoba nego na forumima.
Preporučujem epizodu southparka Make love not world of warcraft.
Nasmijat ćete se (pogotovo ak se voli Blizzarda i SF:D).

Za mene kazu da sam lijen. Ja ih imam zelju razuvjeriti, al onda sebi kazem to cu sutra...

Reče Ceha.


Po meni nisi. To život dokazuje a umnogome zavisi od prirode zablude, u odnosu na koga, kakav je onaj koji je u zabludi, i još bezbroj faktora.

Samo o bezizražajnim ljudima se ne razmišlja.

Dobro, ako je bez veze ti prostri svoju misao ili ne trošii vreme na bezveznost.

Ne moraju biti ni retki da bi bili zanemareni.

Ništa nije apsolutno pa ni istina.
Ljudski karakter je slojevit i bez igre, i čini čoveka kompleksnim. Neko igra kome god je do takve igre, sve je u opticaju baš kao i zabluda.



Ne mislim tako ali zločesti nisu tema pa da ne pišem bez veze.

Ovisi.

Izvinjavam se što sam te preskočila, previdela sam.

O zabludama se bavi nauka psihologija i nije nužno gledati je iz virtuelne perspektive baš zato što o nekome ne možemo znati ništa više od onoga što je napisano. Svakako da se može doneti nekakav sud, ali to već nije klasična zabluda.

Pitanje iz uvodnog posta je jasno.

Jako dobra tema.

Ljudi su subjektivni i svaka njihova slika o nama jest - subjektivna. Svi ćemo olako odbaciti negativno mišljenje o nama, dok ćemo u pozitivno svi jako lako povjerovati. No, ne mogu govoriti o drugima, nego samo o sebi. Tvrdim za sebe da sam jako svjestan sebe i svojih mogućnosti. Također sam svjestan da samo uz druge mogu rasti i napredovati.

Kad je riječ o konkretnim zabludama, teško je tu biti mudar. Jer postoje trenuti kad sam dobar i trenuci kad sam loš. Trenuci kad sam pozitivan, trenuci kad sam negativan. Sve je to, što bi rek'o Džiboni, kako se namisti u taj čas.