:D

O Tito i partijo!

Znala sam. Sad slijedi potpis i prisvajanje nekog admina i banovi!

Kileru drzi se za mene, klizimo skupa!

:D

O Tito i partijo!

Znala sam. Sad slijedi potpis i prisvajanje nekog admina i banovi!

Kileru drzi se za mene, klizimo skupa!

Kada sam se ja pridružio? Ja nikada nisam ponio laskavu titulu na ovome forumu.

Samo sam dobio pohvalu da sam kao djete koje boluje od autizma.

Zar nije i Andrea dama?

Ma nisi ti meni srce stala ni na šta,a kamoli na žulj.
Niti ja forum doživljavam uopće k srcu,hvala na brizi,što se ne bi baš moglo reći za tebe ,ako se samo sjetimo tvojih kontinuiranih prepirki sa jednom forumašicom na više foruma odjednom?! ,kao u doba najintenzivnijeg PMS-a.

Čak štoviše,može se reći da sam je tebi sa nečim zamjerio kad si već imala potrebu o meni tračati okolo,optužujući me da sam opsjednut opskurnim sadržajima i sl.To mi je šapnula jedna ptičica ,tako da ne možeš negirati. nemoj misliti da ja ne znam ;)
E sad,kako je mom plemenitom,neopterećnom umu to nepojmljivo,govoriti o nekome koga uopće ne poznajem,niti sam ga ikad u životu vidio,što drugo zaključiti nego da si ti ta kojoj je bitno mišljenje nekih tamo forumaša.
Pogotovo,uzevši u obzir da ti ja nisam konkurencija ni po čemu.

Budi mi pozdravljena,meni ovo dosadno ,majke mi.

Pokondirena tikva je komedija Jovana Sterije Popovića iz 1838. godine. U ovom delu Jovan Sterija Popović je ismejao glavnu junakinju, Femu, koja, ludujući za "noblesom", nastoji da pobegne iz svog zanatlijskog (opančarskog) sveta i da se probije u više društvene krugove.

Povodom 150-godišnjice rođenja i 100-godišnjice smrti Jovana Sterije Popovića, Mihovil Logar i Hugo Klajn su 1956. godine napisali istoimenu komičnu operu.

Jovan Sterija Popović u svojim delima reljefno oblikuje likove i tipove, mentalitet i karaktere koji stvaraju malovaroški svet i život. U komediji Pokondirena tikva izdvaja se lik Feme kroz koji je osvetljen problem kondirenja i težnje malograđanina da samo na osnovu bogatstva pređe u viši društveni red.

U liku Feme Jovan Sterija Popović je dao ličnost iz obogaćenog zanatlijskog staleža, koji nije više zadovoljan svojim mestom na društvenoj lestvici i teži da se izdvoji iz svoje esnafske sredine i uđe u red "noblesa". Fema, koja je godine provela u smradu opančarske radionice sa mužem koji ju je prisiljavao da naporno radi, ostavši udovica sa velikim imetkom čini sve da pobegne iz svog zanatlijskog opančarskog sveta u višu klasu i postane ugledna dama.


Da bi što pre postala deo "noblesa" Fema potpuno menja sebe, svoj izgled i svoje ponašanje, nabavlja luksuzan nameštaj, slugu oblači u livreju. Spolja je izgledala kao dama, ali je iznutra bila ono što jeste, jedna sirova, uobražena malograđanka koja je umislila da je školovana i otmena dama. Fema je svesna da svoje uzdizanje u gornje društvene slojeve ne može da postigne samo spoljašnjim oznakama; novcem, odelom, nameštajem. Ona uviđa da su joj potrebni i novi maniri i ton konverzacije, i zato koristi nakaradne pojmove, strane reči koje je negde slučajno čula, ili koje je sama izmislila. Na tom govoru koji često nema nikakvog smisla i koji ni ona sama ne razume Jovan Sterija Popović gradi komične efekte.

Fema stalno lebdi između iluzije i stvarnosti. Ona je u stalnom sukobu sa svojom prošlošću, i nastoji da se otrese svog dotadašnjeg života, da ga zaboravi kao ružan san, a ljude iz svoje kuće da preobrazi. U svojoj zanesenosti i uobraženosti vređa i ponižava svoje najbliže, razgoni sve oko sebe što odiše prostotom, i spremna je da se odrekne i najrođenijih zbog njihove zaostalosti.

Fema o svemu mnogo više priča nego što radi. Hoće da ima dva salona, da kupi karuce i konje, i ima mnogo planova, ali malo akcije. Ona ne dolazi u dodir sa pravim predstavnicima društvene "elite", nego sa varalicama i hohštaplerima, koji se predstavljaju za predstavnike gornjeg sloja društva, koristeći se njenom primitivnom naivnošću. U nespretnim pokušajima da promeni samu sebe i da postane deo višeg društvenog sloja Fema čini ludosti i nepromišljene stvari. Na kraju doživljava poraz, poniženje i sramotu, i ostaje ono što je i pre bila, jedna obična, pokondirena i priglupa majstorica bez ugleda i poštovanja.

Jovan Sterija Popović je u Pokondirenoj tikvi oživeo vrlo upečatljivo lik Feme. Njen lik je postao svevremen, i danas prisutan na srpskoj pozorišnoj sceni. Ali, lik Feme je i univerzalan, jer se može naći i u svim društvima, i u svim vremenima.


Pokondirena tikva - analiza dela

Pokondirena tikva je komedija karaktera kojom autor kritikuje i ismejava mane svojih savremenika u tadašnjoj Južnoj Ugarskoj.
Vrsta komedije u kojoj se na duhovit način osuđuju mane glavnog junaka i njegovi postupci (pomodarstvo, tvrdičluk, dvoličnost, malograđanština, primitivizam) naziva se komedija karaktera.

Za oslikavanje društva u kome živi on je uzeo dva karakteristična društvena tipa otelotvorena u primitivnoj opančarici Femi, bolesno ostrašćenoj za noblesom i pesniku Ružičiću. Način na koji Sterija definiše centralni lik komedije Femu, već u prvoj sceni, ili bolje rečeno prvoj replici, svojstveno je isključivo našem komediografu. Bez ikakve uvodne scene koja bi čitaoce, ili gledaoce, pripremila na predstojeće događaje, lik Feme čini se već potpuno okarakterisan i unapred psihološki profilisan. Pisac odmah ističe njenu težnju: "Opet ti kažem, devojko, ja hoću nobles u mojoj kući.'” a do kraja komedije on će nam vešto pokazati lice jedne društvene pojave - snobizma i pokondirenosti. Da bi to postigao on se služi jednostavnim, ali istovremeno vrlo nezahvalnim dramskim postupkom karakterizacije kroz dijalog dva lica u sceni. U stvaranju Feminog lika pisac u tri uzastopne scene, uz glavni lik, kao svojevrsnu opoziciju postavlja tri različita lika: Evicu, Vasilija i Saru. U tim scenama Fema će biti karakterno iznijansirana od prostog, vulgarnog duha i intelektualnog siromaštva prikazanog u sceni sa Evicom, preko autentičnog lika opančarice u dijalogu sa Vasilijem, do bolesno ostrašćene i zaluđene Feme u sceni sa Sarom. Tek posle tri uvodne scene, Femin lik je zaokružen i spreman za dalje odvijanje komične radnje. U ovoj komediji, kao ni u ostalim Sterijinim komedijama, nema zapleta u klasičnom smislu, jer autoru cilj nije bila komedija prepoznavanja besmislenih zapleta i srećnih završetaka, već komedija koja otkriva pravi karakter i narav u jednom društvu prepunom izopačenosti. Zbog toga on izbegava masovne scene i najčešće se ključni događaji odvijaju uz prisustvo dva ili tri lica. Tek u završnoj sceni on dozvoljava prisutnost svih lica koja se u komediji pojavljuju, od kojih jedno obavezno postaje moralni sudija.

Jedna od vrlo uočljivih karakteristika Pokondirene tikve jeste odsustvo monologa, koji u dramaturgiji važe kao osnovno sredstvo definisanja unutrašnjeg, psihološkog aspekta lika. Steriji monolozi nisu ni bili potrebni, jer je s jedne strane, u sjajno vođenim dijalozima uspeo da uverljivo predstavi sve likove, a s druge, da do krajnjih granica ubrza radnju i ni u jednom momentu ne skrene u nepotrebno karikaturisanje i komičnu patetiku.

Posebnu dimenziju karakterizacije pisac stvara jezikom kojim govore Fema i Ružičić. Femin jezik obeležavaju iskvareni nemački i francuski izrazi, koji u kombinaciji s vulgarnim izražavanjem jedne opančarice stvara sočnu verbalnu komiku.

Dobila si glas od mene kao i mittel...

Meni si drag.

Napraviću anketu za najkulturnijeg forumaša i ti i Zadar imate moj glas

jesam ja od tog Vukana pročito da ga je baba učila da bude ustaša a njega sad sram.

Zato Vukanu glas, on je prava slika i prilika ovog foruma gdje se na ustaše pljuje a di se četnici veličaju.

nekad je postojao serbiancafe, ne znam jel još postoji, tu sam skoro prvi put forumašio. E tamo su bili ono prave Srbende, četnici.

Ovo što je došlo ovdje, ove Mateme, jagnjad i store to je najgluplje od tih četnikoida. Onaj talog, smeće..one crne trave, boce plastične što po rubovima polja ostane kad se voda povuče.

Vi ste ba sramota Hrvata, nema se tu šta birat.

gospođice koliko ja znam, istospolna ljubav u ovim krajevima još nije ozakonjena..