Za neke svoje poteze/propuste iz proslosti. Neke gluposti koje ponovite, nekad krupne, a nekad sitnice. Ja sam i za najmanju sitnicu (al stvarno sitnice) strasno kritican prema sebi i to ponajmanje zato jer sam nesto izgubio (financijski ili na neki drugi nacin) vec vise zato sto sam bio "glup" pa se cesto pilam kako sam to (opet) uspio. I to nekad za stvari iz nedavne proslosti, a nekad i za dogadjaje od prije 6, 7, 8 godina...

Je li jednostavno zaboravite propuste, ili o njima dosta razmisljate... Ili mozda ne cinite propuste uopce.

Ja i kada prdnem, ja se preispitujem i gledam okolinu oko sebe da nisam kome narušio bezbjednost udisanja čistog bez gadnih prdeža vazduha.

Sad šalu na stranu, prirodno je da se stalno preispituješ, jer to je odlika sasvjesnog čovjeka kojem je stalo do sebe i svoje sredine i to nije ništa neobično.

Je, normalno je... Al previse kritike... ne znam bas... Smeta.



Osobito prva recenica.

Taman kolko treba

Ne bas.
Ako bi se covik samo griza zbog propustenog trenutka kod zenske, iliti zbog posla itd. mozes se pokopati. Tako je kako je, idemo dalje.

Blago se tebi. Ja se opet previse zderem, razmisljam... znam da nema smisla, al jebiga...

Pa ne zderi se. Znas kako ja to prosmatran...sto ces ako napravis kapitalnu pogresku u zivotu, ili ti se neko veliko zlo desi, kako ces to onda izdrzati. A pod kapitalnu gresku ne svrstavan neku upropastenu vezu, iliti propustenu sansu na poslu. U stvari to je prdac sto ti se moze desiti, a kus' onda. Pa dobro ti je pajdo, vidin imas dobro za izisti , valjda si zaposlen i mnogo toga te zanima. Ono, uzivaj u trenutku, sto je bilo bilo, ako ces se sicati, sicaj se neke dobre guzice, neke slatke male, ali bez da te blues uvati.

Samokritičnost je majka.
Štaviše i u trenutku dok pišem ovaj post, preispitujem sam sebe je li lijepo uopšte iznijeti stav na ovoj temi.

ovo zadnje, naravno.

šalu na stranu, samokritičnost je dobra do određene mjere. ali ako pretjeraš i preispituješ svaku sitnicu u i oko sebe, nećeš se maknuti s mjesta.
osim toga, neke pogreške su previše zabavne da ih ne bi ponovio.

Najbolje je biti kritičan prema drugima, izbaciti negativnu energiju i preneti je na drugog, pa nek neko drugi sebi jede džigericu i oboli od raka zbog stresova.

Nepravedna i nemoralna taktika, ali daleko zdravija. Jedina posledica je da ćete najverovatnije izgubiti dosta prijatelja zbog takvog ponašanja. Ali ništa nije savršeno i zdravlje je iznad svega.

Često. Ali onda također vidim da masa ljudi oko mene nije ni najmanje samokritična prema sebi, pa se razočaram.

Zato sam postao antisocijalist. Ljudi se ogromno razlikuju, tako da i treba biti razlika među njima u svim segmentima, - pogotovo financijskom.

Inače, postoji jedna teorija, i ja verujem u nju.

Čovek može istinski da bude ljut samo na sebe i ni na koga više. Čak i kada te neko zajebe, ti nisi ljut na njega što te je zajebao, nego na sebe jer si bio glup ili naivan pa si dozvolio te zajebe.

Čovek nikad ne može da bude ljut ni na koga osim na sebe.

Zato ja pokušavam da se izbavim te (svima urođene) osobine i pregacujem guilt i nervozu na druge tako što im kažem da su oni u stvari sve krivi. Dosta njih više ne odgovara na moje telefonske pozive.

Dok su modovi petljali s temom, tema ode u kitu krasnu.

Kritikujem druge a ne sebe.

Mene interesira je li to samo moj subjektivan osjećaj - da je sada samokritika mana u sadašnjem društvu i trenutno postavljenom sustavu vrijednosti?

U javnom djelovanju, u businessu, u običnim malim društvima/rajama, u muško-ženskim odnosima se generalno više poštuje odlučnost, beskomprosmisnost, razmetanje, hvalisavost, a samokritika je odraz slabosti ili šta?

Odakle ti to. Pa drug Djilas je pisao o pozeljnosti samokritike prije drugarske kritike u nasem samoupravnom socijalistickom drustvu .
Nu salu na stranu imas pravo. U trenutku eksplozije drustvenog egoizma samokritika prezivljava jedino u manjim moralnim grupacijama a gdje se stvorila merit elita onda i u merit eliti.

Malo bih modificirao. Problem je što danas, zbog dostupnosti instant-informacija, svaka šuša misli da zna sve o svemu i, što je najgore, ima medij gdje će tu dijareju isprazniti.

Ovo je vrijeme dušu dalo za idiote.

To je problem, plus činjenica da smo mi kao narod malo pretjerano kritični prema sebi što bi rekao da je posljedica onog nabijanja osjećaja krivnje u drugoj Jugi i provincijskog mentaliteta od prijašnjih državnih tvorevina.

Ajde da i ja kao plus dodam informacijsko smeće koje guši ljudski okoliš i potrebu za diferenciranjem onog kvalitetnog od nekvalitetnog.

Svakako ovome pridonosi i struktura novinara u RH koja je jedna od neprofesionalnijih u EU.

Nisam uopste samokriticna.
Nemam razloga. Iako sam cesto brzopleta nikad se ne dovedem u situaciju
da zalim za necim sto sam uradila.
Znam da imam i pozitivnih i negativnih osobina, samo sto ove negativne nisam
jos skuzila jer nisam sklona preispitivanju sebe
Zezam se. Definitivno sam zadovoljna sobom i ne bih nista mijenjala.