Ukrajina – most između Istoka i Zapada

Treći put kojim bi krenuo Kijev mogao bi da bude dobar primer finlandizacije: uspešnog balansiranja između suprotstavljenih blokova



Treći put kojim bi krenula Ukrajina i koji bi značio nepriklanjanje ni Zapadu ni Istoku, nekakav moderni oblik mirne koegzistencije, pominje se sve češće kao model koji bi dugoročno zaustavio krizu i krvoproliće. Za takav pristup se upotrebljava termin finlandizacija, koji u izvornom značenju doduše ima negativnu konotaciju i označava vazalni odnos male zemlje prema velikoj. U međuvremenu je termin evoluirao i koristi se da bi opisao uspešno balansiranje u makazama između suprotstavljenih blokova.

Ideju o finlandizaciji Ukrajine među prvima je uobličio nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer. On smatra da bi Ukrajina trebalo da postane most između Istoka i Zapada, a da bi to bilo moguće najpre Vašington, Brisel i Moskva treba da pokažu spremnost za ustupke.

„Zapad mora da shvati da za Rusiju Ukrajina nikada ne može biti samo strana zemlja. Čak su i čuveni disidenti Aleksandar Solženjicin i Jozef Brodski potencirali kako je Ukrajina integralni deo ruske istorije, i same Rusije”, piše Kisindžer. On međutim od Putina traži da prevaziđe svoje nerazumevanje američkih vrednosti i psihologije, i da shvati da će „svako vojno i političko nametanje dovesti do novog hladnog rata”. Uslov svih uslova, koji zapaža i Kisindžer, jeste da Ukrajina nikada ne uđe u NATO.

Kolumnista „Vašington posta” Dejvid Ignjatijus nije međutim tako kategoričan po pitanju članstva Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi i piše: „Ukrajinskom narodu se ne može zabraniti da traži članstvo u NATO ili EU, ali narednih decenija je potpuno nezamislivo da im jedni ili drugi kažu 'da'. Zbog toga Putin može da odahne”.

Da bi finlandizacija bila funkcionalna neophodno je međutim postići trajni konsenzus oko važnih pitanja, kakvo članstvo u NATO zasigurno jeste. Takav jedinstven stav bi trebalo da bude rezultat unutrašnje politike zemlje makar onoliko koliko i dogovora spoljnih sila. Ovim fenomenom se bavila i Kancelarija za istoriju Stejt departmenta koja u nedavno objavljenoj monografiji prikazuje takav pristup.

„Finska spoljna politika za vreme Hladnog rata uspešno je sačuvala finski teritorijalni i ekonomski suverenitet, kroz pažljivo pridržavanje neutralnog pristupa u međunarodnim odnosima”.

Među verovatno najviše pominjanim tezama o finlandizaciji Ukrajine je ona iz pera Zbignjeva Bžežinskog, savetnika američkog predsednika Džimija Kartera i jednog od glavnih kreatora američke strategije u Hladnom ratu. On je između ostalog finlandizaciju definisao na taj način da je jedini pravac kojim Ukrajina može da krene prihvatanje ruske dominacije.

Reagovao je nekadašnji finski ambasador u Moskvi i Berlinu.

„Finlandizacija ili izazov preživljavanja malog naroda u senci većeg mogao bi da posluži kao inspiracija za Ukrajinu, ali ne funkcioniše na način na koji misli Bžežinski”, piše u „Njujork tajmsu” ambasador Rene Nibersept.

Za njega finlandizacija nije sinonim za kapitulaciju, nego je model za ponašanje u asimetričnom odnosu snaga.

„Finska je bila daleko od vazala Sovjetskom Savezu. Zadržali smo demokratiju, vojnu odbranu niskog intenziteta i iznad svega orijentaciju prema Zapadu. Prava priča o finlandizaciji je kako smo uspeli sve to da uradimo”.

Finska nije članica NATO, i u običnim okolnostima podrška građana učlanjenju u Alijansu iznosi oko 20 odsto. Novonastale okolnosti međutim menjaju takav trend, a posebno je na to uticala nedavna poseta jednog ruskog zvaničnika Helsinkiju koji je otvoreno poručio da Rusija nikada neće dozvoliti ulazak Finske u NATO. Kod građana je pretnja izazvala kontraefekat pa se očekuje da na prolećnim izborima u Finskoj jedna od okosnica političke kampanje budu upravo integracije u Alijansu. Ukoliko bi takva opcija pobedila onda ne bi bilo potrebe da se raspisuje referendum o članstvu u NATO.

Možda najvažnije pitanje jeste da li Ukrajina zaista ima kapacitet da igra na kartu finlandizacije kao što je to mogao Helsinki.

Na listi zamerki su nestabilnost, korupcija i siromaštvo. Bruto društveni proizvod (BDP) Finske po glavi stanovnika iznosi više od 47.000 dolara dok je u Ukrajini ispod 4.000. Finska je treća najmanje korumpirana zemlja na planeti dok na istoj listi od 177 zemalja Ukrajina zauzima 144. mesto.

Konačno, i finlandizacija ima cenu. Finska je svojevremeno morala da ustupi deo teritorije Sovjetskom Savezu.

U pravnom smislu, ne smatram da je to tako komplicirano. Iračka vlada je legitimna vlada dok je predsjednik Assad počinio ratne zločine protiv svoga naroda i zbog toga je nelegitiman. Predsjednik Assad je dio problema, a ne dio rješenja - rekao je Cameron.

Gospođica Ruslana nakon boravka u Donjecku i susreta sa gospodinom Aleksandrom (Zaharčenko), glavnokomandujućim snagama DNR. Praktično je negirala sve ono što je izgovarala u majdanskim danima a bila je glavna medijska uzdanica hunte.




Duža verzija

http://korrespondent.net/ukraine/politi ... -v-ukrayne

A šta kaže Verka Serdjočka? Kakav je njen (njegov) komentar na ovako zategnutu i napetu vojno-političku situaciju?

A i ovo što sam napisao je ustvari citat Sergeja Lavrova pre par meseci, kada su ga novinari pitali o pro-bandera izjavama gospođice Ruslane. On je odgovorio "A šta kaže Verka Serdjočka?"

Pod naslovom „Al Bano: 'Ja sam s Putinom: to je kao Istra, svi znamo da je talijanska'“ list Corriere della Sera objavljuje danas razgovor s talijanskim pjevačem koji brani operacije ruskog predsjednika Vladimira Putina (na slici) u Ukrajini.



– Mislim da je Putin u pravu. Onaj dio Ukrajine bio je Rusija i je Rusija. Znaš li (pita novinara, op. a.) da je i Hruščov bio Ukrajinac? Separatisti se bore da ostanu Rusi. To je kao s Istrom: svi znamo da je talijanska, a prihvatili smo diktat velesila – kaže pjevač Al Bano, koji je s bivšom suprugom Rominom Power odlazio pjevati u Moskvu još za vrijeme Sovjetskog Saveza, a i sada nastavlja sam pjevati za Putina.

Na njegovu usporedbu Istre s dijelom Ukrajine gdje žive i Rusi novinar kaže kako Italija nije slala „trupe da 'štite' Talijane u Istri“.

– Separatisti traže pomoć: ako se jedan narod želi odvojiti od neke države, zašto ne? Na Krimu je održan referendum i 90 posto ih je željelo biti s Rusijom i prihvatio se taj čin – kaže Al Bano. Novinar ga pita je li mu neugodno pjevati za Putina, na što Al Bano odgovara kako za to nema razloga te kako je pjevao i u SSSR-u. Za Putina kaže kako je veliki političar koji sada pokazuje svoju vrijednost.

– Ima onih koji kažu da je diktator, ali je narod na njegovoj strani – objašnjava Al Bano i naglašava: – Ako se u Ukrajini ne bude dogodilo kao na Balkanu, trebat će zahvaliti Putinu. On je prosvijetljen.

Al Bano je najavio i kako za nekoliko dana odlazi pjevati u Rusiju, a na pitanje koliko zarađuje na koncertima odgovara: oko 50.000 eura. I potom spočitava novinaru: – Kakva mi to pitanja postavljaš? Zar iz poreznog ureda?

A što kaže gospođica Ruslana. Ne znamo baš svi ukrajinski.

Talijani bi bili ekvivalent starosjediocima, Tatarima

Valjda Grcima jer Tatara nije bilo ni na mapi u vrijeme grčkih gradova na Krimu i obali.

Uglavnom, Grka više nema

Ima. Po procjenama predstavnika grčke manjine, ima ih oko 200 000 grčkog porijekla, uglavnom Krim, Mariupolj i okolina, Odesa...

Može li se ignorisati stav 11 miliona Rusa u Ukrajini, može li neko njima da zabrani upotrebu ruskog jezika?