Brze pruge spajaju Rusiju i Kinu

IZVOR: TANJUG

Moskva -- Rusija i Kina potpisale su danasmemorandum o saradnji u oblasti brzih pruga, koji predviđa razvoj brzih pruga na Evroazijskom železničkom koridoru.

Potpisivanju memoranduma je prisustvovao ruski premijer Dmitrij Medvedev, a dokument su potpisali ruski ministar saobraćaja Maksim Sokolov, predsednik Ruskih železnica Vladimir Jakunin, izvršni direktor Kineskih železnica Šeng Guancu, i predsednik kineske Komisije za nacionalni razvoj i reforme Sju Šaoši, navodi se u saopštenju Ruskih železnica.

Svrha potpisivanja ovog dokumenta je razvoj brzih pruga na Evroazijskom železničkom koridoru, kao i razvoj brze pruge na relaciji između Moskve i Kazana.

U sklopu potpisanog memoranduma, planirana je komunikacija dve strane u okviru njihovih nadležnosti radi sprovođenja jedinstvenih planova i saradnje, ali i zajednički rad na razvijanju strateškog partnerstva i saradnja u oblasti brzih pruga, uključujući saradnju u sektoru inženjeringa, gradnje, investicija i finansiranja projekata.

Prema potpisanom dokumentu, kineska strana je spremna da razmotri učešće u projektima javno-privatnog partnerstva, dok je Rusija spremna da razmotri korišćenje kineske tehnologije u oblasti brzih pruga, kao i kineske opreme.

Memorandum stupa na snagu od datuma njegovog potpisivanja.

Analiza strateškog partnerstva između Rusije i Kine

Ivzor: Advance
Fakultet za bezbjednost i diplomatiju

Novi kineski predsednik Xi Jinping završio je trodnevnu posetu Rusiji. To je njegova prva poseta nekoj stranoj zemlji otkad je na funkciji predsednika. Istorija rusko-kineskih odnosa prepuna je uspona i padova, od pozivanja na ‘Večito prijateljstvo Rusije i Kine’ sve do političkih napetosti, nepoverenja i graničnih sukoba. Od bliskih i prijateljskih odnosa između Vladimira Lenjina i osnivača moderne Kine Sun Jat-sena, pa do otvorene ideološke netrpeljivosti i sukoba između Staljina i Čang Kai-šeka. Od savezništva Staljina i Mao Ce-tunga do nepoverenja i mržnje između Mao Ce-tunga i kasnijih sovjetskih vođa.

S dolaskom Putina na vlast dolazi do znatnijeg približavanja dvaju zemalja posebno nakon potpisivanja ‘Sporazuma o dobrosusedskim i prijateljskim odnosima’ 2001. godine. Sporazum je označio početak strateške saradnje koja se od tada proširila i učvrstila kroz mnoge zajedničke inicijative i organizacije – od Šangajske organizacije za suradnju, BRICS-a pa sve do zajedničkog delovanja Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN-a.

Bolji odnosi nego ikad u istoriji

Rusija i Kina imaju iza sebe više od decenije bliske partnerske odnose, zato ni ne čudi izjava kineskog predsednika da su odnosi dveju zemalja ‘trenutno bolji nego ikada u istoriji’. ‘Činjenica da sam posetio Rusiju, našeg prijateljskog suseda, nedugo nakon preuzimanja predsedništva, svedočanstvo je velike važnosti koju Kina pridaje svojim odnosima s Rusijom’, izjavio je Xi za ruske medije.

U Moskvi, Putin je čestitao kineskom predsedniku Xiju na njegovoj novoj funkciji i zahvalio mu što se odlučio da upravo Rusija bude prva zemlja koju će posetiti. ‘To jasno pokazuje veliku važnost koju polažemo na izgradnju odnosa između naših zemalja’, rekao je Putin.

Prema pisanju Reutersa kineski čelnik Xi Jinping poslao je signal Sjedinjenim Državama i Evropi time što je za prvu posetu izabrao Rusiju, naglašavajući važnost rastućeg saveza Pekinga s Moskvom.

Xi je u Moskvi pozvao na međusobnu podršku u zaštiti nacionalnog suvereniteta, sigurnosti i razvojnih interesa. Ova tri aspekta su i među temeljnim odrednicama rusko-kineskog sporazuma iz 2001. godine. Član 1. sporazuma poziva na međusobno uvažavanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, uzajamno nenapadanje, uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost, obostranu korist, mirnu koegzistenciju na temelju čega ugovorne strane sklapaju strateško partnerstvo i kooperativne dobrosusedske odnose. Član 9. sporazuma neki tumače kao odbrambeni pakt jer poziva na saradnju u eliminaciji pretnja koje bi ugrozile ili potkopale mir ili sigurnosne interese jedne od strana.

Dakle, obe zemlje odustale su od agresivne politike i ekspanzionističkih planova kontra druge strane. Usprkos manjim problemima ili neslaganjima u nekim sektorima (npr. ruske optužbe protiv kineske vojne industrije zbog kopiranja opreme i ignorisanja prava intelektualnog vlasništva ili kineskih optužbi zbog previsoke cene plina) kinesko-ruski dobrosusedski odnosi postali su vidljiv primer istinske prijateljske koegzistencije, saradnje i bliske interakcije između dveju zemalja.

Kineski predsjednik Xi smatra da su ‘kinesko-ruski odnosi ušli u novu fazu u kojoj dve zemlje osiguravaju velike mogućnosti razvoja jedna drugoj i vide jedna drugu kao prioritetne partnere za saradnju’. Stručnjaci smatraju da će ova poseta dodati strateškom partnerstvu Rusije i Kine ‘novu težinu i nov uticaj’ u svetu.

Sergej Karaganov, analitičar ruskog ‘think tanka’ Valdai club, smatra da Xijeva poseta neće doneti veće promene. ‘Može se očekivati nekoliko ponuda za izvoz ruskih energenata u Kinu, no ne mnogo više. Ipak, poseta će istaći nekoliko važnih potvrda bilateralnih odnosa.’

Uglavnom, s koje god strane se gledalo, najavljeno je potpisivanje oko 20 dokumenata uključujući manifest koji ocrtava daljnji razvoj kinesko-ruskih odnosa.

Energetska saradnja

Trgovinska razmena između Kine i Rusije 2012. godine bila je rekordno visoka, iznosila je 88,16 milijardi dolara. Kina je najveći ruski trgovinski partner već tri godine zaredom. Nakon potpisivanja sporazuma između ruske naftne kompanije Rosneft i kineskog CNCP-a, Putin je izjavio: ‘Već sada možemo reći da je ovo istorijska poseta sa pozitivnim rezultatima.’ Kini odgovara povećanje uvoza energije iz susedne i prijateljske Rusije jer na taj način smanjuje zavisnost od uvoza energenata iz Persijskog zaliva. Rusiji pak odgovara izvoz energije u Kinu jer tako smanjuje zavisnost od evropskog tržišta. Potpisivanje novih sporazuma i izgradnja nove infrastrukture dodatno će ojačati ovu energetsku saradnju. Reuters izveštava da će Rosneft povećati izvoz nafte u Kinu za 31 milion tona. Predsednik Rosnefta, Igor Sechin, izjavio je da će se s vremenom količina nafte koju će Rosneft izvoziti u Kinu više nego utrostručiti.

Američko okretanje Aziji i protivraketni štit

Američko okretanje Aziji gde Amerika vidi Kinu kao državu čiju moć treba obuzdavati, dodatno jača rusko-kineske odnose. Mnogi ionako vide deceniju rusko-kineske kooperacije kao pragmatično udruživanje kontra agresivne američke politike.

Nedavno su Rusija i Kina izrazile bojazan da Sjedinjene Američke Države planiraju postaviti 14 novih raketnih presretača na Aljasci gde je postavljeno već 26 od 30 dosad planiranih. Pre same posete kineskog predsednika Rusiji, obe vlade izdale su deklaraciju u kojoj se ‘protive da neka zemlja ili blok zemalja jednostrano i bez granica, jača protivraketne sposobnosti, šteti međunarodnoj stabilnosti i međunarodnoj sigurnosti.’ Naravno, ovo se može odnositi jedino na poteze SAD-a. ‘Pitanje protivraketne odbrane ima veze sa globalnom strateškom ravnotežom, a Kina i Rusija imaju slične poglede na nju’, rekao je zamenik ministra spoljnjih poslova Cheng Guoping u Pekingu. Rusija takođe ima nesporazuma s SAD-om po pitanju američkog protivraketnog štita u Evropi.

Vojna saradnja

Kineski predsednik pozvao je i na vojnu saradnju s Rusijom. On je na predlog Vladimira Putina posetio Ministarstvo obrane Ruske federacije gde se susreo s ministrom Sergejem Šojguom. Xi je rekao da bilateralna vojna saradnja ima posebno i važno mesto u ukupnim kinesko-ruskim odnosima, dodavši da su oružane snage dveju zemalja tokom poslednjih nekoliko godina konstantno pojačavale razmenu i saradnju, posebno u području visokih kontakata, osoblja za obuku, zajedničkih vežbi i vojne tehnologije. Saradnju je Xi nazvao ‘trendom vremena’ pošto ‘međunarodna situacija prolazi kroz dubinske promene, svet je i dalje neravnopravan, neuravnotežen i turbulentan s izazovima tradicionalnih i ne-tradicionalnih pretnji, kao i daljnjim širenjem nemira u nekim područjima’.

moze li se pad cijena sirove nafte na londonskoj i newyorskoj burzi dovesti u vezu s geopolitickim sukobom SAD-a s Rusijom? kao potrosaci cemo profitirati, ide cijena benzina ispod deset kuna nakon dugo vremena. ako se zna da Rusija ove godine ima nulti rast, da in gotovo pola proracuna ovisi o prodaji ugljikovodika, a da je proracun pravljen na temelju cijene barela od sto dolara onda je jasno da je ovo jak udar na ekonomsku stabilnost Rusije, pogotovo ako se na dugi rok odrzi ova niza cijena. s druge strane, ta cijena je u kontradikciji s americkim interesom za povecanje proizvodnje nafte pomocu uljnih skriljaca s obzirom da je upitno isplati li se uopce proizvodnja pri cijeni od 80 dolara po barelu. ili je do pada cijene doslo iz cisto ekonomskih razloga, bas zbog povecane proizvodnje u SAD-u, stagnacije ekonomskih aktivnosti u EU i manjem rastu Kine od predvidjenog?

S obzirom na poznatu stvar da kada je na bliskom i srednjem istoku neka veca kriza, to odmah povlaci poskupljenje nafte (ISIS), a da to danas nije slucaj - sklon sam vjerovanju da je pad cijena izreziran. Pitanje je samo ko ce duze da izdrzi?

Ovo mi tek nije jasno. Da li je spinovanje ili realno stanje? Ako je realno - KAKO?

Cene nafte padaće bar još godinu

IZVOR: TANJUG

Njujork/London -- Terminske cene nafte su pale, nakon što je "Goldman Saks" srezala prognoze cena ovog energenta za naredne dve godine zbog nagomilavanja globalnih zaliha.

Barel američke "lake" nafte WTI za isporuku u decembru pojeftinio je na merkantilnoj berzi u Njujorku 37 centi na 80,63 dolara.

Barel severnomorske nafte tipa "brent" za decembarsku isporuku na tržištu u Londonu pojeftinio je 58 centi na 85,25 dolara, prenosi agencija Frans pres.

Američka investiciona banka "Goldman Saks" prognozirala je u ponedeljak da bi do drugog kvartala naredne godine cena WTI trebalo da padne na 70 dolara nakon čega bi se 2016. godine vratila na 80 dolara, što je za 15 dolara niže u odnosu na ranije projekcije.

Kada je reč o nafti tipa "brent", "Goldman Saks" predviđa pad na čak 80 dolara za barel do drugog kvartala 2015, da bi se u 2016. vratila na nivo od 90 dolara za barel.

Kao razlog za obaranje prognoza cena nafte, "Goldman Saks" navodi uticaj snažne proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca u SAD, kao i nesposobnost Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da deluju kako bi smanjile globalne zalihe.

s obzirom da rusija koristi energente u političke svrhe, to radi i zapad, mislim da bi rusija kroz dvije godine mogla biti na koljenima, istopit će se zalihe i neće biti sredstava za avanuture, kakvu upravo igraju u ukrajini, sssr se raspao zbog ekonomskog konflikta sa zapadom, neće ni rusija to izdržati, mislim da je nekakvo pozivanje na kinu promašaj, jer kini je daleko veći partner zapad nego rusija, zapad kupuje puno, puno više kineske robe od rusije......

Ovakve manipulacije cijenama energenata će se nekome obiti o glavu, hehe. Valjda će EU biti dovoljno pametna da se to ne dogodi njima.

S tim da Rusi igraju sa svojim a Ameri sa arapskim parama....

tim bolje po amere, iako mislim da nisi u pravu usa je najveći proizvođač nafte u svijetu, a i masu arapske nafte crpu zapadne kompanije, dakle njihovi novci su u pitanju
, imat će i oni velike gubitke, ali cijenim da će rusija kleknuti prije od njih, puno prije....

Amerika uglavnom i potroši što proizvede.

i više.....

Ne više. S novom proizvodnjom iz škriljevaca su postali gotovo pa samodostatni. A i oni najmanje kupuju arapsku naftu, uvize uglavnom iz Kanade, Meksika i Venezuele.

Rušenjem cene nafte srušen je SSSR.To je uradio Regan.
Sada SAD pokušavaju srušiti Rusiju na isti način.Nagovorili su Arape da obore cenu nafte.
Putin to zna.Ne kopča se na leđa.
U koliko barel padne ispod 80$ nastaće kolaps svetske privrede.Tako kaže Putin.Svetske,ne Ruske.
Realno tu je i IS koji prodaje svoju naftu preko Turske,ne mogu da se setim,dali za 30 ili 50$ po barelu.
Videćemo šta će biti.
Ja tipujem na slom SAD.Kad kažem slom ne mislimna uništenje nego na neuspeh da slome Rusiju.Samim tim pokazaće slabost nemoć,već su je pokazali na primeru Ukrajine.Zna se kuda se ide kada se iskaže slabost.

I Irana.

Nisam sto posto siguran u izvor (Vojna povijest) ali ako je točno...zanimljivo u svakom slučaju.

Amerika, dvostruko veća zemlja troši više nego 8.5 puta više energije, što odgovara i gospodarskoj razvijenosti.

Zaboravih.Što se tiče slabosti SAD treba dodati propao pokušaj rušenja Sirije,propao pokušaj gaženja Irana,propao pokušaj obojene revolucije u Republici Srpskoj.
:-)

Misliš na micanje Dodika?

Problem je što ako cena nafte još padne, bankrotiraće sve te američke kompanije koje se bave frackingom jer je to skup metod dobijanja nafte i ne isplati to raditi ako je cena nafte niska.

Ovo zadnje im je uspjelo pošto i vlast i opozicija su pod njihovim rukama i ne samo njihovim. :)

šta je to usa poduzimala u ukrajini da je pokazala slabost, slabost je pokazala rusija, ode joj izvan kontrole zemlja za koju su mislili da je nemoguće da se to desi, i to sa vrlo malim američkim angažmanom, i kakav kolaps, kako može kolabirati privreda ako ima jeftinije gorivo, a svašta se može pročitati od eksperata...

ma ja, ameri glupi pa rade na propasti svojih kompanija...

Osa, zašto želiš loše Rusiji? U čemu je problem?

SAD da su uspele sada bi cela Ukrajina bila pod njihovom kontrolom a oni bi imali svoje baze na granici sa RU.Stanje na terenu ti je poznato.

Naravno da im nije uspelo da sruše Dodika.To im je takođe poraz.