Prelat.

vlado ne zna šta znači dostojanstvenik, a rječnik srpskog jezika prevodi riječ prelat, kao crkveni dostojanstvenik, izgleda da je kroatizacija srpskog jezika stvarno uzela maha...

Kod uvaženih crkvenih ljudi se u srpskom koristi reč "crkveni velikodostojnik". A ono što je u smislu vašeg "dostojanstvenik" je u srpskom "velikan", i bio bi sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

a ovo je nekakav srpski riječnik http://www.vokabular.org/?search=prelat&lang=sr-lat, koriste riječ dostojanstvenik....

Ok, ti ako sada misliš da mene učiš srpskom jeziku pomoću nekog linka, onda šta da ti kažem....

Mi koristimo i velikan i dostojanstvenik, itd. Ipak mi imamo bogat jezik pa možemo i izvoziti riječi i rječotvorbu.

Kod nas je reč "velikodostojnik" ostala uglavnom u crkvenoj upotrebi. Kaže se "značajna ličnost" ili "velikan", ako je baš značajna ličnost u pitanju.

Lada Vesta - uskoro!

Mogla bi se pojaviti krajem naredne godine u serijskom izdanju (za sada je samo koncept)

Potpis dizajnera Stiva Martina.

Evo nekih slika koncepta. Dizajnerski pravac sličan onom od Lada Niva X Ray koncepta. :)







A sada najbolja stvar cijena (oko 6000 evra na domaćem ruskom tržištu).

Za te pare razbija.

Unutrasnjost:

PUTIN O HITLERU Ne vidim ništa loše u paktu sa nacistima

Vladimir Putin izjavio je da ne misli da je pakt Sovjetskog Saveza sa nacistima bio pogrešan potez. On smatra i da su Britanija i Francuska krivci za to što je Hitler ušao u Evropu, a ne ovaj ugovor koji je potom doveo do podele Poljske.


Putin ne vidi ništa loše u paktu Moskve sa Adolfom Hitlerom
Ruski predsednik sastao se u Moskvi sa mladim istoričarima, gde ih je podstakao da istraže početak Drugog svetskog rata, između ostalog. On je rekao da istoričari sa zapada danas žele da prikriju sporazum koji je potpisan 1938. u Minhenu. Ovim sporazumom su Francuzi i Britanci, vođeni premijerom Nevilom Čemberlenom, udovoljili Adolfu Hitleru tako što su se složili sa njegovom okupacijom Sudeta u Čehoslovačkoj.

- Došao je Čemberlen, mahnuo parčetom papira, rekao “Doneo sam vam mir” i onda se vratio u London. A onda je Čerčil rekao maloj grupi ljudi da je sada rat neizbežan. Kompromis sa agresorom kao što je to bila Hitlerova Nemačka očigledno je morao da vodi u ogroman vojni konflikt, a nisu mnogi to shvatali – ispričao je Putin.

Putin je takođe rekao da misli je sporazum Moskve sa Hitlerom 1939. godine, takozvani Ribentrop-Molotov, bio sasvim u redu.

- Ozbiljna istraživanja moraju da pokažu da su to bile metode spoljne politike tog vremena. Sovjetski Savez potpisao je sporazum sa Nemačkom, a ljudi su mislili da je to loše. Šta je loše u tome što SSSR nije želeo da ratuje? – pitao se Putin.


Tajni protokoli ovog pakta odnosili su se na to da su nacisti i komunisti dogovorili da podele Finsku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju, Rumuniju i Poljsku kao teritorije na koje žele da utiču. Kremlj je ovo negirao sve do 1989. godine. Više od 20.000 uhapšenih i zarobljenih Poljaka bili su ubijeni od strane sovjetske tajne policije u masakru u Katinskoj šumi 1940. Nacisti su potom započeli kampanju “čistke” i potom ubili oko tri miliona jevreja u Poljskoj.

Putin smatra da su tajni protokoli i dalje predmet rasprave i da se i dalje vode rasprave o Ribentrop-Molotovom paktu gde se Sovjetski Savez navodi kao krivac za parčanje Poljske. Ipak, 2009. godine, ruski lider je osudio ovaj pakt i nazvao ga “nemoralnim”, ali je rekao da su Francuska i Britanija uništile svaku šansu za anti-fašistički front potpisavši Minhenski sporazum.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/509138/PU ... -nacistima

U to vrijeme Rusija nije bila spremna za rat, a i imala je dvije jake struje u svojim redovima: ekspanzionisticku (koja je zagovarala sirenje uticaja komunizma na zapad, ali je znala da je nemocna za te korake, pa se kroz jaku Njemacku zelio prosiriti uticaj makar nekoliko stotina kilometara ka zapadu) i struju koja je zagovarala neutralnost (koja se nadala da ce sukobom zapadnih sila dovesti do njihovog slabljenja i iscrpljivanja, da bi se u buducnosti lakse ostvarivao sovjetski uticaj na Evropu).
Jedina dodirna tacka ove dvije frakcije, koja ih je ujedinila, je upravo bilo potpisivanje sporazuma sa Njemackom.
Ali, nisu ni pretpostavljali da ce Njemacka tako brzo na nanize ratne uspjehe i da ce im to biti malo. Sa druge strane, Sovjeti su prekrsili ugovor u oblastima Rumunije, na cije teritorije su Njemci bacili oko zbog nafte i plodonosnih polja.

Putin i ove godine najmoćniji čovjek.

http://www.independent.co.uk/news/world/putin-more-powerful-than-obama--2014-forbes-ranking-9847433.html

Erdogan i Turska u težem šoku: Putin zaprijetio ratom ako Turska nastavi miješanje u sirijski sukob -

http://vijesti.in.rs/region/erdogan-i-t ... u-sirijski

Turska je vec umjesana u Sirijski sukob (ali nezvanicno).
Ovaj izvor ti je malo problematican

Kisindžer: Sankcije Rusiji su loše
IZVOR: TANJUG
Berlin -- Bivši državni sekretar SAD Henri Kidindžer smatra da opterećenje u odnosima sa Rusijom zbog ukrajinske krize predstavlja opasnost od "reprinta hladnog rata".

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=922432

Islamic Group in Moscow Targeted and Killed Non-Muslims, Threw Grenade at Police -

http://pamelageller.com/2014/11/islamic ... lice.html/

Pad rublje ne treba nikoga da čudi

Ruska rublja je pod velikim pritiskom. U odnosu na američki dolar i evro, ruska valuta dramatično gubi na vrednosti. Šta je razlog? Njega većim delom treba tražiti u Rusiji, smatra Rolf Venkel.

Ruska rublja nije od juče pod pritiskom. Od početka ove godine, ruska nacionalna valuta je, u odnosu na evro i dolar, izgubila oko 30 odsto od vrednosti. Mnogi analitičari smatraju da je pad rublje počeo mnogo ranije. Rusija, kao i brojne druge zemlje u tranziciji, nisu bile dobro pripremljene na najave Američke centralne banke (FED) o postupnom „gašenju“ ultralabave monetarne politike.
Domaći problemi
Posledica toga bilo je masovno povlačenje stranog investicionog kapitala iz zemalja u tranziciji. U njima je taj kapital bio investiran privremeno, zbog niskih kamatnih stopa u zapadnim industrijskim državama. Zemlje u tranziciji obećavale su veće stope ekonomskog rasta i više kamate.
Zbog odliva kapitala najviše su ugroženi Brazil i Rusija, i to zato što vreme kada su te zemlje važile za spasioce koji će svet izvući iz globalne krize, nisu iskoristile za za sprovođenje strukturnih reformi.
Otežavajuća okolnost za Rusiju, koja ionako „preživljava“ uglavnom od prodaje fosilnih izvora energije, još je i činjenica da su Amerikanci, zahvaljujući frakingu, postali neto izvoznik nafte i gasa, što je prouzrokovalo veliki pad cena energenata, a zbog čega strada najviše Rusija.
Apsurdne optužbe
Sada se Vladimiru Putinu sveti to što se oslanja isključivo na nekolicinu oligarha iz energetskog sektora kao i proizvođača naoružanja – na ljude koji su mu politički naklonjeni. Putin nije uspeo da u Rusiji stvori jaku privrednu kičmu, a to je ono što se u Nemačkoj zove „mitelštand“ (srednje velika preduzeća, uglavnom firme u porodičnom vlasništvu, prim. red.). Da toga ima, to bi svojom ekonomskom snagom moglo da deluje kao svojevrsna „tampon-zona“ protiv svih eksternih šokova i zapadnih sankcija.
Naprotiv, na Zapadu se pojačava utisak da onaj ko je u Rusiji uspešan i zna da zaradi novac, ali čija se faca ne sviđa ruskom predsedniku, taj za tren oka može da ima posla sa pravosuđem i apsurdnim optužbama. Posmatrači u svakom slučaju svedoče o sistematskoj i veoma opterećujućoj pravnoj nesigurnosti, koja blokira rast i investicije, i zbog čega se i ne otvaraju nova radna mesta.

S obzirom na sve to, uzrok pada vrednosti rublje samo delimično su „spoljni faktori“ – odnosno zapadne sankcije su samo jedan od uzroka devalvacije. Stvarni uzroci su domaće prirode. To je posledica nezdrave zavisnosti celokupne ruske nacionalne ekonomije od nekolicine koncerna iz energetskog sektora ili proizvođača naoružanja, pravne nesigurnosti koja ne podstiče ulaganja u Rusiju i, na kraju, to je plod višegodišnjih propusta po pitanju (ne)sprovođenja strukturnih reformi i podsticajnih mera kako bi se ojačala srednje-velika preduzeća.
Putinovi apeli
Na susretu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u dalekom Pekingu, Putin može verbalno da interveniše koliko god želi – njegove intervencije pomoći će samo kratkoročno. Ruska centralna banka već se predala u pokušaju stabilizuje kurs rublje, i to nakon što su se njene devizne rezerve od početka ove godine „otopile“ sa 511 na 429 milijardi dolara. Šefica Centralne banke Elvira Nabiulina pušta rublju da slobodno oscilira na tržištu, a u slučaju nužde, navodno ipak želi da interveniše. Da li će to efekta na duži rok? Ne bih kladio.

rusija ne može izdržati ekonomskli rat sa zapadom, jaka je država, ali u odnosu na zapad je ekonomski patuljak, čudi me da nisu izvukli nikakve pouke u propasti sssr-a....

Jesu, izvukli su, sad ne prodaju više avione i dijelove za avione zapadu, već Kinezima, a zapadu (SAD-u) još samo Kalašnjikove, a Evropi gas, dok sve ostalo što Rusija proizvodi ide u Brazil, Indiju, Tursku, Afriku i Južnu Ameriku. Ko bi rekao da je zapad zamjenjiv. Rusiju neće pogoditi sankcije toliko koliko će pogoditi strane firme, prije svega automobilske, kako u Rusiji, tako i globalno i ne samo automobilsku industriju. Rusija ima najveće rezerve pa svega na svijetu što će uticati (u stvari već utiče) i na čitav svijet.

http://en.wikipedia.org/wiki/Dutch_disease

http://en.wikipedia.org/wiki/Resource_curse

Nije toliko loše ovo što čitam :)

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Bottom_Billion

Jedan od nacina za borbu protiv slabljenja rublje.

Glavni razlog zašto je Japan ušao u recesiju/stagnaciju pre 20 godina je što je jen ojačao previše u odnosu na dolar čineći tako japansku robu preskupom za izvoz.

A postoji i razlog zašto Kina drži juan na veštački niskom nivou. Ceo svet im sere zbog toga, ali se oni ne obaziru previše.

Jaka domaća valuta je dobra za uvoz. Slaba je dobra za izvoz.

sve je to i još više imao i sssr, pa nije izdržao ekonomski sraz, država koja dobar dio proračuna puni izvozom energenata, teško će izdržati pad cijena istih, a i ostale sankcije djeluju, iako su samo površne, mogu biti daleko teže, pa nije rublja pala 28% onako, naravno da se ovo može odraziti na cijeli svijet, samo pitanje je tko može više izdržati, okretanje kini dat će neke rezultate, samo kini je daleko bitniji partner zapad od rusije, koliko kineske robe kupuje zapad a koliko rusija, što se tiče aviona, nemoj me zezati, uporedi samo izvoz air basa i boinga i ruse, vojne neću ni spominjati....

Razlika je što je za vreme hladnog rata Zapad imao oko 90% udela u svetskom BDP, danas je to nešto malo više od 50% i smanjuje se svake godine. Imaće Rusija posledice zbog ovih sankcija, ali daleko od toga da će kolabirati.