U videu lik priča o vatrometu i nema nikakve veze s Abbotom, no dobro

Gluposti, lik je Rhodes scholar, magistrirao na Oxfordu itd. Nije baš najbolji govornik, pa se nekad mogu izvući prastare izjave ili izvući stvari iz konteksta. On je tipični "jaki i beskompromisni lider" koji bi bio obožavan u istočnoj Europi, a to na zapadu slabije prolazi.

Putin: Rusija obustavlja projekat "Južni tok"

Pošto EU nije htela da podrži izgradnju gasovoda, Rusija je primorana da se povuče iz projekta "Južni tok", rekao Vladimir Putin, javlja "Raša tudej".

Govoreći na zajedničkoj konferenciji sa turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom, Putin je istakao da je stanovište Evropske komisije bilo kontraproduktivno. "Zapravo, ne samo da Evropska komsija nije pružila nikakvu pomoć u realizaciji projekta, već je stvarala prepreke", dodao je Putin.

"Ako Evropska unija ne želi da se sprovede projekat 'Južni tok', on neće ni biti sproveden", napomenuo je Putin.

"Pošto još nismo dobili dozvolu Bugarske, mislimo da u akturelnoj situaciji Rusija ne može da nastavi realizaciju tog projekta", rekao je Putin novinarima.

Prema njegovim rečima, Rusija će smanjiti cenu gasa za Tursku za šest odsto, počev od sledeće godine. Dodao je da je "Gasprom" odlučio da "poveća za tri milijarde kubnih metara" isporuku ruskog gasa Turskoj "kako bi zadovoljio" potrebe te zemlje.

Prošle godine, 13,7 milijardi kubnih metara gasa upumpano je Turskoj preko gasovoda "Plavi tok".

Naveo da je Rusija spremna da izgradi skladište gasa na tursko-grčkoj granici za snabdevanje Evrope tim važnim energentom, kako bi se kompenzovao gubitak "Južnog toka".

U međuvremenu, šef "Gasproma" Aleksej Miler rekao je da je Južni tok "mrtav". To je to. Projekat je zatvoren, rekao je Miler za Rojters.

Italijani: Nastavljamo sa radovima

Rim -- Italijanska kompanija Saipem, ćerka firma energetske kompanije ENI, saopštila je da nije primila obaveštenje iz Moskve o otkazivanju sporazuma o Južnom toku.



"Saipem nije primio formalno obaveštenje o okončanju projekta od našeg klijenta Saut strim transport", navela je kompanija, a prenela agencija ANSA.

"Mi nastavljamo sa radovima", dodao je Saipem, koji je bio izvođač radova i na postavljanju cevovoda za projekte Plavi tok i Severni tok.

Saut strim transport je u aprilu zaključio ugovor o izgradnji druge linije morskog dela gasovoda Južni tok sa švajcarskom kompanijom Olsis grup (Allseas) za radove na polaganju cevi u dubokoj vodi, kao i sa Saipemom za pružanje usluga za obezbeđenje izgradnje.

Akcije Saipema su jutros na berzi u Milanu potonule više od osam odsto.

EU: Borićemo se za Južni tok

Moskva/Brisel -- Evropska komisija nastaviće razgovore o gasovodu Južni tok bez obzira na najavu Rusije da zaustavlja taj projekat, kaže Maroš Šefčovič.



Sledeći sastanak biće održan 9. decembra, saopštio je potpredsednik Evropske komisije za energetiku Maroš Šefčovič.

Šefčovič je naveo da se o projektu gasovoda Južni tok redovno raspravlja između relevantnih zemalja članica i Komisije, i da je Komisija do sada bila domaćin nekoliko sastanaka sa ciljem da se za ovaj projekat nađe rešenje koje bi u potpunosti bilo u saglasnosti sa EU propisima.

"Očigledno da će ovaj novi razvoj događaja biti dodatni element koji će biti raspravljan na sastanku", napisao je Šefčovič.

On je dodao da je stalno promenjiva energetska slika u EU još jedan razlog za Uniju da izgradi "održivu Energetsku zajednicu, sa klimatskom politikom u kojoj se planira budućost."

"Jedan od prioriteta za Energetsku uniju biće bezbednost snabdevanja energije", naveo je komesar.

Ruski predsednik Vladimir Putin juče je u Ankari rekao da je Rusija primorana da se povuče iz projekta Južni tok zbog toga što EU nije htela da podrži izgradnju gasovoda.

Portparolka Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen rekla je danas u Briselu da se stav EU prema Južnom toku nije promenio i da se moraju graditi gasovodi u Evropi koji će raditi u skladu sa propisima EU.

Juzni tok je završena priča.Od njega nema ništa.Sad neka EU svojim parama gradi gasovod kakav hoće i kroz koje zemlje hoće.Ako hoće gas iz Rusije neka izgrade gasovod do Rusije trasom koju zele,ako hoće gas od nekog drugog neka grade gasovod i kupuju gas od koga hoće.Što se tiče gubitaka,i Srbija i druge zemlje bi imale veliku korist od juznog toka da je izgradjen,ali pošto nije ni bio izgradjen ništa ne gubimo jer ništa nismo ni imali.Ovde u Srbiji si znalo i sumnjalo da juzni tok neće biti izgradjen,7 godina ga opstruišu oni zbog kojih je i trebao da se gradi juzni tok.

"Još ima nade za Južni tok"

Beograd -- Urednica "Balkan magazina" Jelica Putniković uverena je da po pitanju odustajanja ili započinjanja gradnje gasovoda Južni tok "ništa do kraja nije rešeno".



Ona je ocenila da Srbija, na žalost, mora da čeka da se veliki dogovore.

Komentarišući jučerašnju izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina da ruska strana odustaje od gradnje Južnog toka, Putniković je za Tanjug rekla da se nada da će na sastanku predstavnika EU i Rusije, 9. decembra u Briselu, biti pronađeno neko rešenje za izgradnju gasovoda.

Putniković oceckuje da će u Briselu biti postignut dogovor, ako ne za izgradnju Južnog toka, onda za neki drugi model gradnje gasovoda poput onog od Tursko - Grčke granice prema Evropi, od gasovoda koji tek treba da se gradi od Rusije prema Turskoj, napominjući da će tu na neki način, biti rešeno i pitanje snabdevanja Srbije gasom.

"U tom slučaju Srbija bi imala manju kolateralnu štetu i to ne bi bile te dve milijarde dolara ili možda čak i više, nego možda neki manji iznos", kazala je sagovornica Tanjuga.

Putniković je izrazila nadu da i sami Rusi, koji hoce da izgrade tako veliki gasovod do Turske, imaju plan kome će da prodaju tih 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje, "jer Turskoj očigledno treba 10 do 13 milijardi kubika gasa godišnje".

Pominje se HAB, odnosno, skladiste gasa na Grčko-Turskoj granici, ali je problem što nema dovoljno velikih kapaciteta da se kroz Grčku i dalje prema evropskim zemljama taj gas transportuje, objasnila je ona i dodala da se postavlja pitanje, ko će graditi te gasovode ka unutrašnjosti Evrope.

"Da li će Gasprom možda da pregovara sa svojim partnerima iz Južnog toka, da se oni preorijentišu, a s druge strane postavlja se pitanje da li je to uopšte realno da Gasprom bude tu neki 'igrač' u celoj toj priči, jer i Grčka i Bugarska su članice EU", predočila je urednica "Balkan magazina".

Prema njenim rečima, postoji i treća mogućnost, a to je snabdevanje Evrope preko gasovoda Severni tok, koji su zajedno gradile Rusija i Nemačka.

Severni tok se završava na obalama severne Nemačke i od velikog skladuišta gasa idu dva gasovoda, koji vode ruski gas dalje ka Evropi, objasnila je Putniković i napomenula da ta dva gasovoda nisu vlasništvo Gasproma i ne podleže pravilima trećeg energetskok paketa u potpunosti.

Podsećajući da Srbija zbog odustajanja od gradnje Južnog najviše gubi, potencijalne investicije od preko dve milijarde evra, Putniković je napomenula da je od toga nekih 500 miliona evra bilo namenjeno za građevinske firme koje bi radile na trasi gasovoda, a to znači i podsticaj ne samo za građevinsku industriju nego za celokupnu privredu Srbije.

Odustajanjem od gradnje Južnog toka Srbija gubi energetsku bezbednost, jer neće dobiti alternativni pravac snabdevanja, tako da će i dalje zavisiti od jednog gasovoda preko Mađarske, smatra ona.

Tu imamo prvo problem Ukrajine i tamošnjeg ratnog stanja, a s druge strane, imamo i problem što se Mađarskoj plaća prevelika taksa za tranzit gasa, koji zapravo poskupljuje cenu tog energenta, predočila je Putniković.

za Hrvatsku je ovo jack pot.

vrlo jednostavna prica. Hrvatska nije bila dio Juznog toka na magistralnom pravcu, niti je posebno bila zainteresirana za taj projekt jer se nadala LNG terminalu na Krku, koji je opet aktualiziran. Biden je neki dan rekao da Hrvatska ima veliku priliku postati energetsko cvoriste regije i to je rekao prakticki nicim izazvan u Istanbulu par dana prije nego je i sluzbeno Juzni tok proglasen mrtav. danas pak ministar Vrdoljak dva puta ponavlja da alternativni pravac za JI Europu moze jedino doci iz Hrvatske i da ce LNG terminal biti u punoj funkciji do 2019. godine. prije 4 dana je EU odobrila Hrvatskoj sredstva za studiju izvodljivosti terminala tako da se prica zahuktava.

. nije poanta sto
je jeftinije, nego je poanta da se ne ovisi o Rusiji.
++++++++++
Ne znam...ja bi rekao da su pare na ovom Svetu iznad svega.Nisam siguran da jedna Mađarska Austrija Italija dele taj hrvatski optimizam.
Srbija Bugarska i Rumunija će uzimati gas tamo gde je jeftinije.Dal iz Turske dal sa Krka.Nebitno.

ENERGETSKI ŠOK : ZAŠTO JE RUSIJA ODUSTALA OD „JUŽNOG TOKA“

„Južni tok“ je prva velika žrtva zapadnih sankcija uvedenih Rusiji zbog Ukrajine!

Izgradnja plinovoda „Južni tok“ manjim dijelom je zaustavljena zahtjevima evropske birokratije a većim dijelom ekonomskim sankcijama zapada koje su iz temelja uzdrmale rusku ekonomiju i prisilile Rusiju da reducira investicione projekte

VISOKA CIJENA DODIKOVE KRATKOVIDOSTI: U sukobu Rusije i zapada Dodik je stao na gubitničku stranu
Prije nešto više od godinu dana najavili smo na stranicama Slobodne Bosne neslavni epilog energetskog projekta „Južni tok“. Iz obilne dokumentacije koju smo uspjeli pribaviti iz Brisela, bilo je posve jasno da investitor projekta, ruski energetski div Gazprom nema namjeru uskladiti projekt s novim pravnim standardima Evropske unije, a jednako tako da ni Evropska komisija nema namjeru zatvoriti oči i dopustiti ruskom „Gazpromu“ kršenje pravnih standarda i uspostavu potpunog monopola na plinskom tržištu jugoistočne Evrope.

Cijeli spor je nastao zbog primjene novih energetskih pravila na tržištu Evropske unije usmjerenih protiv monopolskog položaja energetskih kompanija. Ranije je liberalizirano tržište električne energije - odvojeni su proizvođači od prenosnika i distributera električne energije - i tu su obavezu realizirale sve države članice Evropske energetske zajednice, među kojima je i BiH. U skladu s tim pravilima, formirano je potpuno neovisno preduzeće u BiH pod nazivom „Elektroprenos“ koje je odvojeno od proizvođača električne energije - Elektriprivrede BiH.

Na isti način propisana je i deregulacija plinskog tržišta, na koju ruska strana nikako nije pristajala pa je bilo samo pitanje dana kada će projekat „Južni tok“ biti i formalno suspendiran.

EKONOMSKI GUBICI

U dugotrajnom natezanju EU-a i Rusije, prvi je živce izgubio ruski predsjednik Vladimir Putin koji je tokom posjete Turskoj, na press konferenciji, posve neočekivano rekao da Rusija definitivno odustaje od projekta „Južni tok“ i okreće se novim tržištima. Putinova izjava prvenstveno je bila namijenjena ušima eurounijskih birokrata, koje je optužio za svjesnu opstrukciju projekta, no puno veći odjek izazvala je na prostoru jugoistočne Evrope, među državama koje su direktno i indirektno naslonjene na ovu veliku energetsku investiciju vrijednu oko 40 milijadri eura.

Obustava izgradnje „Južnog toka“ među državama regije najviše će pogoditi Srbiju, koja se nalazi na samoj trasi ovog plinovoda pa je očekivala znatne prihode od transportnih taksi, u godišnjem iznosu od oko 200 miliona eura, a računala je i na dio kolača od izvođenja građavinskih radova čija se vrijednost procjenjuje na oko 2,5 milijardi eura.

Situacija s Republikom Srpskom je nešto drukčija. Budući da glavni koridor plinovoda zaobilazi prostor manjeg bh. entiteta, RS se u cijelom projektu pojavljuje kao marginalni sudionik, zbog zanemarljivih količina plina i zbog činjenice da bi se opskrbljivala posebnim krakom koji bi završavao u RS-u.

Pa ipak, Vlada RS-a procjenjuje da će obustavom projekta izgubiti najmanje miljardu eura direktnih stranih investicija.

UPITNA EKONOMSKA ISPLATIVOST

No, vlade država direktno naslonjenih na plonovod „Južni tok“ ne brine toliko spor Moskve i Brisela, koji bi se s malo dobre volje i s jedne i s druge strane mogao lako razriještiti (naprimjer tako što bi se umjesto „Gazproma“ kao vlasnik plinovoda pojavila neka druga kompanija), koliko ih brinu informacije da je Rusija odustala zbog ekonomske neisplativosti projekta, strmoglavog pada cijena nafte i plina i ogromnih finansijskih problema u koje je Rusija zapala nakon uvođenja sankcija zapadnih država.

Cijena plina veže se za cijenu nafte, a u trenutku projektovanja „Južnog toka“, dakle prije nekih sedam godina, cijena nafte bila je na rekordnoj razini od oko 145 dolara za barel. Danas je upola jeftinija i još uvijek pada, bez ikakvih realnih nagovještaja da bi se u dogledno vrijeme mogla vratiti na razinu prihvatljivu za Rusiju, od oko 110 dolara za barel. Rusija je naime davno iscrpila jeftina nalazišta i već dulje vremena glavninu nafte crpi iz skupih i tehnološki vrlo zahtjevnih nalazišta. „Granica bola“ za rusku naftu postavljena je na 110 dolara za barel i svaka cijena niža od te granice ruskim kompanijama donosi ogromne gubitke. Nema nikakve sumnje da je strmoglav pad cijena nafte i plina na svjetskom tržištu izazvan vještački i da je izravno usmjeren protiv Rusije, koja ekonomski ne može izdržati nisku cijenu nafte. Naime, 60 posto državnog budžeta Rusija puni prodajom nafte i plina!

Ekonomske sankcije zapada teško su pogodile rusku ekonomiju, što se pored ostalog vidi i po strmoglavom padu nacionalne valute rublje koja je u manje od šest mjeseci izgubila trećinu svoje vrijednosti prema amaričkom dolaru. Rusija je potrošila silne milijarde iz deviznih rezervi pokušavajući spasiti kurs nacionalne valute, no rezultat je izostao - rublja i dalje tone a devizne rezerve Rusije pale su na oko 470 milijardi dolara, što je za oko 300 milijardi dolara manje nego što su iznosile prije nepune dvije godine!

RAZORNE POSLJEDICE ZAPADNIH SANKCIJA

U tom kontekstu treba posmatrati i vijest lansiranu dan prije Putinove izjave o krahu „Južnog toka“, a vezana je prodaju dijela ruskog udjela u najvećoj energetskoj kompaniji u vlasništvu države - Rosneftu. Naime, vlada Rusije odlučila je prodati blizu 20 posto svog udjela u „Rosneftu“, računajući da bi na ovoj transakciji mogla zaraditi oko 8,5 milijardi dolara. Niska cijena nafte uzdrmala je poslovanje „Rosnefta“ koji je prije dva mjeseca zatražio od države pomoć od 50 milijardi dolara kako bi uredno servisirao dugove. „Rosneft“ mora do kraja 2014. godine vratiti ukupno 440 milijardi rubalja duga, a već u narednoj godini još 626 milijardi.

U jednako nezavidnoj poziciji nalazi se i drugi energetski div u vlasništvu ruske države – „Gazprom“ - koji je određen za glavnog investitora projekta „Južni tok“.

U takvim okolnostima, Rusija je prisiljena osjetno reducirati budžetske investicije, osobito one koje poput „Južnog toka“ koštaju puno i pri tome imaju dugi rok povrata.

Posve je dakle jasno da je projekat „Južni tok“ pao kao žrtva zapadnih sankcija.

BIH IMA ALTERNATIVNO RJEŠENJE

TAP umjesto „Južnog toka“

Krah „Južnog toka“ dodatno je naglasio značaj alternativnog plinovoda, poznatog pod nazovom TAP (Transjadranski plinovod) kojim bi se plin iz Azerbejdžana, preko Turske i Grčke, dopremao do tržišta zapadne Evrope i Balkana. BiH zajedno s Hrvatskom, Crnom Gorom i Albanijom sudjeluje u ovom projektu, koji uživa snažnu podršku Evopske unije jer bi njegovom izgradnjom Evropa smanjila ovisnost od ruskog plina. U tom slučaju, BiH bi imala dva međusobno neovisna izvora plina - postojeći izvor iz Rusije, preko Ukrajine i Mađarske, te novi iz Azerbejdžana, preko Turske, Grčke, Albanije i Crne Gore.

HRVATI TRLJAJU RUKE

Povijesna prilika za izgradnju LNG terminala

U susjednoj Hrvatskoj zadovoljno trljaju ruke zbog procjene da će blokada „Južnog toka“ ubrzati izgradnju LNG terminala na Krku, čiju izgradnju Hrvatska najavljuje već cijelu deceniju. Tržište ukapljenog plina - Liquid Natural Gas (LNG) naglo je buknulo posljednjih godina nakon što je usavršena tehnologija proizvodnje nafte i plina iz uljnih škriljaca. U tome prednjače Sjedinjene Američke Države koje će već naredne godine postati najveći izvoznik nafte i plina na svijetu. Investitori iz SAD-a grade cijelu mrežu LNG terminala u Evropi, s očitom namjerom da s evropskog tržišta istisnu Rusiju i nametnu se kao glavni energetski opskrbljivač evropskog tržišta.

@Ministry of Sound

Povijesna prilika za izgradnju LNG terminala

U susjednoj Hrvatskoj zadovoljno trljaju ruke zbog procjene da će blokada „Južnog toka“ ubrzati izgradnju LNG terminala na Krku, čiju izgradnju Hrvatska najavljuje već cijelu deceniju. Tržište ukapljenog plina - Liquid Natural Gas (LNG) naglo je buknulo posljednjih godina nakon što je usavršena tehnologija proizvodnje nafte i plina iz uljnih škriljaca. U tome prednjače Sjedinjene Američke Države koje će već naredne godine postati najveći izvoznik nafte i plina na svijetu. Investitori iz SAD-a grade cijelu mrežu LNG terminala u Evropi, s očitom namjerom da s evropskog tržišta istisnu Rusiju i nametnu se kao glavni energetski opskrbljivač evropskog tržišta.

Da je Bajden znao da će Putin...
IZVOR: SLOBODNA DALMACIJA, DANAS HR

Zagreb -- Zbog najave odustajanja od izgradnje Južnog toka, Hrvatska, ni kriva ni dužna postaje regionalni energetski div, pišu regionalni mediji.
Kada je američki potpredsednik Džo Bajden na nedavnom samitu Atlantskog veća u Istanbulu rekao da Hrvatska ima potencijal da postane “regionalni energetski centar”, verovatno još nije znao da će ruski predsednik Vladimir Putin i direktor “Gasproma” Aleksej Miler samo nedelju dana nakon toga objaviti da je plan izgradnje Južnog toka mrtav.

Međutim, Bajden je i te kako dobro znao za višemesečne pritiske EU na Bugarsku, kao i za negativan stav Evropske komisije prema izgradnji Južnog toka i, što je još važnije, zajedničko protivljenje EU i NATO širenju ruskog uticaja na ovaj deo Evrope, piše "Slobodna Dalmacija".

Vest o odustajanju od Južnog toka, ukupno vrednog oko 40 milijardi dolara, izazvala je šok i nevericu u vladi Srbije, koja je upravo na tom projektu planirala svoju energetsku stabilnost. Iz Vlade Hrvatske stižu samouverene izjave.

Ali, treba reći da izvršna vlast za poziciju Hrvatske u ovoj 'igri' Zapada i Rusije baš i nema neke naročite zasluge. Čini se kako je Hrvatska na najboljem putu da postane energetski lider regije - ni kriva ni dužna!", piše "Slobodna Dalmacija".

To proizlazi i iz komentara ministra provrede Ivana Vrdoljaka za “Slobodnu Dalamaciju”.

“Rusko odustajanje se na nas ne odražava ni najmanje, ne ugrožava našu energetsku strategiju. Mi smo otvorili opciju izgradnje kraka za Južni tok jer Hrvatska nije imala priliku da bude na glavnoj trasi Južnog toka. Nakon toga smo krenuli u projekt istraživanja gasa i nafte te izgradnje LNG-a, a to će izgleda biti jedina opcija dopreme plina u ovaj deo Evrope. I izgleda da smo bili u pravu".

Odustajanje od Južnog toka ne bi trebalo shvatiti kao konačnu odluku.

Dalamcija piše i da uprkos “vidovitosti” o kojoj govori ministar, čini se da nazirući rasplet čitave priče više spada u onu “više sreće, nego pameti”.

“Mi smo i dosad previše zavisili od gasa iz Rusije, a povećanje te zavisnosti ne bi bilo dobro ni za ekonomiju ni za političku stabilnost u regiji”, komentariše ekonomski analitičar dr. Damir Novotni.

“Upravo zato, ja na rusko odustajanje gledam pozitivno, ovo nam je prilika da nadoknadimo izgubljene godine, a izgubili smo ih najmanje 15, uzdajući se u snabdevanje iz jednog izvora. Ovo treba biti i podsticaj za istraživanja mogućih izvora nafte u hrvatskom podmorju, ali i za projekat LNG terminala za ukapljeni gas”, kaže dr. Novotni.

Darko Horvat, predsednik HDZ-ova Odbora za energetiku, rudarstvo i zaštitu okoline, podiže ručnu: “Najavu odustajanja ‘Gasproma’ od Južnog toka ne treba uzeti kao konačnu odluku. U ovoj geopolitičkoj igri ruska strana se odlučila za potez kojim uzvraća udarac na ekonomske sankcije od strane EU”.

Horvat podseća da se i dalje preko 54 posto potreba za gasom u Evropi podmiruje iz ruskih izvora.

Da obustavljanje Južnog toka nije dobra vest za Srbiju, kroz koju je trebalo da prođe 422 kilometra plinovoda, nije krio ni premijer Aleksandar Vučić, prenose regionalni mediji.

Ekonomski novinar Miša Brkić zato kaže: “Na Srbiji je da sad, kad je već tragično zakasnila, počne da razmišlja o svojoj energetskoj budućnosti. I to evropskom pameću, kako bi našla zamenu za ruski gas".

Brkić primećuje da se “Srbija uspavala na lovorikama Južnog toka” i - kao da je slušao Bajdena - ističe mogućnosti koje u perspektivi nudi projekt LNG-a na Krku i Jadransko-jonskog gasovoda koji bi od Azerbejdžana preko Grčke, Albanije i Crne Gore trebalo da dođe do Hrvatske.

Inače, vest o ruskom odustajanju s nelagodom je primljena i u Mađarskoj, u čijem je parlamentu prošlog meseca izglasana promena zakona koji omogućuju izgradnju njihova dela Južnog toka.