Zagonetka zvana Pegida
Ko su ljudi koji se okupljaju na protestima Pegide? Jedna ekspresno izrađena naučna studija daje uvid u njihovu motivaciju. Rezultati upućuju na rasizam, ali autori upozoravaju da studiju treba analizirati s rezervom.
To je zaista išlo veoma brzo. Prošla je samo jedna nedelja otkako su Diter Ruht i njegove kolege iz Naučnog centra Berlin u Drezdenu izašli na teren kako bi pratili povorku islamofobnog pokreta Pegida i istražili je. Nakon toga, usledila je analiza prikupljenih podataka. „Još smo neispavani“, komentariše Ruht bleda lica kolega.
Naslov studije s pravom glasi: „Ograničeno istraživanja protesta“. A podnaslov: „Sociološko približavanje Pegidi“. U kojoj meri prikupljeni podaci zaista mogu nešto da kažu o pokretu takozvanih „Patriotskih Evropljana protiv islamizacije Zapada“? Mnogo toga još je neizvesno, ali Ruht s tim nema problema. I savetuje: „Prema tim podacima trebalo da se odnosi krajnje savesno.“
„Desni“ nezadovoljnici
To je već druga studija o pristalicama Pegide za samo nekoliko dana. Pre toga su ih istraživači Tehničkog univerziteta u Drezdenu opisali kao „nezadovoljne pripadnike srednje klase“, kao „prosečne građane“. Stručnjaci Naučnog centra Berlin (WZB) u Pegidi pak vide „jasnu sklonost ka desnici“. Recimo, broj demonstranata koji smatraju da je uticaj Jevreja „preveliki“ iznosi 14,8 odsto i osetno je veći nego kod proseka ukupnog stanovništva Nemačke (11,6 odsto). Čak 81 procenat ispitanih simpatizera Pegide priželjkuju „hrabrost ka jačanju nacionalnog osjećaja“, a 41,4 odsto njih smatra da je Nemačka, zbog brojnih stranaca, „u opasnoj meri pod uticajem stranog“ – to inače smatra četvrtina svih Nemaca.
„Da se iduće nedelje održavaju savezni izbori, 89 odsto pristalica Pegide svog glas bi dalo Alternativi za Nemačku, a jedina opoziciona stranka u njihovom fiktivnom parlamentu bila bi desno-radikalna NPD“, dodaje Sabrina Zajak, naučnica koja je istraživala protestni pokret. Trećina simpatizera Pegide za sebe kaže da su orijentisani „politički desno“, dodaje ta profesorka sa Rurskog univerziteta iz Bohuma.
Da li su to koordinate prosečnog člana pokreta Pegida? U to sumnjaju čak i naučnici koji su radili na studiji. „Krug ispitanika prilično je mali“, priznaje Diter Ruht. Nekoliko naučnih timova pratilo je Pegidin skup u Dresdenu i zabeležili da je većina učesnika muškog pola i da su se tamo našli i pripadnici „uočljivih grupa“, muškarci sa obeležjima huligana i neonacista. Istraživači su želeli da sa njima stupe u kontakt, ali demonstranti su bili izrazito uzdržani. Od oko 17.000-20.000 učesnika skupa, 670 je dobilo upitnik, a ispunilo ga je samo njih 123. Bili su to uglavnom ljudi s dobrim stepenom obrazovanja i sigurnim prihodima. „Normalni“ građani, većinom iz Drezdena i okoline. To je posebna grupacija, ali naučnici su na osnovu tog „preseka“ pokreta Pegida postali još sumnjičaviji. „Pretpostavljamo da je kod obrazovanih ljudi manja sklonost ka desničarskim i rasističkim izjavama“, kaže Sabrina Zajak.
Zabrana okupljanja
Novih saznanja o karakteru pokreta Pegida u Drezdenu ove nedelje neće biti. Zbog pretnje terorističkim napadima, policija je u ponedeljak (19.1.) zabranila održavanje skupa. Savezna vlada u Berlinu izrazila je žaljenje zbog tog poteza lokalnih vlasti i naglasila značaj koji u Nemačkoj imaju sloboda protestovanja i okupljanja. Portparol vlade Štefen Zajbert nazvao ih je „naročito važnim dobrima naše demokratije koje bi trebalo braniti“ i naglasio da je poželjno da „građani bez ograničenja mogu da koriste to osnovno pravo“. Iz bezbednosnih razloga, policija u Drezdenu zabranila je i održavanje svih drugih protestnih okupljanja na otvorenom. Iz Pegide je već najavljeno da oni po svaku cenu žele da nastave sa okupljanima ponedeljkom.
