Jagd auf geheimnisvolle Drohnen
Die Polizei in Paris hat in der Nacht zum Dienstag Jagd auf fünf Drohnen gemacht. Sie überflogen unerlaubt das Zentrum von Paris und kamen der amerikanischen Botschaft nahe.

Lokalni izbori 2015.

FN = tamno plavo
UMP = plavo
Socialist scum = rozo

Sjeveroistok i istok Francuske je pravo "crn". Više od juga.

Sjeveroistok i istok Francuske je pravo "crn". Više od juga.

To je posebno zanimljivo jer je riječ o starim industrijskim područjima sa stanovništvom koje je uvijek bilo orijentirano prema radničkoj borbi i lijevim strankama. Kad su se oni okrenuli FN-u znaš koliko je sati.

@Zadar, koji je razlog da su Pirineji vječno crveni?

Ne znam detalje, osim generalnog (čak donekle i europskog) trenda da u (bivšim) industrijskim dijelovima zemlje, kao i tamo gdje je puno manjinaca, bolje rezultate među domicilnim stanovništvom ostvaruje desnica.

Pitanje je bilo zašto su Pirineji i jugozapad crveni, ne zašto je Marseilles crn ( ) brate.
Napisao sam ti već prije da sam očekivao ovakve rezultate za Marseilles.

Ne pratin rad stranke, zar nije FN u socijalnoj politici lijevicarski.

Pa argumentum a contrario. Tamo gdje je drugačije od ovog što sam naveo, pobjeđuje ljevica. Primjer naše drage Istre.

Tststs.

Ajde oprošteno ti je što nešto ne znaš mada upisat ćemo u crnu knjižicu
Dotlen :

Kako li opisati moju reakciju dok sam gledao ovaj video?

Ako si gledao Power Rangers, pa se mozda sjecas kada se onih 5 rangera udruze u Megazord.

E pa tako i ovdje: LOL, ROFL, WTF i LMAO se udruze u MEGA LOL.

Pitanje je bilo zašto su Pirineji i jugozapad crveni, ne zašto je Marseilles crn ( ) brate.

From 1950 to the mid-1990s, Marseille was a socialist and communist stronghold. The socialist Gaston Defferre was consecutively re-elected six times as Mayor of Marseille from 1953 until his death in 1986. He was succeeded by Robert Vigouroux of the RDSE. Jean-Claude Gaudin of the right-wing UMP was elected mayor in 1995. Gaudin was re-elected in 2001 and 2008.

In recent years, the Communist Party has lost most of its strength in the northern boroughs of the city, whereas the far-right National Front has received significant support.

At the last municipal election in 2008, Marseille was divided between the northern boroughs dominated by the left and the more affluent southern part dominated by the right, with the centre and eastern parts of the city as battlegrounds, allowing for a narrow re-election of the UMP administration.

■ SVET
"Marin, udaj se, ne brukaj me"

Utorak 5.5.2015 | 11:02 | Izvor: Tanjug

Beograd -- Rat u francuskoj desničarskoj porodici Le Pen nastavlja da ključa, a Žan-Mari le Pen sada kaže da bi pobeda njegove ćerke na izborima 2017. bila "skandal".

Veteran francuske krajnje desnice, kome je suspendovano članstvo u partiji Nacionalni front odlukom izvršnog biroa stranke koju je osnovao, kaže da nema dovoljno oštrih reči da izrazi bes zbog odluke koju smatra izdajom.

Disciplinska komisija stranke, koju sada vodi Marin le Pen, opozvala je juče članstvo Žan-Marija le Pena (86) zbog njegovih ponovljenih antisemitskih opaski i stavova o Drugom svetskom ratu i donela odluku da ga suspenduje i da za tri meseca sazove partijski kongres na kojem će zatražiti da mu se oduzme titula doživotog počasnog predsednika stranke.

Kipteći od besa zbog odluke stranke koju je gradio skoro četiri decenije, Žan-Mari Lepen je danas na francuskoj televiziji "Evrop 1" rekao da je "izdan i tretiran na skandalozan način" te da se "za sada" protivi eventualnoj pobedi svoje kćerke u predsedničkoj trci 2017.

"Kada bi takva moralna načela trebalo da predsedavaju francuskoj državi, to bi bilo skandalozno", istakao je, ukazavši da ga je sopstvena kćerka izdala.

On je kćerki savetovao da se uda i promeni prezime, jer će mu, kako kaže, tako biti lakše, prenosi pariski dnevnik "Mond".

"Stid me je što predsednica Nacionalnog fronta nosi moje prezime i želim da ga izgubi što pre", naglasio je, dodavši da ne priznaje bilo kakvu vezu sa "nekim ko ga je izdao na tako skandalozan način".

U drugom intervjuu francuskim medijima koji je danas emitovan, Žan-Mari le Pen najoštrije kritikuje izvršni biro Nacionalnog fronta, koji ga je juče suspendovao sa sedam glasova naspram jednog, a koji on opisuje kao "skupinu plaćenika".

Najavio je da će tražiti da mu partija vrati deo članarine, a nije isključio ni mogućnost da krivično goni stranku, pri čemu će, kako je upozorio, "upotrebiti sva sredstva".

Osim što je izgubio status člana partije, Žan-Mari le Pen bi za tri meseca lako mogao da izgubi i status počasnog predsednika odlukom vanrednog stranačkog kongresa.

Le Pen nikada nije bio obični član Nacionalnog fronta. Učestvovao je u osnivanju stranke 1972. godine i potom postao njen predsednik, što je bio sve do januara 2011. kada je, na kongresu u Turu to mesto ustupio svojoj kćerki Marin, a tada je osnovan i novi status u stranci - status počasnog predsednika, koji mu je pripao. Ukidanje tog statusa je sada odobrila većina članova izvršnog biroa, najviše instance stranke, ali je potrebno da je odobre i stranački aktivisti.

Žan-Mari le Pen ne sumnja u podršku članova stranke, za koje je siguran da će "biti ogorčeni zbog zavere protiv njega, barem oni koji imaju smisao za humor".

"Tu podršku nisam ukrao niti nasledio... A ako nađu moj leš, znajte da se nisam ubio", kaže i dodaje da ne namerava da se povuče iz političkog života i da će nastaviti da govori u svoje ime što je, kako navodi, radio i u poslednje četiri godine otkako nije predsednik stranke.

Marin le Pen, koja je u sukobu sa ocem već mesecima, u nedelju je na francuskoj televiziji Itele rekla da, kako smatra, on više ne bi trebalo da govori u ime Nacionalnog fronta.

Ona se, imajući u vidu predsedničke izbore 2017. godine, bori da transformiše ovu antiimigraciono nastrojenu stranku iz statusa politički odbačene partije u alternativu koja je prijateljski orijentisana prema glasačima.

Marin le Pen se fokusira na tradicionalne stranačke teme, kao što su imigracija i bezbednost, kao i na pridobijanje podrške protiv onoga što naziva islamizacijom Francuske, a ankete pokazuju da podrška njenoj partiji raste, potvrđujući rezultate koje je ostvarila na nedavnim izborima.

Žan-Mari le Pen nedavno je ponovo izneo primedbe, zbog kojih je u prošlosti osuđen, a u kojima minimalizuje značaj Holokausta i uzdiže francuskog ratnog lidera Filipa Petena, koji je sarađivao s nacistima.

On je početkom aprila na francuskoj televiziji RMS rekao da su gasne komore nacističkog režima samo "detalj" iz Drugog svetskog rata, što je odmah izazvalo burno reagovanje njegove kćerke.
Jedno je sigurno - Marin le Pen od sada mora da ima u vidu jednog novog protivnika, koji je i te kako rešen da joj prepreči put ka vlasti, i koji je ne smatra ništa boljom od njenih političkih neprijatelja.
"Zapravo, ona je čak gora od njih, jer vas pravi protivnik napada spreda. A ona mene napada s leđa", zaključuje sa žaljenjem Žan-Mari le Pen, koji je zadržao mandat evropskog poslanika i regionalnog savetnika.

Francuska će potopiti brodove pravljene za Ruse?
NOVA ODLUKA
OBJAVA: Srijeda, 6. svibnja 2015. 17:09
IZVOR: Fena

Francuska se može odlučiti namjerno potopiti dva nosača helikoptera "Mistral" u otvoreno more, koji su građeni za Rusiju, ako vlasti izaberu raskidanje ugovora i odbijanje predaje naručitelju.

Među mogućim opcijama, koje razmatra vlada je da se unište ti brodovi, da budu demontirani i iskorišteni ili potopljeni u more, izvijestio je francuski list "Le Figaro".

Navodi se da je takav završetak francusko-ruskog ugovora, vrijednog 1,12 milijardi eura, šokantan, dodajući da je taj posao za rusku mornaricu ugovoren 2011. godine.

Visoki francuski časnik je kazao da su takve mjere "neprihvatljive", uz dužno poštovanje prema zaposlenim u francuskom najvećem brodogradilištu Saint Nazaire, gdje su ogromni ratni brodovi napravljeni.

Novine navode da nema izgleda da francuska mornarica može iskoristiti te brodove, budući da su pravljeni prema ruskim standardima i njihovo ponovno opremanje koštalo bi stotine milijuna eura. U tom kontekstu, glavna opcija je mogućnost pronalaženja novih kupaca, a potencijalni klijenti su Kanada, Sjeverna Koreja i zemlje sjeverne Europe.

Prema ugovoru, trebalo je da prvi brod bude isporučen prošle jeseni u Vladivostoku, ali je vlada Francuske u posljednjem trenutku zaustavila proces, zbog ruskog stava prema događajima u Ukrajini, prenosi Tas.

Planirano je bilo i da se drugi brod, nazvan "Sevastopolj" preda Rusiji do kraja ove godine, ali je isporuka obustavljena iz istih razloga.

Francuska ne želi da se seća Vaterloa

Belgijanci su nedavno iskovali novčić u znak sećanja na bitku koja je okončala Napoleonovu vladavinu, a onda su Francuzi doživeli fras

U belgijskoj kraljevskoj kovnici novca mašine zvane „žirafe” sposobne su da „ispljunu” ni manje ni više nego 850 evra u minutu. Da su postojali, tokom leta 2008. godine ovi mali sjajni novčići vredeli bi 1.360 dolara. Danas tek nešto manje od 950 dolara.

Ali evro za EU ima vrednost, čak više psihološku nego ekonomsku. A jednoj vrsti evra mogla je da raste vrednost – sada već izuzetno retkom Vaterlo novčiću.

Donedavno je „žirafa” u kraljevskoj kovačnici svojim narandžastim vratom usisavala grumenčiće metala sa postolja i ubacivala ih u kalupe mašine u kojoj su dobijali oblik.

Ovo je delovalo kao evropski san zajedništva u možda najopipljivijem, ali neizvesnom, obliku. Zašto? Zato što pad vrednosti evra i problemi sa likvidnošću Grčke nisu jedini problemi koji muče EU. Slučaj da je Belgija morala da obustavi kovanje novčića od dva evra u znak sećanja na 200. godišnjicu bitke kod Vaterloa zbog protivljenja Francuske – pokazao je da EU nije spremna da oživljava stare rane i da se ponovo nosi sa njihovim posledicama.

Naime, Belgijanci su nedavno iskovali taj novčić u znak sećanja na bitku koja je okončala Napoleonovu vladavinu. A onda su Francuzi „doživeli fras”.

Protestovali su kod evropskih zvaničnika, tvrdeći da dizajn novčića na kome je ugravirano poznato Lavlje brdo u Belgiji (koje se uzdiže iznad mesta gde se odigrala bitka kod Vaterloa) „štetno deluje u kontekstu u kome vlade evrozone pokušavaju da ojačaju jedinstvo i saradnju kroz monetarnu uniju”.

Belgijski ministar finansija Johan van Overtvelt obelodanio je da se Francuska protivi predlogu puštanja u opticaj te jubilarne kovanice i pri tome rekao da je on lično iznenađen što je ovaj potez belgijskih vlasti izazvao toliko pometnje.

„Uz podršku jednog broja velikih evropskih zemalja, Francuska je obezbedila potrebnu većinu koja bi odbila belgijski predlog ukoliko bi se on našao na dnevnom redu glasanja ministra finansija Evropske unije”, objasnio je belgijski ministar za švajcarski list „24 sata”.

Dok zvaničnici u Briselu smatraju da uopšte nije dobra ideja da se u EU stvaraju nepotrebne tenzije, belgijski ministar kaže da bi Evropa trebalo da se suočava sa važnim izazovima, „a ne da gubi vreme i energiju oko ove afere”.

A u pozadini afere je činjenica da je u bici kod Vaterloa 18. juna 1815. godine poražen francuski vojskovođa Napoleon i stavljena tačka na njegova osvajanja. Bitka kod Vaterola je bila njegova poslednja, u kojoj je izgubio od Sedme koalicije: snaga Velike Britanije i Pruske.

Belgijanci i Britanci se spremaju da ove godine spektakularno proslave dva veka od bitke koja je označila slom Napoleonovog carstva, dok će poraženi Francuzi ostati po strani.

Kada su nedavno novinari „Njujork tajmsa” posetili ovu kovnicu novca u Belgiji, shvatili su da su zbog ovakvog istorijskog sleda njihovi domaćini u velikom problemu. Oko tog novčića vodila se bitka kao kod Vaterloa. U okršaju oko jubilarnog evra Napoleonova strana je ovog puta pobedila, a Belgijanci su ostali sa svojih 180.000 novih kovanica koje moraju da unište.

Američki novinar je očigledno imao razumevanja za situaciju u kojoj su se našli zaposleni u kovnici novca, a i sama Belgija, pa je konstatovao da evropski političari „imaju talenta za opsednutost detaljima: oni uspostavljaju pravila koliko sme da bude kriv krastavac i krčag iz kog se služi maslinovo ulje u restoranima – a sada je na redu pitanje Vaterloa”.

Ilustrujući bizarnost situacije novog nacionalnog spora u Evropskoj uniji, i to dva veka posle ove bitke, novinar je podsetio da Prusko kraljevstvo više ne postoji, a mesto gde se odigrala glavna bitka nalazi se u zemlji koja tada nije postojala – u današnjoj Belgiji.

Ipak, kada su novinari počeli da se smejulje tome kako se evropski narodi bore iznova u Vaterlou, pomoćnik direktora u belgijskoj kraljevskoj kovačnici Andre Toujour blago ih je opomenuo: „Možda je vama to smešno, ali nama nije.”

Otišao je sa ključem u ruci i doneo iz sefa jedan Vaterlo novčić i držeći ga u ruci rekao: „To je osnova evropskih zemalja.” Potom ga je ubacio u zaštitni omot i stavio na sto u svojoj kancelariji. „To je lep dizajn”, setno je zaključio.

A onda je na kraju rezignirano rekao: „Ovakvom odlukom bili smo prilično iznenađeni, jer smo imali spreman veliki deo proizvodnje, a sada se ispostavilo da je zbog francuske vlade sve bilo samo gubljenje vremena i bacanje novca.”

Bilo je planirano da jubilarne kovanice od dva evra budu upakovane u kutijice i da se svaka prodaje po ceni od osam evra širom evrozone. Belgija je računala da će od toga da zaradi 2,5 miliona evra, a sada će, zapravo, imati gubitak od 1,5 miliona evra.

Biljana Mitrinović

objavljeno: 10.05.2015.

A u pozadini afere je činjenica da je u bici kod Vaterloa 18. juna 1815. godine poražen francuski vojskovođa Napoleon i stavljena tačka na njegova osvajanja. Bitka kod Vaterola je bila njegova poslednja, u kojoj je izgubio od Sedme koalicije: snaga Velike Britanije i Pruske.

Belgijanci i Britanci se spremaju da ove godine spektakularno proslave dva veka od bitke koja je označila slom Napoleonovog carstva, dok će poraženi Francuzi ostati po strani.