Sve više ličiš na Joe Entera. Izmišljaš toplu vodu, kontriraš bezveze.

Kad uradite na eurospkom putu koliko Mađarska imate pravo kritike.

- Primiti Albanaca kao oni, nahraniti ih i smjestiti.
- Primiti Afrikanaca kao oni.
- Ispuniti EU uvjete za ulazak u normalno društvo.

Ne nije, naprotiv, rekao je to kao neko ko se loži na kojekakve teoretske budalaštine koje koketiraju s neonacizmom.

Izvor: Politika
Autor: B. Mitrinović
Objavljeno: 04.06.2015.

Orban evropski buntovnik

Zahtev za pravo država članica da raspravljaju o onome što smatraju važnim bez konsultacije Brisela dovodi na istu stranu Dejvida Kamerona i Viktora Orbana.

U vreme kada britanski premijer Dejvid Kameron traži redefinisanje osnivačkog ugovora Evropske unije, to jest specijalne uslove za Veliku Britaniju kako bi Britance ubedio da na budućem referendumu glasaju za ostanak Ostrva u EU, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ljutito najavljuje da bi sa Mađarskom moglo da dođe do „razvoda”. Zašto Brisel „preti” Mađarskoj razvodom ako mu je već toliko stalo da Britanija iz zajednice ne ode sama? Upravo zato što Brisel sada mora da pokaže inicijativu i tvrd stav kojim se čuva postojeći Lisabonski ugovor.

Povod za najavu brakorazvodne parnice između EU i Mađarske ponovo je smrtna kazna, koju je mađarski premijer Viktor Orban pre nešto više od dve nedelje pominjao kao meru koja bi mogla da bude vraćena u mađarsko zakonodavstvo, uprkos tome što je u EU zabranjena.

„Ako Mađarska želi da uvede smrtnu kaznu, to će biti dovoljan razlog da se raziđemo. Razlog za razvod! Jedno od mojih političkih uverenja jeste da smrtna kazna ne treba da postoji. Bilo kome ko uvede smrtnu kaznu nije mesto u EU”, istakao je Junker u ponedeljak.

Uzrok „trvenja” između Orbana i EU mnogo je dublji. Toliko dubok da je nedavno Junker, pred novinarima dok im je prilazio mađarski premijer, na samitu u Rigi rekao: „A, evo nam diktatora! Zdravo, diktatore!” Britanski „Telegraf” je tada konstatovao da su Orbanovi odnosi s liderima EU u poslednje vreme zategnuti zbog njegovih bliskih veza s Rusijom.

Rasprava o smrtnoj kazni koju je Orban pokrenuo posle ubistva jednog mladog radnika u kiosku na jugu Mađarske tek je jedan od sporova koji opterećuju zajedničku budućnost Budimpešte i Brisela. Pri tome, Orban se zagovaranjem smrtne kazne zapravo samo poigrao s Briselom, jer dobro zna da je za ulazak u EU to jedan od uslova, a Mađarska je ukinula smrtnu kaznu još 1990. godine, dakle 14 godina pre nego što je ušla u EU.

Posle burnih reakcija koje su usledile na njegove stavove da bi samo smrtna kazna odvratila počinioce od teških dela, kakvo je bilo ubistvo mladića na radnom mestu, mađarska vlada je saopštila da nema nameru da ponovo uvede smrtnu kaznu, a da je pitanje pokrenula zbog javne debate o toj temi.

Na kritike evropskih parlamentaraca da bi to predstavljalo otvoreno kršenje Evropske povelje o ljudskim pravima, čija je potpisnica i Mađarska, Orban se dosetio da raspravu prebaci upravo na taj teren. U Evropskom parlamentu se založio za „slobodu govora”, odnosno za pravo svoje zemlje da raspravlja o bilo čemu, pa makar to bila i smrtna kazna. „Mađarska nije potpisala nikakav ugovor o tome šta može da govori, a šta ne može”, rekao je tada Orban. „Ništa nije uklesano u kamenu. To su ljudski, a ne Božji propisi, dakle mogu da se menjaju. Borićemo se za tu temeljnu slobodu, slobodu govora”, uzvratio je Orban.

Uz to je rekao da je spreman da razgovara s Briselom, „iako se neki predlozi EU graniče sa ludilom”. „Uprkos povremenim nesuglasicama sa EU, Mađarska ne planira da napusti EU ni NATO. Za nas, Mađare, oni su naša porodica”, rekao je Orban.

„Porodici” se, međutim, ne sviđa što se mađarski premijer zalaže za jaku nacionalnu državu i što je protiv derogiranja mađarskog sudstva za račun nekog međunarodnog koje bi presuđivalo ukoliko bi se nacionalno zakonodavstvo pokazalo kao prepreka budućem trgovinskom sporazumu između SAD i EU. Evropskoj komisiji se ne dopada ni sporazum o energetici sa Rusijom, kao ni to što Orban ne želi da prihvata imigrante po novim kvotama koje postavlja Brisel.

Zahtev da nacionalne države imaju pravo u evropskim institucijama da raspravljaju o onome što smatraju važnim, a ne da samo u Brisel „idu po mišljenje”, Kamerona i Orbana dovodi na istu stranu. Iako je britanski premijer u svojoj prvoj diplomatskoj turneji za pridobijanje glasova posetio Holandiju, Poljsku, Nemačku i Francusku, svakako da, u velikoj meri, računa upravo na Mađarsku. Britanski „Spektejtor” je nedavno primetio da će se Kameron verovatno okrenuti Mađarskoj, koja ima Orbanovu „nacionalnu konzervativnu vladu” i jedna je od retkih otvoreno evroskeptičnih vlada.

Ovaj list navodi da već kruže glasine koje sugerišu da su njih dvojica sklopili savez u pružanju otpora Žan-Klodu Junkeru, „krunisanom predsedniku Evropske komisije”. Ovaj londonski magazin upozorava da Orban kombinuje priliv velikih subvencija iz Brisela sa snažnim otporom prema federalizaciji EU i da će taj otpor rasti kada subvencije za koju godinu presuše. Ali, mađarski evroskepticizam, veruje se, neće nikada narasti do Hegzita (akronim koji se koristi za mogući Mađarski izlazaka iz EU), iako će uporno tražiti redistribuciju moći, odnosno povratak ovlašćenja sa Brisela u nacionalnu prestonicu.

Odgovor na pitanje šta Mađarsku čini neobičnim evroskeptičnim partnerom u EU ovaj magazin nalazi u tezi da je glavni patron Orbanove vlade nemačka kancelarka Angela Merkel i njena vlada. Njena Hrišćanskodemokratska unija i, naročito, Hrišćanskosocijalna unija Bavarske, konzervativna stranka desnog centra, štite Orbanovu stranku Fides kao partnera u Evropskom parlamentu u Grupi Evropske narodne partije.

Jep, baš tome će ljevičari da pribjegnu.

Pa što se onda i ti služiš njihovom otrcanom i deplasiranom metodikom?

Zato što je ovo pitanje koje ima potpuni legitimitet, zaštite ustavnog uređenja, pravnog poretka, kulture, vrijednosti, ljudskih prava... i glupo ga je pretvarati u pitanje teorije, valja li multikulturalizam ili ne, jer se time namješta penal idiotima. To je bio smisao moje primjedbe.

Nije isto kad kažeš da je problem ako određen broj ljudi ne poštuje Ustav RM, recimo, tuče žene ili se bavi terorizmom, i kad kažeš da je problem što "Mađarska postaje multikulturalna".

Zato što je ovo pitanje koje ima potpuni legitimitet, zaštite ustavnog uređenja, pravnog poretka, kulture, vrijednosti, ljudskih prava... i glupo ga je pretvarati u pitanje teorije, valja li multikulturalizam ili ne, jer se time namješta penal idiotima. To je bio smisao moje primjedbe.

Nije isto kad kažeš da je problem ako određen broj ljudi ne poštuje Ustav RM, recimo, tuče žene ili se bavi terorizmom, i kad kažeš da je problem što "Mađarska postaje multikulturalna".

Nije problem u multikulturalizmu

Ako ti dođe milion muslimana

Ako ti dođe milion imigranata koji neće da se integrišu

Problem je u uništavanju kulture, vrijednosti, načina života i sistema.

Teoretski, moguć je multukulturalizam u kom sve kulture poštuju iste zakone, vrijednosti, ovo ono (Belgija, Švajcarska).

Svaka čast Orbanu što neda da mu Francuzi i Englezi proslijede islamističku bagru pa da ova operira iz Mađarske na račun mađarskog naroda.