Koliki je doprinos srpskih zvaničnika aktuelnoj situaciji u BiH?

Mislim da je doprinos Beograda bio vrlo zbunjujući. Srpska vlada govori o teritorijalnom integritetu BiH i podršci sporazumu između tri naroda. S druge strane međutim, imamo ekstremno nespretan simbolički gest predsednika Srbije koji na Palama, najmračnijem simbolu namere da se uništi Bosna, zajedno sa gospodinom Dodikom otvara školu koja se zove Srbija. Činjenica je da je gospodin Dodik, koji je svojom retorikom uradio toliko toga da bi se zatrovala atmosfera u BiH, tako često podržavan od strane predsednika Srbije Tadića, na fudbalskim utakmicama na primer. To potkopava kredibilitet onoga za šta sumnjam da je iskrena želja da se održi BiH.

Ko, prema vašem mišljenju, snosi najveću odgovornost?

Odgovor je da su to, pre svih, bosanski politički lideri. Prirodno, oni će težiti da svale krivicu na OHR, EU, SAD ili bilo koga drugog i svi oni zaista igraju svoju ulogu ali, izvinite, odgovornost je, pre svih, na bosanskim liderima.

Koliko su važni za celokupnu situaciju navodi o umešanosti Milorada Dodika u korupciju, odnosno da li međunarodni predstavnici namerno prećutkuju neke činjenice kako bi ostvarili svoje ciljeve?

Rezulate Istrage u vezi sa korupcijom bolje je koristiti diskretno nego javno. Ja se nadam, međutim, da Beograd ne želi da se igra vatrom u Bosni, tražeći da bude prepoznat kao igrač kojeg treba umiriti (na primer statusom EU kandidata), u zamenu za uticaj Dodika. Mislim, takvo iskušenje je prirodno, ali i opasno. Jedan pogrešan korak i, ako bi Bosna skliznula nazad u nasilje, kakva bi to samo katastrofa bila, ne samo za Bosance, već za sve u regionu.

Slažete li se sa mišljenjem Doris Pak, specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za BiH, da je Milorad Dodik „svojeglav“ i da je teško promeniti „ono što on zacrta“?

Naravno da je Dodik svojeglav i da je teško promeniti ono što on "zacrta", ali takav je i Haris Silajdžić.

Da li se prema vašem mišljenju Milorad Dodik svrstao među najnegativnije figure na Balkanu, poput Miloševića, Mladića, Karadžića, Koštunice?

Ne, naravno da ne mislim. Dodik nikoga nije odveo u rat, barem ne do sada. Što se tiče Koštunice, može vam se ne sviđati njegova politika, ali njega mnogi smatraju intelektualcem, iskrenim, politički doslednim i nacionalistom, što je suprotno karakteristikama jednog oportuniste, pa, očigledno, poređenje ni ovde nije moguće.

Šta predviđate kao ishod celokupne situacije?

Za sada, bez promena. Možda će Bosanci biti primorani da pristanu na neke skromne promene koje bi pokrenule BiH, u smislu evropskih integracija. Međutim, tu se odvija još jedna igra koja bi mogla, i naglašavam tek mogla, da se pokaže kao nešto što će da promeni tu stvar. Činjenica da su Dodik i drugi, u principu, "pljunuli u lice" Džimu Štajnbergu, zameniku državnog sekretara SAD, bi mogla da bude protumačena kao tenkovska cev (metaforično rečeno) uperena ka njemu i njima. Bosanci, kao i svi drugi u regionu, su u toj meri opterećeni sami sobom, da im ponekada nedostaje šira slika. Poznato vam je da, pored podele koja postoji među Bosancima, o budućnosti OHR-a i Bosne, postoji podela i između SAD i EU. Ono što su Bosanci verovatno propustili jeste veza sa Afganistanom. Tamo ste imali, odmah nakon izbora i naravno u drugačijoj konfiguraciji, i veliki razlaz između Kai Eidea i Pitera Galbrajta, dva zvaničnika UN. Eide i Galbrajt su, naravno, balkanski veterani, a specijalni izaslanik SAD je Ričard Holbruk. Na Eidea se može gledati kao na čoveka koji ide Karl Biltovim, to jest, putem Evropske unije, bez obzira na to kakvi su njihovi lični odnosi. Galbrajt je, kao i Štajnberg, Holbrukov čovek. U Sjedinjenim državama kritikuju Holbruka zbog tog razlaza, kako se moglo videti u poslednjem izdanju "Foreign Affairs" magazina. Spora se vodi o tome da nema smisla trošiti još krvi i novca, ukoliko ni (Holbrukova) Bosna ne funkcioniše. Postoji šira slika. Za Bilta je, takođe, Bosna lični, a ne tek bilo koji zadatak spoljne politike. Kao prvi Visoki predstavnik u toj zemji, on bi voleo da zatvori taj slučaj i pomeri BiH na evropski put, u smislu: "Ja sam ovo započeo, ja ću ga i završiti".

Da li mislite da je reč o nameri realizacije projekta - podela Kosova i pripajanje Republike Srpske Srbiji?

Verujem da je dugotrajni cilj ove vlade podela Kosova, ali mislim da, s obzirom da Boris Tadić govori i ja mu verujem, da podela Bosne nije u srpskom strateškom interesu, on tome ni ne teži. Tadić kaže da bi podela BiH rezultirala ogorčenom muslimanskom državicom, koja bi bila magnet za islamski radikalizam, i u tome je u pravu. Nasuprot tome, kada gospodin Dodik govori o Sarajevu kao o Teheranu, treba se zapitati da li on to pravda sopstvenu politiku. Bosanski političar koji ga dobro poznaje, pretpostavljam da ne bi trebalo da kažem njegovo ime, mi je rekao da ga je jednom pitao da li želi Veliku Srbiju, a on je odgovorio: "Ne, ja želim sopstvenu državu." Meni to zvuči prilično tačno.

Nosioci inicijative za promenu uređenja BiH su SAD i EU, a njihov prigovor Srbiji (i nešto manje Hrvatskoj) je nečinjenje. Dakle, Srbija ne čini mnogo, ili ne čini ništa, da podrži te incijative pritiskom na svoje sunarodnike. I u tome je sva loša uloga Srbije.

Da li je to nečinjenje u izvesnom smislu (ne u ovom koji si ti naveo) nailazi na neodobravanje Republike Srpske? Smatra li se da su tamošnji Srbi (kako se ranije dalo pročitati u medijima) taoci politike zvaničnog Beograda prema Kosovu i Metohiji?

Nikavo rješavanje Srbije u rješenju pitanja u BIH,jel ako se oni budu mješali onda znamo kako će biti da se RS pripoji Srbiji što ne dolazi u obzir i to svaki čovjek pravi,odmah treba reći jasno i glasno NE.Ne radi toga što je RS nastala na zločinu nad Hrvatima i Bošnjacima a sada bi oni put majčicu Srbiju.E to se nesmije desiti,jel Bosna i Hercegovina nikada Srpska nije bila niti će biti samo Hrvatska i Bošnjačka i onog dijela Srba koji priznaju BIH kao svoju domovinu.Jel ko zna povijest onda zna čija je Bosna i kojem narodu zapravo pripada.

Tu i tamo, mogu se čuti takvi glasovi, ali oni su daleko ređi od onih koji se čuju od BH Hrvata kad kritikuju nečinjenje Hrvatske.
Takva percepcija politike Beograda od strane RS bila bi nerealna i to je jasno vodećim političkim subjektima u RS. Uprkos tome što Srbija priželjkuje kompenzaciju Kosova preko priključenja RS, ne može javno nastupiti sa takvom politikom. Bar ne u ovom trenutku. Takve stvari ne idu po automatizmu. Ako sada aminuješ nezavisnost Kosova nemaš nikakvu garanciju da će bilo bilo ko od ključnih faktora političkih dešavanja u regionu automatski dozvoliti samostalnost RS i njeno prisajedinjenje Srbiji.
Zato politika Srbije ide, rekao bih, u nekom jedino mogućem pravcu. Načelna podrška dogovoru sve tri strane u BiH, neprihvatanje promena Dejtonskog sporazuma koje su neprihvatljive za sve tri strane (čitaj, za RS) i načelna podrška integritetu BiH (više kao skupljanje poena prilikom rešavanja Kosovskog pitanja). Druga linija srpske regionalne politike je vrlo aktivna politika prema Kosovu, u kojoj se želi izvući što se više može, a to je verovatno podela po principu: mi vama damo nezavisnost u zamenu za sever Kosova, eventulano specijalne veze enklava sa Srbijom i eksteritorijalnost manastira. (To je najoptimističkije očekivanje).

Jel ovo neka najezda debila ili šta?

Uglavnom se slažem sa tvojim vidjenjem situacije, ali baš me interesuje kako ti tumačiš ono Džudino u zadnjem odgovoru - da bi Dodik želeo sopstvenu (nezavisnu) državu?

Realno, i danas RS, kao deo BiH, nije nezavisna od Srbije, a van pameti da bi po izlasku iz sastava BiH bila nezavisnija od Srbije nego što je to sada. Naprotiv, ta zavisnost bi se povećala, to je jasno i Dodiku, kao što mu je jasno da u nekom nezavisnom statusu u odnosu na Srbiju narod u RS ne bi hteo da boravi duže vremena ako to ne mora. Možda bi on želeo da ima svoju državu, lepo je imati tako nešto za sebe, ali da to bude nezavisna RS koja može a neće da se priključi Srbiji, nije realno.

Jel ovo neka najezda debila ili šta?

otkad si ti došla.....naglo je skočilo.

Nikavo rješavanje Srbije u rješenju pitanja u BIH,jel ako se oni budu mješali onda znamo kako će biti da se RS pripoji Srbiji što ne dolazi u obzir i to svaki čovjek pravi,odmah treba reći jasno i glasno NE.Ne radi toga što je RS nastala na zločinu nad Hrvatima i Bošnjacima a sada bi oni put majčicu Srbiju.E to se nesmije desiti,jel Bosna i Hercegovina nikada Srpska nije bila niti će biti samo Hrvatska i Bošnjačka i onog dijela Srba koji priznaju BIH kao svoju domovinu.Jel ko zna povijest onda zna čija je Bosna i kojem narodu zapravo pripada.

Tvoj dolazak je bila kap koja je prelila čašu.

Capo, a da umesto uobičajenog prosipanja žuči pokušaš da sumiraš ulogu Hrvatske u rešavanju BiH-pitanja?

Capo, a da umesto uobičajenog prosipanja žuči pokušaš da sumiraš ulogu Hrvatske u rešavanju BiH-pitanja?

a da umjesto vječito traženja remetilačkog faktora u meni pogledaš malo bolje oko sebe i budeš manje licemjerna?
koje hrvatske uloge? pa hrvatska u svom životu i postojanju ne igra više nikakvu glavnu ulogu.

Neiskorišteni potencijal.

Ok, onda pretpostavljam da je najbolje rešenje zaista neka vrsta dogovora u BiH, koju bi podržale i Srbija i Hrvatska.
Čini li se to mogućim...i ima li na to uticaja ova osvežavajuća retorika novog hrvatskog predsednika?

Elaboriraj malo.

Sad mi pade na pamet intervju Nina Raspudića u "Nedljom u 2". Po njegovim rečima onaj ko bi rešio bosansko pitanje zaslužio bi Nobelovu nagradu pre nego Obama.

Unutrašnji politički odnosi u BiH su takvi da dogovor nije na vidiku. Međunarodnu politiku prem BiH gledam kao na jedan paralelogram (različitih) sila. Od rasporeda vektora u tom parelelogramu zavisi kako će izgledati struktura odnosa u BiH. Promene unutar njega mogu povoljno, a mogu loše uticati na odnose u BiH, odnosno rešavanje problema. Ono što se pojavi kao konkretno rešenje situaciju u BiH, biće rezultat odnosa spoljnih sila. Ne verujem da će to biti dogovor. Mislim da je to jasno i samim subjektima u BiH, jer njihovo ponašanje ukazuje na to. Oni lobiraju kos spoljnih sila za svoje interese, ane pokušavaju unutrašnji dogovor osim pod pritiskom spolja.