NJEMAČKA policija trebala bi ako se pokaže da je to nužno, pucati na migrante koji pokušavaju ući u zemlju, kazala je u subotu čelnica desne populističke njemačke stranke AfD, a prenosi BBC.

Frauke Petry, koja se nalazi na čelu euroskeptične Alternative za Njemačku, rekla je za regionalni list: "Ni ja to ne želim. Ali korištenje oružane sile moglo bi ostati kao posljednja opcija".

Njezine komentare odmah su osudile lijeve stranke i njemački sindikat policajaca.

Više od milijun izbjeglica stiglo je prošle godine u Njemačku.

Evropol: U Evropi nestalo najmanje 10.000 dece-izbeglica

Najmanje 10.000 izbegle dece, koja nisu bila u pratnji roditelja, nestalo je nakon što su stigli u Evropu, saopštila je evropska policijska agencija Evropol.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/2193352/Evropol%3A+U+Evropi+nestalo+najmanje+10.000+dece-izbeglica.html

Cameron i Tusk u Londonu. Prijedlozi za ostanak Britanije u EU


pregleda
Cameron i Tusk u Londonu. Prijedlozi za ostanak Britanije u EU


Britanski premijer David Cameron sastaje se u Londonu s predsjednikom Europskog vijeća Donaldom Tuskom koji će početkom idućeg tjedna iznijeti europski prijedlog za ostanak Velike Britanije u Europskoj uniji.

Tusk bi već u ponedjeljak mogao obznaniti prijedloge o četirima zahtjevima koje je formulirao Cameron prije referenduma na kojemu se Britanci trebaju izjasniti o ostanku ili izlasku zemlje iz EU-a. On se treba održati najkasnije do kraja 2017., ali je vjerojatno da će održati i ranije, prenosi Hina.

London je postavio četiri zahtjeva za ostanak Velike Britanije u zajednici dvadeset osam zemalja: ne diskriminirati zemlje nečlanice eurozone, staviti naglasak na konkurentnost, obnoviti suverenitet zemlje (primjerice, uvođenjem prava nacionalnih parlamenata na veto) i ograničiti useljavanje u Europu.

Cameron bi htio uvesti četverogodišnji moratorij prije svake isplate socijalne pomoći migrantima iz EU-a koji dolaze raditi u Veliku Britaniju, ali se taj zahtjev, ocijenjen diskriminirajućim, kosi sa slobodom kretanja robe i ljudi, jednim od temeljnih načela Unije.

London se nada da bi se konačan dogovor mogao postići na summitu u Bruxellesu 18. i 19. veljače, što bi mu omogućilo da već u lipnju provede referendum.

Ovaj susret se događa nakon što se Cameron u petak u Bruxellesu sastao s predsjednikom Europske komisije Jean-Claudeom Junckerom i s predsjednikom Europskog parlamenta Martinom Schulzom.

"Danas smo postigli napredak, ali to nije dovoljno, bit će teško", rekao je Cameron za mrežu Sky News, nakon radnog ručka s Junckerom u Bruxellesu.

"Bude li dogovor dobar, pristat ću, ako ne, neću", upozorio je u petak.

http://www.vecernji.ba/cameron-i-tusk-u ... eu-1056346

Psihologija straha od izbeglica

Jedan događaj koji preplavi medije može preko noći da promeni mišljenje ljudi o drugim nacijama i verama i da im kreira jake predrasude. Usled promene tog mišljenja dešavaju se drugi događaji koji još više učvršćuju ove predrasude, i tako lavinskim efektom nastaje strah od određene grupe ljudi. Nakon nedavnih terorističkih napada u Parizu, počeo je da se dešava isti ovaj efekat promene stava prema izbeglicama iz Sirije. Ova informacija je preko noći promenila stav ljudi o izbeglicama iz Sirije. Do sada je u društvu vladala relativno univerzalna blagonaklonost prema njima. Čitali smo priče o finim i obrazovanim ljudima, inženjerima, lekarima koje je rat naterao da dođu ovde sa svojim porodicama. Nakon napada bilo je dovoljno da nekoliko autora iznese stav da teroristi zapravo ulaze zajedno sa izbeglicama, i ova toksična ideja se vrlo brzo primila u narodu. Iako je dokazano da su napadači iz Pariza bili zapravo državljani Francuske, ova ideja ne jenjava. Sav napor da se izbeglice iz Sirije predstave kao normalna ljudska bića pada u vodu posle terorističkih napada. Pojavljuje se granica između „nas" i „njih".

Uzrok širenja ovog straha dolazi i iz samih medija.

U humanitarnim organizacijama odavno je poznat medijski fenomen pod nazivom „efekat prepoznatljive žrtve". Izabere se jedno unesrećeno dete i njegova priča i fotografija prezentuju se kao metafora celokupnog stradanja. Ovo jedno dete ljude emotivno pogodi mnogo više nego nekakva informacija o „hiljadu dece koja su stradala". Hiljadu dece je mnogo više od jednog deteta, ali za mozak to je broj koji se sastoji od jedne jedinice i tri nule, i matematika nikada nije bila toliko efikasna u izazivanju emocija.

Sada mediji na ovaj način prave kontraefekat objavljivanjem fotografija terorista. Sa druge strane, imamo informacije o stotinama hiljada izbeglica, koji su samo nekakvi brojevi, i to nam ne aktivira emocije. Krajnji efekat svega ovoga jeste strah od izbeglica. Kada ih ugledamo na ulici, vidimo slična lica i slične fizionomije, mozak se nesvesno seti fotografija iz novina i – nastaje strah.

Zbog svega ovoga veoma je važno da mediji objavljuju i fotografije sa suprotnim primerima. Na internetu je veoma korisna kampanja pod nazivom „Not in my name" (ne u moje ime), gde se muslimani i Arapi iz raznih delova sveta fotografišu držeći u rukama taj natpis kako bi promenili sliku koja se nameće iz medija. Ovakve slike su neuporedivo efikasnije od brojeva i racionalnih objašnjenja o izbeglicama. Strah je jedna emocionalna reakcija i zato je emocionalni pristup u eliminaciji straha mnogo efikasniji od racionalnog.

"Napadi u Kelnu pitanje javnog reda, ne izbeglica"

Izvor: B92 subota, 30.01.2016. | 13:58

Keln - Frans Timerman, potpredsednik Evropske komisije, navodi da ne vidi vezu između masovnih seksualnih napada u Kelnu i izbegličke krize, piše „Raša tudej“.

Članovi Evropske komisije pozvali su na „jasno odbijanje lažnih veza između kriminalnih činova poput napada na žene u Kelnu tokom dočeka Nove godine i masovnog dolaska izbeglica“.

Špigl: Nemačke tajne službe vrbuju azilante

subota, 30. jan 2016, 19:21 -> 20:10

Nemačke tajne službe nastoje da dobiju obaveštajne podatke od tražilaca azila, a za uzvrat im obezbeđuju status zaštite koji inače ne bi mogli da dobiju, piše nemački "Špigl".

Nemačka obaveštajna agencija BND i Savezna agencija za zaštitu ustava su od 2000. do 2013. godine vrbovale 850 azilanata kako bi od njih dobile informacije.

To proističe iz odgovora nemačke vlade na pitanje frakcije Levice u Parlamentu u koji je Špigl imao uvid.

Izbeglicama je, kako se navodi, često obećavan status zaštite koji inače bez takve saradnje ne bi mogli da dobiju.

Ovu praksu oštro je kritikovala opozicija.

"Ako tajne službe nastave da vrše pritisak na izbeglice, to nije samo za moralnu osudu, već i istinitost tako dobijenih informacija mora da bude dovedena u sumnju", smatra Martina Rener, poslanica Levice u Bundestagu.

"Grčka kao 'skladište' za izbeglice nije rešenje"

Izvor: Tanjug petak, 29.01.2016. | 12:08

Njujork - Primoravanje Grčke da postane "skladište" za migrante nije rešenje za krizu, ocenila je nevladina organizacija "Hjuman rajts voč" (HRW).

"Grčka ima pravedan udeo u odgovornosti za situaciju na terenu, ali pretvaranje te zemlje u skladište nije rešenje za izbegličku krizu u Evropi", saopštila je stručnjak HRW za Grčku Eva Kos, a prenosi AFP.

U novembarskom izveštaju EU iznosi se da Grčka migrante ne registruje adekvatno, dok Atina tvrdi da je ta procedura znatno unapređena u poslednja dva meseca sa pristizanjem obećanog osoblja EU i opreme za registrovanje, podseća francuska agencija.

HRW, međutim, ocenjuje da se osnovne potrebe i prava hiljada tražilaca azila i migranata u Grčkoj i dalje ignorišu.

Kos kaže da grčka vlada ne identifikuje i ne podržava osetljive kategorije ljude kao što su trudnice, deca bez pratnje i osobe sa invaliditetom, kao i da tražioci azila tamo i dalje nailaze na "ozbiljne poteškoće".

"Grčka azilska služba je uspostavila sistem za zakazivanje skoro isključivo putem Skajpa, ali je veoma teško zakazati termin, a ljudi ne mogu da čekaju nedeljama na to", objasnila je ona.

Kos je, takođe, kritikovala predlog Holandije EU da primi 250.000 izbeglica godišnje od Turske ukoliko Ankara primi nazad neregularne migrante.

"Turska se ne može smatrati bezbednom zemljom za automatske povratke", zaključila je ona.

Tražili smo od izbeglica u Danskoj da nam pokažu svoje dragocenosti

By Lars Jellestad
januar 29, 2016

U utorak 26. januara, u danskom Parlamentu je većinom glasova ratifikovano iscrpno pooštravanje danskih zakona o azilu, u pokušaju da se Danska učini manje atraktivnim odredištem za izbeglice i imigrante. Između ostalog, predlogom zakona L87 produžava se obavezni period čekanja na pravo za ponovno ujedinjenje porodice sa jedne na tri godine, smanjuje se finansijska pomoć tražiocima azila za 10 odsto i skraćuje boravišna dozvola za buduće tražioce azila u Danskoj.A tu je i činjenica o kojoj se mnogo pisalo u svim svetskim medijima da zakon dozvoljava policiji da zapleni dragocenosti izbeglica. To se radi da bi se finansirao njihov boravak u zemlji dok oni čekaju na odobrenje azila.

To je sastavni deo novog zakona koji su Danci nazvali "Zakonom o nakitu", baš kao i ono što je izazvalo najviše zgražavanja u svetu povodom ove kontroverzne mere. Danska nije dobila ovu vrstu pažnje još otkako je dnevni list Jyllands-Posten pre deset godina odlučio da objavi karikature proroka Muhameda. A baš kao i tada, to nije ona vrsta međunarodne pažnje zbog koje ljudi otvaraju šampanjac u kancelarijama lokalnih turističkih agencija.

Možete da dovedete u pitanje legitimitet žestokih kritika međunarodnih medija u kojima se Danci porede sa nacistima, koji su Jevrejima oduzimali velike količine zlata i drugih dragocenosti. Ostaje, međutim, činjenica da danska policija sada ima dozvolu da pretrese svaku osobu koja traži azil u Danskoj i zapleni joj određene dragocenosti koje ima u svom posedu.

Što se novog zakona tiče, danski premijer Lars Leke Rasmusen izjavio je da je "poenta u tome da se osigura da za svakoga važe isti standardi, bilo da se radi o tražiocima azila ili Dancima – a ti standardi su da zbrinete sami sebe, ako ste u mogućnosti." Policajcima je, međutim, dozvoljeno da zaplene dragocenosti čija vrednost premašuje 10.000 kruna (1.340 evra) i koje nisu od sentimentalne vrednosti. Posle svega ovoga, postavlja se pitanje koliko će ozbiljnog uticaja ovaj zakon imati na stvarne živote tih ljudi.

Da biste stekli predstavu o tome kakve dragocenosti izbeglice imaju kod sebe po dolasku u Dansku, VICE Danska je posetio staru bolnicu u lučkom gradu Helsingeru koja je pretvorena u centar za prihvat oko 150 izbeglica. Evo šta su petorica momaka koji su pristali da razgovaraju sa nama tvrdili da su imali sa sobom kada su prvi put doputovali.

Abdul Kader je 44-godišnji Sirijac. On je u Dansku stigao pre pet meseci. Najvredniji predmet u njegovom posedu je crna narukvica, koju mu je poklonila njegova 16-godišnja ćerka. Ona se trenutno nalazi u Turskoj sa bratom i sestrom i njihovom majkom. Abdul Kader procenjuje da svi ovi predmeti zajednički vrede oko 1.500 kruna (200 evra).

Subhe Muhamed dolazi iz Sirije i ima 40 godina. On je u Danskoj već četiri meseca. Njegova supruga i troje dece još borave u Siriji. Najvažnija stvar u njegovom posedu je telefon, koji je prepun fotografija njegove dece. Subhe Muhamed procenjuje da je zajednička vrednost svih njegovih dragocenosti oko 1.700 kruna (230 evra).

Lait Vadea ima 31 godinu i dolazi iz Iraka. U Danskoj je proveo pet meseci. U Iraku je radio kao nastavnik i kovač. Njemu najdraži lični predmet je srebrna ogrlica sa medaljonom Device Marije koji mu je poklonila njegova majka. Pored ogrlice, poseduje još i iPhone 6 i lažni ručni sat. On procenjuje da je ukupna vrednost svih njegovih ličnih predmeta oko 6.000 kruna (800 evra).

Našet Blank ima 40 godina. Iz Sirije je doputovao u Dansku pre četiri meseca sa suprugom i troje dece. Prodali su sve što su imali da bi mogli da otputuju za Evropu – uključujući svoje burme. Njegov telefon i novčanik mu ništa ne znače u životu. On procenjuje da zajednička vrednost svih njegovih ličnih stvari ne prelazi 500 kruna (70 evra).

Ahmad Farman ima 25 godina i dolazi iz Iraka. U Dansku je stigao pre pet meseci. Sve što poseduje za njega je od podjednake važnosti, iako mu se u telefonu nalazi nekoliko fotografija koje su mu posebno drage. On procenjuje da je sve skupa vredno oko 1.500 kruna (200 evra).

Žig na migrante

30. januar 2016. 21:43

Izbeglice koje u Evropi traže azil suočene sa otvorenom diskriminacijom. Mnoge države se ponašaju kao nacisti prema Jevrejima u predvečerje rata

CRVENA ili žuta narukvica, tetovaža na podlaktici, brojevi ispisani flomasterom na koži, ili ulazna vrata obojena i tako obeležena da se zna da iza njih žive izbeglice - sve ovo zajedno ima istu ulogu koju je, za vreme Hitlerovog Trećeg rajha imala žuta traka namenjena Jevrejima. Vreme je drugo, učesnici novi, ali je nepravda ista.

Nesrećnici pobegli glavom bez obzira od metaka i bombi neželjeni su u Evropi u koju ih je donela nada da će spasti sebe i svoje najmilije od sigurne smrti. Oni koji su im, silom prilika, makar nakratko, pružili utočište, a nadaju se da će im što pre videti leđa, smatraju da pridošlice moraju da budu obeležene, da ne smeju "inkognito" da se šetaju evropskim metropolama.

U glavnom gradu Velsa Kardifu, migranti moraju da nose crvenu narukvicu od jake plastike. Menadžer privatne firme, zadužene za smeštaj i ishranu pridošlica, smatra da je to veoma praktično rešenje. Traka ne može da se skine, niti pozajmi drugom koji nije registrovan, a u međuvremenu, "služi" da migranti budu izloženi sve većem šikaniranju u gradu, prevozu... Ovaj patent preuzela je i Škotska.

Stotine ljudi koji traže azil u Britaniji, smeštene o trošku države u Midlsborou, na istoku zemlje, morale su da žive u kućama koje imaju crvena vrata. Sve dok lavina protesta nije podigla uvis četke umočene u sivu boju, te su tragovi nečoveštva uklonjeni. Druge zemlje, za razliku od ovog regiona Velike Britanije, nijednog momenta nisu pokušale da isprave nepravdu, niti priznaju grešku...

U Mađarskoj koja je, uporedo sa zidom na granici sa Srbijom, protiv sebe podigla ceo Stari kontinent (da bi potom bodljikave žice počele masovno da niču na nekad državnim, odavno unutaršengenskim međama) - migranti su obeležavani žigom na podlaktici. Pri tome je korišćen ručni aparat za tetoviranje. Svet su obišle fotografije policajaca, snimljenih kako urezuju žigove u kožu očajnika kojima je sudbina dopustila da živi premoste okean, masovnu grobnicu migranata iz Azije i sa severa afričkog kontinenta. Vlasti u ovoj zemlji (ne)svesno su zažmurile pred činjenicom da se ovako nešto automatski vezuje za Holokaust i tetoviranje zatvorenika logora Aušvic serijskim brojevima.

U Češkoj, markiranje migranata obavljalo se flomasterom, ali ni taj žig nije moguće lako skinuti. Češka policija je, posle pljuska kritika, ovaj događaj objasnila potrebom da se migranti identifikuju i izdvoje iz mase ostalih putnika. I navodnom činjenicom da se time umanjuje opasnost da se (i zauvek) razdvoje članovi porodica. Portparol policije objasnio je da je to bio izuzetno težak zadatak, jer mnogi nisu imali dokumenta i nisu govorili engleski.

Holandija, u pripremi rigorozan plan za ublažavanje migrantske krize

četvrtak, 28. jan 2016, 13:21 -> 13:48

Migranti i izbeglice, koji stignu na grčka ostrva, odmah će trajektom biti vraćeni u Tursku, navodi se u planu na kom radi holandsko predsedništvo EU.

Grupa zemalja EU će zauzvrat, kako je predviđeno planom o ublažavanju migrantske krize, primiti do 250.000 izbeglica koji se trenutno nalaze u Turskoj, saopštio je lider Radničke partije Diderik Samson.

Plan bi trebalo da bude gotov do proleća, pre očekivanog novog većeg priliva izbeglica, rekao je Samson.

Dodaje da će EU morati da podnese finansijski teret, uprkos tome što će grupa država članica Unije dobrovoljno prihvatiti izbeglice.

Merkelova i Renci o izbegličkoj krizi

petak, 29. jan 2016, 16:02 -> 16:34

Nemačka kancelarka Angela Merkel, nakon sastanka sa italijanskim premijerom Mateom Rencijem, naglasila je da se zalaže za bržu primenu dogovora EU i Turske o migrantima, dok je Renci upozorio da "kraj Šengena znači kraj Evrope".

Merkelova je istakla da je sa italijanskim premijerom razgovarala o problemu izbeglica, kao i dogovoru Brisela i Ankare koji se moraju hitno primeniti.

Renci upozorio da "kraj Šengena znači kraj Evrope".

Italija je blokirala plan EU koji predviđa da se Turskoj obezbedi pomoć od tri milijarde evra, a da ona u zamenu za to zaustavi priliv migranata u Evropu, podseća Rojters.

Renci je naglasio da zemlje EU moraju da rade zajedno na rešavanju migrantske krize. Istovremeno je upozorio da ako EU odustane od Šengena to će značiti da "odustajemo od Evrope", prenosi AP.

Italijanski premijer i nemačka kancelarka naveli su da članice EU treba da se angažuju na rešavanju problema u izbegličkim kampovima izvan Evrope kako bi pomogle da se zaustavi priliv, povećaju zaštitu svojih spoljnih granica i učine sve što je u njihovoj mogućnosti da pravedno raspodele one koji zaslužuju azil.

Renci je uoči sastanka sa Merkelovom, izjavio da je neprihvatljivo da nemačka kancelarka sklapa sporazume o evropskoj izbegličkoj krizi sa francuskim predsednikom i šefom Evropske komisije, a da u to ne uključi Italiju.

Italijanski premijer je naglasio da bi bio oduševljen kada bi Merkelova i francuski predsednik Fransoa Oland mogli da reše sve evropske probleme.

"Ali to nije slučaj", naveo je Renci u intervjuu za nemački list FAZ.

De Mezijer: Grčka da uradi domaći zadatak

Izvor: Tanjug ponedeljak, 25.01.2016. | 11:53

Amsterdam - Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer izjavio je da EU treba da izvrši pritisak na Grčku kako bi ona štitila spoljne granice EU.

Međutim, on je upozorio da je sve manje vremena za pronalaženje rešenja.

"Mi želimo da održimo Šengen, želimo evropska rešenja, ali vreme nam ističe", naglasio je Mezijer na početku neformalnog sastanka ministra unutrašnjih poslova EU u Amsterdamu.

De Mezijer je rekao da EU treba da utiče na grčku vladu kako bi "Grčka ispunila svoje domaće zadatke".

Sledeće nedelje će pokazati kakvi će se rezultati postići, dodao je on.

Nemački ministar nije isključio mogućnost isključenja Grčke iz zone Šengena, prenele su agencije.

Kako je podsetio, u maju će se razgovarati o eventualnom produženju graničnih kontrola u Nemačkoj, dok bi za dugoročne kontrole moralo da se konstatuje da postoje "trajni" deficiti u zaštiti spoljne granice EU.

"Iskreno, ne bih čekao sa svim ovim pitanjima", rekao je Mezijer.

Belgija: Sankcije Grčkoj ako ne zaštiti granice

Izvor: Tanjug ponedeljak, 25.01.2016. | 14:58

Amsterdam - Belgijska vlada smatra da Grčka, zbog toga što je previše slaba da zaštiti svoje granice, treba da se suoči sa mehanizmom sankcija EU.

Taj mehanizam uključuje da sve veći broj izbeglica koje stižu u Grčku bude nateran da ostanu u toj zemlji.

"Grci treba da snose posledice ako se na dve godine produže granične kontrole u zoni Šengena, koja bi trebalo da bude zona slobodnog kretanja", rekao je belgijski državni sekretar za migracije Teo Franken za mrežu VRT.

Franken je rekao da je grčka "državna struktura očigledno previše slaba" da se sama izbori sa tim, prenosi AP.

On je nagovestio da bi EU mogla da nadgleda uspostavljanje "zatvorenih objekata" za do 300.000 ljudi u Grčkoj.

Više od 850.000 migranata stiglo je prošle godine u Grčku i skoro svi pokušavali su da nastave put ka severnijim članicama Unije.

"Neki iz EU hteli da izbegle gurnemo nazad u more"

Izvor: Beta nedelja, 31.01.2016. | 15:03

Brisel - Od Grčke su neke članice EU tražile da učine sve da zaustave navalu izbeglica uključujući da ih gurnu nazad u more, kaže ministar za migracije Janis Muzalas.

Evropska komisija (EK) je, međutim, objavila interni izveštaj svojih stručnjaka koji su utvrdili da "Grčka teško zapostavlja svoje obaveze i da postoje ogromne manjkavosti u nadzoru spoljnih granica EU" preko kojih bez uzimanja otisaka prstiju i provere pasoša prolaze stotine hiljada imigranata.

Otud je Komisija u Briselu vlastima u Atini dala rok od tri meseca da to temeljito isprave, inače Grčkoj preti da bude izopštena iz EU šengenskog prostora bez granica.

Tako je upozorio potpredsednik EK Valdis Dombrovkis, a grčki ministar Muzalas je rekao da to sad postaje ozbiljna pretnja, mada zamera ostalim partnerima i institucijama EU da Atini nisu dovoljno pomogli da se izbori s navalom imigranata pre svega preko morske granice s Turskom.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je učinila bitan korak ka, ako ne baš usaglašavanju, a ono ublažavanju razdora unutar svoje zemlje i među članicama EU oko dosad veoma loše politike EU prema imigrantskoj krizi.

Angela Merkel je naglasila da većina izbeglica iz Sirije mora da se u nekom doglednom roku vrati u svoju zemlju kad tamo prestane rat… baš kao i izbeglice iz rata u bivšoj Jugoslaviji kojih se 70 odsto, kako je podvukla, vratilo u svoje zemlje kad su tamo prestali sukobi.

Grčki ministar Muzalas je upozorio da su se stavovi unutar EU jako zaoštrili i "politizovali", a naveo je da mu je belgijski ministar pravosuđa Teo Franken na ministarskom zasedanju pre par dana rekao: "Idite i protiv zakona, mi smo prestrašeni, nije važno i da imigranti odu u more”.

Franken je to u izjavi belgijskoj televiziji najodlučnije opovrgao i naglasio da to "nikad nije rekao".

Muzalasovo upozorenje da su se stavovi unutar EU zaoštrili zbog teške imigrantske krize potvrđuju odluke više članica Unije da privremeno zavedu kontrolu na unutrašnjim šengenskim granicama, a predsedavajuća EU, Holandija, je stavila do znanja da se ulazak imigranata drastično mora smanjiti u roku od nekoliko nedelja.

Predsednik grupe liberala u Evropskom parlamentu, bivši belgijski premijer Gij Verhofstat je alarmantno upozorio da je "Evropska unija zapala u vanredno stanje koje traži hitne vanredne mere" i predložio plan od sedam hitnih mera da se EU uhvati u koštac s izbegličkom krizom koja je počela da drma temelje Unije.

Verhofstat kaže da su "svi pokušaji i politike propali i jedino rešenje je da vođi EU na dve godine suspenduju šengenski režim i ponovo uspostave granice i Grčku i protiv njene volje pretvore u veliki imigrantski kamp".

Ova grupa stranaka i poslanika u EP, kako je predočeno, traži da se zaštiti i uredi funkcionisanje grčko-turske, a to znači i spoljne granice EU, stvore Evropske snage za hitno rešavanje izbegličkog pitanja sa dve hiljade graničnih policajaca, koji bi zajedno s grčkim vlastima delotvorno popisivali, elektronski proveravali i uzimali otiske prstiju izbeglica, dok bi im na licu mesta obezbedili pristojni uslovi za zbrinjavanje.Te Evropske snage za hitno rešavanje izbegličkog pitanja bi bile u sastavu nove moćne Evropske granične i pomorske straže čiji bi budžet bio upetostručen.

Čelnici evropskih liberala traže i drugačiji pristup u načinu da EU privoli zasad nespremnu Tursku da spreči prolazak imigranata preko svoje teritorije u Evropu.

Oni kažu da od tri milijarde evra koje je EU obećala Ankari, dve milijarde moraju biti direktna pomoć izbeglicama na tlu Turske, kojih je dva miliona, a milijardu evra treba dati Visokom komesarijatu UN za izbeglice da nezavisno i neposredno pomognu u zbrinjavanju imigranata, koje bi već tamo u Turskoj trebalo razvrstavati i azil odobravati samo pravim izbeglicama.

Posebno važno je odmah istinski uspostaviti i osposobiti svih jedanaest "vrućih kontrolnih tački" za popis, uzimanje otisaka prstiju, proveru putnih isprava imigranata koji dođu na spoljne granice EU u Grčkoj i Italiji, tako da se odmah s evropskih granica vrate oni nisu izbeglice iz ratova i političkih progona.

Sistem odobravanja azila, takođe, mora ubuduće jedinstven i delotvoran na prostoru cele EU, a jedinstvenom "plavom kartom za ekonomske imigrante" treba omogućiti da se pridošlicama popune potrebe za obrazovanom, ali i neobučenom radnom snagom u EU.

Pored ostalog, evropski liberali traže i neku vrstu Maršalovog plana velike ekonomske pomoći za Siriju, uz "punu podršku demokratskim sirijskim opozicionim snagama", a to znači svima koji se bore protiv terorističke Islamske države, ali i režima sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Oko ovog poslednjeg cilja su u prvim komentarima izražene ozbiljne sumnje, opšti je stav da je Grčka sad dovedena do trenutka da konačno razsjasni partnerima u EU da li je rešena da napravi temljit zaokret u dosadašnjoj politici prema izbeglicama.

To potvrđuje i podrška koju je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker dao zahtevu slovenačkog premijera Mire Cerara da se nova brana postavi na grčko-makedonskoj, bolje rečeno makedonsko-grčkoj granici i brzo praktično obustavi ulazak svih imigranata.

- 80.000 Švedska
- 20.000 Finska
- Tona njih iz Njemačke
- Austrija isto
- Poneka druga država.

Zaokret Merkelove: Očekujemo da odete

nedelja, 31.01.2016. | 19:15

Ona je upozorila da Nemačka spremna da pruži samo privremeno utočište tražiocima azila i da oni ne mogu dugoročno da ostanu.

U izjavi koja predstavlja značajan zaokret u odnosu na njene prethodne stavove, najmoćnija politička ličnost Evrope je navela da bi izbeglice trebalo da se vrate u svoje zemlje kada se uspostavi mir.

“Ako bude mira u Siriji i ako Islamska država bude poražena u Iraku, mi očekujemo da se vratite u svoje otadžbine, sa razumevanjem za ono što smo učinili za vas“, rekla je Merkelova.

Tokom vikenda Merkelova i ministri su pokušali da uvere Nemce da izbegličku krizu drže pod kontrolom nakon što je preko milion izbeglica stiglo u Nemačku tokom prošle godine.

“Ti brojevi će morati da se smanje ubuduće i ne smemo da dozvolimo da porastu, naročito ne u proleće“, istakla je Merkelova, koja je do sada zagovarala politiku otvorenih vrata za izbeglice uz slogan “Mi to možemo“.

Šef kabineta Merkelove Peter Altmajer rekao je za list "Bild am zontag" da Berlin pregovara sa nekoliko država, uključujući Tursku, o preuzimanju izbeglica sa kriminalnim dosijeom koje su došle preko država koje nisu članice Evropske unije, preneo je Rojters.

"To može onda da znači da takve izbeglice ne budu deportovane u države porekla - ukoliko tamo besni građanski rat - već u zemlju preko koje su došle u EU", kazao je Altmajer.

Altmajer je naveo da Nemačka sarađuje blisko sa Turskom, Jordanom i Libanom, kako bi većina izbeglica mogla da ostane u tom regionu do uspostavljanja mira u Siriji i Iraku.

Liderka opozicione stranke Zelenih Simone Peter rekla je za "Dojčlandradio kultur" da se vlada, Altmajer i Merkelova, "polako udaljavaju od kulture dobrodošlice" prema izbeglicama.

Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mazijer nagovestio je da Nemačka ne može da prihvati ekonomske migrante.

"Nemoguće je da Nemačka primi sve izbeglice iz kriznih regiona u svetu. To se posebno odnosi na ljude koji nisu iz Sirije, koji ovde dolaze u potrazi za boljim životom", rekao je de Mezijer za "Špigel".

Premijer države Saksonija-Anhalt Rajner Haselof, iz redova CDU, rekao je za "Velt am zontag" da Nemačka ne može više da prihvati "gubitak kontrole" na svojim granicama.

Buru kritika izazvala je liderka evroskeptične stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Frauke Petri koja je rekla, u intervjuu za jedan list u subotu, da nemačka policija treba, "ukoliko je to potrebno", da puca na migrante koji pokušavaju da uđu u zemlju ilegalno

Nemačka je registrovala blizu 1,1 milion ljudi kao tražioce azila prošle godine, među kojima blizu 430.000 Sirijaca, naveo je AP.

Nemačka, usvojen nacrt zakona o lakšoj deportaciji stranih prestupnika

sreda, 27. jan 2016, 17:38 -> 17:45

Nemačka vlada usvojila je nacrt zakona koji treba da omogući bržu deportaciju stranih državljana koji su u Nemačkoj izvršili krivično delo.

Ministar pravde Hajko Mas izjavio je da su mere, koje treba da potvrdi i parlament, u interesu i stotina hiljada migranata u Nemačkoj.

Nacrt zakona predviđa da stranci koji izvrše krivično delo ubuduće mogu da budu deportovani ako su osuđeni na zatvorsku kaznu, čak i ako je ona preinačena u uslovnu.

To će važiti za kazne izrečene za dela protiv života i tela, protiv polne slobode, i za napad na policajce. Deportacijom će rezultirati i imovinski delikti, poput krađe, ako su izvršeni uz primenu sile ili ih je izvršio serijski kriminalac.

O potrebi usvajanja takvog zakona saglasili su se ranije ministri pravde Mas i unutrašnjih poslova Tomas de Mezjer, posle događaja u novogodišnjoj noći u Kelnu, kada je zabeležen veliki broj slučajeva seksualnog uznemiravanja žena, a počinioci su opisani kao osobe sa severa Afrike ili Bliskog istoka.

"Kada je reč o kriminogenim strancima, ubuduće im preti brža deportacija. To služi i zaštiti stotina hiljada izbeglica koji potpuno mirno žive kod nas. Oni nisu zaslužili da budu strpani u isti koš sa kriminalcima", izjavio je posle sednice vlade Mas.

Portparol vlade Štefen Zajbert rekao je da je cilj zakona, pored brže deportacije, i da se tražiocima azila koji izvrše krivično delo konzekventnije nego do sada uskrati priznavanje izbegličkog statusa.

Nemačka, sporazum o ograničenju ulaska rodbine migranata

četvrtak, 28. jan 2016, 22:54 -> 23:04

Vladajuća koalicija u Nemačkoj postigla je sporazum o migrantima, koji podrazumeva određena ograničenja kada je reč o prijemu njihove rodbine u Nemačku.

Sporazum predviđa da migrantima koji se nisu suočili sa "neposrednim ličnim progonom", neće biti dozvoljeno da dovedu rođake da im se pridruže u periodu od dve godine, rekao je vicekancelar Zigmar Gabrijel nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i guvernerom Bavarske Horstom Zehoferom, preneo je AP.

Koaliciona vlada, takođe, planira da proglasi Maroko, Alžir i Tunis bezbednim državama porekla, naveo je Gabrijel, što će olakšati vraćanje migranata u te zemlje.

Nemačka je isto učinila prošle godine za nekoliko balkanskih država.

Paket mera, oko koga je okvirni dogovor postignut početkom novembra, predviđa i korišćenje specijalnih centara za brzo procesuiranje migranata za koje postoje realno male šanse da dobiju azil.

Do zastoja je došlo zbog spora konzervativnih stranaka Merkelove i Zehofera sa Gabrijelovim socijaldemokratama, oko pitanja na koga treba da se odnosi vremensko ograničenje za dovođenje rodbine u Nemačku.

Prema socijaldemokratama, novembarski sporazum je značio da samo manji broj ljudi koji steknu status "supsidijarne zaštite", privremene zaštite za osobe koje traže azil, mora da čeka dve godine kako bi im se članovi porodice pridružili.

Konzervativci su, međutim, smatrali da mnogi Sirijci treba da steknu taj status.

Nemačka je registrovala blizu 1,1 milion ljudi kao tražioce azila prošle godine, među kojima blizu 430.000 Sirijaca, a cilj joj je da ove godine taj broj bude manji, navela je američka agencija.

Gabrijel je naveo da oko 20 odsto Sirijaca, čiji zahtevi za azil tek treba da budu obrađeni, moglo da stekne status "supsidijarne zaštite" na osnovu prethodnog iskustva.

Sporazum treba da dobije odobrenje vlade i parlamenta.

Eksplozivnom napravom na kuću tražilaca azila

Izvor: Tanjug petak, 29.01.2016.

Berlin -- Nepoznata osoba bacila je na kuću tražioca azila na jugozapadu Nemačke eksplozivnu napravu koja nije eksplodirala, saopštila je policija.

Velika Britanija prima decu izbeglica odvojenu od roditelja

četvrtak, 28. jan 2016, 09:50 -> 09:58

Velika Britanija primiće decu izbeglica odvojenu od roditelja u konfliktu u Siriji i drugim zemljama, saopštila je britanska vlada ne precizirajući broj dece koji će doći u zemlju.

"Kriza u Siriji i događaji na Bliskom istoku i severnom delu Afrike odvojili su decu od roditelja i porodice", izjavio je britanski ministar za imigracije Džejms Brokenšajer.

Vlasti u Londonu zatražile su od visokog komesarijata UN za izbeglice da odredi iz kog konfliktnog područja je najpotrebnije da deca budu prebačena u Veliku Britaniju.

Za sada se ne zna tačan broj dece. Prema ranijim najavama UN, Velika Britanija bi mogla da primi oko 3.000 dece koja su stigla u Evropu bez roditelja i drugih članova porodice.

Vanredno stanje u Francuskoj i dalje na snazi

sreda, 27. jan 2016, 20:40 -> 20:44

Visoki sud u Francuskoj podržao je kontroverzni zakon kojim je uvedeno vanredno stanje u toj zemlji nakon terorističkih napada u Parizu u novembru, uz obrazloženje da "neposredna opasnost" i dalje postoji.

Državni savet, najviši administrativni sud, odbacio je zahtev Lige za ljudska prava o suspenziji vanrednog stanja, kojim su data veća ovlašćenja policiji i administrativnim vlastima.

Vanredno stanje, takođe, omogućava kućni pritvor za osumnjičene, policijski pretres bez bilo kakve kontrole suda, zatvaranje nekih udruženja, kao što su radikalne džamije ili islamističke grupe, kao i mogućnost zabrane okupljanja ili demonstracija, preneo je AP.

U presudi sud je naveo da opasnost, koja je podstakla uvođenje vanrednog stanja u Francuskoj “"posle napada izuzetne prirode i ozbiljnosti, nije nestala".

Vanredno stanje u Francuskoj uvedeno je nakon serije terorističkih napada u Parizu 13. novembra u kojima je ubijeno 130 ljudi.

Austrija: Nova rampa za izbeglice

Izvor: Tanjug ponedeljak, 25.01.2016. | 09:23

Beč - Austrijska vlada, nakon odluke o uvođenju ograničenja za prihvat azilanata, donosi nove mere koje treba da zaustave nekontrolisani dolazak izbeglica .

Austrija uvodi "azil na određeno vreme"

Izvor: Tanjug utorak, 26.01.2016. | 12:47

Beč -Austrijska vlada usvojila je izmene zakona o azilu, kojim se uvodi vremenski ograničeni status azilanta i „azil na određeno vreme“.

Kancelar i vicekancelar, Verner Fajman i Rajnhold Miterlener, navode da se time upućuje jasna poruka u zemlji i izvan nje.

Miterlener je, posle sednice vlade, kazao da se upućuje, na jednoj strani, signal domaćem stanovništvu da postoji previše izbeglica i da se zemlja vraća "suštini" prava na azil.

Istovremeno se azilantima pokazuje da postoji određeni rizik za vraćanja u njihove zemlje, pošto će, nakon rata biti vraćani da pomažu u obnovi domovine.

Fajman je podvukao da je neophodno evropsko rešenje izbegličke krize, ali da se ne može čekati da EU dogovori soluciju, te da je neophodno i samostalno delovati.

Azil na određeno vreme, prema njegovim rečima, odgovarajuća je mera za sprovođenje ograničenja za prihvat izbeglica, koje je Austrija utvrdila za naredne tri godine.

Fajman je istakao da izmene zakona u aprilu treba da "prođu" parlament, precizirajuću da će zakon retroaktivno biti primenjen.

Ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner ocenila je da je novi zakon jedan od najrigoroznijih u celoj Evropi.

Ona je ukazala na pooštravanje propisa kad je reč o spajanju porodica, posebno onih koji nemaju status azilanata, ali status "subsidiarne zaštite", što pogađa pre svega Avganistance, trenutno najveće grupe izbeglica.

Šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc brani novi zakon i ukazuje da je azil uvek "zaštita na određeno vreme".

Prema izmenama zakona, posle tri godine će biti proveravano da li postoji mogućnost za povratak azilanta u domovinu, što će biti veoma skupo po državu.

Izmene pogađaju pre svega osobe koje dobiju status "subsidiarne zaštite" - to su ljudi koji ne dobijaju azil, ali kojima preti nasilje u njihovoj domovini, a tiče se pre svega Avganistanaca.

Oni će moći da dovedu svoje porodice tek nakon tri godine i moraće da dokažu i da imaju primanja u visini od 1.300 evra, što znači da neće biti dovoljni prihodi ostvareni samo iz državne pomoći.

Novi zakon obavezaće sve izbeglice u Austriji na integrativne mere, kao što su kurs nemačkog, odnosno kurs vrednosti.

Austrija će do 2019. proterati 50.000 ljudi

Izvor: Tanjug nedelja, 31.01.2016. | 13:39

Beč - Austrija će do 2019. godine proterati 50.000 izbeglica, proizilazi iz dogovora koalicionih partnera - Socijaldemokratske partije (SPO) i Narodne stranke (OVP).

Planirani su brzi postupci rešavanja molbi za dobijanje azila, kao i sporazumi o readmisiji i dodatni letovi za prevoz proteranih izbeglica.

Na Samitu koalicionih partnera sa guvernerima austrijskih pokrajina 20. januara dogovoreno je, kako je javnost tada obaveštena, uvođenje ograničenja za prihvat izbeglica do 2019. godine prema kojem će u ovoj godini biti primljeno maksimalno 37.500 izbeglica.

Međutim, mediji sada prenose da je predviđeno i da se protera najmanje 50.000 migranata.

Da bi se taj broj dostigao, planirano je proširenje liste bezbednih država porekla za zemlje kao što su Maroko, Alžir, Tunis, Gruzija, Mongolija i Gana.

Molbe za dobijanje azila lica iz tih zemalja treba da budu rešene za deset dana, po ubrzanom postupku.

S tim u vezi je planirano proširenje broja čarter letova, pri čemu postoji namera da se analizira mogućnost korišćenja transportnih aviona austrijske armije.

Prema švajcarskom uzoru, predviđeno je da se podstakne dobrovoljno napuštanje zemlje, a za to je predviđena "pomoć za povratak" u visini od 500 evra, ako lice prihvati da napusti zemlji u prva tri meseca od podnošenja zahteva za azil, bez čekanja odgovora ili kada lice, nakon negativnog odgovora ne ulaže žalbu.

Upola manje, odnosno 250 evra, dobijaće lica koja se odluče da dobrovoljno napuste Austriju u roku od šest meseci od podnošenja molbe, to jest nakon negativnog odgovora u drugoj instanci, bez daljih žalbi.

"U Evropi smo izazvali lančanu reakciju razuma i to je dobro. Moramo na svim nivoima da vršimo pritisak, zbog čega ćemo povećati broj proterivanja", najavila je ministarka unutaršnjih poslova Johana Mikl-Lajtner bečkom dnevniku "Kronen cajtung".

Ona je ukazala da je planirano da se godišnje iz zemlje protera 12.500 ljudi.

Istovremeno dodaje da proterivanjima ne mogu biti ispravljene posledice politike otvorenih granica.

Šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc bio je glavni inicijator novog dogovora koalicionih partnera.

"Paket za više vraćanja u zemlje porekla je važan, ali je još važnije da se okonča politika dobrodošlice i da se ponovo ne pusti toliki broj izbeglica u zemlju", poručuje on.

Austrijski kancelar Verner Fajman ističe da plan sada mora da se praktično primeni, a u to spada da ministar inostranih poslova što pre zaključi sporazum o readmisiji sa Marokom, u čemu, kako je podsetio su uspeli Švedska i Nemačka.

Švedska planira da protera 80.000 tražilaca azila

četvrtak, 28. jan 2016, 08:06 -> 08:13

Vlasti u Švedskoj planiraju da proteraju do 80.000 izbeglica koje su u tu zemlju stigle tokom 2015. godine i čiji su zahtevi za azil odbijeni, izjavio je švedski ministar unutrašnjih poslova Anders Igeman.

Radi se o otprilike 60.000 ljudi, ali bi taj broj mogao da poraste do 80.000, rekao je ministar Anders Igeman, a prenela agencija Frans pres.

Igeman je dodao da je vlada zatražila od policije i organa zaduženih za izbeglice da organizuju njihovu deportaciju, koja će se verovatno odvijati tokom nekoliko godina.

Švedski ministar je naveo da će deportacija, za koju se obično koriste komercijalni letovi, morati da bude izvršena pomoću specijalnih čarter letova, imajući u vidu veliki broj tražilaca azila čiji su zahtevi odbijeni.

Švedska, koja ima 9,8 miliona stanovnika, jedna je od članica Evropske unije koja je primila najveći broj izbeglica u odnosu na broj stanovnika. Prošle godine je ta zemlja primila više od 160.000 tražilaca azila.

Maskirane bande napadaju migrante u Švedskoj

subota, 30. jan 2016, 15:08 -> 16:11

Stotinak maskiranih ljudi, navodno članova neonacističkih bandi, izvršilo je noćas više napada na migrante u Stokhlomu, saopštila je švedska policija.

Policija je pojačala prisustvo u centru grada rasporedivši specijalne i helikopterske jedinice nakon što je saznala da su ekstremisti planirali sinoć "napade na maloletne migrante bez pratnje" u gradu.

"Prolazio sam i video grupu maskiranih mladića odevenih u crno kako počinju da tuku strance. Video sam kako maltretiraju troje ljudi", rekao je jedan očevidac za list Aftonbladet.

Potparol policije Tove Hag rekao je da do podne policija nije primila nikakvu tužbu za napade, ali je jedan muškarac (46) uhapšen pošto je napao policajce u civilu.

Još trojica su na kratko privedena zbog ugrožavanja javnog reda i mira, a jedno lice je osumnjičeno za nošenje noža, prenosi AFP.

Stotinak ljudi pokrivenog lica sišlo je sinoć na Trg Sergelsa Torga koji je popularno sastajalište mladih ljudi, uključujući i migrante, prenosi Aftonbladet i navodi reči jednog očevica koji kaže da su se pripadnici maskirane grupe okomili na "ljude drugačijeg izgleda".

Internet portal Nordfront, onlajn forum neonacističkog pokreta SMR, navodi da njegovi "izvori" otkrivaju da se "oko 100 huligana" navijača fudbalskih klubova AIK i Đurgaden okupilo u petak kako bi se okomili na ljude koji dolaze sa severa Afrike.

Švedska je među članicama EU, zemlja sa najvišim brojem izbeglica po glavi stanovnika, ali je poslednjih dana najavila da će proterati desetine hiljada ljudi kako bi se izborila sa velikim prilivom izbeglica.

Finska proteruje 20.000 izbeglica

petak, 29. jan 2016, 21:57 -> 22:10

Finska se pridružila Švedskoj i najavila planove o proterivanju 20.000 izbeglica koje su zatražile azil u ovoj zemlji.

Ove nordijske zemlje suočene su sa nepredviđenim migrantskim talasom, prenose agencije.

Finska vlada saopštila je da će odbiti zahtev 20.000 od 32.000 izbeglica koliko ih je došlo tokom 2015. godine.

Paivi Nerg iz nadležnog ministarstva Finske rekao je da su to dve trećine migranata koje će biti odbijene.

Prošle godine Finska je otežala situaciju za dobijanje azila migrantima koji dolaze iz Iraka, Avganistana i Somalije, jer se, prema njihovim tvrdnjama, poboljšala situacija u tim zemljama.

Finska planira da napraviti odvojeni tranzitni centar za one koji će biti deportovani i drugi centar za one koji svojom voljom žele da odu iz zemlje.

Tu odluku Finska je donela nakon što je Švedska objavila da će deportovati 80.000 osoba kojima je odbijen zahtev za azil.

Uhapšeno više od 60 migranata u Belgiji

petak, 29. jan 2016, 20:08 -> 20:12

Belgijska policija uhapsila 62 migranta u blizini obale, mahom Iranaca.

Zvaničnici su, kao obrazloženje, naveli da neće tolerisati da na njihovoj teritoriji nastanu sabirni centri koji se mogu uporediti sa kampom nazvanim "Džungla" u Kaleu, prenose agencije.

Većina uhapšenih migranata su muškarci starosti između 20 i 30 godina, od kojih je 10 odsto njih već bilo hapšeno u prethodnim akcijama.

Šezdesetak policajaca je mobilisano u ovoj operaciji.

Oko 4.000 migranata, pridošlih većinom iz istočne Afrike, sa Bliskog istoka i iz Avganistana, živi u migrantskom kampu nazvanom "Džungla" kod Kalea, na severu Francuske.

Nijedan sličan kamp ne postoji u Belgiji ali, prema belgijskoj štampi, nekoliko desetina migranata koji su došli iz Kalea prešlo je granicu i ušlo u Belgiju.

Poljska najavljuje veto na mehanizme relokacije izbeglica

utorak, 26. jan 2016, 10:29 -> 10:55

Poljski ministar unutrašnjih poslova Marijuš Blaščak najavio da će Poljska staviti veto na bilo kakav trajni obavezujući mehanizam relokacije izbeglica i upozorio da ako Evropska unija želi da sačuva šengenski prostor u ovom obliku mora da izmeni svoju politiku azila i uvede prinudne deportacije.

Protiv takvog rešenja glasaće zemlje Višegradske grupe a slično na to gledaju i ministri unutrašnjih poslova Letonije, Litvanije, Estonije i Španije kazao je Blaščak.

"Sistem trajnih obavezujućih kvota relokacije samo je faktor koji privlači naredne talase migracije sa Bliskog istoka i Severne Afrike u Evropu", rekao je poljski ministar.

Blaščak je upozorio da Evropa mora da promeni svoju politiku azila i da kao u Austriji izbeglice znaju da mogu da budu prinudno deportovane. "Tada imigranti neće kretati na taj put koji može da se završi tragično", rekao je Blaščak.

Poljska evroskeptična konzervativna vlada premijerke Beate Šidlo ponovila je više puta da će poštovati obavezu koju je prošle jeseni preuzela prethodna liberalna vlada da Poljska primi u okviru kvota oko 7.000 izbeglica ali je naglasila da će Poljska sama odlučivati koga će primiti i uglavnom želi da to budu žene, deca, stari ljudi, ako je moguće izbeći mlade muškarce i primiti pre svega hrišćane.

Tokom ove godine Poljska namerava da primi svega 400 izbeglica od planiranih 7.000.

Njemačka u ovoj i idućoj godini treba 50 milijardi za izbjeglice

Institut za njemačko gospodarstvo potvrdio je time neke prijašnje procjene, poput one Instituta za svjetsko gospodarstvo iz Kiela, koji je troškove za ovu i sljedeću godinu procijenio na "između 50 i 55 milijardi" eura.

Ukoliko se ove procjene pokažu točnima, njemački ministar financija Wolfgang Schaeuble (Kršćansko-demokratska unija, CDU) bit će prisiljen podići nove kredite kako bi financirao proračun.

Djevojčica izmislila da su je silovale izbjeglice u Berlinu

Trinaestogodišnja djevojčica koja je rekla da ju je otela i silovala grupa izbjeglica sa Bliskog istoka, priznala je da je sve izmislila, saopštila je danas njemačka policija.

U incident je bila umiješana njena porodica, inače ruski imigranati, koja živi u Berlinu, piše britanski “Indipendent”.

Nestanak djevojčice, koja je u njemačkim medijima imenovana samo kao Lisa, prijavili su njeni roditelji 11. januara. Ona se pojavila dan kasnije sa masnicama na licu i rekla je roditeljima da ju je otela grupa izbjeglica.

Incident je istraživala njemačka policija, koja je saopštila da podaci iz mobilnog telefona ne podržavaju izjavu djevojčice i da nema dokaza da je ona bila žrtva seksualnog zločina.

Njemački mediji su pisali da je u školi imala određenih problema i da je bila u kući 19-godišnjeg prijatelja.

Njemački tužilac Martin Steltner rekao je danas da je djevojčica priznala da priča o silovanju nije istinita.

O OVOME NIKO NE PRICA BOG IM MATER JEBO LICEMJERNU POGANU



Austrijska drzavna TV ORF


Interpol procjenjuje da je u toku "izbjeglicke krize" nestalo oko 10.000 ( D E S E T H I LJ A D A ) izbjeglicke djece. Sumnja se da su nestali na "kriminalan nacin", tj. uvedeni u prostituciju!!!!



COOOOOOOOOOOOOOVJECEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE !!!!!!!!!!!!!!!


Jebem ti ljude.

DA ima sta jebati europska bjelacka HERRENRASSE..

vjerojatno su im spasili živote, pokatoličit će ih, postat će ravnopravni pripadnici napredne civilizacije, daleko od svojih kozojebnih predaka.

Jebiga ovo je bilo za ocekivati.
Masa maloletnika krece na ovo putovanje tvrdeci da su stariji no sto jesu. Narocito toga ima kod Avganistanaca i Pakistanaca. Oni se uz to najvise povezuju sa klijumcarima, tako da zaobilaze skroz legalne tokove. Uz to imas masu dece koju roditelji posalju za Evropu sa prijateljima pa se ovi pogube.

Jebiga ovo je bilo za ocekivati.
Masa maloletnika krece na ovo putovanje tvrdeci da su stariji no sto jesu. Narocito toga ima kod Avganistanaca i Pakistanaca. Oni se uz to najvise povezuju sa klijumcarima, tako da zaobilaze skroz legalne tokove. Uz to imas masu dece koju roditelji posalju za Evropu sa prijateljima pa se ovi pogube.

Ne treba sumnjati u altruisticne namere klijumcara.

Imate li vi Hrvati neko drugo resenje za probleme sem pokatolicavanja?