njegov životopis, joe daj se uozbilji "povjest nije ono što je bilo, nego ono što je netko napisao da je bilo", toliko o tome koliko možemo vjerovati povjesnim izvorima, pisanim prvenstveno. i u hrvatskoj se često može pročitati kako su hrvati bili veliki ratnički narod, ozbiljni znanstvenici kažu da je to pogrešna teza, da nismo imali kapacitete za to, ali da smo vjerojatno bili dobri gusari i pljačkaši, e sad, u šta da čovjek povjeruje, ja se uvijek priklonim znanstvenim mišljenju...

To su oni što su rekli da će Hrvatska popušiti od JNA?

Kad se radio npr. prijepis biblijskih tekstova,prije nego se pisala riječ "Bog",dotični pisar je prvo išao da se okupa.Da ne govorimo o brojanju svega mogućeg.

Odakle ti takve informacije?Politikin zabavanik?





Današnjica nije najgore razdoblje,bilo je i gorih u povijesti.A ovo vrijeme pred nama-ljudi će umirati od straha...

Eto,ti trpi istinu i dobrotu što dolazi iz modernog svijeta

Pa onda ništa nije tačno što je zapisano.

Istorija je nauka koja ima svoju metodologiju dokazivanja istine tako što se bavi upoređivanje izvora i na osnvu toga se dođe do neke istine , retko kompletne ali zna se šta je bilo barem u osnovi.

Ja ti nisam napisao ništa što nije istina o Savi jer to je dokazano , a sigirno nije tačno da je onaj Strez umro od božjeg proviđenja zbog Savinih molitvi , već ga je neki plaćenik sklepao na prevaru , zato sam i dao taj primer.

Osa , ja ne nikad ne navodim neke podatke koji nisu istorijski tačni i provereni , i ako i neke i pomenem uz njih obavezno kažem da nisu provereni i da su sumnjivi.

Takvih ima vagon u srpskoj istoriji uostalom kao i kod vas , i onda dođu na red tumači lažnih spisa i događaja i naprave ludilo i pometnju , a nacionalisti jedva dočekaju.

Kad već pomenuh sv.Savu , on je napisao Nomokamno illti Zakopravilo , gde je uglavnom izbor vizantijskih prava,zakona i običaja , ali ima i deo koji govori o islamu.
Tako da bude vezano za temu evo tog spisa tj.njegovog dela.





Spis o izmailćanskoj veri

Sveti Sava je u svoje Zakonopravilo uneo preko sto kanonskih i zakonskih vizantijskih spisa, prevedenih na staroslovenski jezik. Među njima je u 61. glavi pod brojem 21 dogmatski, apologetsko-polemički spis svetog Jovana Damaskina (+ 749/50) o izmailćanskoj veri, stavljen na kraju spisa svetog Epifanija Kiparskog (+ 403) "O jeresima". Damaskinovom tekstu pridodati su, bez određenja, odeljci iz spisa Georgija Monaha (IX vek) "O vođi Saracina - Muhamedu koji je i Muhumet". Tako preuzet iz vizantijskih nomokanona, spis o izmailćanskoj veri, prvi put ovde objavljen u prevodu sa grčkog i staroslovenskog na savremeni srpski jezik, glasi:



"21. I do sada postoji služba izmailćanska koja drži i vara ljude, to jest vera sracinska koja je preteča Antihrista. A potiče od Izmaila, rođenog Avramu od Agare, zbog čega se nazivaju Agarani i Izmailćani. Sebe nazivaju Saracinima, jer su od Sare sujetni, budući da reče Agara anđelu: 'Sara mene sujetnu otpusti' (1. Mojs. 16). Oni, dakle, idolima služahu i klanjahu se zvezdi Danici i Afroditi koju su svojim jezikom i Havar nazvali, što znači velika.
Do vremena cara Iraklija, pak, otvoreno idolima služahu. A od tog vremena pa do sada kod njih uzraste lažni prorok po imenu Moamed koji je, razgovarajući sa Jevrejima i sa hrišćanima, tojest sa arijanima i nestorijanima, odasvud crpeo zlo: od Jevreja pak jednonačelstvo, a od arijana Reč i Duh - oba stvorena; od nestorijana čovekolatriju. A poštuje Stari i Novi zavet. Tako, razgovarajući i sa nekim arijaninom monahom, stvori svoju jeres. I pod izgovorom da se drži bogoverja, prisvojivši sracinski narod, propovedaše da je Pismo s neba od Boga sneseno na njega. A spisi kakve je u njegovim knjigama ispisao dostojni su smeha.

Veru je njima ovako predao: Govori, da je jedan Bog tvorac svega, koji nije ni rođen niti rađa. Govori, da je Hristos Reč Božja i Duh njegov, stvoren i sluga, i da se besemeno rodi od Marije sestre Mojsijeve i Aronove.Jer, kaza da Reč Božja i Duh uđe u Mariju i rodi Isusa koji je prorok i sluga Božji, i da ga Judejci, bezakonujući, htedoše raspeti. I osudiše i raspeše njegovu senku, a sam Hristos niti je bio raspet niti je umro, jer ga Bog uze k sebi na nebesa. Zapita ga Bog govoreći: 'O Isuse, jesi li ti rekao, sin sam Božji i Bog'? I odgovorivši Isus reče: 'Milostiv mi Gospode moj, ti znaš da ne rekoh, niti se stidim biti sluga tvoj, nego ljudi prestupnici napisaše da rekoh te reči i slagaše protiv mene i u zabludi su'. I odgovorivši reče njemu Bog: 'Znam da ti nisi izgovorio te reči'.

I mnoge druge izmišljotine su dostojne smeha u takvom spisu, za koji nadmeno kaže da je od Boga snesen na njega. A kad mi kažemo - pa koje taj koji svedoči da mu je Bog dao spis, ili ko je od proroka prorekao da će se pojaviti takav prorok, oni ostaju u nedoumici. Jer, Mojsije na Sinajskoj Gori naočigled svih ljudi, u oblaku i u ognju i u mraku i u buri primi Zakon od Boga koji se javi; jer i svi proroci od Mojsija pa naovamo počeše propovedati o Hristovom dolasku i o tome, da će se Hristos Bog i Božji Sin, došav, ovaplotiti i raspet biti i umrevši vaskrsnuti, i da je On sudija živima i mrtvima.

I kad mi kažemo još, kako vaš prorok ne dođe tako, da i drugi o njemu posvedoče, nego ne u vašem prisustvu, ne onako kako je Mojsiju Bog dao Zakon dok se naočigled svih ljudi dimila Gora, pa da za spis, koji rekoste da je njemu tako bio dao, i vi imate dokaz? - odgovarajući rekoše da Bog čini onoliko koliko hoće. To i mi znamo, rekosmo, nego pitamo - kako spis siđe na vašeg proroka? I odgovaraju: 'Dok je spavao spis siđe pa njega'. A mi im sa podsmehom kažemo da, pošto je, dakle, spavajući primio spis, nije osetio dejstvo, pa se na njemu ispuni narodna priča: Što je babi milo - to joj se i snilo.

I kad mi opet pitamo - kako ne zapitaste njega, pošto on u vašem spisu zapoveda da se ništa ne čini ili prima bez svedoka, prvo nama da se pokažeš sa svedočanstvom da si prorok i od Boga izašao, i koji spis svedoči o tebi? - oni ćute, stideći se.
Shodno tome, kažemo im: Pošto vam nije dopušteno bez svedoka uzeti ženu, ni kupiti ni steći, a ni sami vi nećete bez svedoka da imate magarce ili [druge] životinje, dakle pomoću svedoka imate i žene i imanje i magarce i ostalo - samo veru i pisma imate bez svedoka. Jer, onaj koji vam je predao veru niotkuda nema dokaza, niti se iko zna za njegovog svedoka, nego je spavajući nju primio.
Nas nazivaju dvobošcima, jer kažu da uvodimo drugog Boga govoreći da je Hristos Sin Božji i Bog. A mi im kažemo da su to predali proroci i Pismo, a vi tvrdite da prihvatate proroke. Ako, dakle, pogrešno Hrista nazivamo Sinom Božjim- to oni učiše i predadoše nam.

Neki od njih kažu da mi, preinačujući proroke, dodasmo takve stvari, a drugi vele: 'Jevreji koji vas mrze prevariše vas da je [tako] od proroka napisano, da biste propali'.
Mi im opet kažemo: Pošto vi govorite da je Hristos Reč Božja i Duh, kako nas onda klevetate da smo dvobošci, jer je Slovo, i Duh, nerazlučan od Njega u kome jeste? Ako je, dakle, u Bogu kao Njegova Reč - jasno je da je Bog, a ako je izvan Boga, po vašoj reči Bog je bez razuma i bez života. Niste li Ga, dakle, bežeći od drugog Boga, presekli? Bolje bi vam bilo da govorite da imate drugog negoli da Ga presecate i kao kamen ili drvo ili nešto od nečulnih bića uvodite. Dok vi, dakle, lažno klevećući, nas nazivate dvobošcima, mi vas presekateljima Boga imenujemo.

Klevetaju nas da smo idoloslužitelji, poklanjajući se krstu i ikoni Hristovoj i svetih. Mi njima kažemo: Kako se vi, dakle, tarete o kamen, po rečima vašeg Vahtana, i ljubite kamen pozdravljajući? A neki od njih kažu: 'Na njemu je Avram ležao sa Agarom'; drugi opet kažu da je za njega privezao bio kamilu kada je hteo žrtvovati Isaka. I njima odgovaramo: Pošto Spis govori da je Gora bila šumovita i [imala] drva od kojih je, iscepavši za svespalnu žrtvu, Avram stavio na Isaka, i da je sa decom ostavio magarce, otkuda vam, dakle, ta iz-mišljotina? Tamo niti šumskih drveta ima, niti magarci prolaze. Stide se, naravno. Ipak, kažu, kamen Avramov postoji.

Zatim im kažemo: Neka to i jeste kamen Avramov kako vi izmišljate. Ljubeći ga, dakle, samo zato što je Avram ležao na njemu sa ženom i što je za njega privezao kamilu - ne stidite se, nego nas okrivljujete što se poklanjamo krstu Hristovom i liku Njegovom, kojim se besovska sila i đavolja prevara razruši.
A to, što rekoše da je kamen - jeste glava Afroditina, kojoj se poklanjahu i koju nazivahu i Havar; na kojem kamenu se i do sada onima koji tačno posmatraju, uklesotine i znamenje javlja.
Taj Moamed mnoge, kako je rečeno, besmislice napisav, od kojih svakoj dodade naziv, kao ovaj: 'Spis o ženi', i u njemu otvoreno ozakonjuje uzimati četiri žene i naložnica, ako može, tisuću, koliko njegova ruka obujmi onih koje se povinuju. A od četiri žene, koju hoće pusti i drugu koju hoće uzme. Iz ovog razloga donoseći zakon, Moamed imaše pomoćnika, zapravo druga po imenu Zid (Zejd). Ovaj imaše krasnu ženu koju požele Moamed. Dok su njih dvojica sedeli, Moamed reče: 'Hej, Bog mi je zapovedio da uzmem tvoju ženu!' A Zid odgovori: 'Apostol si, čini ono što ti je Bog rekao - uzmi moju ženu!' Čak i više da kažemo - reče mu - ' Bog je meni zapovedio da otpustiš ženu svoju!' I on je otpusti. Posle nekoliko dana drukčije reče: 'Zapovedio mi je Bog da ja nju uzmem'. I tako uzev, i preljubu s njom učiniv, donese ovakav zakon: 'Onaj ko hoće da otpusti ženu svoju, pa ako se posle otpusta njenog vrati, drugi da je uzme, jer je nedostojno uzeti je ako ne leži s drugim. Ako pak i brat otpusti ženu - nju da uzme brat njegov, ako hoće'. Ovakve stvari propisuje u tom spisu: 'Radi zemlju koju ti je dao Bog i održavaj je'; čini i ovo tako i tako - da ne govorim kao on sve ono što je sramno.

Drugi, opet, 'Spis o kamili božjoj'. O njoj kaže kako beše kamila od Boga i kako ispivaše svu reku te ne mogaše prolaziti između dve gore zato što se uklješti. A na tom mestu, reče, bejahu ljudi i, jednog dana, oni pijahu vodu. A kamila drugog dana, pijući vodu, hranjaše ih, dajući im mleko mesto vode. Podigoše se oni zli ljudi i ubiše kamilu, a ta beše rodila malu kamilu. Pošto je majka ubijena, mladunče zavapi k Bogu i Bog ga uze k sebi. Pa im kažemo: Otkuda beše ona kamila? I kažu da je od Boga bila. Pa velimo: Je li se ta kamila parila sa drugom kamilom? I kažu - nije. Onda otkuda, rekosmo, rodi mladunče, jer vidimo kamilu vašu bez oca i bez matere i nerodoslovnu, a rodivši veoma postrada? Ali ne vidi se ni onaj koji joj je naneo nasilje, a mladunče se vaznese.

Zašto, dakle, vaš prorok kome je, kako kažete, Bog govorio, nije o kamili znao, gde se napasa i ko su ti što jedu mleko dojeći je? Neće li i ona, upavši nekako u nevolje kao i majka biti ubijena? Ili je preteča, pre vas u raj ušla, iz koje će vama, kako maštate, mlečna reka biti, jer kažete da će vam u raju tri reke poteći: vode, vina i mleka. Ali ako je van raja preteča vaš kamila, jasno je da se osušila od gladi i žeđi. Ili se i drugi naslađuju njenim mlekom pa se uzalud vaš prorok razmeće smatrajući da razgovara sa Bogom, jer mu tajnu o kamili nije otkrio. A ako je u raju, opet će ispiti vodu i, ostajući bez vode, presahnuće usred rajske hrane. I, u nedostatku vode, jer je svu ispila kamila, žudećete da pijete sa vinske reke. Pijući samo vino, uspalićete se i opićete se i zaspati sa glavoboljom. I posle buđenja od sna, zasitivši se vina, zaboravićete rajske krasote.

Kako se, dakle, vaš prorok nije prisetio jada, da će vam se tako nešto dogoditi u rajskom izobilju? Ni o kamili se nije brinuo gde sada prebiva. Ali ni vi ga ne zapitaste, kako vam je o trima rekama kazivao sanjareći? No mi divnu vašu kamilu, koja ispred vas ide, jasno obelodanjujemo među dušama magaraca, gde i vi hoćete da prebivate kao životinje. Tamo je tama krajnja i muka beskonačna, oganj šumeći, crv koji ne spava i bezdani besova.

Reče, opet, Moamed: 'Spis o hrani' govori da je Hristos tražio od Boga hranu i data mu je, jer Bog reče govoreći mu: 'Dadoh tebi i tvojima hranu netruležnu'. Zatim, 'Spis o volu' govori i druge neke reči dostojne smeha, koje zbog mnogih stvari smatrah da treba preskočiti.

Da odgovorim na pitanje..

Ako pričaju sa ateistom, onda je odgovor: DA.
Ako pričaju jedni sa drugim, kolju se medju sobom.

Zadovoljan?

Ne, ne slave.

Kako se pojavio polumjesec kao simbol islama?Zanimaju me mišljenja i učenja muslimana.

Mislim da slavimo! Pošto vjerujemo u jednog Boga. A samo je jedan Bog. To je isti Bog. Samo ga muslimani ne poznaju ˝u punini˝ kao mi.

To je jedan od najstarijih simbola, čini mi se. Iz Sumera ovo ono itd itd.

Bill Wiese objašnjava zašto ima toliko puno religija, a samo je kršćanstvo ispravno.

https://www.youtube.com/watch?v=FDYLXFO7jeo

Samo je jedna istina. Ne može biti više istina. Ako je kršćanstvo ispravno onda je islam lažan, a svi muslimani će cijelu vječnost urlikati od bolova pečeni u paklu. Ako je islam istina, onda je kršćanstvo krivo, a svi kršćani će cijelu vječnost urlikati od bolova pečeni u džehenemu. Puno je vjera, ali samo jedna može biti ispravna. Ili je samo jedna ispravna ili niti jedna nije ispravna, nego je onda ateizam jedini ispravni svjetonazor.

Na to da će svi nevjernici u pakao, mnogi će reći da oni koji nisu čuli za kršćanstvo ili nisu ispravno upućeni će biti iskušani od Boga poslije smrti ili na sudnji dan, pa na osnovu toga suđeni.

Ne slave. Ali skoro da je tako... Judaizam i islam u celini poštuju boga ovoga sveta Jehovu/Allaha, zajedno sa većim delom verujućih hrišćana koji uporno spajaju Mojsijeve zakone sa Isusovim učenjem u jednu smislenu celinu. A Jehovi pripisuju očinstvo nad Isusom.

Samo mali deo Hrišćana danas razume o čemu se tu radi. Čak nužno ne moraju ni biti izdanak hrišćanske civilizacije da bi suštinski proniknuli u tkanje Isusovog učenja. To je jednostavno dato onima koji vide i čuju, kako je i sam Isus ponavljao. To su oni koji idu njegovim uzanim putem do spasenja.

Ako istina oslobađa, a za istinu prvo moraš usvojiti određeno znanje (jer je istina informacija), šta je onda slepa vera do tamnice neznanja?

33:56 Allah i njegovi meleki se mole za/nad Muhamedom.

Kome se to Allah moli, kad se moli za Muhameda?
Allah nije svemogući Bog iz Biblije.
Kratko i jasno.

Kad citiras citiraj ispravno a ne iskrivljuj, tako samo vise privlačiš ljude Islamu.


Allah i meleci Njegovi blagosiljaju Vjerovjesnika. O vjernici, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav!

""Nakon što je objavljeno: 'Allah i meleki Njegovi blagosilju Vjerovjesnika. O vjernici, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav', rekli smo: 'Allohov Poslaniče, znamo selam na te, a kako činiti salat?' Rekao je: 'Recite: 'Bože, blagoslovi Muhammeda i Muhammedovu Porodicu, kao što si blagoslovio Ibrahima i Ibrahimovu porodicu. Obaspi blagodatima Muhammeda i Porodicu Muhammedovu, kao što si obasuo blagodatima Ibrahima i Ibrahimovu porodicu. Ti si Hvaljen i Slavljen.''" Njihove riječi: "Znamo selam na tebe" odnose se na selam na tešehhudu, kome ih je on podučavao kao što ih podučava suri iz Kur'ana, a u njemu stoji: "Neka je selam na tebe, Poslaniče, i milost Allahova i Njegov blagoslov."

Muslim prenosi od Ebu-Mes'ud el-Ensarija da rekao je: (537) "Došao nam je Allahov Poslanik, s.a.v.s., dok smo sjedili sa Sa'dom ibn 'Ubedeom, pa mu je Bušejr ibn Sa'd rekao: 'Allah nam je naredio da na te salavat donosimo, Allohov Poslaniče. Kako ćemo to činiti?' Allahov Poslanik, s.a.v.s., šutio je toliko da smo poželjeli da ga nije pitao, pa je potom rekao: 'Recite: 'Bože, blagoslovi Muhammeda i Muhammedovu Porodicu, kao što si blagoslovio Ibrahimovu porodicu. Obaspi blagodatima Muhammeda i Muhammedova Porodicu, kao što si obasuo blagodatima Ibrahima među svim ljudima i svjetovima. Ti si Hvaljen i Slavljen. A selam činite kao što već znate.''" Prenose ga Ebu-Davud, Et-Tirmizi, En-Nesai i Ibn-Džerir od Malika, a Et-Tirmizi veli: "Ovaj hadis je hasen, sahih"

Imam Ahmed prenosi od Ebu-Mes'ud el-Bedrija da su ashabi rekli: (538) "Božji Poslaniče, selam na te znamo. Kako ćemo salavat na te donositi kada klanjamo?" On reče: "Recite: 'Bože, blagoslovi Muhammeda i Muhammedovu Porodicu'.""

Prenosi se u jednoj predaji da je Poslanik, s.a.v.s., upitan: “Kakav je to salavat od strane Allaha na vjernike? Poslanik, s.a.v.s., je odgovorio: ‘Slavljen je On i Svet, njegov salavat vjernicima je: Moja milost je pretekla moju srdžbu!’”2



https://www.tefsir.ba/ajet/5966


NA temu da kad kršćani kazu da slave istog Boga kao muslimani, tačno je ali kad idu dalje u detalje onda zastranjuju, i muslimani (Bošnjaci)
se mole kad recituju svoje pobozne pjesme , dragi Boze nedaj da smo dalin - zalutali , jer krscani su vele dalin- zalutali, na ovu dovu vi recite Amin.



A da evo odakle je salavat i došao izvorno da se vidi kontekst.



A da su kršćani vele dalin (zalutali) je iz El fatihe, "
4. IHDINES-SIRATAL-MUSTEKIM. SIRATALLEZINE
UPUTI NAS NA PRAVI PUT
.5 EN AMTE ALEJHIM, GAJRIL-MAGDUBI ALEJHIM,
NA put onih kojima si svoje blagodati dao
A ne na put onih na koje si se rasrdio (Zidovi) Niti na put
onih koji su zalutali Krscani VEle dalin
6. VE LED-DAL-LIN

"

...bog je jedan a religije različite..upravo je to što abrahamske vjere čine od ostalih koje imaju idole a ne boga..

Lažeš!

Arap potvrđuje da se Allah moli u 33:56
https://www.youtube.com/watch?v=ig55_XbqFx8

https://en.wikipedia.org/wiki/Barakah

Riječ “ barakah” znači blagoslivljati ali se ne koristi u 33:56 nego “yusalluna” što je moliti / mole se.

Svemogući Bog Starog zaveta izgubio bitku od božanstva Moabita, Kemoša...



Go figure.

Mogao si i navesti Zeusa,Marsa itd.
Nestali u povijesti.

I kanibalizam je još uvek aktuelan u nekim zabačenim delovima Papue Nove Gvineje, to ga čini ispravnim?

Postoje i Zoroastri, indijanski kultovi Amazone itd , sve je to nebitno jer je samo evanđelje istinito.

Tema je:
Da li Kršćani i Muslimani slave istog Boga?

Moj odgovor: Ne, jer kuranski Allah ne postoji.

Tačno.

Međutim ja sam skloniji mišljenju da jedan deo ljudi (pretežno semitski narodi) imao veoma pogrešnu sliku o karakteru Boga, pripisujući mu osvetoljubivost, gordost, jednostavno jer su sami bili takvi. Pa im je trebao alibi da predstavljaju Boga koji ima njihove osobine. Što gotovo da je bilo pravilo, dok se Isus nije pojavio.

Isus je (ne slučajno) među te ljude došao sa radikalno drugačijim viđenjem Boga, pa ako smem da kažem i sa adekvatnom korekcijom kakav Bog zaista jeste u svojoj naravi i odnosu prema čoveku.

Nasuprot Mojsiju koji je bio puki izvršilac naređenja i pre vojskovođa nego prorok, Isus je svojom prirodom najbolje govorio ko je (i kakav je) njegov otac. To je sažeto u autoritetu milosrđa, božanske mudrosti i dobrote.

Hrišćanstvo je imalo zlatnu šansu da bude daleko pozitivniji katalizator duhovnog napretka čovečanstva. Na žalost i dalje smo uveliko toaci tog okamenjenog koncepta o Bogu kao beskrupuloznom šefu mafije koji lomi prste nesposobnim slugama i naređuje ubistva onih koji mu se protive.

Za mene to nije Bog. Za mene je to đavo.
Zovi ga kako ti je volja.

Da, bas si fino nadopunio ono sta sam napisao.

Ali ljudi se i dalje cvrsto i tvrdoglavo drze odredjenih dogmi i mrze jedni druge na osnovu istih. U tom svijetlu ona marksova o opijumu za narod takodjer ima veoma mnogo smisla.

Mrze se i ateistička društva međusobno, što je fenomen koji možda nije za ovu temu. Pre za propitivanje jeste li čovek u osnovi loše biće, koje urođeno zlo misli i čini drugome.

Ako je religija kao pištolj, pa hajde da se rešimo pištolja i sve će biti dobro. Neće biti ubistava. Onda ukloniš svo vatreno oružje i dođeš do zaključka da se ljudi takođe rado vuku za kosu, pljuju u lice, bodu se oštrim predmetima, itd.

Onda svakako imamo dublji problem od određenih citata u spisima...

Mislim da je Isus svojim učenjem i primerima dotakao upravo tu regresivnu atavističku crtu u čoveku. A ona postoji, svidelo nam se to ili ne.

Njeno obuzdavanje i kultivisanje je naš primarni zadatak.

Sallah znaci molitva ali Yusalli znaci nesto drugo.
Eto ti odgovor kako Allah blagosivlja i muslimane namjerno si to izostavio iz hadisa.
Prenosi se u jednoj predaji da je Poslanik, s.a.v.s., upitan: “Kakav je to salavat od strane Allaha na vjernike? Poslanik, s.a.v.s., je odgovorio: ‘Slavljen je On i Svet, njegov salavat vjernicima je: Moja milost je pretekla moju srdžbu!’”2