Ne vidim apsolutno nikakve funadamentalne razlike između katolika i pravoslavaca. Razlike su u organizaciji crkve i redovnika i par sitnih (skoro i zanemarivih) interpretacija Biblije.
Ljudi su dakle stvorili razliku.
Totalno ista vjera.

To je potpuno tačno, ne sporim. Hoću samo da kažem da nikad ne znaš ko će stati na tvoju stranu, bez obzira na religijsku pripadnost. Bilo bi logično da komšijske pravoslavne zemlje iz neke najprostije solidarnosti odbiju da priznaju tzv.Kosovo, ali to se nije desilo - važnije je biti američki pion.
Tako da...bolje da ne kažem šta mislim o svemu tome. I o religiji u celini.

Prvi put čujem za te tri grane. Koliko ja znam anglikanska crkva je jedna ili barem je bila do nedavno: Onda kada su ovi počeli raditi sve i svašta mnogi su se odvojili/ogradili/ne priznali to što čine.
I to su uglavnom bili stariji svećenici, koji su se sada približili i službeno katoličkoj crkvi. Premda Anglikanci sebe ne smatraju odvojenima od katoličke crkve, nego su to samo nazvali potrebom obnove crkve u Britaniji. A u biti je sve to zbog svojevolje njihovoga kralj Henrika VIII.

Odkud ti to da je papa ravan Bogu? To nitko nikad nije rekao...

A što se tiče klanjanja i ljubljenja ruku, pa ne klanjaju se papi kao Bogu nego mu samo iskazuju poštovanje. Osim toga, mislim da rukoljub postoji i u pravoslavlju.


I nikad nisam vidio baš da ljudi dolaze u redovima pokloniti se papi

Kako ono reče Matan iz "Prosjaci i Sinovi" svom ocu kad su se svađali tko će se komu pokloniti i naslijediti ključe Kikaševe - I biskup ima ćaću, ma mu se opet ćaća pokloni i ruku mu poljubi. ;)

Hoću reći time - da se klanjanje i rukoljub ne odnosi samo na Papu, već i na mnogo niže crkvene dostojanstvenike.

Pa to i ja hoću reći, jer mnogi u ovakvim raspravama misle da katolici "štuju" papu. Oni mu samo iskazuju dužno poštovanje.

A što se tiče papine nepogrešivosti, ona se ako se ne varam, odnosi samo na naučavanje o vjerskim istinama (ex catedra), a ne kako neki misle da katolici vjeruju da je papa nepogrešiv u ljudskom smislu (negdje sam čuo da se papa svaki tjedan ispovijeda)

U redu je sve što pišete, nije pogrešno, već sam kazao da to klanjanje i ljubim ruku je
dio tradicije i kao takvo to i vidim. Međutim kod mnogih vjernika nije takvo shvaćanje i viđenje,
a samim time i Papu vide kao nekakvo božanstvo.
Općenito i kod nevjernika je takvo shvaćanje i tako vide stvar iz neutralnog kuta.

Primjer:
vlč. Zlatko Sudac je karizmatik ali svejedno običan čovjek, njemu ne treba pompa,
ali raznorazni hodočasnici ga opsijedaju i rade od njega kult, što je štetno po njega,
a vjernici žive u uvjerenju da je on božanstvo. A znamo da nije, ali se stvara takvo
uvjerenje pogotovo od promatrača i onih koji jedva dočekaju da se narugaju.

E nek si stekla takvo misljenje o katolicanstvu preko filmova. Mislis da je to vise blesavo nego kao kad popovi posvecuju tenkove prije napada na Vukovar i drugdje.

Tulkas ne zna za šalu.

Znam ja jako dobro za salu. Cak feste ne smiju proci bez mene i moje zajebancije, ali poznajuci vas Srbe i misljenja o Vatikanu, katolicanstvu, Papi i ostalim "zaverama" protiv srpstva, ne sumljam da ih 99% zaista misli da je to to. I normalno je da se najezim na vase posalice. Salite se vala na svoj raucun, ima dovoljno materijala

Znači, od sada - smrtno ozbiljno?
Ja to ne mogu pa da me ubiješ. A zezanja na račun pravoslavnih popova ima ohoho, eno ti film "Čudo neviđeno" Živka Nikolića, pa ćeš se nagledati koječega.

Kod katolika svećenstvo, redovnici i redovnice su zavjetovani na celibat te nema ženidbe i udaje, bez obzira da li se radi o župniku ili papi.
Kod pravoslavnih, samo niže sveštenstvo se ženi te je i uslov da bi takav sveštenik dobio parohiju (župu), njegova ženidba. Ostali su zavjetovani na celibat, mada taj termin nije uobičajen u pravoslavlju.
Dakle, monasi, monahinje, episkopi, arhiepiskopi, arhimandriti, igumani, mitropoliti, patrijarsi ... se ne žene. Svi oni dolaze iz monaškog reda, odnosno i patrijarh je monah sa dužnošću da predvodi crkvu kojoj pripada.

Za one koji ne znaju protestanti uključujući i JS, i sve ostale polusekte proizišle
iz Luteranstva nemaju u Bibliji knjige starog zavjeta pisane na grčkom jeziku dok ih
katolici i pravoslavci imaju.
Samim tim odbacili su dijelove Svetog Pisma, tako da mnoge zapovijedi i preporuke
njima ne vrijede.

Tako vrijedna knjiga Sirahova koja je oda mudrosti je kod njih odbačena iako postoji
i orginalna knjiga pronađena naknadno i pisana na hebrejskom jeziku i istovjetna sa ovom na grčkom.

zanima me dali je po sluzbenom ucenju spc-a bitniji "sveti savo" ili Isus za svetoslavce?
ako se dobro sjecam kolega aleksije je izjavio da je to "sveti savo" ali zelim potvrdu izjave.

Katolik koji smatra papu nekakvim bozanstvom nije uobce katolik nego najobicniji ingnorantni kreten bez ikakvog znanja o vlastitoj vjeri. sto se pak ateista i ekipe tice njihov stav nema veze s neutralnoscu nego se u apsolutnoj vecini radi o cistoj zlobi i provokacijama, jer su komentari uglavnom maloumne provincijencije bazirane na medijskom laprdanju, pa se na njih treba obazirat koliko i na vidovitog milana kada prica o kvantnoj mehanici.

Naišla sam na zanimljiv tekst na jednom blogu koji će, nadam se, odgovoriti na tvoje pitanje:


SVETOSAVLJE

Kad pitate srpskog nacionalistu šta je najsvetiji sadržajni kvalitet srbstva, oni će vam navesti svetosavlje. A ako ih pitate šta je to svetosavlje, oni će vam reći: pravoslavno hrišćanstvo srbskog stila i iskustva. Pravoslavlje prilagođeno srbskom nacionalnom biću. A ako ipak potražite nešto konkretno umesto definicija, neki primer, važan element pravoslavne hrišćanske vere koji se u svetosavlju razlikuje u odnosu na odgovarajući pandan kod Rusa, Grka ili Rumuna, primer nećete dobiti.


Nema boljeg izvora za sadržaje svetosavlja od samog svetog Save - njegovog života i njegovih reči. Od svetog Save su nam, uz četiri spisa vezana za uređenje društvenog života: tri tipika za tri srpska manastira i Zakonopravilo (Nomokanon), ostali žitije svetog Simeona, Savinog oca Nemanje i, posredno, u dve verzije, beseda koju je sveti Sava održao u manastiru Žiči prilikom ustoličenja svog brata Stefana za kralja. O svetom Savi znamo prevashodno iz dva žitija, Teodosijevog i Domentijanovog, te iz nekih drugih, daljih izvora. Osim ovoga, sveti Sava je za sobom ostavio nekoliko manastira, među kojima najznačajniji Hilandar, koji je ustanovio zajedno sa svojim ocem Stefanom Nemanjom, u monaštvu Simeonom. Kako se onda rekonstruišu osnovni ciljevi i pogledi svetog Save u oblasti religije i države na osnovu onoga što znamo o njemu?


Sva tri tipika koje je sveti Sava sačinio za srpske manastire pretežno su prevodna dela - prevodi starijih vizantijskih tipika koji su u to vreme već bili obrasci i koristili se u manastirima širom hrišćanskog sveta. Zakonopravilo je takođe prevod, u ovom slučaju pravnih spisa akumuliranih tokom vekova postojanja Istočnog rimskog carstva. U oblasti vere, sveti Sava energično radi na doslednom pristajanju uz vizantijsku crkvu i uz dogmu definisanu na vaseljenskim saborima, odnosno uz crkvu koja predstavlja jasno definisanu i organizovanu instituciju koju vodi etablirana intelektualna elita tadašnjeg sveta. Radi ovoga, on u ime srpske države raščišćava sa bogumilskim i drugim sektama kojih se mnoštvo širilo ovim krajevima još nekoliko narednih vekova. Pre njega, država njegovog oca je varvarska mala država bez pravnog i crkvenog uređenja. Društvo je plemensko, nema razvijenih institucija države, a religija se svodi na šarolike grupe hrišćanskih propovednika i dominantno pagansko nasleđe. Sveti Sava upoznaje Vizantiju, uviđa njenu civilizacijsku naprednost, i pokušava da na državu svoga oca, i kasnije brata, preslika obrasce koje otkriva kod starijeg i uređenijeg suseda. Njegov prvi cilj je da mladu državu čije je vladarske porodice član izvuče iz civilizacijskog i tehnološkog zaostajanja i učini je državom koja se razvija u korak sa kremom tadašnjeg civilizovanog sveta. Dominantne note civilizacije kojoj sveti Sava stremi su njeno pravno uređenje - Vizantija je država uređena na principima rimskog prava, i njena religija - vizantijska crkva ima naprednu, rafiniranu, razrađenu, jasnu dogmu, nasuprot mističnim i opskurnim sektanskim učenjima.


Drugi cilj svetog Save je da srpsku državu uvede u red civilizovanih i uređenih država na međunarodnom planu. Da je nametne kao ravnopravnog člana ove 'međunarodne zajednice'. Na svoja dva hodočašća, sveti Sava posećuje stare, ugledne hrišćanske manastire, gde stiče poznanstva sa vodećim crkvenim misliocima, i uticajnim članovima crkvene hijerarhije, kojima se predstavlja kao dobar poznavalac svetootačkih učenja, odan crkvi, čovek plemenitog porekla koji se odrekao ovosvetovnog blaga radi duhovnosti i rada za crkvu. Naročite kredite dobija za borbu protiv bogumila, odnosno za uspostavljanje svetootačkih tumačenja hrišćanske vere kao državne religije u Nemanjinoj Raškoj državi. Kod njih radi na svojoj stvari: podršci za osamostaljenje srpske crkve od vizantijske, a time i priznavanje državne ravnopravnosti. Važan korak na ovom putu je i izgradnja Hilandara, kojom Nemanjići stupaju na tle Svete gore, svojevrsne diplomatske prestonice vizantijskog komonvelta.


Sve u svemu, sveti Sava nije tražio srpsku verziju pravoslavlja. Naprotiv, u vreme pre dubljeg dogmatskog raskola, pravoslavlje je za njega značilo vernost patrističkim učenjima, jedinstvenoj dogmi koja važi za čitavu crkvu, i koju takvu, bez ikakvih odstupanja, treba prihvatiti i praktikovati. I ne može se rabiti za ksenofobne izolacionističke ideje ekstremnog konzervativizma i nacionalizma, jer su njegovi ciljevi za srpsku naciju i državu bili krajnje moderni i internacionalistički.

Sveti Sava je čini mi se vrlo sličan irskom St. Patricku.

Slična situacija kao s Klodvigom u Franačkoj (slični ciljevi).

Sveti Sava je Bogu dao dvojku iz vjeronauka.

hvala na trudu;
nazalost odgovor u tvom postavljenom tekstu nisam nas'o na svoje pitanje.

steta sto nema aleksije, mozda on zna di se moze naci sluzbeni stav spc-a o tematici.

U Nišu grade najveći krst na Balkanu





Niš - Najveći krst na Balkanu biće izgrađen u Nišu do 2013. godine kada se u svetu obeležava 1.700 godina od Milanskog edikta kojim je rimski car Konstantin priznao hrišćanstvo kao državnu religiju. Pravoslavni znamen će biti visok 80 metara i biće postavljen na brdu Vinik, odakle će se videti sa svih strana Niša, rodnog grada prvog hrišćanskog cara.

Ovu inicijativu, koju je pokrenuo Nišlija Dragan Milošević, vlasnik preduzeća "Master sekjuriti", podržali su predstavnici Srpske pravoslavne crkve, grada Niša, policije, vojske, brojni privrednici kao i predstavnici većine političkih partija koji su rešenost da se naum pretvori u stvarnost, preksinoć potvrdili stavljanjem potpisa na deklaraciju o izgradnji krsta.
- Smatrao sam da bi Niš kao rodno mesto cara Konstantina trebalo da ima najveći krst na Balkanu koji bi dominirao nad gradom. Izneo sam ideju vladiki niškom Irineju i dobio blagoslov da pokrenem inicijativu. Posle sam ideju izneo gradonačelniku Milošu Simonoviću koji je odmah podržao inicijativu. Potpisivanje ove deklaracije o crkveno narodnom jedinstvu pokazuje da smo se svi ujedinili oko iste ideje i da u realizaciji ovog važnog posla nema politike - kaže Milošević koji je i nosilac ordena cara Konstantina za donatorstvo metohu u Bogosloviji u Nišu.
On kaže da bi za izgradnju ovog krsta bilo potrebno najmanje milion i po evra i da bi ukoliko se sa prikupljanjem novca krene na vreme izgradnja bi mogla da počne već sredinom naredne godine. Vladika niški Irinej koji je prisustvovao prezentaciji idejnog rešenja, napomenuo je da se radi o "istorijskoj nameri".
- U Nišu će verovatno biti najveća proslava 1.700 godina od Milanskog edikta, jubileja koji će se obeležavati u celom svetu. Niš bi trebalo da se dobro pripremi za taj događaj i da svetu pokaže šta ima. Neće biti lako da se u Nišu napravi najveći krst jer naše ekonomske prilike nisu lake. Ali u čitavoj istoriji naše najveće svetinje podizane su uvek u teška vremena. Zato su i dugotrajne jer nisu podignute iz besa već iz velike ljubavi i uz puno odricanja - kazao je vladika Irinej.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović je pozvao da se i što više ljudi van struktura vlasti uključi u ovaj projekat kako bi što pre bio realizovan. Autori idejnog rešenja mr Miomir Vasov i mr Dragan Zlatkov, naveli su da je predložena metalna konstrukcija najbrža za izgradnju.
- Ukoliko se obezbede sredstva, ova konstrukcija se može napraviti za godinu dana - kazao je Zlatkov.
Vasov je naveo da je projektom predviđeno da se krst nalazi na visini od 400 metara nadmorske visine, na brdu Vinik, koje se nalazi na severu niške kotline. Krst bi bio u visini jedne tridesetospratnice, a to je objekat kakav ne postoji u Nišu. U slučaju zemljotresa dozvoljeno odstupanje na vrhu ne bi smelo da bude veće od 13 centimetara. Najveći krst do sada na Balkanu nalazi se na brdu iznad Skoplja i visok je 68 metara.


Papa u Nišu

Vladika Irinej je kazao da postoji zainteresovanost poglavara Katoličke crkve da se na dan proslave Milanskog edikta sretne u Nišu sa predstavnicima istočne pravoslavne crkve, što bi bio istorijski događaj i veliki iskorak u odnosima dve crkve.




Krst na ulazu u Kragujevac
















http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/740962/Освештан+Ђурђевдански+крст.html

Odlično izgleda. Kragujevac je zaslužio takvo obeležje.

Krst iznad Skopja, visok 68 metara. Vjerujem da bode oči skopskim šiftarima. Ako ga tako doživljavaju, onda neka bode

Jetrice, kaže se u Niš!