Nema tu nikakve "orjentacije". Seksualna devijacija je mentalna bolest/božja kazna

A kako ljudi znaju za nečiju homoseksulanu orjentaciju?? , pa jedino tako što svi znaju da je već imao seks sa muškima , ili pak svima govori da se loži na muškarce seksualno.

Ako neko ima sklonost ka grehu ne može biti integriran sve dok svima ne da do znanja da neće uraditi ono čemu je sklon , a do tada prosto mora biti društveno osuđivan čim je svima dao do znanja da se loži na greh.

Papa il je glup ili je klasični liberal koji se pravi grbav i lobira za greh tako št su mu puna usta "empatije" u ime vere.
Ovo jevtako loše da lošije ne može biti.

To kad je netko umno ili tjelesno bolestan ne znači da je kažnjen od Boga. Svaki čovjek ima neki svoj životni križ s kojim se mora nositi. Sklonost prema bogaćenju pod svaku cienu ili sklonost prema oholosti i častohljeplju, ali i sklonost prema vanbračnom bludničenju s drugim spolom je podjednak križ koji vodi također u grieh. Svaki čovjek ima neke grešne sklonosti koje mora nositi kano svoj križ i boriti se protiv njih...

Ja ne vidim loše u tomu da papa pokušava prodriet i do takvih ljudi i ukazati im da nisu od Boga odbačeni samo zbog svoje sklonosti, nego da je problem u prepuštanju toj sklonosti. Grešnika treba u prvom redu žaliti i pokušati navesti na pravi put...
Zanimljivo je da Isus u Evanđelju nikad nije prieteći govorio carinicima i bludnicama, već licemjernim i oholim, ali u družtvu poštovanim farizeima. Papa u ovom slučaju pokušava biti antifarizej i ja to poštujem. Svatko od nas može pri tomu sumnjati gdje su tu neke granice ukusa i gdje su granice gdje se počinje prihvaćati neki grieh, ali mislim da se kod tebe i Krstjanina osjeti previše farizejštine u osuđivanju pape.

Bar mi muški znamo kolika je to kazna, kad imaš onaj drive i šus, goriš i sad zamisli iz tog osjećaja i pozicije da ti se ženske ne sviđaju. Od toga da se treseš od naleta testosterona za nekom ženskom do nula interesa za ženama. To je bolest neka i to svi znamo da je.

Ono kad jedan laik obracenik bolje poznaje katolicki nauk od biskupa

i jos ih razbije ko beba zvecku

Korištenje teološkog koncepta od strane američkog potpredsjednika JD Vancea za obranu stajališta Trumpove politike o imigraciji izazvalo je široku teološku raspravu, istovremeno sugerirajući da bi status katoličkog obraćenika kao potpredsjednika mogao ubrizgati katoličku misao u razgovore o nacionalnoj politici na dosad neviđene načine.

Vance, koji je postao katolik 2019. pokazao je netipično poznavanje aspekata katoličke intelektualne tradicije za nacionalnog političara, te citirao je ordo amoris kako bi obranio ideju da je fokusiranje američke vlade na vlastite građane prije na one iz drugih zemalja u skladu s kršćanstvom .

Načelo, koje su razvili utjecajni teolozi poput svetog Augustina i svetog Tome Akvinskog, naglašava da nečije ljubavi moraju biti ispravno poredane prema hijerarhiji obaveza, počevši od Boga i tečući prema drugima.

“Samo proguglajte ‘ordo amoris’, rekao je Vance odgovarajući Roryju Stewartu, bivšem britanskom članu parlamenta koji je kritizirao Vanceov stav kao “manje kršćansko, a više pogansko mišljenje”.

“Osim toga,” nastavio je Vance, “ideja da ne postoji hijerarhija obaveza krši osnovni zdrav razum,” budući da roditelji imaju veću odgovornost prema vlastitoj djeci nego prema strancima u stranim zemljama.

Vanceovi komentari o ordo amoris pregledani su na Twitteru više od 11 milijuna puta. A budući da 40-godišnjak igra tako vidljivu ulogu u Trumpovoj administraciji samo nekoliko tjedana nakon što je došao na posao sugerira da bi katehetski razgovori koje potiče potpredsjednik mogli biti norma tijekom sljedeće četiri godine – a možda i više.

U središtu pozornosti katolički nauk

Zapravo, kao što je Charlie Collins iz portala Crux već primijetio, Vanceova spremnost da napravi specijalizirane teološke reference usred rasprava o imigraciji “sigurno je stavila u središte pozornosti katoličko socijalni nauk”. Činjenica da je potpredsjednik također angažiran u vrlo javnom prepucavanju s američkim biskupima, za koje je rekao da su sudjelovali u saveznim programima preseljenja izbjeglica zbog brige za “monetarna pitanja”, vjerojatno je povećala pozornost na katolička načela povezana s tim pitanjima.

Vance, koji je postao katolik pod vodstvom dominikanaca, izrazio je utjecaj političke teologije svetog Augustina na njega i rekao da je katoličko socijalno učenje igralo važnu ulogu u njegovom obraćenju.

Činjenica da je posljednju raspravu o primjeni ordo amoris u američkom javnom životu pokrenuo tako istaknuti političar nije promakla Eduardu Habsburgu, mađarskom veleposlaniku pri Svetoj Stolici i katoličkom piscu.

“Tko bi mogao predvidjeti da ću provesti 70% svog vremena na Twitteru žustro raspravljajući o kršćanskom konceptu koji su skovali Augustin i Toma Akvinski, a sve zbog američkog potpredsjednika?” rekao je Habsburg.

Rusty Reno, urednik časopisa First Things, tvrdio je u nedavnom članku da je Vanceova načela u skladu s dugogodišnjim naglaskom kršćanskog učenja “da trebamo ljubiti one koji su blizu s većim žarom nego one koji su daleko.”

Umjesto da umanji Kristov poziv da ljubimo sve ljude, Reno je rekao da ovo učenje uzima u obzir činjenicu da smo “bačeni u svijet već postojećih odnosa”, s različitim razinama obaveza i odgovornosti.

Eric Sammons iz portala Crisis ponudio je sličnu perspektivu, tvrdeći da je Vance pružio obranu “protiv moderne inverzije ljubavi u kojoj globalizam nadmašuje lokalizam”, što je “doista nekršćansko kada dovodi do zanemarivanja onih za koje smo najizravnije odgovorni.”

Drugi su, međutim, kritizirali Vanceove argumente zbog implicitnog umanjivanja zahtjev za univerzalne ljubavi. Biskup Mark Seitz iz biskupije El Paso, Teksas, voditelj imigracijskog odbora američkih biskupa, rekao je da se pozivanje na ordo amoris ne može koristiti za poricanje da Krist od nas zahtijeva da ljubimo sve ljude kao svoje bližnje, središnju točku parabole o dobrom Samaritancu.

https://www.ncregister.com/news/catechi ... rdo-amoris

Ne znam. Citirao sam Bibliju. I evo opet ću.

Rimljanima 1,21 Jer premda upoznaše Boga, ne iskazaše mu kao Bogu ni slavu ni zahvalnost, nego ishlapiše u mozganjima svojim te se pomrači bezumno srce njihovo.
Rimljanima 1,22 Gradeći se mudrima, poludješe i
Rimljanima 1,23 zamijeniše slavu neraspadljivog Boga likom, obličjem raspadljiva čovjeka, i ptica, i četveronožaca, i gmazova.
Rimljanima 1,24 Zato ih je Bog po pohotama srdaca njihovih predao nečistoći te sami obeščašćuju svoja tijela,
Rimljanima 1,25 oni što su Istinu - Boga zamijenili lažju, častili i štovali stvorenje umjesto Stvoritelja, koji je blagoslovljen u vjekove. Amen.
Rimljanima 1,26 Stoga ih je Bog predao sramotnim strastima: njihove žene zamijeniše naravno općenje protunaravnim,
Rimljanima 1,27 a tako su i muškarci napustili naravno općenje sa ženom i raspalili se pohotom jedni za drugima te muškarci s muškarcima sramotno čine i sami na sebi primaju zasluženu plaću svoga zastranjenja
Rimljanima 1,28 I kako nisu smatrali vrijednim držati se spoznaje Boga, predade ih Bog nevaljanu umu te čine što ne dolikuje,

Užas baš. Doslovno nema gore stvari na planeti od bit peedder

Da čujemo što Biblija kaže na ovo:




Matej 5:29-30

Ako te tvoje desno oko navodi na grijeh, iskopaj ga i baci. Bolje ti je da samo jedan dio tvojeg tijela bude uništen nego da sav budeš bačen u pakao. Pa makar te i tvoja desna ruka navodila na grijeh, odsijeci ju i baci od sebe. Bolje da ostaneš bez jednoga od udova nego da ti cijelo tijelo ode u pakao.”

I jesi li izkopao svoje desno oko kad si neku žensku s njim popratio na ulici?

Eto, Isus liepo na ovom primjeru govori da neka urođena bolest ne treba biti nikakva Božja kazna.
Tako da svaku osobu s poremećenom spolnošću proglašavat da je kažnjen od Boga već ulazi u područje da se sam igraš Boga...

Inače, ako izčitavaš ove navode koje si ti postavio, onda se tu liepo izčitava da je zapravo istospolnost bila pokrenuta drugim griesima. I tako je uviek. Prvo kreneš s lakšim hedonizmom, a onda kad ti to brzo dosadi, hedonizam te vuče u sve bolestnije krajnosti.
Ali, kano što je Isus pružio ruku onoj bludnici, tako će pružiti ruku i svakom istospolnom grešniku koji odluči reći dosta griehu...

Pdrluk nije urođena bolest. Seksualnost se razvije u pubertetu.
I ne igram se ja Boga, nego citiram Sveto Pismo.

""

Ako neko diete odrasta u bolestnom okruženju bez mogućnosti da čuje za Boga od svojih bližnjih, je li on kriv?
Lahko se tebi pravit važan....

Toma Akvinski je jednostavno riješio taj problem - Bog neke ljude voli više, neke manje.

Diete iz tvog primjera je očito u drugoj kategoriji.

Nije to baš tako. Isus liepo kaže na jednom mjestu: Kome se više dalo od njega će se više tražiti.

Toma Akvinski očito nije čuo za tu izjavu.

Ja sam griješnik i to priznajem.

Nisam farizej i licemjer kao ti koji glumiš nekog konzerativnog desničara a zalažeš se za masovnu imigraciju u HR.

Pa svi ljudi su grešni.
Nijekati to, značilo bi grijeh oholosti.

Eto, sad me lažno obtužuješ i za imigraciju, a mislim da smo već imali popriličnu razpravu po tom pitanju gdje sam bio prilično jasan.
Glavno da nisi farizej...

Joe , očigledno ovo sve gledaš iz osobne perspektive.
Već sam ti prije napisala za seksualnu orijentaciju; emotivna, romantična i seksualna privlačnost.
Ti inzistiraš(već u par upisa na seksualnom odnosu).
Ako si ti bio siguran u svoju seksualnu orijentaciju tek kad se neka smilovala i dala ti, pa poslije tog čina svekolikom pučanstvu objavio: ljudi ipak sam heteroseksualac!, nepotrebno je da svoje iskustvo projiciraš na cijeli svijet.
Većini ljudi je dovoljna emotivna ili romantična privlačnost da bi bili sigurni u svoju seksualnu orijentaciju. Naravno, postoje i oni kojima je potrebno i više, i to je ok. Nismo svi isti

Papa Franjo otkrio je da u njegovoj vatikanskoj kuriji vlada neku vrstu mržnja ili odbojnost prema ženama. I da, dakle, sestre koje tamo rade – brojne u svim segmentima – nisu valjano cijenjene. Smatra da ih, da bi ih uzdigli, treba pretvoriti u državne službenike. U toj birokratizaciji časnih sestara dao je primjer postavivši jednu za prefekta, a drugu za tajnicu dikasterija. Zakašnjeli i čudan feminizam!

Ova se prosudba proteže i na položaj redovnica u cijeloj Crkvi. Stoljećima, a posebno u dvadesetom stoljeću, situacija posvećenih žena pratila je krize kroz koje je prolazila Crkva. Izvanredan primjer: tradicionalno su časne sestre bile odgajateljice: stvorile su vlastite škole. U 1960-ima je, kako se govorilo, došlo “vrijeme laika” i morali su predati obrazovne ustanove laicima. Kako se pokazalo, izgubljene su institucije. Istinsko poštovanje sestara sastoji se u tome da im se pomogne da žive svoj vlastiti poziv za koji su ustanovljene: u poniznom, tihom, ali nužnom radu među siromasima, bolesnima, starima. Nisu stvoreni za birokraciju.

Kriza redovničkih instituta slijedi krizu Crkve.

Iskustvo mog odnosa s posvećenim ženama natjeralo me da cijenim njihov rad u Crkvi. Moramo razlikovati dvije dimenzije: čisto djelatnu ili kontemplativnu, a također i one koje pokušavaju pretpostaviti i kontemplaciju i djelovanje. Benediktinski samostani njeguju osobito liturgiju i gregorijansko pjevanje; nekad su bile dobro naseljene opatije. Karmelićanskih samostana, s druge strane, ima malo – ne više od dvadesetak – ali se množe, redovito na zahtjev biskupa. I preuzimaju tradiciju koju je iskovala velika sveta Terezija Avilska. Odluka svete Terezije iz Lisieuxa u potpunosti oslikava funkciju ovih karmelićanki: “U srcu Crkve, moja Majka, bit ću ljubav”. Sjećam se benediktinske opatije sv. Skolastike u San Isidru, gdje su me kao mladog svećenika zamolili da predajem teologiju. I, isto tako, u Karmel “Regina Martyrum y San José”, u La Plati, kojem sam bio vrlo blizu.

Slučaj promicanja predanosti za koju su stvorene ženske ustanove je razvoj koji su postigle sestre San Camilo de Lellis; ono što je prikazano u veličanstvenoj bolnici, a to je, u Buenos Airesu, klinika San Camilo, s tisućama suradnika. Institut Mater Dei nastao je u provinciji San Luis [Argentina], gdje je aktivno djelovanje podržano kontemplativnom dimenzijom. Iz ovog provincijskog porijekla proširio se po cijelom svijetu. Hvala Bogu, tradicija je prihvaćena u mnogim biskupijama. Mogli bismo spomenuti i druge primjere ustanova sestara koje rastu u zvanjima, upravo zato što se nisu opustile i prepustile duhu svijeta.

“Oštra zima” koja je uslijedila nakon Drugog vatikanskog koncila (izraz Pavla VI.) uzrokovala je nevolje i zatvaranje brojnih zajednica. Kad Crkva doživi pravo proljeće – a ne ona imaginarna koja proizlaze iz ideologija ili “novih paradigmi” – samostani cvjetaju.

U Vatikanu postoje brojne časne sestre koje rade u svojim uredima, mnoge u poniznoj službi kardinala i prelata. Oni ne teže sumnjivom promaknuću koje sada traži papa.

Papu bi radije trebala zabrinuti uporna vijest da je Vatikan pun homoseksualaca.

Nadbiskup Héctor Agüer

Buenos Aires, 4. veljače 2025

Moskovski patrijarhat se pita, nakon sto je Vatikan dozvolio blagoslov istospolnih parova, zanemario potpuno pitanje tradicionalne obitelji (koja je jos zapravo dosada bila jedina tema) i posvetio se vecinom LGBT zajednici itd. imaju li jos uopce zajednickih tema.
Ja bih rekao tesko



Der Leiter der Abteilung für kirchliche Außenbeziehungen des Moskauer Patriarchats, Metropolit Antonij von Wolokolamsk, beklagt, daß die Familienethik im Dialog mit den Katholiken zunehmend außen vor bleibt.

Metropolit Antonij, Jahrgang 1984, wurde im Juni 2022 Nachfolger von Metropolit Hilarion als Leiter des Außenamtes der russisch-orthodoxen Kirche. Als solcher wurde er zugleich Metropolit von Wolokolamsk.

Der „Außenminister“ des Moskauer Patriarchats stellte nun fest, daß die Frage der traditionellen moralischen Werte in der Vergangenheit eines der wenigen Themen gewesen sei, über die man „in der gleichen Sprache“ gesprochen habe. Das ändere sich aber zunehmen und zwar auf katholischer Seite, so der Metropolit.

Anlaß für diese Klage ist die von Medien kolportierte Erlaubnis, daß die Italienische Bischofskonferenz die Erlaubnis erteilt hat, daß offen Homosexuelle in die Priesterseminare aufgenommen werden können. Über kirchliche Medien wurde zwar halbherzig, aber offensichtlich wenig glaubwürdig dementiert.

Diese Erlaubnis, so Metropolit Antonij, sei eine Wende hin zu einer liberalen Agenda und weg von der Lehre des Evangeliums. In einem Interview mit der russischen Nachrichtenagentur TASS sagte der russisch-orthodoxe Außenminister:

„Ich will nicht verhehlen, daß das, was wir heute in der katholischen Kirche im Zusammenhang mit den traditionellen Familienwerten beobachten, nur Verwirrung und Besorgnis hervorrufen kann.“

Dabei ging Metropolit Antonij auch auf das umstrittene römische Homo-Dokument Fiducia supplicans ein:

„Kürzlich veröffentlichte der Vatikan das Dokument Fiducia supplicans, das in der Tat eine neue Praxis für Katholiken einführt, gleichgeschlechtliche Paare zu segnen. Die Theologische Synodalkommission der Russischen Orthodoxen Kirche hat dieses Dokument analysiert und diese Analyse veröffentlicht, die zahlreiche Kommentare enthält. Die Abweichung von der traditionellen christlichen Familienethik ist bereits in vielen Konfessionen zur traurigen Realität geworden.“

Und Metropolit Antonij weiter:

„Seit vielen Jahren haben wir unsere Beziehungen zur römisch-katholischen Kirche gerade auf der Grundlage der gemeinsamen Themen und der Themen aufgebaut, bei denen unsere Positionen übereinstimmen, wir also die gleiche Sprache sprechen. Es besteht die Gefahr, daß die Frage der traditionellen christlichen Familienethik im Grunde genommen von unserer Tagesordnung verschwindet. Und wenn das passiert, dann kann ich mir wirklich nicht vorstellen, worüber wir mit den Katholiken noch reden könnten.“

Text: Giuseppe Nardi

Čuj emotivna i romantična privlačnost , ovo je van svake pameti.
Moj qrac u ustima i dupetu muškarca nema nikakve veze sa emocijama a posebno nema sa romantikom.
Romantika je uvek bila vezana za reprodukciju , jer princ u bajci sa mladom ženom kad pobedi ljubav neće piti vino sa njom uz seks već sa njom živeti srećno do kraja života uz puno dece , to je cela poenta.