Večeras preko 50.000 Bjelorusa u Minsku izašlo na ulice. Dosad najveći prosvjed i najavljuju vrući vikend. Počela revolucija i skidanje Lukašenka?

Za deset godina praviće ga od blata i čupati kosu što nisu pustili čoveka da radi ono što najbolje ume - da vlada.

Ako ga skinu, zameniće ga neki prozapadni politički dunster a la Guidado, bez kičme i muda. Već viđeno.

Lukašenkov način nije dugoročan, dugoročan način je Madurov i Kimov. Znači, sila, represija i gazi bagru koja se buni, počevši od vrha. Ne šparaja im ni žene ni djecu i majku ni oca. Utjeraj strah.

Na šta ti je staljinizam danas spao, jad i čemer.

Ali nije ovaj Lukashenkov način dugoročan. Pokrasti izbore je dno. Možda on ima pozitivnih momenata (a ima ih), ali način gdje se kradu izbori nije dugoročan.
Moraju proći tranziciju, a možda će im biti lakše sada jer pretpostavljam da im postoji kakav-takav privatni sektor, pa neće biti privatizacijskih problema.

Problem kod diktatura, što uvijek dođe budala kad-tad i onda s ve ode u propast. Kod libelralnih demokracija (koje su pune mana), ali nitko ne može uništiti i samovoljno odvesti državu u propast.

Lukashenko možda nije direktan u nasilju, ali drži apsolutno sve pore društva. Čistačica se u državnu firmu ne može zaposliti, a i privatni sektor kontrolira. Dakle, ima neizravne alate s kojim provodi sve oblike nasilja - osim fizičkog. Mislim ucjenjivanjem golom egzistencijom jednoj obitelji nije ništa manje opasno od fizičkog nasilja.
Plus što mislim da mu nije strano i fizičko uklanjanje ljudi, koji previše smetaju.

Da li je Ukrajini bolje posle svrgnutog Viktora Janukoviča? Da li su Porošensko i Zelinski bolje personalno rešenje za mesto predsednika? Na kraju, da li se Majdan isplatio Ukrajini? Gde je ta zemlja 6 godina kasnije? Je li spokojnija? Prosperitetnija?

Zapad će učiniti sve da Belorusiju bez Lukašenka pretvori u potencijalnog kandidata za NATO članstvo, šireći putem medija i mržnju prema Rusiji kao preporučeni narativ u zategnutim odnosima. Naš vajni prezident već pušta probne balone po tom pitanju... Ako ne uspeju da Beloruse okrenu protiv Rusa ni sa novom vlašću, ni sa oprobanim taktikama iz devedesetih, onda će se truditi da marginalizuju i saboritaju tu zemlju što je bolje moguće. A imaju mnogo načina da to urade. Zemlje kvinte su izuzetno vojno i ekonomski moćne. Obzirom na istorijsku bliskost (da ne kažem praktičnu istovetnost) dva naroda, bojim se da je ovde po sredi još jedna tragična priča o rođenoj braći, koju tuđin hoće da zavadi i posvađa.

Ako Amerikanci to odrade, oda su sposobni, a Rusi imaju fail. Ja bih to rekao da je to snaga Amerikanaca, a slabost Rusa. Rusi i Bjelorusi da ni nakon 30 godina promjena ne mogu dopustiti liberalnu demokraciju, jer se boje izdaje - strašno.
Elite su im zakurac, pogrešan sustav vrijednosti su njegovali, nisu dopsutili izvrsnost da pobjeđuje i štošta drugo.

Ako Amerikanci to odrade, oda su sposobni, a Rusi imaju fail. Ja bih to rekao da je to snaga Amerikanaca, a slabost Rusa. Rusi i Bjelorusi da ni nakon 30 godina promjena ne mogu dopustiti liberalnu demokraciju, jer se boje izdaje - strašno.
Elite su im zakurac, pogrešan sustav vrijednosti su njegovali, nisu dopsutili izvrsnost da pobjeđuje i štošta drugo.

Jesu li Rusi ikad pomislili da budu dio Europe i Zapada? Da su to napravili prije 30 godine, danas bi bili veća sila, ovako budućnost im je neizvjesna, uskoro će biti samo kurton za Kinu.

Očekuješ od Rusije nešto što nikad nije ni htela ni mogla biti u svojoj istoriji, i što na kraju svih krajeva ne treba ni da joj budu aspiracije. Rusija kao država jedino i ima smisla ako je samo i jedino svoja, jer je najveća zemlja na svetu. Stvarno me ponekad začuđuje ćorava arogancija vas rubnih zapadnjaka.

Očekuješ od Rusije nešto što nikad nije ni htela ni mogla biti u svojoj istoriji, i što na kraju svih krajeva ne treba ni da joj budu aspiracije. Rusija kao država jedino i ima smisla ako je samo i jedino svoja, jer je najveća zemlja na svetu. Stvarno me ponekad začuđuje ćorava arogancija vas rubnih zapadnjaka.

Poznata je i neoprostivo uporna glupost naših vlasti na Južnim Kurilima. Lakomisleno
dajući desetak velikih ruskih oblasti Ukrajini i Kazahstanu, igrajući osamdesetih godina ulogu
američkih poslušnika – oni su s neuporedivom lažno patriotskom upornošću odbijali da vrate
Japanu ostrva koja nikada nisu pripadala Rusiji, a do revolucije ona nikada nije ni
pretendovala na njih. (Kapetan Golovnin, početkom XIX veka, i admiral Putjatin 1855,
priznali su upravo granice u kojima postoji sadašnji Japan. Treba li da pamtimo uvrede od
japanskog napada 1904. ili od japanske intervencije u građanskom ratu? Kako onda
posmatrati uvredu kada je SSSR napao Japan narušivši petogodišnji ugovor o »neutralnosti«
iz 1941. godine?) Uhvatili su se za ta ostrva kao da je to budućnost Rusije. Za Japan koji ima
malu teritoriju vraćanje tih ostrva je bolno pitanje nacionalne časti, prestiža, mnogo više od
susedskog bogatstva ribom o kome se može i dogovoriti. U nastupajućem veku kada ni na
zapadu ni na istoku nema prijatelja, i kada će nas sve žešće pritiskati – zašto odbacivati i to
moguće dobrosusedstvo? Možda i prijateljstvo?
Kina je iznenađujući hiljadugodišnji državni organizam, koji je nadživeo i moćne
susede i periode unutrašnjih slabosti i raspada. Kina – to je ljudski okean, u njoj se i zakoni
razvitka teže mogu predvideti nego kod ostalih etnosa. Na primer – iznenadni ekonomski
uspeh (čak i kad su u pitanju preduzeća vezana za lokalno samoupravljanje u kojima mi
ponosno oskudevamo). Najavljuju da će 2020. godine izbiti na prvo mesto u svetu po
ukupnom proizvodu, i neuporedivo preteći Rusiju, a po gustini naseljenosti je i sada pretiču 8
puta (a biće i 10 i 12). Kako se mi, onda, nadamo da održimo polupustinju Sibir koju smo
odbacili zbog nemarnosti, nebrige, zastrašujuće nenaseljenu, i posebno Daleki istok koji smo
zločinački smatrali odvratnim i tuđim. Kinezima čak nije ni potreban rat: preplaviće, kao što
već plave našu teritoriju. U vreme Gorbačova diplomatski je olakšano beskonfliktno, »mirno
osvajanje«, naseljavanje naših pustih teritorija stotinama hiljada, čak milionima Kineza. Samo
u Severnoj Kini živi 300 miliona Kineza, a u celom Sibiru nas je 8 miliona. Naša gustina
naseljenosti je 2,5 stanovnika po kvadratnom kilometru, a u Japanu 330 ljudi.
Nemoguće je i zamisliti da će prenaseljena planeta i dalje mirno trpeti zapuštenost i
neosvojenost ruskih prostora.
Naša vladajuća oligarhija, utonula u unutrašnje intrige, sitne obračune, i željna
bogaćenja – morala bi kad-tad da se otrgne i podigne oči na te Božje prostore neiskazane
lepote, duše i bogatstva – koji su zbog nesrećne sudbine, ali samo na određeno vreme, dopali
njihove štetočinske vlasti.
Teško je prognozirati koliko bi bilo postojano i koliko dugo naše sadašnje kakvo-takvo
prijateljstvo s Kinom. Kako je krenulo – mi samo pomažemo ostvarivanje kineskog programa
naoružanja. Ali oni uskoro neće morati da kupuju naše oružje. Od 1986, u periodu naglog
propadanja naše vojne industrije, vojni izdaci Kine porasli su za 60 odsto. I ona će nas brzo
odbaciti kao naduvanu prepreku. Takođe nema sumnje da nećemo slomiti duh Kine čeličen
hiljadama godina, I to za nas još uvek nije sav Istok, ni sva Azija.

I Kanada je tik iza Rusije po veličini pa kog briga, drugorazredna država. Rusko vrijeme kao neke velesile je završilo s padom SSSRa. Oni danas pate od istih boljki kao i Zapad, samo su na nižoj razini gospodarskih aktivnosti. Narod koji se smanjuje u broju i država koja se puni migrantima. Kad sam išao u Rusiju prije dvije godine dok je bilo svjetsko začudio sam se koliko imaju Đingis kanova, pogotovo u policiji, kad to vidiš onda su ti i Arapi simpatični. Sretno im u izboru Kine kao strateškog saveznika, ko ih jebe.

I Kanada je tik iza Rusije po veličini pa kog briga, drugorazredna država. Rusko vrijeme kao neke velesile je završilo s padom SSSRa. Oni danas pate od istih boljki kao i Zapad, samo su na nižoj razini gospodarskih aktivnosti. Narod koji se smanjuje u broju i država koja se puni migrantima. Kad sam išao u Rusiju prije dvije godine dok je bilo svjetsko začudio sam se koliko imaju Đingis kanova, pogotovo u policiji, kad to vidiš onda su ti i Arapi simpatični. Sretno im u izboru Kine kao strateškog saveznika, ko ih jebe.

Zasto svi nose ove crveno bijele zastave ? Da li je to neka nacionalisticka pro-zapadna struja ?