Drugi pišu: Slate, Vašington

Šta bismo javili da nije reč o nama



Kako bi američki mediji izveštavali o trenutnoj situaciji u SAD – finansijskoj blokadi vlade, stranačkim sukobima i političkim ekstremistima – samo da nije reč o Americi već o nekoj drugoj zemlji? Tamošnji informativni sajt „Slejt” probao je da odgovori na ovo pitanje samo nekoliko sati pre nego što je federalna vlada ostala bez novca, prinuđena da delimično suspenduje svoje aktivnosti. Satirični tekst objašnjava krizu u SAD, izazvanu odbijanjem tvrdog krila Republikanske stranke da odobri budžet, onako kako bi većina novinara objasnila iste probleme u drugim delovima planete. „Slejt” za opis situacije u Vašingtonu koristi stil, ton, pa i rečnik – propast države, režim, frakcije, oružje za masovno uništenje, bankrot – kojima se često objašnjava nestabilnost u svetu, ali koji se u mejnstrim medijima retko upotrebljava za SAD.

J. S.

-----------------------------------------------------------------------------

Na ulicama usnule prestonice nisu vidljivi uobičajeni znaci propasti države. Pukovnici sa beretkama još nisu proglasili vanredno stanje. Dileri još ne kupuju dolare na ulici.

Ali, prijatno jesenje vreme samo maskira činjenicu da je vlada na ivici propasti. U ponedeljak u ponoć vlada ove izuzetno ponosne i nacionalističke nacije će se zatvoriti, što je drastičan znak političke nefunkcionalnosti u ovoj republici na umoru.

Prestonički rivalski klanovi su došli do mrtve tačke, nesposobni da se dogovore oko mere koja bi američkoj državi omogućila da izvršava osnovne funkcije. Dok su frakcije i ranije bile blizu tako nečega, čini se da su sada protivnici režima predsednika Baraka Obame spremni da dozvole zatvaranje vlade jer se protive kontroverznom planu koji je trebalo da nacionalni zdravstveni sistem usaglasi sa međunarodnim standardima.

U šestoj godini Obamine vladavine, njegova pozicija se čini kao zbunjujuća, čak kontradiktorna. Iako izvršna vlast zadržava kontrolu nad velikom obaveštajnom službom, sposobnom za vansudska pogubljenja protivnika režima širom sveta, predsednik ne može da vlada sopstvenom zemljom jer ga u tome u zakonodavnom telu sprečava ekstremistička, uporna frakcija glavne opozicione partije.

Vođa aktuelne pobune je senator Ted Kruz, mladi fundamentalista iz neposlušnog regiona Teksas, koji je uprošlosti bio leglo separatističkih aktivnosti. Rad zakonodavnog tela stao je prošle nedelje na jedan dan jer je Kruz insistirao na tome da pokaže tradicionalnu američku izdržljivost i samoodricanje, što je značilo da je govorio 21 sat, citirajući naučnofantastične filmove i dečje knjige. Ovaj gest je privukao veliko interesovanje medija, ali je njegova politička svrha ostala nejasna autsajderima.

Dok nekoliko sati deli vladu najbogatije zemlje sveta od bankrota, pažnja je sada na dugogodišnjem opozicionom lideru Džonu Bejneru, koji je pod pritiskom i režima i radikalnih elemenata svog pokreta, a koji bi mogao biti jedini političar u poziciji da stvari pomeri sa mrtve tačke.

Iako je opšte prihvaćeno da su poslednji izbori u zemlji bili slobodni i pošteni, zbog sadašnje krize se u međunarodnoj zajednici postavlja pitanje da li je režim sposoban da vlada složenom nacijom od 300 miliona ljudi, na stranu njegove velike zalihe oružja za masovno uništenje.

I sami Amerikanci počinju da postavljaju teška pitanja. Kao što kaže taksista dok vozi loše održavanim putevima od aerodroma: „Da li su ti ljudi svesni šta rade zemlji?”

Vidiš valjda da je one way članak. Da je tvrdo krilo, ekstemisti,...uvijek na istoj strani.

Meni je ključna rečenica "onako kako bi većina novinara objasnila iste probleme u drugim delovima planete."

Svejedno, sjajan i izuzetno duhovit tekst. Je l' si ga pročitao uopšte, ili si odustao od čitanja čim si video ko ga je objavio.

Zna se ko će pomoć, Gospoda Ching Ching Beijing.

Puno lupanja u malom prostoru.

Oho pa stigao ja i do jubilarnog 8000. posta.

Pa dragi sunarodnjaci da vam poželim sve najbolje u skladu s temom.

Da konačno dom hrabrih postane i zemlja slobodnih.



Then conquer we must, when our cause it is just!

And the square-spangled banner in triumph shall wave
O'er the land of the free and the home of the brave!

Puno lupanja u malom prostoru.

SAD su najbolja stvar koja se dogodila čovječanstvu u zadnjih 200 godina (a
stara Grčka u zadnjih 20.000 godina).

Sad su u opadanju zbog toga jer ih vlastiti liberalizam podkopava
i prešao je u dogmatsku fazu. Hoće li i to nadvladati- ne znam.
Morat će, za preživljavanje, pristati na grublje varijante,
uz pristanak na neugodne istine socijalnoga darvinizma.

No znam da je svijet bez njihove dominacije pozornica kaosa,
ubijanja, prijetnji i životnoga propadanja. Za Kineze, Ruse, Indijce, pa i Europu, o
ostalima da ne govorimo.