Dali im besplatnu globalnu reklamu. Uz samo flekanje neviđenih razmera. Auto zgoditak.

Čokoladni slatkiš djeci je mio, iz ma koje zemlje bio!

Imaju neki Pardon štapići punjeni kikirikijem, ne znam čiji su al su odlični ko voli grickalice, pretpostavljam da su srpski. Svi nešto štede kikiriki, ovaj je onako pravo domaćinski.

Jedan dnevno kupujem. Dijetalna Domaćica.

Srpski.

Alal vam vera

Vaistinu čoko!

Ko je imao priliku probat, divite se prestao nije.

Današnji industrijski slatkiši su postali nejestivi, a i sadrže u većini palminu i shea mast koje začepljavaju arterije i vene i kao takve predstavljaju opasnost po život i zdravlje. Infarkt, dijabetes i srčane bolesti zagarantirani, čak i u hrvatsku coca-colu stavljaju fruktozno-glukozni sirup, a ne šećer više. U BiH i Austriji je to zabranjeno.

Ne jedem industrijske slatkiše već više od 15 godina, samo kolače u probranim slastičarnama sa domaćim sastojcima, i ručni rad čokolade iz Belgije, Njemačke i Švicarske kad ih se dokopam, a to je rijetko. U Beču imam prijateljicu koja je konditor i čokolatje, i kod nje pojedem 100 ili 200 grama pralina, a ona radi samo za najbolje hotele. Uglavom uzmem voće i to je to.

Kraš je prije rata 90tih bio na razini Švicarske, ako ne i bolji u nekim segmentima, a sada štanca jeftinu robu ispod svake razine sa izuzetkom bombonjera (Dorina je sramota za jedan takav brend), i koristi sastojke niske kakvoće, što je do 1995 bilo nezamislivo. Samo prirodni sastojci bez kemije nekada, sada kao i svi ostali - samo podvale. Znam, jer sam kao dijete bio u Ravnicama u Zagrebu sa obitelji, u krašovoj tvornici i nosio u prosjeku dva albuma Životinjsko Carstvo ispunjena, da mi dadnu nagradne kutije, a bile su iznimno organizirane i vođene ture za djecu. To su mi jedne od najljepših uspomena iz djetinjstva.

Još se donekle drži runolist, bajadera, i ledene kocke a prije rata su nosili nagrade na svakom sajmu sa bilo čime iz kraša. Low end kraš čokolada je bila Frizbi, i bila je bolja nego gotovo sve njemačke i švicarske.

Srbijanski slatkiši su dno dna tek malo iznad sovjetskih koje nam je donosio otac jednog prijatelja iz Moskve 80tih godina. Karamele ko sovjetske iz 80tih. Cirkus nekvaliteta i trećerazrednih sastojaka.

Od BH čokolada je prije rata valjala Planinka od UPI-ja i Jahorinka od Zore, i to je bila razina Švicarske. Sarabon nije nikada znao napravit čokoladu.

Lasta Čapljina je imala onaj keks Lasta desert i onaj od narandže i limuna koji su valjali kao druga klasa, ali su valjali - solidna druga klasa iznad trećeklasnih iz Srbije. Sada niđe veze, kemija ko i svi ostali. Loša kopija Koestlina i medele.

U Švicarskoj se po 200 godina čuva recept i njeguje, kod nas dođe čoban i misli da sve od njega počinje i da treba izmišljati toplu vodu.

Srbijanski slatkiši imaju budžet okus.

Srpski proizvodi su primamljivi samo zbog cijene, inače su hrvatski na dosta višem niovu.

Iako ima i nekih hrvatskih koji nisu na naročito višem nivou ali koštaju kao da jesu.