|
SRPSKA VOJSKA KRAJINE
GLAVNI ŠTAB
Odelenje bezbednosti SPBR. 33-226 1 26.07.1995.
INFORMACIJA
Realizacija zadatka iz OA "Mač".-
Poćetkom mjeseca jula o. g. Komanda GS SVK napisala je direktivu o izvođenju operacije "MAC", a koja se odnosi na aktivna dejstva prema 5. K. s ciljem potpunog njegovog slamanja. Operacija "Mač" trebala je po planu otpočeti dana 15. 07. u ranim jutarnjim I časovima.
U operaciji su angažovane snage Komande "Pauk", deo snaga 21. i 39. K. i KSJ. U sklopu operacije (u toku njezinih priprema) Komandant SVK je odlučio da upotrebom bioloških sredstava metodom trovanja artikala široke potrošnje (brašno, šečer, ulje, tečni deterdženti za pranje posuda) ilegalnom trgovinom proda 5. K. i time izazove masovnija oboljenja boraca i njihovo izbacivanje iz stroja.
Inkubacija traje od 5-7 dana. [Normalna doza isprobana je na ilegalnom prebjegu ustaške vojske MG., ubrizgavanjem u tekući obrok, a za koga ne znaju humanitarne međunarodne organizacije. Za tri dana javili su se gore navedeni simptomi koji su trajali 6 dana. Pružena mu je ljekarska pomoć što je vjerojatno umanjilo dužinu trajanja reakcije.] Sredstvo je u obliku praška koje se proizvodi u R. Srpskoj.
Ako se uzme u većim količinama i zavisno od otpornosti organizma mogu nastupiti smrtonosne posledice. Inače pri normalnoj upotrebi izaziva stomačne bolesti, proliv, glavobolju i grčeve u stomaku. Zaključno sa danom 22. 07. 1995. godine nismo registrovali slučajeve oboljenja.
Obezbedenje artikala za prodaju 5. K. i ubrizgavanje u iste sredstva za onesposobljavanje žive sile vršio je ObC iz obavještajne uprave GS VJ, lociran u Topuskom u kojoj akciji su učestvovali pukovnik ZIMONJA NIKOLA i potpukovnik KRKOVIĆ MILAN, uz angažovanje privatnog biznismena MISEVlC NENADA iz Gline.
Zadatak OB GS SVK je bio, da sačini plan Kontraobavještajnog obezbjeđenja operacije ("Mač - 1"), a zatim punktovnim i patrolnim praćenjem konvoja angažovanjem VP i OB na operativnom pokrivanju akcije obezbjedimo prelazak granice u Ličkom Petrovom Selu i povratak Konvoja u bazu.
U Konvoju je bilo pet šlepera sa prikolicom. Pokret je bio iz Gline dana 12. 07. u 18.00 časova, a granicu u Ličkom Petrovom Selu trebalo je preći između 21.30 — 22.00 časova. Kako MISEVlC NENAD te večeri nije mogao stupiti u kontakt radi dogovora sa PkPO u 5. K.s izvjesnim SANTICEM, to je ulazak KONVOJA morao biti odgođen za naredni dan 13. 07.1995. godine.
Prema izjavi MIŠEVIĆA neko je akciju omeo i osporio iz Beograda, a pošto je vršen ometanje veza na području C. Krajine, to MISEVlC nije mogao mobitelom stupiti uvezu sa Šantićem.
KONVOJ je smješten da prenoći i predani u RO drve industrije u Korenici, a njegov ulazak u C. Krajinu planiran je za dan 13. 07. 1995. godine između 22.00 - 23.00 časa na istom prelazu, a povratak oko 04.00 dana 14. 07.
Prelazak Konvoja u C. Krajinu izvršen je bez problema. Međutim pri povratku vozila i vozača kao i Miševića s devizama (oko 06.00 č.) bili su uočeni od strane jedinice koja obezbjeduje granični prijelaz. Usledila je intervencija nekoliko pijanih boraca, čak su otvarali i vatru što je alarmiralo ostale borce pa i mještane sela (L. P. Selo) i započinje njihovo međusobno organizovanje da bi presreli Konvoj, pretresli ga i ustanovili ko to ilegalno trguje s 5. K.
Pošto je situacija oko graničnog prelaza postajala sve ozbiljnija sa mogućnošću prerastanja u oružani sukob, pukovnik Zimonja je otišao kod generala Ševe Steve i p.pukovnika Borića Petra da ličnom intervencijom i linijom komandovanja otklone nastale posledice i Konvoju omoguće ulazak u RSK. Dugo je trajalo ubedivanje, smirivanje razjarene grupe boraca i građana, te legendiranja prelaska Konvoja, tako da je isti sa vozačem i Miševićem pušten oko 13.00 časova.
Šleperi su produžili za Glinu, a Mišević s devizama, Zimonjom i Krkovićem dolaze kod mene i p. pukovnika Kneževića Mihajla [Potpukovnik Knežević i ja bili smo ujedno angažovani na operativnom pokrivanju članova EZ koji su boravili na Plitvicama 14/15. 07., a Kneževića sam planski doveo jer ga ne podnosi Zimonja i Krković.] u objektu adaptiranom za potrebe OB na Plitvicama.
Nišević je u prostoriju gdje smo bili svi zajedno okupljeni doneo punu akt tašnu deviza i sve izvadio na stol i otpočeo da ih razvrstava kome koliko pripada. Najviše je bilo stranih DeM u apoenima od 1.000 i 500 i više hiljada austrijskih šilinga.
Iznenađen količinom deviza shvatio sam da je u igri ponovno šverc, a ne akcija u okviru planirane operacije prema 5. K., to sam nastojao isto popratiti što verodostojnije jer je bilo nemoguće sve to dokumentovati.
Na papirima koje je Mišević vodio, pisani su hemijskom olovkom. Izvedena je specifikacija koštanja prodane robe, tako da je na jednom papiru saldo iznosio 1.237.000 DeM, a na: drugom 1.000.000 DeM. Dakle ukupna vrednost prodane robe iznosila je 2.237.000 DeM. Iz razgovora sa pukovnikom Zimonjom, njih je sva ta roba koštala 50.000 DeM. Ovo mije saopštio kada su nastale komplikacije da li će uspjeti robu prodati 5. K. govoreći da SVK nema osnova da nadoknadi štetu od navedene sume ako propadne (ovo zbog toga što je roba "zatrovana").
Mišević je odvajajući DeM u novim apoenima (izbrojao i ostavio na stranu 37.000 DeM) došao u verbalni duel sa potpukovnikom Krkovićem zato što ovaj to čini i izdvaja u novim apoenima. Mišević je odgovorio, da mu je gazda izričito podvukao da moraju biti nove DeM. Krkoviće je odgovarao riječima: "Pa šta ako je general, neka i on traži mjesto gdje će ih zamijeniti. Daj mu deo u šilinzima." Mišević je odgovorio da tako mora biti, a pukovnik Zimonja je odmah na presavijenom papiru A-4 napisao ime generala Mrkšića, stavio: 37.000 DeM u isti i spakovao u svoju tašnu uz obavezu da će mu ih predati.
Interesantno je bilo da sam se ja i Knežević tu pojavili po prvi put i da se oni uopšte toga nisu ustručavali.
U međuvremenu, dok su devize brojane i razbrojavane, potpukovnik Krković je u par navrata potencirao nagrađivanje nas učesnika akcije sa 2-3.000 DeM što će general Mrkšić odobriti. U vezi predloga Krkovića, Zimonja i Mišević su ošutili, ja sam odmah odreagovao da ovo ne smatram trgovinom i da u tome ne želim učestvovati, već "ozbiljnim zadatkom" u čemu me je podržao i potpukovnik Knežević i od toga se odustalo.
Poslije toga u razgovor se umiješao Mišević i rekao da smo ja i Knežević u pravu i da ako treba, za nas posebno može propustiti jedan šleper pa da zaradu podjelimo međusobno, što smo apriori odbili. Iskoristio sam moment i sa Miševićem sam porazgovarao na ove okolnosti. Interesantno je da sam sa imenovanim prvi put bio u kontaktu, a da je otvoreno nastupio prema meni. Radi se o dosta otvorenom čoveku svojih 35 godina, koji se kreće isključivo u visokom društvu. Poziva se na Lilića i Miloševića da znaju za njega, te SUP-a i RSDB Srbije. Rekao je, da je u ilegalnoj trgovini najbolje prolazio kada mu je odobrenje davao B.122 Mikelić (oko 12 puta), a prolaz obezbjedivao MUP i RSDB Krajine na Kordunu i Baniji. Kako je granicu preuzela Vojska sada izuzetno teško ide. Kaže, da se ovim poslom intenzivno bavi od 1992. godine kada je započeo sa M. Martićem i da je poslije toga promjenio više gazda.
Od pomenute sume deviza u kasu GS SVK ući će oko 400.000 Dem što još nije okončano jer su marke u starim apoenima i predate su u Beograd radi zamjene, te poslije toga dostaviti ćemo vam dokumentaciju.
Dana 18. 07. kada sam na IKM GS SVK na Slunju referisao generalu M. Mrkšiću, pre početka referisanja upitao me je da li me je zvao Aco Dimitrijević u vezi dolaska konvoja? Kada sam mu odgovorio da nije, rekao mi je zvati će sigurno jer je to neko već provalio u Beogradu i pogrešno interpretirao.
Zaključak je jasan. I ovaj konvoj kao i mnogi do sada imali su krajnji cilj materijalne koristi pojedinca u što je bez sumnje uključen i komandant SVK general M. Mrkšić. General Mrkšič je bliska rodbinska veza pukovniku N. Zimonji i navodno je Mrkšić Zimonju doveo preko pukovnika Krge, načelnika Obavještajne uprave pod legendom da na teritoriji Korduna (svi se sada pitaju zašto je baš izabran Kordun-Topusko) formira ObC, a u stvari da pod tom legendom organizuje i lično rukovodi švercom robe sa 5. K. Koliko je OB GS SVK poznato, a o tome daleko više može reći potpukovnik Knežević Mihajlo, ovaj ObC nije ni izdaleka opravdao svoje postojanje.
Ima razmišljanja (podatak je pouzdan) da je Mrkšič obećavao pukovniku Krgi dovođenje u RSK i postavljanje na generalski položaj, jer Krga to u SRJ neće moći dobiti obzirom da je sa ovih prostora i da nije učestvovao u ratnim dejstvima.
Dana 21. 07. 1995. godine pukovnik Zimonja i potpukovnik Krković napustili su RSK i vratili se u VJ.
Informaciju Vam dostavljamo radi upoznavanja i operativnog korištenja. Molimo na zaštitu tajnosti sadržaja obzirom na visoke ličnosti i nedozvoljene poslove kojima su se bavili.
|
