Dimitrijević: Nema sumnje, Kalabić je izdao Dražu!

Ubeđen sam u autentičnost dokumenata koji potvrđuju da je komandant Gorske garde Nikola Kalabić izdao Dražu Mihailovića i ne ostavljam mogućnost da je reč o nekakvom podmetanju, kaže za Press istoričar Bojan Dimitrijević, koji je lično pre nekoliko meseci u arhivama BIA pronašao ove materijale

Press nedelja, 20. septembar 2009.

On dodaje i da pronađeni rukopis četničkog ideologa Stevana Moljevića (vidi okvir), u kome on opisuje svoje poslednje susrete sa Dražom Mihailovićem, potvrđuje da ga je izdao čovek od najvećeg poverenja. Međutim, on nije bio upoznat sa razmerama i detaljima operacije, navodi Dimitrijević, i kaže da ni iz novih dokumenata ne može da se utvrdi šta se kasnije dešavalo sa komandantom Gorske garde, ali je ustanovljeno da je on bio živ mesec ili dva nakon operacije hapšenja Mihailovića. Dimitrijević, ipak, nema visoko mišljenje o Kalabiću ni tokom Drugog svetskog rata, ističući da je njegova uloga „idealizovana".

- Vrlo sam skeptičan u njegove zasluge kao komandanta tokom rata. Istraživanja pokazuju da na njegovoj teritoriji nije bilo idealno stanje, ni približno onome kako to pesme opisuju. On nije bio aktivan oficir, a kao rezervni drugačije je vodio svoju jedinicu, što je vrlo često stvaralo velike probleme i samoj ravnogorskoj organizaciji. To što je izdao svog generala, a govorio da su mu tri svetinje „otadžbina, kralj i đeneral Draža", treba posmatrati u kontekstu cele situacije. Treba uzeti u obzir da se on krio pola godine na terenu, što je veoma mučno, naročito tokom zime 1945/1946, koja je bila veoma jaka, i da mu je, verovatno, obećan život ako sarađuje sa novom vlašću. Tim gestom, bez sumnje, bacio je senku i na svoje početno rodoljublje - objašnjava Dimitrijević.

On ističe da nađena pisma, depeše, fotografije, mape i prateći materijal iz vremena hapšenja Draže Mihailovića nedvosmisleno ukazuju na Kalabićevu umešanost u akciju Ozne.

- I tokom mojih ranijih istraživanja o Kalabiću, razgovarao sam sa preživelim članovima grupe koja je hvatala Mihailovića, kao i onima koji su bili uhapšeni na tom terenu, i svi su mi potvrdili da je Kalabić umešan. Za mene je novost bila njegova prepiska sa rukovodstvom Ozne Srbije, što ovi podaci dokumentuju. I pronađene fotografije potvrđuju sve to. Do tada me je zbunjivala jedina poznata fotografija, toliko puta preštampavana i umnožavana, za koju se nije znalo da li je u pitanju fotomontaža ili ne. Ovih novih sedam fotografija, na kojima se vidi Kalabić sa pripadnicima Ozne, otklanjaju sve dileme - nema govora o fotomontaži - priča Dimitrijević.

Na tvrdnje porodice Nikole Kalabića da postoje mnogi podaci koji negiraju vezu njihovog pretka sa hapšenjem Mihailovića, Dimitrijević odgovara da „razume porodicu, jer je teško prihvatiti neoborivu istorijsku činjenicu".

Kalabić je napisao oba pisma

Sudski veštak Jovan M. Krstic, grafolog i psiholog, tvrdi da je Nikola Kalabic zaista autor dva pisma koja je juce objavio „Blic“ – jednog, od 29. aprila 1946. adresiranog na Slobodana Penezica Krcuna, ministra unutrašnjih poslova Srbije, i drugog, iz decembra 1945, upucenog partizanskim vlastima, u kojem Kalabic navodi da mu je Krcun licno predložio da izda Dražu Mihailovica i u kojem objašnjava zašto je to prihvatio.

Grafolog Krstic je takav zakljucak izveo nakon što je rukopis iz oba pisma uporedio sa potpisom Kalabica, na katastarskom dokumentu od 26. oktobra 1932.

Isti su potpis Nikole Kalabica na pismu i katastarskom dokumentu. To je posebno uocljivo kod slova K. Takode, isti covek je pisac oba pisma – isti je rukopis na onom iz decembra 1945. i aprila 1946. godine. To se posebno vidi po dijakritickim znakovima. Neka slova su zajedno pisana na originalan nacin, kao na primer „pr“ – objašnjava grafolog Krstic.

Na naše pitanje da li je moguce da je neko falsifikovao rukopis Krstic odgovara odrecno. Rukopis je precizan, a Kalabic je bio geometar i obicno ljudi koji su tehnicki obrazovani imaju takav rukopis – navodi Krstic.

Na naše pitanje da li se iz rukopisa može videti da li je pisan pod prisilom, Krstic navodi da se u pismima vidi da je pisanje spontano sa sopstvenim pobudama.

Kada se piše pod prisilom, u rukopisu se vidi emocionalni naboj. Takav rukopis je obicno isprekidan, drhtav, a ovde toga nema, redovi su pravilni i jednako nakošeni – objašnjava grafolog Krstic.

http://ravnogorskamisao.blogspot.com/2009/04/blog-post_2810.html

Koje godine je umro Kalabic?

Pa taj čovjek je stvarno jedna misterija

Ko zna mozda je ziv

Krije ga nas Agathonikos.

Možda je Agat njegov unuk

Koje godine je umro Kalabic?

Zadnji pu je viđen 1946. Šepurio se po BG,a onda su ga (po pisanju tipa koji je sudjelovao u Dražinom hvatanju) namamili u jedan stan i ondje objesili.
Lista njegovih zločina bila je duga da bi mu se moglo oprostiti.