Žene su lude i šizofrenične tih nekoliko dana prije svadbe. Meni pucala kita kako će svadba proći, ne znam zašto.
Ova moja dizala neku frku u autu par dana prije vjenčanja. Ja naglo pritisnuo kočnicu i na sred ceste zaustavio auto. Onda ona izašla i busom se vraćala doma.

I opet nekako pucala mi kita. Samo nisam više mogao slušati o organiziranju tog vjenčanja.
Kao da engleski kralj i kraljica dolaze na vjenčanje.

ne volim svadbe, svaka je ista kao jaje jajetu, vrhunac seljakluka i neukusa. odredio sam da neću imati svadbu, kod sklapanja građanskog braka bilo nas je 8 na večeri, a na jesen ću imati večeru za 20 ljudi na dan crkvenog vjenčanja, samo najbliži prijatelji i dan ranije druženje s bližom rodbinom i gotovo.

Jebem vas žene nijedna nije završila fakultet Žuži Jelinek : put do muškog srca ide kroz želudac.

Pazi da ne poklekneš i popustiš ;)

Dodushe, ne treba ni preterivati...

Vidi ovog imperatora:

Ne volim gužvu, zato izbegavam i svadbe i sahrane i sve te manifestacije ako ikako mogu. Ja sam kao Ivo Gregurević iz serije "Odmori se, zaslužio si".

To je kamen jebeš ove kamenčiće od stakla

Ma prsten nije važan. Može biti i onaj otvarač na limenkama što se mene tiče.
Ali sami čin prošnje je nešto drugo. Mora biti (čitaj željela bih) posebno i nesvakidašnje.

Čin prošnje? Čemu ta mala seoska priredba, ako si s nekim već par godina i više?

Puno tog folklora oko obične potrebe parenja i razmnožavanja danas postaje irelevantno.

Eh moja Tera. Nisu svi realni kao ti. Hoće curica da bude princeza.

Ljudi misle da treba da žive kao u američkim niskobudžetskim filmovima. Sva ta sranja kao dan zaljubljenih, nekakva srca, prstenje...Nekome je u interesu da od ljudi pravi infantilne romantične budale, nesposobne za realan život.

Upravo tako. Sve neka sranja. Hebeš to sve, ima važnijih stvari, kao npr. egzistencija, dobro se obući i uštediti za neke super cipele, a ne trošiti pare na prstenje. Shit.

Cipele ili prstenje pitanje je sad. Mene zanima zašto ljudi nikad nešto ne ulože u neki tečaj, obrazovanje, nekakvo kulturološko širenje vidika nego su robovi materijalnom. Ni komunizam nije proizveo toliki materijalizam koliki je danas.

Cipele, garderoba. Za te novce koji se potroše na prstenje mogu se odlično obući. I nisam materijalista po prirodi.
Po meni je veći materijalista onaj tko hoće neki glupi prsten od 500E, nego ja koja hoću za te pare garderobu. Ionako prsten nije važan.

Nikad nisam volela laži i preterivanje. A kod nas je sve preterano i lažno - i radost na venčanju i tuga na sahrani. Sve to izbegavam, znam šta je meni po volji i to radim. Jebe mi se za tuđe mišljenje.

Važna je samo ljubezen koja je sve manje iskrena i sve manje je ima. Dosta je tome zaslužna i ova kutija na kojoj sjedimo i pišemo dobar dio dana.

Kao što i na sahrane idu da se najedu i napiju. Da budemo realni. Znam da sam bila na jednoj sahrani i vidjela jednoga čovjeka koji se je toliko nalok"o da je cirkus izvodio. Bože sačuvaj!

Ne krivi kutiju, to je čarolija i mogućnost komunikacije. Ja više krivim loše obrazovanje koje stvara poluidiote bez ikakvih drugih potreba osim materijalnih.
Meni je kao detetu bio san da mi se kupe neke knjige, ploče...Ovi danas ništa ni ne žele.

Kao i to što kažeš j*** mi se za tuđe mišljenje.
Znam tko sam, što sam i kakva sam. Jedino mi je važno mišljenje ljudi do kojih mi je stalo, a za ostale.... Koga briga?!

Pa eto, razumemo se. Moj otac je često negodovao zbog te moje osobine, misleći valjda da ću loše proći u životu. Ispalo je da su lošije prošli oni koji su radili prema svetu a ne prema sebi.

Kutija je što je nekad bio tv, postaje cenzurirana, huškačka i skupljalište osoba koje nikog ne zanimaju u stvarnom životu. Samo je dvosmjerna ali pitanje dokle. Obrazovanje je ogroman problem ovih prostora i nema nikakve volje da se ono reformira i poboljša zato jer vlastima ovih državica pašu idioti koji će biti slugani i neće puno tražiti ni mislit. Ja sam jako slab na knjige i uvijek sam ih kupovao (priridoslovno-matematička i tehnička literatura pogotovo) i danas to činim. Kontraefekt je danas, sve je dostupno a sve manje ih zanima.

Slažem se u potpunosti Tera.

Nove generacije su čudne, ja nešto pokušavam sa svojom decom ali mi izmiču. To me najviše pogađa, vidim da se stapaju sa okolinom.