RSS
English

Web katalog

Najčitanije

Najčitanije zadnjih 7 dana

Najkomentiranije

Najbolje ocijenjeno

Statistika

Telefonski razgovori Radovana Karadžića i Božidara Vučurevića

Napisano 08.04.2011. 11:41

VELIKOSRPSKI HOTLINE: KARADŽIĆ-VUČUREVIĆ /UŽIVO/

Telefonski razgovori Radovana Karadžića i Božidara Vučurevića

■ KARADŽIĆ: "Staro jezgro Dubrovnika nećemo oslobađati, trebamo pronaći poštene Dubrovčane da proglase Dubrovačku Republiku." ■ VUČUREVIĆ: "To sam im i ja poručio"

Priredio: SENAD AVDIĆ, Slobodna Bosna

 

Srbijanska policija je u ponedjeljak, 4. travnja, uhapsila BOŽIDARA VUĆUREVIĆA, ratnog gradonačelnika Trebinja, nakon čega je sud u Šapcu Vučureviću odredio pritvor u trajanju osamnaest dana. Vučurević je uhapšen temeljem optužnice koju je prije više od decenije  protiv njega podiglo Županijsko odvjetništvo Dubrovnika zbog učešća u višegodišnjoj  opsadi ovoga grada, granatiranja, ubijanja civila, uništavanja kulturnih spomenika... Vjeruje se da je do hapšenja Vučurevića, koje je izazvalo brojne osude od strane vlasti Republike Srpske, došlo nakon sporazuma postignutog između Hrvatske i Srbije o međusobnoj suradnji u predmetima koje i jedna i druga država vode protiv optuženih za ratne zločine. Ratni gradonačelnik Trebinja bio je predmet višegodišnje istrage Tužiteljstva za ratne zločine Tribunala u Haagu, ali je njegov slučaj na koncu proslijeđen nacionalnim pravosuđima.

Iz sarajevskog tjednika "Slobodna Bosna" prenosimo stenograme presretnutih razgovora koje su mjesecima pred početak agresije na Dubrovnik i tijekom opsade toga grada, skoro svakodnevno, vodili tadašnji lider SDS-a, haški optuženik za ratne zločine RADOVAN KARADŽIĆ i BOŽIDAR VUČUREVIĆ, gradonačelnik Trebinja. Iz ovih razgovora, uvjerit ćete se, vrlo je jednostavno iščitati i prepoznati geostrateške ciljeve ove zločinačke, divljačke vojne kampanje, te utvrditi osobnu odgovornost kako Vučurevićevu, tako i Karadžićevu, ali i vrha tadašnje JNA.

Podsjetimo, zbog "operacije Dubrovnik" do sada su pred Tribunalom u Haagu presuđeni general JNA Pavle Strugar, admiral Jugoslovenske mornarice Miodrag Jokić, te kapetan Vladimir Kovačević Rambo.

18. SRPANJ 1991.
STANJE JE PRIVIDNO MIRNO, ALI NAS PROVOCIRAJU USTAŠE I VUK DRAŠKOVIĆ
V: Kako ste, gopodine doktore?
K: Dobro, hvala Bogu, evo došo sam s puta, jutros rano došo.
V: Molim?
K: Jesu li prikazali konferenciju?
V: Je, je, gledao sam ja sinoć. Fino je bilo. Nego oni to urade kratko, znate, zamalo, ali uglavnom prikazali su.
K: U Beogradu je bilo 7-8 minuta prikazano.
V: Ha, fala Bogu... nego napravimo nešto malo u Trebinju sa Vama.
K: Sastanka, je li?
V: Da. Ja sam nešto razmišljao, vidim situaciju kako se kreće, kako je ovaj naš zemljak Drašković (Vuk, op. pr.) izgubio poziciju u Srbiji, pa i na Kosovu, pa vidim da on udara na ove krajeve. Imam saznanja da ovaj Komnenić (Milan, potpredsjednik SPO-a, op. pr.) vršlja ovuda svake sedmice i da je u vezi sa ovim mojim nekim.
K: Važi, Božo.
V: Vjerujte da bi to bilo dosta prešno. Vidite, meni je i Krajišnik reko da bi rado došo u Trebinje, jer kaže nije bio i tako...
K: Važi, važi.
V: Ako nemate ništa protiv, vi i Krajišnik da to načinimo malo moćno.
K: Krajišnik je moj...
V: Bravo, čak mi je evo, razgovarao sam juče, doktor Rašković mi je isto reko, kaže ako trebam da dođem da malo popričam s narodom ja, ću, vidite sa Karadžićem, ja bih došao.
K: Ako je on voljan da dođe, neka dođe...
K: Recite mi, molim Vas, kakvo je stanje po Hercegovini?
V: Pa, vidite, ovdje izgleda neki prividni mir, međutim, ja sam juče dobio od jednog oficira bezbjednjaka, donio mi je papir trideset i dva Trebinjca u ovoj nacionalnoj gardi.
K: Hrvatskoj?
V: Da, jeste hrvatskoj, ja je zovem Pavelića garda.
K: Hm.
V: Imena već imam, ja mislim da je to provjereno, ja sam za "Glas Trebinja" koji sjutra izlazi već nešto reko, nisam imena.
K: Hm.
V: Ali ja sam kazao da pozovu te svoje da se vrate, ako su zalutali, ako se uopšte može govoriti o lutanju, inače da nećemo biti odgovorni ako se nešto desi njima i njihovim familijama, oni se već dolje obučavaju, ovdje stanuju i tako...

8. KOLOVOZ  1991.
"NEMA ŠTA NAMA JERKO DOKO NAREĐIVATI
. . .
V: A onda vidim ovi moji iz informativnog centra su mi danas tražili, jer ovdje ima nešto (vojne) vježbe, ima nešto rezerve na Zubcima gore...
K: Da, da.
V: I vidim gospodin Doko (ministar odbrane BiH, op. pr.) naređiva da hitno povučemo naše ljude iz Trebinja koji pripadaju toj jedinici. Ja mislim da bi to bilo suludo.
K: Ne, vi se držite onoga što vojne vlasti rade, to nema govora.

25. RUJAN 1991.
"DOKTORE, OBULI SMO SE, NEMA IZUVANJA DOK, NE POBIJEDIMO"!

V: Aaaa, kako ste, gospodine doktore. Evo u mene dobro, imam grupu oficira u kući. Bio sam lego da počinem i došli mi na, što bi rekli stari na savjet, na sovjet.
K: Dobro je. To su ti vaši domaći, je li?
V: Eee, to su oficiri došli pred kojima se može pričati. Evo oni slušaju, jer istu stvar pričamo.
K: Dobro, nemojte mi imena reći, pošto ovi slušaju.
V: Ma i neka slušaju, nema šta da se krije.
K: Dobro, da vam kažem..
V: Šta?
K: Ovi će rezerviste povući u vaš garnizon, jel da?
V: Molim?
K: Ovi će rezerviste povući u vaš garnizon. Tako su nešto rekli, da će ih staviti u vaš garnnizon, ove Crnogorce?
V: Aha. Danas su mi došli neki iz Bijelog polja dobrovoljci, evo ih tu, pa ćemo ih ujutro obući.
K: Aha, dobro.
V: Čujte, ja sam danas imao ponovo...
K: Sa Dubrovčanima, je li?
V: Jeste, jeste i došo ovaj iz Sabora. Sad bi oni fino pričali. Ja sam ih ružio. Sad su oni neki...
K: Ja, ali im se ne može vjerovat, to je problem
V: Nema tu šta vjerovat. Doktore, obuli smo se. Ako izujemo čizme ovaj put a državu ne napravimo, ne treba nam nikad više.
K: Da, tako je, tako je.
V: Nema priče više. Nikad nas niko mobilisat ovako neće... Mi smo ovdje, doktore, dovoljno mobilisani, ali čekanje ubija...
K: Da, jeste, to je, al' eto vidjećemo šta hoće. Moramo biti strpljivi... Ne trošiti energiju, pa da poslije budemo apatični, nego, što vi kažete, obuveni i usmjereni na jednu stvar koja je pravedna i Bogu ugodna i ljudima ugodna
V: Ali ne pristanite na izuvanje.
K: Nema razgovora. To mi nećemo.

26. RUJAN 1991.
"CILJ JE JEDINSTVEN - SPASITI ŠTO VEĆI KOMAD JUGOSLAVIJE"

K: Ima jedan odred valjevski...
V: Da.
K: To je Vuk Drašković, odnosno neko je tu ubacio je neku.. neki crv i neki od njih traže da se vrate, uopšte ne shvataju. Niti im je teško, niti su na položajima, smješteni su u Korpus, ništa im ne fali, ali neki izdajnik, izdajnici... tamo je jer Vuk ima nešto u Valjevu, nekih svojih ljudi...
V: To je valjevski odred, je li?
K: Da, da. Ne bi trebalo napadati nikoga u Srbiji, ali samo bi trebalo objasniti im šta je istorijska.. i to bi jedino vi mogli, da jedan dobar govor održite njima.
V: Mene samo interesuje đe se oni nalaze da ja njih nađem?
K: Kažu u samom garnizonu. Treba im jednostavno reći niste ljudi ni gladni, ni žedni, ali shvatite da nam ustaše državu urnnišu, hoće da je komadaju i na vas je pala ta istorijska uloga da spasite što veći komad Jugoslavije. Oni kažu, nećemo mi Jugoslaviju, ali kako god 'oćeš da je zoveš, to je zemlja Srba i drugih koji tu žive.
V: Doktore, više nije u pitanju ni sistem ni ideologija. U pitanju je sukob dva naroda i sporne su granice.
K: Jeste. Pitanje je 'oćemo li mi ostati kratkih rukava.
V: Učiniću ja to odma', samo ako mi upriliče, a 'oće, komandant će mi to učiniti...

7. LISTOPAD 1991.
"DOŠO MI VOJO ŠEŠELJ, PA SMO MALO ŠETALI PO KONAVLIMA"

K: Kako idu stvari?
V: Pa da vam kažem, stvari idu dobro na frontu.
K: Aha.
V: Uz svo žaljenje za poginulim, stvari su na frontu dobro. Mi smo, onaj, već u pola Kupara, mi smo u Blatu, aerodrom je davno zauzet. Ja sam prekjuče išo pješice malo doli iznad aeredroma.
K: Aha.
V: I ovamo, ovaj Osojnik, ovo uporište je blokirano dobro. Prišlo mu se na jedno 800 metara. Snage su nam u Slanom, snage su u Komolcu... Spustili smo se ispod Ivanice dolje, Dubrovnik je ja mislim sjutra veče priklješten. Nego, ne valja ovo što Sovjeti rade, šta 'vo pričaju...?
K: Ništa to... lupetaju...
V: Pa ja... Ovaj, što se tiče snaga, ja sam prekjuče išao u Konavle.
K: Aha. 
V: Došo mi Vojo.
K: Aha.
V: Došo mi Vojo Šešelj. Pa sam ja onda htio da budu vukovi siti i ovce na broju, da ne poremetim ovdje, a da i njemu ne napravim krivo, jer sam ga ja zvao da ne dolazi na Korita, kad smo ono bili gore na otkrivanju biste... Te onda sam malo s njim otišao do Konavala, tamo je jedna crnogorska jedinica, reko on nije to više nacionalno, neće te smetati. Pa smo obišli pješice Konavle, to je veliki prostor, to je grupa sela...
K: Da, da.
V: Desetak sela. Prošli Crnogorci, sve očistili. Mi smo našli samo jednog starog pjanca. Ima stoke puno, ona 'nako ide nekontrolisano...
K: Aha.
V: Tako, ide na frontu dobro. Ja sam s generalom bio maloprije.
K: Aha, fino.
V: Nekako otaljavamo, malo sam zvao Jugopetrol danas, sa gorivom je bila muka. Spremili su mi iz Pančeva 25 tona, jedan moj prijatelj, daljni šura je to sredio, došlo nam 25 tona i to bez para. Trebali smo i vojsci da damo. Molio sam danas, zvao Beograd da mi bar jednu cisternu...
K: Da, da.
V: Pa i ako je ne platimo, nije važno. Uglavnom, sve će biti dobro ako nas ove igre političke ne zajebu. Ma, neće ja mislim.
K: Ma, ne znam, jedino oko Dubrovnika mogu da nas zajebu, da se džaba gine tamo, ali u svakom slučaju od granice crnogorske će morati da se odmaknu, tu nema govora. A Dubrovnik treba spasiti za Jugoslaviju, pa nek bude Republika i gotovo... Dole bi trebalo nać' neke građane da odluče to kad se oslobode.
V: Da, ja sam baš to govorio, uđemo li u Dubrovnik, odma' ćemo napravit privremenu vladu od njihovih ljudi, molim lijepo...
K: Ima li stranaca?
V: Ima stranaca, ali većinom, ako ih treba zarobit biju ih oni.
K: Oni ih pobiju, je li?
V: Ima i Nijemaca, ima i Francuza, Kurda...
K: Čuvajte to dobro, da se objavi, da se dovedu novinari pa da se slika.
V: Ja. Imamo (zarobljenika, op. pr.) 132 u Bileću ih hapsimo, tamo đe Moša robijo, velimo neki i oni idu tamo. Fala Bogu to je dobro utvrđen zatvor, ima nešto i u Kumboru.
K: Aha.
V: A danas smo, jer Plat, đe ova centrala, u stvari naša...
K: Da, da.
V: ... naša 78 posto, a oni se nabili unutar svojih 22 posto. Pa danas, baš kad sam ja bio kod generala, oko dva sata, kad utrča jedan potpukovnik i kaže "muštuluk, izgoreli smo ih". Pitam kako, kaže lansirali unutra ove dvije mine koje razvijaju veliku temperaturu i kaže nije vala ni miš ostao unutra. E, sad, koliko ih je, znaćemo sjutra, naše snage su u Platu.

13. VELJAČA 1992.
"ŠTO BI REKO LENJIN, DA BI SE SJEDINILI, NAJPRIJE SE MORAMO REVIDIRATI"

V: 'Alo, dobro jutro.
K: Dobro jutro, moj Božidar.
V: Kako ste gospodine šefe i prijatelju?
K: Evo spremam se na razgovore sa...
V: A ja, ja, ovo naše.
K: O Bosni i Hercegovini, da.
V: Sjutra imamo Glavni odbor, je l' tako?
K: Jeste.
V: Nešto mi nijesu..., nije zgodno da Vas pitam u koja doba.
K: U sedamn'est ja mislim da je sutra.
V: U sedamn'est?
K: Da, da.
V: A meni neko javio kući u deset ujutro, a drugi u sedam'nest, pa nijesam znao koje pravo vrijeme.
K: Ne, ne ja mislim da je sedamn'est sve su...
V: To je Glavni odbor, je l' tako?
K: Da, da, ja su..., ja imam Evropljane isto tako.
V: I ništa više, tako?
K: Glavni odbor, pa biće poslije toga još nešto malo posla, a onda će biti prek'sutra Skupština naša, Klub poslanika i Skupština.
V: Aha, ovaj mi je na muki, ova družina što hoće da pripremi izbore u stranci.
K: Što?
V: Spriječili se oni oni sa prijetnjama sa..., sa..., sa čudom.
K: Kakvim prijetnjama?
V:  A ubit, nema to.
K: Ubiti?
V: Da.
K: Neka lijep... neka zagaze oni malo u te prijetnje, da imamo razloga da izbacimo ta govna.
V: Znate šta se juče desilo?
K: Ne znam.
V:  Juče sam imao sjednicu Predsjedništva, obzirom da mi teško možemo sad možemo Skupštinu ne stranačku, nego onako Skupštinu aaa dosta je ljudi odsutno, ne možemo kvorum imati. Prošli put smo nekako riješili jedva šezdeset i jedan nabrojali pa smo ovaj (prekid tonskog zapisa) koji može da donese odluke i da posle Skupštine licitaciju..., juče smo imali prvi put Predsjedništvo.
K: Hm.
V: Zaluto onaj Grubač, hvala Bogu neki smo rod, koje je to ludilo. I juče kad je... da se dopuni dnevni red, vanredni izbori Trebinja, da se skine sramota sa Trebinja, to sve vatra sjeva, jer smo mi napali Dubrovnik, ko je spremio vojsku na Dubrovnik, neće se sa Trebinja stati... sto godina. To je jedna... pokrvavila čovjeku oči, da se osude izdajnici koji su osramotili naš grad. I pozivam Stranku demokratske akcije i sve druge stranke da učestvuju u rušenju. I onda ovi iz SDA primili to rado tako... Otkud nama pravo da napravimo, da napadamo Dubrovnik, da dajemo vojsku, naše sinove, neko mora da odgovara ovom gradu, čiji su sinovi poginuli, treba neko glavom da plati, pa to je...
K: Hm.
V: Ja ne šta onaj?
K: Znate li Vi kako stojite s odbornicima, Božo?
V: Molim?
K: Kako Vi stojite sa odbornicima, među odbornicima?
V: Dobro, znate kad takva stvar dođe onda se malo desi i podjela, normalno je. Ja uglavnom stojim sa svakim dobro, al' ovo juče što je čovjek prosuo ovde to je čudo.
K: Ma to je Vukov čovjek (Vuk Drašković, op. pr.), tu nema govora, to je ista fela.
V: Reko sam mu ja to, reko, mi sprovodimo politiku Srpske demokratske stranke, ne odbacujemo nijednu naprednu srpsku stranku, ali ta politika SPO-a protiv armije i zašto smo dali sinove. Neko mora da odgovara ovde, čiji su sinovi poginuli da ih neko glavom zamijeni. I ja sam za to da se osudi onaj ko je dao, dao podršku vojsci, napadu na Dubrovnik i odma' ja potpise prikupljam za vanredne izbore, a vi gospodo...
K: Nema, nema, ni u Ustavu ni u Statutu nema uopšte ovoga kako se zove, ja bi' volio kad bi se mogli organizovati vanredni izbori. A nema se načina da raspustim Skupštinu.. Ja bi' volio kad bi moglo, to bi bio pravi lijek, prava sreća bi bila kad bi mogli vanredni izbori, onda bismo pazili koga bismo stavili na listu.
V: Tako je.
K: Al' ne možete, nemate načina, je l'?
V: Ne Boga mi.
K: Ja mislim pogledajte vi ima li načina, ako ima načina, pa to bi bila prava sreća.
V: Za opštinsku Skupštinu.
K: Jeste.
V: Ne mislim stranačku nego opštinsku Skupštinu.
K: Za opštinu, opštinu.
V: Teško je to sada.
K: Ja mislim da nema načina.
V: Pa nema načina, sve ovo naše što valja je na frontu, ja... znate šta bi..., kol'ko smo hendikepirani u tom sliučaju?
K: Da, da. Ne, ne, ali mi nemamo apsol..., nema načina, nema načina... hmmm.
V: Nema načina, nego ovoga vidite šta je, ovi pošto stalno laju na vojsku, i zbog toga što je... ovi jedva dočekali SDA.
K: Da, da.
V: ... da se nađu na drugoj strani.
K: Da, da.
V: E ja sam mislio da sad kad napravimo... Ja sam danas bio dogovorio u Beogradu sa Adžićem i sa ovima, pa nešto je zapelo ne mogu... pa se odgađa za utorak.
K: Danas su tu oni, jel'?
V: Ne, nego da ja idemo gore u Beograd.
K: Aha.
V: Moram se izvinuti Blagoju... jer ne mogu sva trojica biti, je li?
K: Aha.
V: Pa, da onda sazovemo sjednicu SAO Hercegovine...
K: Dobro.
V: Bilo bi dobro da budete i Vi i gospodin Krajišnik.
K. Da, da.
V: ……
K: Je l' de to su sve ludaci, to su sve... sve ću ja... ja neću da razgovaram više dok mi ne potpiše svako blanko ostavku.

NADMENOST, OHOLOST, SAMOUVJERENOST: Neka samo oni nastave, oni ljudi neka nastave, nek' pošalju to, nek' mi jave imena i još petn'est ljudi kol'ko sam reko tamo da mi jave. Neka jave u našu stranku da ih stavimo da ih ovlastimo, stavimo ovlaštenje

V: Ja sam nešto juče gledo a sve koljena igraju, uživa u tome psihopata.
K: Da, da to je ludak jedan.
V: Ludak jeste... i ja mislim da bi vi trebali kad napravimo sjednicu Skupštine SAO Hercegovine, na kraju da sazove predsjednik kluba odbornika Srpske demokratske stranke, da sazovemo odbornike i da mi to fino raščistimo. Što može može, što ne može, ne može.
K: Jeste, jeste.
V: Evo, kaže juče Radovan Karadžić, ovlastio nekog emigranta Jova Pravicu da ruši Srpsku demokratsku stranku, čovjeka špijuna koga plaća, koga plaćaju iz Ciriha da bi rasturo Jugoslaviju, a Karadžić mu daje da on provodi izbore ovde. Neće više banda ovde, a to je kasnije jedan...
K: Neka samo oni nastave, oni ljudi neka nastave, nek' pošalju to, nek' mi jave imena i još petn'est ljudi kol'ko sam reko tamo da mi jave. Neka jave u našu stranku da ih stavimo da ih ovlastimo, stavimo ovlaštenje.
V: Tako je najbolje.
K: A kad stavimo ovlaštenje, a onda budalu... i potpuno treba izbaciti iz stranke to treba i...
V: Ma iz stranke to treba izvalit o' stranit', ne samo iz Skupštine nego i iz stranke.
K: A iz Skupštine, iz Skupštine ne možete ako nemate dovoljno posla..., odbornika koji će to ovaj, taj postupak da provedu.
V: Ah, ma reko sam iz Skupštine stranačke, ne mislim iz ove.
K: Da,da.
V: Ali iz stranke to treba izbaciti.
K: Da, da, sigumo.
V: Jer onda pripadaju našoj... pa čim on napada generale ovde..., krenuli ste sa komunističkim generalima. Gledam u Trebinje šta se promijenilo, komunistički generali marširaju. Nekakav Rade Runjavac, nekakvi komunisti, nema više toga, vojska ima da odgovara za svaku žrtvu i tako... to je, jebem mu Boga, oprostite na izrazu. Da se čovjek razboli kad vidimo koliko imamo ludih ljudi.
K: Dobro, moj Božo, ja idem sada da se... moram stići na ..., u deset na konferenciju za štampu, u jedan'est na ovo, a vi polako to..., i gledajte da, da, osvijestite što više odbornika.
V: Aha.
K: Ono što je on obavezo one odbornike, recite im da se ne igraju..., jednog po jednog pozovite, recite da je to lud čovjek.
V: Dobro, a ja ću sutra... mi ćemo se vidjeti....nek' ovaj čovjek napravi spisak ovih imena koje treba ovlastiti da se pripreme izbori.
K: Važi, važi.
V: Nji' treba o'straniti iz stranke.
K: Tajni izbori u stranci i gotovo.
V: Dok su god oni u našoj stranci nema sreće.
K: Nema, nema.
V: Da ih mi moramo to je po deseti put.
K: Nema sreće ja ću statutarno, danas zasjeda ovaj Statutarni..., imamo ovaj, mislim da ima Statutarao vijeće, treba vidjeti da se to..
V: Nešto mi se žale ljudi.
K: Da.
V: Da se Jovo uz našu pomoć moju i Žarkovu zaista izabro ljude vrhunske ljude, ljude koji mogu povuć, ljude od ugleda.
K: Da, da.
V: Birali smo što se kaže s glave na glavu, to sada ljudi sretaju...
K: Samo treba izaći s tim izaći još na, na ovaj, na... na sastanak, to je još bolje što tako rade.
V: Bolje. Mnogi ljudi neće... otpora...
K: Da, da.
V: Kakve izbore, majku kurvu ja ću ti zaklat...
K: Da,da, dobro, dobro, nazva'ćemo...
V: ....
K: Jeste oni nisu, oni ne rade naš poso.
V: Ne rade naš poso.
K: Nek prave sebi stranku.
V: Pa i nije bre ovde dolazi sad', sad' manje dolazi taj Komljenić, ranije svako malo, sad ne smije valjda često.
K: Nek' prave, nek' prave oni stranku sebi, nema nikakvog problema.
V: Ja mislim da je jedini način da mi njih fino o'stranimo, kažemo ne slijede politiku stranke.
K: Jes', tačno.
V: Što bi reko Lenjin, da bi se sjedinili, najprije se moramo revidirati.
K: Završićemo mi to, nema problema.
V: Hvala, pa ćemo se sutra dogovoriti.
K: Ajd' prijatno.
V: Živili

/Nastavlja se/

SUMA SUMARUM: RATNI PLIJEN U DUBROVNIKU
VUČUREVIĆ: Sa zaplijenjenim hotelskim kapacitetima, aerodromom Ćilipi, hidroelektranom, Konavlima... obnovićemo srednjovjekovnu srpsku pokrajinu Travuniju
(Iz obraćanja Božidara Vučurevića na zatvorenoj sjednici Glavnog i Izvršnog odbora SDS-a u Sarajevu 14. veljače 1992.)

SPORNI DUBROVNIK: Dok je još uvijek naša narodna vojska tamo, ako proglasimo to spornom teritorijom, možemo da pregovaramo jednu godinu, dvije godine ili 20 godina

...Predsjedniče, dame i gospodo, kako su mnogi prije mene moji uvaženi prethodnici ponešto prigovorili, ja nemam ninašto, nego jedino na to što ste mikrofon štelovali prema ministru ... na ... Hercegovci ne mogu da se sagnem (smijeh, galama, aplauz).

Možda ova moja diskusija nije došla, upravo neće doći u pravo vrijeme, obzirom da smo se u ovo vrijeme do sada bavili drugom problematikom. Ja dolazim iz otog drugog kraja, iz Hercegovine, ali sa istim porukama, sa istom željom i nadom da su nam isti interesi i da se nećemo dijeliti ni po kom osnovu i smatram da bi bilo neskromno očekivati da nijesmo   napravili i neku grešku u političkim potezima. Ali ja sam uvjeren da su čelni Ijudi SDS-a do sada vodili jednu stabilnu politiku i da se može samo pozavidjeti i stojim da je trebamo slijediti. Ono što bih ja htio govoriti, a molio bih da ne bude shvaćeno kao lokalistička politika, jer mislim da su to interesi i drugih Srba iz drugih krajeva.

OKUPACIJA NA NAUČNOJ OSNOVI

Govorili smo malo, upravo neko se je osvrtao na Jugoslovensku narodnu armiju. Ja mislim, pored brojnih slabosti, da se desilo dobro. Desile se dvije dobre stvari, prije svega da se vojska postrojila, a naši se protivnici nadali da se to neće desiti, da će se desiti... '41. godina i desila se velika stvar da ta naša narodna vojska nije okrenula pušku, jedni na druge. To je velika stvar, a na nama je da, da joj pomognemo, da bude bolja i mobilnija.

Na ratištu između Trebinja i Hrvatske, Trebinja i Dubrovnika, ja mislim da je to jedan moćan front bio, naravno uz gubitke, a rat to, to ovaj traži i mora tako da bude i mislim da je dobro da uopšte nijesmo ušli, da nijesmo vojnički ušli u Dubrovnik. Jer da smo ušli, pod pritiskom morali bi se povući, a zna se kako bi se to desilo, evo ga ode (čuje se škripa stalka za mikrofon). Zna se kako bi se to desilo, izišli pognute glave i ne bi se zadržali na pozicijama na kojim smo sada, na kojim su naše snage sada, nego bi ustupile dalje (čuje se lupanje). Naše snage podrivaju baš onaj teren kuda se protezala granica zemlje od najstarijih srpskih država, srpskih kneževina zvanih, kako se zvala Travunija iz 9. vijeka još. Zvala se i Terunija, Tripunija i na kraju Travunija. Mislim da neke dijelove, neke dijelove,  upravo one dijelove  koje  su vojnički osvojili, moramo proglasiti spornom, međunarodno spornom teritorijom iz više razloga i iz više opravdanosti. Prije svega postoji istorijska podloga o ovome kraju koju sam ja ovdje, nemojte se plašiti, puno je papira, neću ja to sve čitati, nedo Bog, ali dosta onaj iz ovoga ... što je trebalo da ponudimo, kome treba ponuditi. Onda i po međunarodnom pravu o izlasku na more, o materijalnim dobrima, jer na tim prostorima što su pripadali Hrvatskoj su velika dobra Srpske autonomne oblasti Hercegovina. Tamo je i jedan od najviših vojno-ugostiteljskih objekata sa hiljada kreveta, naravno stradao je, a toliko nema cijelo Crnogorsko primorje. Tamo je jedna moćna hidroelektrana svega dvesta metara udaljenom od granice SAO Hercegovine, a imali smo vazalski odnos, davali  smo  čitavu  trećinu  Dubrovniku.
Tamo je vazdušna luka, aerodrom Ćilipi, glavna komunikacija od Beograda prema Herceg Novom i drugi objekti. Hoću kazati da postoji opravdanost da se ta teritorija priglasi međunarodno spornom teritorijom. To možemo potkrijepiti, kako rekoh istorijskim pokazateljima i po međunarodnom pravu i drugim opravdanostima. Ja ću samo nešto malo o tome. Jer mislim ako to ne učinimo, ako se sporazumimo, a moraćemo se sporazumijevat, postoji velika opasnost da se vojska povuče sa tih dijelova i biće sve kasno. Dok je još uvijek naša narodna vojska tamo, ako proglasimo to spornom teritorijom, možemo da pregovaramo jednu godinu, dvije godine ili 20 godina, ali imamo pravo da se tamo zadržimo i mislim da je to dobro da učinimo. Pa, da ne bi mimo ovog skupa to učinili, da ne bi to Skupština SAO Hercegovine učinila bez vašeg znanja, ja nešto samo malo osvrnuh se na to. Konavle i Župu, Konavle prvi put u istoriji pominje Konstantin VII oko 950. godine i to u vezi sa srpskom Travunijom.

DUBROVAČKI LATINO-SRBI

lako se zna da su Konavli bili naseljeni prije dolaska Slovena u ove krajeve. Slovenizacija ovih krajeva je izvršena već u VII vijeku. U srednjem vijeku Konavlovska dolina i susjedna brda bili su srpska župa i pripadali su kneževini Travuniji. Vladimir Ćurović navodi, stara trebinjska oblast zvana Travunija obuhvatala je dosta široko područje na sjeveru Gatačkog polja, pa dobro da vam ne bi granice, to je ipak.
O tome je, preskačem, pardon, da bi bio kraći, o tome je, kakvo je stanovništvo današnjeg Dubrovnika najbolje da citiramo podatke  stranih  naučnika  i  istoričara. Aležer(?)  profesor slavistike  u  Parizu, Dubrovni... pardon, profesor slavistike u Parizu piše: "Dubrovnik prima... eksperimentom gostoljubivošću prognane Srbe, jer je dubrovačko stanovništvo slovensko-srpskog porijekla." A italijanska enciklopedija koja izlazi u Firenci 1867. godine piše: "Dubrovčani su jedini dio srpskog naroda koji se sasvim pred'o zapadno-latinskoj kulturi,   dok   svi   ostali   Srbi   prigrliše Vizantijsku." Nažalost u našoj enciklopediji Leksikografskog zavoda u Zagrebu, u tim podacima ne stoji čiji su Konavli bili i kako, i kako se desilo da podmaknu od ove srpske kneževine.

| Slobodna Bosna | HB.org |


Nema komentara

Anketa

Ustavi