Ja dans kupio mleko majku mu.
Pa sto mi ne rece ranije da ga nema.

Što vam bi sa onim niklom, bakrom, što li je bilo, a da litij, što bi sa litijem? Do sad ste koliko sam upratio trebali biti šeici?

Dobru i detaljnu analizu uradio je Fiskalni savet o tome kako je država Srbija trošila u koroni i sa čim sad čeka ovu inflatornu i energetsku krizu, koja vrlo izvesno nailazi. Srbija je opravdano sprovodila mere za zaštitu privrede i stanovništva, kao i druge zemlje, i to nije sporno. Ali jeste sporno kako ih je sprovodila.

Prema podacima – dosta loše. Mere su bile suviše neselektivne i samim tim neracionalne. Računajući i tekuću godinu, na antikrizne kovid mere ukupno je potrošeno 5,4 milijarde evra. Fiskalni savet konstatuje da smo mogli da potrošimo dve milijarde evra manje, a da postignemo slične efekte.

Pored trošenja za zdravstveni sistem u koji decenijama nije dovoljno ulagano pa je sada moralo, i za podršku pogođenom delu privrede, što je takođe moralo da bi ta preduzeća opstala, veliki novac potrošen je na neselektivnu pomoć i preduzećima kojima to nije bilo potrebno, a još više na „helikopter mani“ svim punoletnim građanima – po sto evra, pa po 50, pa po 30, pa penzionerima, pa mladima, ko će to sve da upamti. Na to „bacanje iz aviona“ se doslovno slupalo blizu 1,9 milijardi evra, bez vidljive svrhe i efekata; da se dalo samo socijalno ugroženim građanima, što bi bilo jedino ispravno, bilo je dovoljno 500 miliona evra. Tako su radile ostale zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Skoro svi ekonomisti, počev od Fiskalnog saveta, upozoravali su da se novac ne rasipa, da je to štetno po državu, ali su predstavnici vlasti bili uporni i čak tvrdoglavi; objašnjenje nisu dali, ali su povećali zaduživanje zemlje. A moglo se uštedeti milijardu i po evra od isplata građanima i još oko 500 miliona od isplata privredi. Dakle, sa ekonomskog stanovišta i sa stanovišta državnog interesa, dve milijarde evra otišlo je uludo.

Ali ako ukalkulišemo ključni motiv, a to je održanje vlasti, onda je sve jasno. Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali, kreatori i promoteri ovih mera, potrošili su, dakle, najmanje milijardu i po evra da „podmažu“ sve segmente stanovništva za dve ture izbora i još oko 500 miliona evra za pomoć privredi kojoj pomoć nije bila potrebna. Što je to iz zaduženja, ko će da zna, a koga i briga. Računali su, pamet birača ne doseže dotle. Izbori su pokazali da su, izgleda, bili u pravu.

Da je Srbija pametnije i odgovornije ulagala, mogla je te dve milijarde evra da investira u energetiku: da održava EPS umesto što ga je uništavala, mogla je da za 385 miliona evra izgradi termoelektranu Kolubara B od tog novca, bez Kineza, da proširi skladište gasa u Banatskom Dvoru i da ga na vreme napuni jeftinijim gasom.

Ništa od toga nije urađeno, novac je potrošen, a zemlja se našla u teškoj energetskoj situaciji. Osim poskupljenja gasa na svetskom tržištu zbog rata u Ukrajini, za šta nismo krivi, vlast je uspela da skoro uništi najmoćniju domaću kompaniju – Elektroprivredu Srbije. Umesto da izvozimo struju, mi je uvozimo, silni novac se na to troši i računa se da će vanredni trošak na uvoz struje i gasa za prošlu i ovu godinu da košta dve milijarde evra. Sa one dve milijarde evra već ulupane u „helikopter mani“, to je neplanirani i nepotrebni minus od fantastičnih četiri milijarde evra.

Toliko košta neodgovornost vlasti koja je dobila mandat da nas i dalje vodi. Kad smo kod neodgovornosti, da dodamo samo još jedan detalj: u poslednjih deset godina Republika Srbija je iz budžeta isplatila oko milijardu evra za kazne i penale za izgubljene sporove pred sudovima i međunarodnim arbitražama. Samo ove godine na ime isplate kazni i penala u budžetu je predviđeno čitavih 280 miliona evra. Crvenu lampicu pali podatak da je do pre 10 godina taj trošak iznosio 40 miliona evra godišnje. Dakle, povećan je čak sedam puta!

A zašto Srbija toliko gubi međunarodne sporove? Stručnjaci kažu – zbog loše ugovorenih poslova sa stranim investitorima, iza čega često stoji nestručnost, neznanje, politički uticaj ili korupcija. Ili sve zajedno. Arbitražni sporovi gube se i zbog loše postavljanog slučaja u konkretnim sporovima. Znači opet nestručnost ili prokleta korupcija. I povrh svega, u budžetskoj dokumentaciji ne postoji nikakav prikaz tih troškova. Nema plana realizacije, nema objašnjenja namene, niti detalja o isplatama iz protekle godine.

Ako je ovo domaćinsko poslovanje i ako se ovako vodi država, onda nije ni čudo što nam je javni dug premašio 30 milijardi evra i što smo jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope. Ali i to je u redu – za to smo glasali. Ko nam je kriv što „nismo znali“.


https://novaekonomija.rs/kolumna/ima-se-moze-se-je-li-tako

https://www.transparency.org/en/cpi/2020

Preko 50- zemlje Cigani/Romi...

Italija 52

Grčka 59

Slovačka 60

Hrvatska 63

Bugarska 69

Mađarska 69

Rumunjska 69

Argentina 78

Srbija 94

Kosovo 104

BiH 111
....

S druge strane:

Danska 1

Švicarska 3

Norveška 7

Nizozemska 8

Estonija 17

Francuska 23

Portugal 33

Izrael 35

Poljska 45
...


Ovo su podatci WB


https://data.worldbank.org/indicator/BM.GSR.ROYL.CD

https://data.worldbank.org/indicator/TX.VAL.TECH.MF.ZS

https://data.worldbank.org/indicator/TX.VAL.TECH.CD

https://data.worldbank.org/indicator/IP.PAT.NRES

https://data.worldbank.org/indicator/GB.XPD.RSDV.GD.ZS

https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.SCIE.RD.P6

https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.TECH.RD.P6

https://data.worldbank.org/indicator/IP.JRN.ARTC.SC

Patent applications, residents

Slovenia-255

Croatia- 117

Serbia-138

Technicians in R & D per million people

Slovenia- 1,814

Croatia- 714

Serbia- 412

High technology exports, current $

Slovenia- 2,542,422,115

Croatia- 1,084,082,921

Serbia- 458,079,442

Scientific and technical journal articles

Slovenia- 3,206

Croatia -4,277

Serbia - 4,523

R & D expenditure (% of GDP)

Slovenia- 2.15

Croatia- 1.25

Serbia- 0.91

Od kada su ovi podaci, it izvoz Srbije je skoro 2 milijarde evra.

https://rs.n1info.com/biznis/brnabic-iz ... ardi-evra/

Croatia 2020, Serbia 2018.

I informatika kao takva nije sva, pa ni većinski, R & D.

https://data.worldbank.org/indicator/TX.VAL.TECH.CD

Svinjarija oko Brodarskog instituta u Zagrebu

Usput- ovo fehtanje je pravi pokazatelj. Čovjek prosi da vrati dugove.

https://www.danas.rs/vesti/politika/vuc ... to-kamate/

Vučić: Srbija od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobija milijardu evra, sa svega tri odsto kamate

----------------------------------------
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je ministar finansija Siniša Mali potpisao sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kojim Srbija dobija milijardu evra, sa svega tri odsto kamate.

„Nama u januaru dospevaju obaveze starih kredita koje moramo da vraćamo, a moramo da kupujemo mnogo gasa i električne energije“, rekao je Vučić i dodao da tim novcem država obezbeđuje punu likvidnost i solventnost.

Hrvatska- rang 40

https://www.prosperity.com/globe/croatia

Srbija- rang 52

https://www.prosperity.com/globe/serbia


Grčka- rang 43

https://www.prosperity.com/globe/greece


Rumunjska- rang 47

https://www.prosperity.com/globe/romania

Bugarska- rang 48

https://www.prosperity.com/globe/bulgaria

Mađarska -rang 44

https://www.prosperity.com/globe/hungary


A onda-

Slovenija- rang 26

https://www.prosperity.com/globe/slovenia

Dakle. Hrvati su najrazvijeniji Cigani, a Slovenci su iznad.

Međunarodno znanstveno rangiranje- opet Hrvati dosta uspješni Cigani, vidjeti h index. Što veći, zemlja znanstveno razvijenija.

https://www.scimagojr.com/countryrank.php

Croatia -337

Serbia -307

Slovenia - 361

Slovakia - 331

Hungary -540

Poland- 660

Greece- 610
...................

China - 1112

USA - 2711

Israel - 821

Switzerland - 1142

Australia - 1193

Netherlands- 1206

Ne razumijem što znači ovo cigani?

Meni su svi ovi balkanski narodi na neki način- Cigani.

Ono- slabija higijena, nešto se qrče a nisu nešto, poslovni moral im je ciganski,... što da kažem.

Budući da sam helenofil, žao mi je što su Grci, ipak, Cigani, i često gori od nas...:

A da su Mađari cigani, to se zna, kao i Rumunji...

HDI ili Human Development Index (hrv. ljudski razvojni indeks) početkom devedesetih godina 20. stoljeća uveo je UN, a svakoj državi daje bodove u rasponu od 0,001 do 1,0 temeljene na očekivanoj životnoj dobi, obrazovanju i dohotku, a na temelju bodova rangiraju se države.

Izašla je nova lista HDI nakon dvije godine. Napokon.

Sve smo bolji. Hrvatska zauzima 40. mjesto od 200 država na svijetu. Bolji smo i od Slovačke i od Mađarske, s Andorom dijelimo istu poziciju, a tu smo negdje s Portugalom. Naši susjedi Slovenci su prvi put postali bolji od Austrije.

.https://en.m.wikipedia.org/wiki/Human_Development_Index

https://www.zabranjeni.url/vijesti/hrv...e ... a-15249514

ISPUNJENE REFORME
Vlada poslala Europskoj komisiji zahtjev za isplatu druge rate u iznosu od 700 milijuna eura​

Hrvatska je treća država koja je podnijela takav zahtjev Europskoj uniji, objavio je Plenković na Twitteru

Premijer Andrej Plenković objavio je na Twitteru da je Hrvatska poslala zahtjev za uplatom druge rate od 700 milijuna eura temeljem Nacionalnog plana oporavka i otpornosti.

- Nakon što je Europska komisija krajem lipnja uplatila Hrvatskoj prvu ratu za NPOO, danas smo poslali zahtjev za uplatom i druge rate od 700 milijuna eura. Hrvatska je treća država koja je podnijela takav zahtjev Europskoj uniji, budući da je u prvoj polovici godine ispunila svih 25 potrebnih reformi, objavljeno je na Plenkovićevu Twitteru.

Jos jedan Hrvat sa osecajem inferiornosti zato sto je rodjen na Balkanu.

Monstruozan podataka, skoro 3 puta vise zavrsenih stanova nego 2015. godine.

Iskreno imam osnovane sumnje da je velicina srpske ekonomije debelo potcenjena.
Koliko se para vrti u srpskog ekonomiji to niko ne zna.
Ovo sto je zvanicno, je samo ono sto drzava uspe da evidentira.

https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti ... vo/stanovi

gdje se može naći podatak da je od 2012. industrijska proizvodnja u Srbiji uvećana u 10 godina samo 20%? vidim da na srpskom skyscrapercityu to naveliko pišu, ali ne pronalazim podatke.

...

OK

Od 2015. do VII 2022.--> 15,9%.

https://bit.ly/3DOZmjv

Tablica
4. Indeksi industrijske proizvodnje, po nameni, sektorima i oblastima (2015=100)

znači istina je, smiješno.

Ovo je samo robni izvoz a gore su cifre za ukupni (roba + usluge).

Hrvatska 3.8 milijuna stanovnika
Srbija 6.7 milijuna stanovnika

Uzmite i to u obzir pa uspoređujte.

Hrvatska - 3.8 milijuna stanovnika - izvoz 22,779 $
Slovenija - 2.1 milijuna stanovnika - izvoz 46,771 $
Latvija - 1.9 milijuna stanovnika - izvoz 19,504 $
Estonija - 1.3 milijuna stanovnika - izvoz 22,282 $
Litva - 2.8 milijuna stanovnika - izvoz 40,813 $
Bugarska - 6.5 milijuna stanovnika - izvoz 41,943 $
Srbija - 6.7 milijuna stanovnika - izvoz 25,563 $
Grčka - 10.4 milijuna stanovnika - izvoz 46,451 $
Slovačka - 5.4 milijuna stanovnika - izvoz 104,360 $

https://en.m.wikipedia.org/wiki/List_of ... by_exports

Srbija daleko najgora. Možda naći neku statistiku koja mjeri bahatost, tu bi imali šanse.