|
|
Stranica: 2/6.
|
[ 150 post(ov)a ] |
|
Autor/ica |
Poruka |
volvoks
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 18 tra 2015, 22:42 |
|
Pridružen/a: 07 ruj 2012, 21:35 Postovi: 12976 Lokacija: Zagreb
|
Citat: Hercegovina
Ja koračam livadama plav od sutona
Na rubu livada je kuća parnog mlina Iz daljine to je krvlju namrljana uglasta i gruba slikarija na nebu
I što god bliže stižem, sve glasnije viču nebrojene užarene opeke Ko ne zna, mislio bi da seljaci slave kakvu slavu
Ispod brežuljaka crni vlak se vuče odmjereno udara i vrišti svoj dolaz još dalekoj nevidljivoj stanici
Noć i ja na brdu
Poda mnom načas izrone iz mraka kuće stabla dvorišta i njive I opet utonu u mraku ko u svijesti
Iz tame u me gleda nekoliko svijetlih bijelih prozora ko nekoliko bijelih svečanih časova iz crnog života ljudi A.B. Šimić
_________________ Summum ius, summa iniuria.
|
|
Vrh |
|
|
puntar2.0
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 19 tra 2015, 12:47 |
|
Pridružen/a: 20 pro 2011, 20:02 Postovi: 8414
|
Na vojsku, na vojsku, vitezi zibrani, koga god majka junački odhrani jur bubnji, herpavke posvuda se čuju, šipi, trimbite nadalek glasuju, dični šeregi skup se zastaju.
Na noge, nanoge, vi jalni ležaci, u vojsku, u vojsku, hrabreni junaci, sablje i puške na berzom priprav’te, sebe i konje viteški oprav’te, vreda potež’te k slavnom dundaru.
Stirajte od serca vsak oblak plahosti, vazmite na se šeit batrivosti, draže nam budi glas, ime, poštenje neg hip, magnutje, sramotno živlenje; navik on živi, ki zgine pošteno.
Ni moa izmislit hvalnije skazanje neg na mejdanu vridno deržanje, gdi gromi od pukaš i sablji se viju, vnoga gospoda kerv svoju proliju za domovinu, za veru keršćansku.
Boga višnega na pomoa zazov’te vaših starijih glas, ime ponov’te, na svoje sprotivne navajl’te ognjeno, jedan drugoga izrue’te ljubleno živ’te bratinski, pogin’te viteški!
Kada vam srića na ruku potegne, ter neprijatejl iz mesta okrene, oh, kakvo poštenje, pajdaši bogati, sablje, paloši i konji bahati, sprave kovane, svite gospocske!
_________________ Oj Hrvati, svi na desno krilo....
|
|
Vrh |
|
|
snowflake
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 08 svi 2015, 01:16 |
|
Pridružen/a: 02 sij 2011, 12:38 Postovi: 2735
|
.....
6.
A child said What is the grass? fetching it to me with full hands; How could I answer the child? I do not know what it is any more than he. I guess it must be the flag of my disposition, out of hopeful green stuff woven. Or I guess it is the handkerchief of the Lord, A scented gift and remembrancer designedly dropt, Bearing the owner's name someway in the corners, that we may see and remark, and say Whose? Or I guess the grass is itself a child, the produced babe of the vegetation.
Or I guess it is a uniform hieroglyphic, And it means, Sprouting alike in broad zones and narrow zones, Growing among black folks as among white, Kanuck, Tuckahoe, Congressman, Cuff, I give them the same, I receive them the same. And now it seems to me the beautiful uncut hair of graves. Tenderly will I use you curling grass, It may be you transpire from the breasts of young men, It may be if I had known them I would have loved them, It may be you are from old people, or from offspring taken soon out of their mothers' laps, And here you are the mothers' laps. This grass is very dark to be from the white heads of old mothers, Darker than the colorless beards of old men, Dark to come from under the faint red roofs of mouths. O I perceive after all so many uttering tongues, And I perceive they do not come from the roofs of mouths for nothing. I wish I could translate the hints about the dead young men and women, And the hints about old men and mothers, and the offspring taken soon out of their laps. What do you think has become of the young and old men? And what do you think has become of the women and chil- dren? They are alive and well somewhere, The smallest sprout shows there is really no death, And if ever there was it led forward life, and does not wait at the end to arrest it, And ceas'd the moment life appear'd. All goes onward and outward, nothing collapses, And to die is different from what any one supposed, and luckier.
|
|
Vrh |
|
|
snowflake
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 08 svi 2015, 01:22 |
|
Pridružen/a: 02 sij 2011, 12:38 Postovi: 2735
|
11.
Twenty-eight young men bathe by the shore, Twenty-eight young men and all so friendly; Twenty-eight years of womanly life and all so lonesome. She owns the fine house by the rise of the bank, She hides handsome and richly drest aft the blinds of the window. Which of the young men does she like the best? Ah the homeliest of them is beautiful to her. Where are you off to, lady? for I see you, You splash in the water there, yet stay stock still in your room. Dancing and laughing along the beach came the twenty-ninth bather, The rest did not see her, but she saw them and loved them. The beards of the young men glisten'd with wet, it ran from their long hair, Little streams pass'd all over their bodies. An unseen hand also pass'd over their bodies, It descended tremblingly from their temples and ribs. The young men float on their backs, their white bellies bulge to the sun, they do not ask who seizes fast to them, They do not know who puffs and declines with pendant and bending arch, They do not think whom they souse with spray
Walt Whitman (Song of myself)
|
|
Vrh |
|
|
MIR
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 15 svi 2015, 17:30 |
|
Pridružen/a: 08 sij 2010, 19:56 Postovi: 5139
|
Bleiburg Da istine nije što doći mora I Bleiburg bi bio mrtav davno Da istine nije što doći mora Mnogi bi slavili ubijanje javno. Mnogi bi slavili ubijanje javno I djece čiji se prolama glas Nemoj me ubiti striko dragi Jer su u vrisku tražili spas. Vrisak Bleiburga sve je jači I križnih putova užasa smrti Istine bolne koja traži Da se umjesto laži zavrti. Da se nad mrtvima glava prigne Nad zločinom koji razum slama Da se utvrde nedužne žrtve Putova križnih i na dnu jama. Da se pronađu nedužne žrtve Zločin i zločinci osude javno Kako se pokolj slavio ne bi Kao partizanko djelo slavno. v. goluža
_________________ MIR da, ali ne kao u Macelju, Ovčari i Hudim jamama! Komunisti nude bolju budućnost, neuspješni u sadašnjosti, a razlog je uvijek u prošlosti! Želiš stvoriti neprijatelja – spasi ga od genocida!
|
|
Vrh |
|
|
snowflake
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 31 svi 2015, 03:33 |
|
Pridružen/a: 02 sij 2011, 12:38 Postovi: 2735
|
To him who keeps an Orchis' heart The swamps are pink with June
Emily Dickinson
|
|
Vrh |
|
|
snowflake
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 31 svi 2015, 03:37 |
|
Pridružen/a: 02 sij 2011, 12:38 Postovi: 2735
|
I DIED for beauty, but was scarce Adjusted in the tomb, When one who died for truth was lain In an adjoining room. He questioned softly why I failed? 5 “For beauty,” I replied. “And I for truth,—the two are one; We brethren are,” he said. And so, as kinsmen met a night, We talked between the rooms, 10 Until the moss had reached our lips, And covered up our names.
Emily Dickinson
|
|
Vrh |
|
|
ZGabriel
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 29 lip 2015, 21:39 |
|
Pridružen/a: 25 pro 2012, 20:27 Postovi: 17400 Lokacija: יום טוב
|
Halil Džubran
~KAD VAS LJUBAV POZOVE~
Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, Prepustite joj se, Premda vas mač, skriven među perima njenim, Može povrijediti. A kad vam progovori, vjerujte joj, Premda vam glas njen može uništiti snove, Kao što sjeverac opustoši vrt. Jer, baš kao što vas kruni, Ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas potiče da rastete, Isto tako će vas i okresati. Kao što se upinje do visina vaših I miluje vam grančice najtananije Što trepere na suncu, Tako će se spustiti i do vašeg korijenja I protresti ga u njegovom prianjanju za zemlju. Poput snoplja pšeničnog, Skupit će vas u naručje svoje. Omlatit će vas, da bi vas ogolila. Prosijat će vas, da bi vas otrijebila od kukolja. Samljet će vas, do bjeline. Umijesit će vas, dok ne postanete gipki. A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, Tako da postanete sveti hljeb Za svetu Božju svetkovinu. Sve će vam to ljubav učiniti, Ne biste li spoznali tajne svog srca I u spoznaji toj postali dio srca života. Budete li, ipak, u strahu svome Tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, Bolje vam je onda pokriti golotinju svoju, I otići s gumna ljubavi, U svijet koji ne poznaje godišnja doba, Gdje ćete se smijati, Ali ne punoćom smijeha svog I plakati, Ali ne do posljednje suze svoje. Ljubav ne daje ništa osim sebe I ništa ne uzima, osim sebe. Ljubav ne posjeduje, niti dopušta da je posjeduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi. Kad volite, ne trebate reći: "Bog mi je u srcu", Već: "Ja sam u srcu Božjem." I nemojte misliti: Da možete usmjeriti putove ljubavi, Jer ljubav, ako joj se učinite vrijednima, Usmjerit će vaše putove. Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite, a morate i željeti, Neka vam ovo budu želje: Istopiti se i biti kao potok razigrani Što pjeva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nježnosti. Da vas rani vlastito poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje Sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu Za još jedan dan ljubavi; Da otpočnete u poslijepodnevnom času I razmišljate o ljubavnom zanosu; Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, A potom da usnite sa molitvom za voljeno u srcu I pjesmom slavljeničkom na usnama...
_________________ Ako išta ne podnosim to je kad me netko tjera da radim. - Naša Kvačica
Takozvana RS je genocidna tvorevina.
|
|
Vrh |
|
|
ZGabriel
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 24 kol 2015, 20:28 |
|
Pridružen/a: 25 pro 2012, 20:27 Postovi: 17400 Lokacija: יום טוב
|
NACHTS WENN ES WARM IST
Nachts wenn es warm ist Bei den Zügen zu stehen Die weiterfahrn Als meine Träume nur gehn
An den Schildern zu sehn Die Welt ist noch da Ich kann jederzeit hin Es ist alles noch da
Was mein inneres Auge So lang schon bewahrt Als Gipfel oder Ziel Von manch einer Fahrt
Und die Menschen am Bahnsteig Suchen ein Wort Zwischen “Jetzt bist du hier Aber gleich bist du fort”
Und dem Wunsch Diese Fahrt möge gut für dich sein Aber ich bleibe hier Und ich bleibe allein
Doch sie finden das Wort nicht Sie suchen vergebens Nach dem Wort Nach dem Sinn Dieses Augenblicks Dieses Abschieds Dieses Ortes Dieses Lebens Und sie winken Denn jetzt fährt der Zug Und der Lärm den er macht Reißt ein Loch in die Welt In die Stille der Nacht Aber morgen in Rom Oder Sonntag Athen Ist der Himmel so hoch Und man kann nicht verstehn
Dass in Köln oder Berlin Oder an sonst einem Ort Jemand stand und sich innerlich bog Bloß weil ein Wort
Irgendein Wort zwischen “Geh doch” und “Bleib doch” nicht fiel Und der Zug stand so kalt Mit der Nase zum Ziel
Raus in die Welt Brauch ich nur einen Schritt Und wenn ich den tu Dann nehm ich dich mit Diese Welt ist noch da Keine Eile tut Not Wir sind auch noch am Leben Wir sind noch nicht tot
Nachts wenn es warm ist Bei den Zügen zu stehn Die weiterfahr'n Als meine Träume nur gehn
Tut mir gut Ich komm leise Nach Hause zurück Und du schläfst schon – du weißt Ich komm immer zurück Ich komm immer zurückkad smo kod poezije, Nijemci su i dalje nenadmašni.
_________________ Ako išta ne podnosim to je kad me netko tjera da radim. - Naša Kvačica
Takozvana RS je genocidna tvorevina.
|
|
Vrh |
|
|
kiler
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 24 kol 2015, 21:26 |
|
Pridružen/a: 22 lis 2010, 14:26 Postovi: 7362 Lokacija: Ulica Rajkovačića i Čalušića bb
|
Mostarske kiše Pero Zubac
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih znao sa kim sada spava Ne bi joj glava, ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije još nedozrele Govorio sam joj ti si derište ti si Balavica Sve sam joj govorio I plakala je na moje ruke, na moje reči Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo Telo ti zrelo, šta se praviš svetica A padale su svu noć neke modre kiše Nad Mostarom Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg Nije bilo Pitala me je imam li brata, šta studiram Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me Je pitala Pitala me je da li bih mogao sa svakom Tako sačuvaj bože Da li je volim tiho je pitala A padale su nad Mostarom neke modre Kiše Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini Ali nije htela to da čini, nije htela Il nije smela, vrag bi joj znao Jesen je, ta mrtva jesen na oknima Njene oči ptica, njena bedra srna Imala je mladež, mladež je imala Ne smem da kažem Imala je mladež mali ljubičasti ili mi Se čini Pitala me je da li sam Hrvat imam li Devojku Volim li Rilkea, sve me je pitala A na oknu su ko božićni zvončići moga Detinjstva zvonile kapi A noćna pesma tekla tihano niz donju Mahalu Ej Sulejmana othranila majka Ona je prostrla svoje godine po parketu Njene su oči bile pune kao zrele breskve Njene su dojke bile tople ko mali psići Govorio sam joj da je glupava, da se pravi Važna Svetlana Svetlana znaš li da je Atomski vek De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam Joj govorio Ona je plakala, ona je plakala Vodio sam je po kujundžiluku po Aščinicama Svuda sam je vodio U pećine je skrivao, na čardak nosio Pod mostovima se igrali žmurke Neretva Ždrebica Pod Starim mostom Crnjanskog joj Govorio Što je divan, šaputala je, što je divan Kolena joj crtao u vlažnom pesku Smejala se tako vedro, tako nevino ko Prvi ljiljani U džamije je vodio Karađoz beg mrtav Premrtav Pod teškim turbetom Na grob Šantićev cveće je odnela malo Plakala kao i sve žene Svuda sam je vodio Sada je ovo leto Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme U jednom listu pola stupca za Peru Zupca I ništa više A padale su svu noć nad Mostarom neke Modre kiše Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini Al nije htela to da čini, nije htela Il nije smela, vrag bi joj znao Ni ono nebo ni ono oblačje ni one Krovove Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka Nad Mostarom Ne umem zaboraviti Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu Njen smeh što je umeo zaboleti kao Kletva Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša Ni one teške modre kiše O jesen besplodna njena jesen Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu Sve je govorila malo tužno malo Plačljivo o Karenjini Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo Ni mrava zgaziti Smejao sam se, ti si glupa on je ubica Ti si dete Ni one ulice one prodavnice poslednjeg Izdanja Oslobođenja Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne Umem zaboraviti Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom One kiše Ljubila me je po cele noći, grlila me i Ništa više Majke mi ništa drugo nismo Posle su opet bila leta posle su opet Bile kiše Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane Otkud tamo Ni ono lišće po trotoarima ni one dane Ja više ne mogu, ja više ne umem Izbrisati Piše mi pita me šta radim, kako živim Imam li devojku Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen Na one kiše Ona je i sad kaže ista kune se Bogom Potpuno ista Da joj verujem da se smejem davno sam Davno prokleo Hrista A i do nje mi baš nije stalo klela se Ne klela Mora se tako ne vrede laži Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu Sve sam joj govorio Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu Knjigu čitala popodne U kosi joj bilo zapretano leto žutilo Sunca malo mora Prve joj noći i koža bila pomalo slana Ribe zaspale u njenoj krvi Smejali smo se dečacima što su skakali Sa mostova za cigarete Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš Su deca Govorila je mogu umreti mogu dobiti Upalu pluća Onda su dolazile njene ćutnje duge Preduge Mogao sam slobodno misliti o svemu Razbistrit Spinozu Sate i sate mogao sam komotno gledati Druge, bacati oblutke Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići Nekud otić daleko Mogao sam umreti onako sam u njenom Krilu, samlji od sviju Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu U stenu, sve sam mogao Prste je imala dugačke krhke beskrvne A hitre Igrali smo se buba-mara i skrivalice Svetlana izađi eto te pod stenom nisam Valjda ćorav Nisam ja blesav hajde šta se kaniš Dobićeš batine Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u U samu reku našla bi me Namiriše me kaže odmah pozna me dobro Nisam joj nikad verovao valjda je stalno Curila kroz prste Volela je kestenje kupili smo ga po Rondou Nosila ga je u sobu vešala o končiće Volela je ruže one jesenje ja sam joj Donosio Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju Pitao sam je šta misli o ovom svetu Veruje li u komunizam Da li bi se menjala za Natašu Rostovu Svašta sam je pitao Ponekad glupo znam ja to i te kako Pitao sam je da li bi volela malog sina Recimo plavog Skakala je od ushićenja hoće hoće
A onda odjednom padala je u neke tuge Ko mrtvo voće Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za Živu glavu Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona Pala s Jupitera Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a Ne neko drugi Taman posla, kao da je on u najmanju ruku Brando ili takvi Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna Ti si đavo Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi Nije verovala Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje Svašta je govorila A padale su nad Mostarom neke modre kiše Stvarno sam voleo tu Svetlanu jedne jeseni Kad bi' znao sa kim sada spava ne bi mu glava Ne bi mu glava jao kad bi' znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao kad bi' znao ko to U meni bere kajsije još nedozrele.
1965.
_________________ Vuk dlaku mijenja, ćud nikada.
Glas za HDZ RH jeste glas za Voju Stanimirovića.
|
|
Vrh |
|
|
ZGabriel
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 24 kol 2015, 21:37 |
|
Pridružen/a: 25 pro 2012, 20:27 Postovi: 17400 Lokacija: יום טוב
|
kiler je napisao/la: Mostarske kiše Pero Zubac
lokalpatriot
_________________ Ako išta ne podnosim to je kad me netko tjera da radim. - Naša Kvačica
Takozvana RS je genocidna tvorevina.
|
|
Vrh |
|
|
kiler
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 24 kol 2015, 21:43 |
|
Pridružen/a: 22 lis 2010, 14:26 Postovi: 7362 Lokacija: Ulica Rajkovačića i Čalušića bb
|
ZGabriel je napisao/la: lokalpatriot a sramota me priznati da do neki dan nisam čuo za ovu pjesmu...obilježavalo se 50 godina od njezine objave a ovaj je Nevesinjac,vjerovatno je iz te loze i onaj Goran Zubac,dodikovac na čelu SIPA-e što ga FTV smjenjuje 2 godine
_________________ Vuk dlaku mijenja, ćud nikada.
Glas za HDZ RH jeste glas za Voju Stanimirovića.
|
|
Vrh |
|
|
ZGabriel
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 24 kol 2015, 21:45 |
|
Pridružen/a: 25 pro 2012, 20:27 Postovi: 17400 Lokacija: יום טוב
|
sramota je krasti i lagati. nije sramota ne znati nešto. doduše, ovo si trebao znati.
_________________ Ako išta ne podnosim to je kad me netko tjera da radim. - Naša Kvačica
Takozvana RS je genocidna tvorevina.
|
|
Vrh |
|
|
kiler
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 24 kol 2015, 21:57 |
|
Pridružen/a: 22 lis 2010, 14:26 Postovi: 7362 Lokacija: Ulica Rajkovačića i Čalušića bb
|
ZGabriel je napisao/la: sramota je krasti i lagati. nije sramota ne znati nešto. doduše, ovo si trebao znati.
_________________ Vuk dlaku mijenja, ćud nikada.
Glas za HDZ RH jeste glas za Voju Stanimirovića.
|
|
Vrh |
|
|
ZGabriel
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 24 kol 2015, 22:07 |
|
Pridružen/a: 25 pro 2012, 20:27 Postovi: 17400 Lokacija: יום טוב
|
Vraća mi se okus, kao poslije bolesti Strah me kad se sjetim, kuda me to moglo odvesti Osmijeh mi se vraća, nećeš me prepoznati Kao na slobodi, opet učim jesti, hodati Otkako te ne volim, Opet noću kiše moje, Izgubljeni zvuci, boje, Ni sa kim ih ne dijelim. Otkako te ne volim, Netko mi iz vlaka maše, Prazno mi je, ali lakše Otkako te ne želim. Pitao sam ljude, kol'ko će to trajati, može li se umrijeti, hoću li se poslije kajati? Gnjavio sam ljude, pravio sam paniku Prejako je svjetlo, samo da se oči naviknu Otkako te ne volim, Opet noću kiše moje, Izgubljeni zvuci, boje, Ni sa kim ih ne dijelim. Otkako te ne volim, Netko mi iz vlaka maše, Prazno mi je, ali lakše Otkako te ne želim. Otkako te ne volim. Arsen Dedić - Otkako Te Ne Volim
_________________ Ako išta ne podnosim to je kad me netko tjera da radim. - Naša Kvačica
Takozvana RS je genocidna tvorevina.
|
|
Vrh |
|
|
Hunter
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 25 kol 2015, 14:32 |
|
Pridružen/a: 21 stu 2012, 10:26 Postovi: 3383 Lokacija: Србија
|
Gabi, ovo me pokopalo. Ipak, sjajan izbor... Šešir je u ruci.
|
|
Vrh |
|
|
ZGabriel
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 25 kol 2015, 17:17 |
|
Pridružen/a: 25 pro 2012, 20:27 Postovi: 17400 Lokacija: יום טוב
|
_________________ Ako išta ne podnosim to je kad me netko tjera da radim. - Naša Kvačica
Takozvana RS je genocidna tvorevina.
|
|
Vrh |
|
|
steta
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 29 kol 2015, 20:55 |
|
Pridružen/a: 14 kol 2015, 18:39 Postovi: 27
|
ZGabriel je napisao/la: :zubati
Vraća mi se okus, kao poslije bolesti Strah me kad se sjetim, kuda me to moglo odvesti Osmijeh mi se vraća, nećeš me prepoznati Kao na slobodi, opet učim jesti, hodati
Otkako te ne volim, Opet noću kiše moje, Izgubljeni zvuci, boje, Ni sa kim ih ne dijelim.
Otkako te ne volim, Netko mi iz vlaka maše, Prazno mi je, ali lakše Otkako te ne želim.
Pitao sam ljude, kol'ko će to trajati, može li se umrijeti, hoću li se poslije kajati? Gnjavio sam ljude, pravio sam paniku Prejako je svjetlo, samo da se oči naviknu
Otkako te ne volim, Opet noću kiše moje, Izgubljeni zvuci, boje, Ni sa kim ih ne dijelim.
Otkako te ne volim, Netko mi iz vlaka maše, Prazno mi je, ali lakše Otkako te ne želim.
Otkako te ne volim.
Arsen Dedić - Otkako Te Ne Volim odlicno ;)
|
|
Vrh |
|
|
boksnamnik
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 29 kol 2015, 21:18 |
|
Pridružen/a: 26 lis 2014, 10:58 Postovi: 2335 Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
|
Evo jedne moje iz studentskih dana :) Citat: VIRTUELNI DRUG
Evo našeg sveta – svi nekuda žure Sklanjaju se. Nestaju u mraku. Još iz ruke ne ispuste kvaku, a čuju se zvuci tastature.
Ni ulica nije što je bila. Nedostaju stari razgovori Čujem često kako se prozbori: ''Dobra ti je slika sa profila.''
Rastaše se dva dobra drugara Svako za se' pronađe pokriće. ''Žurim sada, ne mogu na piće. Pričaćemo preko računara.''
A ta priča, veštačka i duga Iskucana, puna lažnih želja. Kojom samo gubiš prijatelja i dobijaš virtuelnog druga.
_________________ Za dobar zivot nije rodjen svako
|
|
Vrh |
|
|
dane-croatia
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 30 kol 2015, 13:06 |
|
Pridružen/a: 20 ruj 2009, 10:10 Postovi: 4657 Lokacija: Grobnik
|
NAŠI SO VA JAMO HITILI
Va Rovinjsko selo me je ljubaof popeljala Veli kmeti so bili Mlaoda sam bila, ma sejno san se delat znala. Brzo za tien je vojska škopjala Mojega muoža so va jamo hitili Sakemu si muora se zgaojat Zac nisi znao ki će ot teh Partizanon, a ki fašiston shaojat.
Nijenemu se ne smieš zamerit Zac će te nuoć brzo pojes Va sejno jamo so živeh hitali Fašisti i partizani.
Vojska je finila Niemci so šli ća Va te familije ja san samo za delat bila dobra. Rikardetova žena je z mojien muožen va jamo finila Pa me je pitao ku bi ja njigova ljubaof bila. Ot štabele familiji je bi Pa nisan puno razmišljala Blizu je bilo Svojo doto san lahko va buorše ponesla.
Svojega otroka san za ruoko držala Rikardo je svojega na kolenah držao Mojemu san rekla: ,,Ot sad ga ćaća zovi,'' A uon svojemu: ,,To će ti sat mama bit.''
Liepo smo se slaogali Još smo dvoje dici dobili Hvala Bogu si so živi I si se štimaojo. Nuki so si šesni i zgojeni Okoli nuki se jedaon mladić sela motao Mi se ne moremo pomirit
Sudbina će sejno svoje storit Ne moremo nic ni reć Ona je ot naše krvi Ma njieni mladić je ot krvi Ki so naši va jamo hitili.
(Josip Pino Klarić: SPOMENAR GRAČIŠĆA)
_________________ RH-BiH-Sandžak-Sriem-Boka Kotorska-Trst KREPAT MA NE MOLAT http://hrvatska-bosna.eu5.org/znanost/zamjena_zarulje-prednje_kratko_svietlo-reno_clio_3.pdf
|
|
Vrh |
|
|
dane-croatia
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 30 kol 2015, 14:07 |
|
Pridružen/a: 20 ruj 2009, 10:10 Postovi: 4657 Lokacija: Grobnik
|
BARBA FRANE
Kako prut je tanak bi Barba Frane Šerp smo ga zvali Naš domaći hrvacki sin. Met prvemi se je zbudi Vajk je trdi Hrvat bi.
Takuof je sa svuoj viek usta Našo besedo vajk je štima I svagdier pravo na njuoj brani I kat so fašisti šašini S puškon stali nat njin.
Va Dahao so ga popeljali Sega so tamo š njin vragali, Ma uon se ni gambija Vajk je trdi Hrvat usta, A š njin i njigovi sini I si naši ljudi ki so fašisti mrzili Oneh ki so nan materinji zajik branili.
(Josip Pino Klarić: PUT GRAČAŠKE SUDBINE)
_________________ RH-BiH-Sandžak-Sriem-Boka Kotorska-Trst KREPAT MA NE MOLAT http://hrvatska-bosna.eu5.org/znanost/zamjena_zarulje-prednje_kratko_svietlo-reno_clio_3.pdf
|
|
Vrh |
|
|
Inkognito
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 30 kol 2015, 21:27 |
|
Pridružen/a: 12 srp 2015, 11:48 Postovi: 614
|
Evo jedne moje,na prelazu iz srednjoskolskih u studentske dane,posle jedne emocionalne krize zbog raskida sa devojkom.Naslov pesme je posvecen gradu odakle je doticna EMONA Otisla si da ne vidis moj poraz, znala si sta ti je prece, od tog trenutka jeza me hvata, krug se ponovo krece. Rusevine ostavljam za sobom i znam da se prica cesto, o coveku koji je izgubio kompas, al jebiga...samoca me ubija na mestu. Sistematski unistavam sebe,deo po deo i hranim svoju crnu rupu. Jos malo toga je ostalo da usisa I bilo mi je zao. Al sada vise nije. Sad znam. Otisla si da ne vidis moj poraz Bgd 1996 Pravljena za potrebe punk grupe Entropija,koja je kratko blesnula,a jos brze se raspala
|
|
Vrh |
|
|
boksnamnik
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 31 kol 2015, 00:28 |
|
Pridružen/a: 26 lis 2014, 10:58 Postovi: 2335 Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
|
Na ovo bi ti kritičari zamjerili u dužini poslednjeg stiha. On bi trebao biti nakraći zbog slikovitosti.
_________________ Za dobar zivot nije rodjen svako
|
|
Vrh |
|
|
Forumašš
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 31 kol 2015, 12:44 |
|
Pridružen/a: 31 srp 2015, 22:39 Postovi: 1560
|
Srce ti je slomila Slovenka.
_________________ Giggity giggity goo!
|
|
Vrh |
|
|
Inkognito
|
Naslov: Re: Poezija Postano: 31 kol 2015, 22:50 |
|
Pridružen/a: 12 srp 2015, 11:48 Postovi: 614
|
boksnamnik@ pesma i nije pravljena za zbirku,nego kako sam naveo za potrebe punk grupe u kojoj sam bio clan.Odredjeni stihovi su isli(ponavljali se) vise puta.
Forumašš@ da,da.Bilo je kratko ali burno.Posle izvesnog vremena sam shvatio da je bilo sjajno iskustvo...za dalje
|
|
Vrh |
|
|
Online |
Trenutno korisnika/ca: / i 14 gostiju. |
|
Ne možeš započinjati nove teme. Ne možeš odgovarati na postove. Ne možeš uređivati svoje postove. Ne možeš izbrisati svoje postove. Ne možeš postati privitke.
|
|
|