Gospodjo Ksenija kakve veze ima Djeneral sa GMO ishranom?

Nesto ste pili?

Mišljenja sam da izbor hrane ne utiče previše na zdravlje. Ako je organizam zdrav, može da koristi sve što je jestivo, a tijelo će samo za sebe izdvojiti potrebne sastojke. Znači jesti sve što dođe pod ruku, a jednom godišnje gladovati od dvije do četiri sedmice da bi se organizam očistio. I to je to.

Jbt..

Gibanica,kapula,prasetina,kiseo kupus.

Nema gore pogani od ljudi...


https://vimeo.com/340292407

Francuzi imaju neke tradicionalne perverzije s hranom, koje su zapravo ful ukusne. Jedna od tradicionalnih ikona francuske kuhinje je foie gras (izgovaraju je "foa gra"), jetra maltretirane i zlostavljane guske koja se tjera na prejedanje. Dolazi otprilike u vidu pastete, i poprilicno je skupa i za Francuze, mada nije neki ekstrem.

Razne zemlje su zabranile proizvodnju zbog okrutnosti, no zanimljivo mi je kako su Madjarska i Bugarska pocele proizvoditi u zadnjih desetak godina. Prije je Francuska bila 100% proizvodnje, sada su ove dvije otele po 10% trzista, u clanku ima tablica proizvodnje i opis delicije:

https://en.wikipedia.org/wiki/Foie_gras

Eto novog smilja za BiH.

Jeo sam to davno u Francuskoj (sluzbeno putovanje u nekakvoj profesionalnoj delegaciji, sve placeno bilo dinara nisam potrosio), na stolu je bilo raznih onih njihovih pasteta (i zanimljivo, sir im spada pod deserte), jedna pasteta mi se posebno jako svidjela, jako specifican i dobar okus, ostao mi okus godinama u sjecanju, tek poslije sam saznao sto je to i opet kupio, i saznao za kontroverznu metodu pravljenja. Uglavnom jedna od najboljih meza, obicno se sluzi s kruhom, sa malo marmelade, kiselim krastavcima, orasima i slicno.

A zasto je okus tako dobar? Opet se potvrdjuje ona, da sve sto je fino jeziku, puno je ili masti ili secera. U ovom slucaju nabrekla guscja jetra ima 50% masti.

Kako sam stariji sve mi više pašu gorke stvari. Nikad nisam mislio da će mi prijati salata od kelja. Ali moraju se staviti neke stvari da ubiju gorčinu.

Ramazan??

A govorila (govorio) si da si Slovenka.

Mesu ukus daje krv, mast i ono što bubrezi izbacuju, uzmi komad mesa i ostavi ga u slanoj vodi da izvuče te materije iz njega, pa ga probaj...poput papira ima ukus, tj. nema ga. Dobiješ tzv košer meso.

Ne znam baš da je kao papir, ali u pravu si da krv definitivno daje jaki ton. Lagano peceno, krvavo meso ima najbolji okus. Košer meso meni ima isti okus, nisam nikad primjetio razliku, možda malo slanije. Mada sam većinom jeo neke šnicle, koje su pohane i u umaku, pa se teže vidi okus baš mesa. Košer restorani na zapadu su skupi, zbog košer mafije koja naplaćuje certifikate, rabin uđe, pokupi pare i izađe. Plus dvostruka kuhinja, a i samo meso je skuplje jer je pregledano je li ima kojekakvih tumora… Ali eto, bar znas da tumore ne jedes, mada bi Francuzima to mozda bila ekstra delikatesa.

Ali najveci trik u restoranskim kuhinjama ti je da bace na hranu ekstra putra i soli. Mast, sol, šećer, ubacuje se posvuda.

Rijetko jedem izvan doma svoga, tako da ti vjerujem na riječ
Jedna od najvažnijih tema, hrana...čimbenik koji bukvalno određuje naš život, zdravlje i funkcionalnost našeg organizma.

Ako u auto nećeš sipati svako sranje, onda naravno ni u sebe ne treba.

P.S. Razgovarao sam s par kuvara. Pitao sam ih da mi objasne zasto se hrana u restoranima čini socnija i ukusnija. Nije baš riječ o kvalitetnijim sastojcima. Priznaju da im je glavni trik bacanje putra i soli na sve živo. Plus, vruća je, servira se odmah bez sporetanja, a kad si doma onda ti se ne žuri tako pa se malo ohladi. I naravno, činjenica da ne radiš, faktor iznenađenja i prezentacija jela.

Još jedan dokumentarac koji razotkriva svu jad i bijedu moderne poljoprivrede...

Treba nekako nahranit milijune fine gradske raje, par manjih farmica ne bi bilo dosta, nema druge nego tako, na veliko, brutalno i neljudski...

Uvik slazem se sa ovim prijateljom.. kad mala proizvodnja to vise za covika, kad je vilika onda više za tajkuna..
I tako sa ostalima..

Momak iz Kiseljaka

to je to, domaća hrana, zdrav život u prirodi, opušten posao, sam svoj gazda i radi šta oćeš i koliko oćeš,
a ovi genijalci sa komentarima "radi se cili dan" i "ni nedilje ni praznika", upravo su oni ti kojima je život kuća- poso u nekoj usranoj firmi na izrabljivačkom poslu i "nedilju i praznik" preleže od umora.
ovaj živi kvalitetnije od tih njegovih 5 rođaka koji su otišli u njemačku skupa.

U biti, to je biblijski koncept života, na prirodan način, na svojoj zemlji, nema ukusnijeg jela od onog koje napraviš od namirnica koje si sam uzgojio.
Čovjek je bogat onoliko koliko ima slobodnog vremena. Naravno, ne misli se na one totalne ljenčuge što leže po cijeli dan. Obaviš poslove, normalan skroman život, jedini put za unutarnji miř.

upravo to... nažalost taj kao što kažeš bibilijski koncept života velika većina novih generacija nije i neće nikad iskusit... sve to srlja u propast, od novih gradskih generacija i modernog načina života možemo očekivat samo bolešćurine (fizičko i psihičko propadanje) i 0.9 fertilitet...

Tu se slazem i po ovom pitanju sam mozda tradicionalan. Meni seoski nacin zivota takodjer izgleda idilicno, iako nemam nekog iskustva po tom pitanju, penziju nekako vidim u malom i sto izoliranijem mjestu. Vjerojatno bi dosadilo, ali danas mnogi ljudi žive na 2 mjesta, na preskok.


Meni bi fora bilo imati neku potpuno autonomnu kucu, vlastiti izvor svega, od struje do hrane. I oruzje za obranu od medjeda.

Fantastični su.

Kad imaš veliko imanje baš si gazda.

u principu se slažem s tobom, ali da svi samo uzgajaju hranu, sad ne bismo raspravljali ovdje, jer ne bi bilo ni interneta, ni računala, ni mobitela.

ja trenutno nemam uvjete ni za uzgoj bosiljka u teglici ali trudim se kupovati domaće kad god mogu.
ne znam jesam li to već spominjala, kad sam otišla vani, nakon par mjeseci sam prestala jesti meso. to je bilo u vrijeme onih velikih afera s dioksinom, kravljim ludilom, itd. pogledala sam par emisija i pročitala članke o masovnoj proizvodnji mesa i jednostavno m ise zgadilo. da nije bilo ribe, bila bih čista vegetarijanka.
kad sam se vratila doma na domaću slaninu i čvarke, to je bila druga priča. iako i sad rijetko jedem meso, a i to uglavnom piletinu (domaću).
i jedna zanimljiva stvar. čitav život sam na rubu anemije. kad sam izbacila meso i promijenila prehranu, željezo se popravilo.

Živjelo se nekad i tako, bez interneta, računala, mobitela. Raspravljalo se uživo, uz mezu, gajbu pive i litar ljute

mda, sigurno bi se družio s kvačicom i sa mnom.