U knjižnicu breeeeeee, znaš to je ona zgrada koju svi izbjegavaju a na njoj piše biblioteka.

Nego, jel ovo taj Karadžićev srpski?

Človeče, iže srpskije zemlje stupaje,
prišlac li jesi ili sušti tu, kto jesi i čto si,
jegda prideši na polje sije ježe glagoljet se Kosovo,
i po vsemu uzriši plno kostij mrtvih,
taže i s njimi kameno jestastvo,
mene krstovaobražena i znamenana.

Despot Stefan Lazarević: Reči sa stuba na Kosovu, 1573-1588.

A?

A pazi sad čakavsku pjesmu iz 1556. godine, odlomak iz Muka Spasitelja našega

Ja sam, Bože, Mudrost tvoja,
o Isuse, diko moja,
ča trepećuć tako stojiš,
ali umrit barž' se bojiš?
Nišć ne boj se, Božji Sinu,
muke tvoje barzo minu,
tebi je puk odkupiti
ali mudrost pogarditi.
Mudrost vsaka to nastoji,
ča j' ki počel, da nadstoji;
počel si puk odkupiti,
tako j' tribi to svaršiti.
Kad Adama djaval hini
svojom mudrostjom ga prehini,
tako j' tebi sprot dja[v]lu činit,
tvu mudrostju njega ponizit.
Ki j' put daržal k pogubljen'ju,
ta darž k njega ponižen'ju,
kako ga on drivom hini,
tako ga ti drivom zmini.
Ako toga ne učiniš,
mene Mudrost ti razcviliš,
tribi na to da se staviš
ter me mudrostju proslaviš.
Ti me oćeš proslaviti,
kad na križu budeš mriti,
Zato t' teško ne bud', Križ vzet na se,
da se tobom vas puk spase.

http://hr.wikisource.org/wiki/Muka_Spasitelja_na%C5%A1ega

Svakom Srbinu je ovo čakavsko razumljivije nego od srpskih despota moj Sisoje, nije to bez razloga...

Srbi su inače bili pravi majstori kad je trebalo prisvajati tuđa djela, pogotovo hrvatska:

Jovan Grčić, pisac školskih knjiga službenog izdanja, još u doba prije tzv. ''Jugoslavije'', godine 1903., donoseći naslov Marulićeve Judite, sviesno izpušta hrvatsko ime iz izvornog nadpisa i prepisuje: ''... u versih složena''.
Na izvornim stranicama očuvanih primjeraka iz godine 1521. tiskanih u Veneciji, stoji međutim:
Libar Marca Marula Splichianina V chom se
usdarsi Istoria Sfete udovice Judit u uersih
haruacchi slosena chacho ona ubi...
Ni stotinu godina kasnije u drugom izdanju, također u Veneciji, godine 1627., nitko se ne usudi izpustiti ime, koje je pisac stavio u izvornom djelu, pa stoji:
''u versih haruaschi sloxena.''


Godine 1803. izdaje Gavrilo Kovačević djelo našega Kačića, tako da skoro svaki redak sadrži po koju krupnu ne dopuštenu promjenu. Kačićeve izraze: slovinski, prepisuje on u: ''srpski''. Taj svoj posao naziva on ''prevođenjem''.
Drugi Srbin, Georgije Mihaljević, ''preveo'' je na isti način Došenovo djelo, a Stefan Rajić Reljkovićev Satir. Neki Popović uzima od Kačića mnoge pjesme i izdaje ih u svojoj knjizi. Gdje u Kačićevoj pjesmi piše Ivo, ovaj stavlja Jovo.

U jednoj svojoj knjizi (Narodna srpska pesnarica, čast vtora, Beč, 1815., skupio Vuk Stefanović Karadžić ) objašnjava Vuk zašto sve pjesme nije donio u ijekavštini: ''Da sam sve napečatio Hercegovački (npr. djevojka, djeca, vidjeti, lećati i pr.), onda bi rekli Sremci, a osobito varošani i varoške: pa šta sada nama ovaj nameće Horvatskij jezik.'' Ovo Vukovo obično priznanje najbolje pokazuje kako jezgra srbskoga naroda, pravi poviestni Srbi – doseljeni s juga s Arsenijem Crnojevićem 1690. u bivše ugarske zemlje i hrvatski Sriem, smatraju ijekavštinu hrvatskim jezikom i odlučno joj se opiru.

Нервозни

То је црквенословенски, а не српски

Ја кад бих ти мало писао о нарјечјима који се и данас говоре у Хрватској и који везе немају са стандардним хрватским (изворни кајкавски, изворни чакавски) отишло би у потпуну негацију постојања хрватске нације мимо тих нарјечја, али нећу јер бих вјероватно добио бан
Волио бих те срести на неком неутралном форуму, да ти покажем како Муса дере јарца по питању језика и писмености, нарјечја а заправо потпуно различитих језика који су тако својствени Хрватској. Овде имаш привилегију да можеш к*њати... па к*њај и даље

_____________________________

Nervozni

To je crkvenoslovenski, a ne srpski

Ja kad bih ti malo pisao o narječjima koji se i danas govore u Hrvatskoj i koji veze nemaju sa standardnim hrvatskim (izvorni kajkavski, izvorni čakavski) otišlo bi u potpunu negaciju postojanja hrvatske nacije mimo tih narječja, ali neću jer bih vjerovatno dobio ban
Volio bih te sresti na nekom neutralnom forumu, da ti pokažem kako Musa dere jarca po pitanju jezika i pismenosti, narječja a zapravo potpuno različitih jezika koji su tako svojstveni Hrvatskoj. Ovde imaš privilegiju da možeš k*njati... pa k*njaj i dalje

Takvi pametnjakovići kano ti se baš i ne izkazuju primjerice na indexu gdje mogu biti glavne face. Možeš ti dokazivati razlike između kajkavskog, čakavskog i štokavskog hrvatskog narječja, ali u svakom od tih narječja moreš naći pisca kako svoj jezik naziva hrvatskim i to prije Iliraca ili bilo koga tko bi ga ,,nasilno'' pohrvaćivao, a vi Srbi jedino imate taj podpuno nerazumljivi serboslavenski ili kako god.

Pa znam da je crkvenoslavenski, koji bi i bio kada vaš narodni jezik počinje 1800 - i neke kada je Karadžić jezdeći po vlaškim vukojebinama Bosne i Hrvatske na neiskorištenim ostatcima tariguza zapisao guslarsku baladu čiča Milojice i tako slavno ušao u povijest srpskog naroda kao njegov prvi književnik i skupljač narodnog "blaga". Vi nemate narodnog jezika zato jer niste narod nego nacija skupljena sa koca i konopca, znaš uostalom i sam da ste u Srbiji svi doseljenici nakon 1690. godine i velike bežanije Srbalja, cijela Šumadija je crnogorska, Torlaci su nekakvi polubugari, sjeveroistok je Rumunjski a sve to je preplavljeno Ciganima, Vlasima, Hrvatima, Šiptarima i još oko 20-ak naroda. Javno ste se hvalili u 19. stoljeću da ste Amerika Balkana. I kakav narodni jezik bi tu uopće i mogao postojati, moj Sisoje? Deder gukni? Vi ste trebali imati slavenosrpski kao temelj suvremenog srpskog jezika što je podržavala i vaša crkva a ne da su ti razumljivi čakavski tekstovi od prije 500 godina. Ali dobro, kad već niste niti narod onda ne morate imati niti svoj jezik.

Nego, iz kojeg si ti dijela Crne Gore podrijetlom, bre?

Evo još jedna vrla srbska pjesma patrijarha Čarnojevića posvećena Đurđu Brankoviću (oko 1690.), koju na žalost malo koji Srbin danas razumije:

zri v narode nasem nebrezenoe ponurenije,
Zri slabosti razumnej,
Zri nerazmotrenija sinov,
Slicu ubo svetestu
se oni bo joste glavobolstvujut
snom nevedenija
ako pod mrakom nerasudnoj tamnosti zakriti...
No i kao naplnjeni sushte duhobnago bogatstva
i razuma istinago napojeni,
sami razmotrevse k pomisljenju sebe vagruzite:
otkuda bihom i imeli,
tolikih vremen nestednoju rukoju
na cetireh stran razdavajuste?...

Postavlja se pitanje, zašto se današnji Srbi srame svog pravog jezika, ter zašto su ga se odrekli?

Zato jer su mislili da će napraviti veliku srpsku naciju od Hrvata, Crnogoraca i Muslimana ako svi budu govorili istim jezikom po uzoru na Nijemce i Talijane koji su se tada oblikovali na jezičnim temeljima. Ispada da su se malo zajebali a jezik im je do danas ostao kao neželjena posljedica koje se ne mogu riješiti. Ionako su ga ovakvog kakav je uveli tek poslije Karadžićeve smrti, dok im je sinula ta ideja.

Mavro Vetranović iz jakog ,,četničkog uporišta'' Dubrovnika piše u 15. stoljeću teško razumljivim jezikom za današnje Hrvate:

Prepjevi psalama, pastirski prizor

,,Vila:
O slavni vlastele, nu me sad slišate,
po svijetu svud vele u slavi da sjate,
pošten glas imate i pravdom još pravom
razumno vladate ovi grad s državom.
Sej mjesto obilno još vele zadosti,
gdi je žito i vino i svake radosti,
maslo, med i mlijeko i pitnje sve sprava,
jedinstvo veliko i mlados gizdava,
i ravno još polje sred grada ovoga
gdi je blaga dovolje i trga svakoga;
dva vir iz kamena još u njem govore,
gdi voda studena lipsati ne more,
ter zimi i l'jeti i u vrijeme još svako
rados je vidjeti, gdi žubere slatko;
i velmi bogato polje se toj čuje,
sve srebro i zlato u njem se trguje;
...
Još neka da znate, po svijetu svak pravi,
da ste sve Dalmate natekli u slavi,
ne samo Dalmate, gospodo pridraga,
neg još sve Hrvate skupivši jednaga.
I vaši tornovi, gdi stoju okolo,
jak s krunom orlovi bane se oholo;
i od grada tvrdina, kom vas Bog optoči,
od mnozih tuđina priječa se priz oči.''

SUZA ZA ZAGORSKE BREGE

V jutro dišeče, gda bregi su spali,
a mesec još zajti ni štel,
potiho sem otprl rasklimanu lesu
i pinklec na pleča sem del.


VU PLAVEM TRNACI

"Vu plavem trnaci mi hiža stoji,
od zelenih veja je videti ni,
bogica je z dreva, ne vufa se reva
pokazat pred ludmi, kak da se boi."



MALI POT

Čez šumo vodi mali pot
Od lada plav, od sonca žot.

V njemu trag je zjacov, srn,
I zarez kola, glibok, črn:

To proš''l drobn voz je drv,
I tica još, i krt, i črv.



VINSKA KAPLJA


Gda išel sem snočka ja z kleti doma
čez vusku brvičku i velko blato..
A vince je moć mi prevzelo
sem opal vu blato debelo




Кога боље разумијете, Штефека на 20 км од Загреба или Србина из Краљева
___________________________________________________________
Koga bolje razumijete, Štefeka na 20 km od Zagreba ili Srbina iz Kraljeva

I još mi jedan stvar nije jasna kod srbskog jezika. Kad god bi se trebala uvesti kakva narodna rieč umjesto tuđice, tada je to za Srbe ustaška rieč, jerbo su kano samo u NDH micali tuđice. Zar ne bi netko tko se ponosi slavenstvom i srbstvom, trebao ići za tim da ubacuje rieči od tuda, a ne iz vana (turski, njemački, mađarski, latinski, englezki...)?
Čeme takav maćehinski odnos Srba spram ,,svog'' jezika?

Znaš što je tu žalostno, to što ti kano Srbin bolje razumieš tog Štefeka, nego svoje srbske pisce Stefane iz 16. stoljeća. A ja makar sam iz čakavskog podneblja, poprilično dobro razumiem ove kajkavske pjesme:


V jutro dišeče, gda bregi su spali,
a mesec još zajti ni štel,
potiho sem otprl rasklimanu lesu
i pinklec na pleča sem del.

U jutro se dižem, dok su briegovi spavali,
a mjesec još zaći nije htio,
potiho sam odtvorio razklimanu (lesu)
i (pinklec) na pleča sam stavio.

Za lesu mislim da su vrata. Znači tu i tamo neka rieč za koju se zbunim, ali inače je podpuno razumljivo, dok vaš serboslavenski je za mene kano i ruski jezik.

Amaterčino, pa više razumiju ovo nego onog tvog despota a ove tvoje Bugare iz Leskovac ne razumiju ništa.

Kažeš, titlovali ste Zonu Zamfirovu?

A da išta znaš o hrvatskom jeziku onda bi čuo za prvi pokušaj standardizacije koji su provodili Zrinski i Frankopani a utemeljili su jezik na kajkavskoj ikavici koji je mješavina sva tri narječja. To je 17. stoljeće.

SRIĆA DAJE KAJ MISAL ZE ZGAJE

Bisno jaše Horvatjanin junak
Priko polja viteškoga konja;
Na junaku perje risovina,
A na ********* sprava pokovana.
Tu zasreti lipotom gospoju,
Koja cvitje i rožice brala,
Fijolice u nadra metala.
Al joj side junak govoriti:
Od Boga te dobra srića najde,
A od mene milo pozdravlenje.
Je li dopustak ruku celovati,
Ter u družbi cvitje pobirati?
Gospoja ga lipo pozdravila,
Da odsede, drago ponudila,
Sama sobom tiho govoreći:
Od kada se ja na svit porodih,
Ne bi junaka ki bi mi omilio,
Kaono sada neznan Horvatjanin.
Vred od konja junak odskočio,
Ter gospoji bilu ruku ljubi,
Proma nebu milo izdihuje:
Ajme meni, što se sad prigodi,
Od liposti sam se preminio,
Od dragosti srce pogubio.
Još govori lipotom gospoja:
Kamo si junak odputio,
Noćevati gdi si naminio?
Ako ti drago konak učiniti,
Oto su ti bili dvori moji;
Rada ću te va nje upeljati,
Vsu moguću službu iskazati.
Na to se je junak poklonio,
Na milošći lipo zahvalio:
Nisan vridan, lipotom gospojo,
Da ulizem u dvorove tvoje,
I poklonim ljubeznosti moje.
Aj odkud mi dobra srića dojde,
Tebe vidit, tebe poslužiti?
Vse sam gotov za te učiniti.
Cvitje beruć malo poštentahu,
A k večeru na dvor ušetjahu.
Što su bila drag govorenja,
A za njimi bolja pripećenja,
Lasno more vsaki upetiti,
Kak si znaju srca ugoditi.

A nevezano za naše nesporazume hrvatske izbjeglice u austrijskom Gradišću iliti Burgenlandu su napravili tronarječni jezik na čakavskoj ikavici koji je u stvari jednak suvrjemenom hrvatskom jeziku. Evo ga:

Gradišćanski Hrvati su potomci hrvatskih iseljenikov 16. stoljeća. Danas oni stanuju raštrkano u svi gradišćanski kotari od Gijece na sjeveru do Žamara u novogradskom kotaru. Broj Gradišćanskih Hrvatov nikada nije temeljito ustanovljen, ali misli se da sve skupa u Austriji, Ugarskoj i Slovačkoj živi prik 60.000 Gradišćanskih Hrvatov, i to zvećega u Gradišću. Oni govoru sve tri dijalekte ali od prošloga stoljeća početo konstantno razvijaju svoj gradišćanskohrvatski književni jezik. Prik 450 ljet su si očuvali svoju mnogovrsnu, šaru i bogatu kulturu.

Oni su integrirani u mnoge gradišćanske hrvatske organizacije, ali njevo najstarije, najproširenje i najpoznatije zastupničtvo je Hrvatsko kulturno društvo u Gradišću. Ono od 1929. ljeta zastupa životne interese Gradišćanskih Hrvatov u Austriji i u medjunarodni forumi.

Hrvatsko kulturno društvo u Gradišću sa sjedišćem u Željeznu je demokratski organizirano i ima svoje seoske organizacije po cijelom Gradišću. Cilj Hrvatskoga kulturnoga društva je njegovanje narodnoga dobra, čuvanje identiteta Gradišćanskih Hrvatov, njegovoga jezika i bogate kulture.

Hrvatsko kulturno društvo u Gradišću je osvidočeno da je gradišćanska hrvatska narodna grupa kinč i obogaćenje za ovu zemlju, ka je danas već nego prlje-koč središće sridnjoeuropskoga kulturnoga područja.

http://www.hkd.at/info.htm

Amaterčino jadna, ti ćeš nekome nešto pokazati.

Zapamti si sada i zanavek amaterčino -

HRVATSKI JEZIK JE SAMO STILIZIRAN NA ŠTOKAVSKOJ IJEKAVICI JER JE ON POVIJESNI JEZIK KOJI JE NASTAO SPOJEM SVA TRI NARJEČJA ALI MU JE TEMELJ ČAKAVSKI A IZ TE ČAKAVŠTINE JE NASTALA HRVATSKA ŠTOKAVICA. ZATO TI RAZUMIJEŠ HRVATSKU ČAKAVŠTINU IZ 16. STOLJEĆA.

Je li jasno ili trebam crtat?

Дане, многе ријечи за које сматраш да су хрватске, су само преведене са изворног.
Хрватски земљопис је само превод грчке географије итд
У суштини, ја поштујем вашу вољу за избјегавањем туђица али кад кренете са измишљањем потпуно нових ријечи, то је већ претјеривање. Нађите неку мјеру јер види се да имате воље.
Код нас је обрнуто, како су год ваши лингвистичари некад и комични у свему томе, дотад су наши потпуно лијени и не мјењају ништа али то видим у вашем покушају да се што више удаљите од српског

__________________________


Dane, mnoge riječi za koje smatraš da su hrvatske, su samo prevedene sa izvornog.
Hrvatski zemljopis je samo prevod grčke geografije itd
U suštini, ja poštujem vašu volju za izbjegavanjem tuđica ali kad krenete sa izmišljanjem potpuno novih riječi, to je već pretjerivanje. Nađite neku mjeru jer vidi se da imate volje.
Kod nas je obrnuto, kako su god vaši lingvističari nekad i komični u svemu tome, dotad su naši potpuno lijeni i ne mjenjaju ništa ali to vidim u vašem pokušaju da se što više udaljite od srpskog

Tako je mirv, to je bio Ozaljski književni krug. Grad Ozalj se inače nalazi na tromeđi tri hrvatska narječja, pak su se tamošnji pisci i pjesnici trudili pisati mješavinom sva tri narječja još u 17. stoljeću pod vodstvom Zrinskih i Frankopana. Tu je i začetak korienskog pravopisa.
Ana Katarina Zrinski:
,,Vsakomu onomu, ki štal bude ove knjižice

Ni za drugo navom svitu
Človik stvoren od ruk Boga,
Kad mu dušu plemenitu
Da srid raja zemaljskoga,
Neg da ovede tako hodi,
Tako živi i putuje,
Da se v smerti prav nahodi
I da v nebu gospoduje.
Zač Bog stvori vnoge staze,
Vnoge pute i načine,
Neg da po njih ljudi plaze
D nebeske domovine.
Zato knjige, zato pisma,
Zapovidi i zakoni
Poda da ki ide ž njima
Večnu radost mu nakloni.
Pervi put lahki bihu
Pred sagrišenjem naravi,
Ali sada zarastihu
Kot ledina u dubravi.
Nit se more v raj nebeski,
Prez pastira i vojvode,
To včiniše grihi težki
Koji krivem putom vode;
Ki sakriše put pravični,
Koga z križa Ježuš kaže,
ponudkujuč on krivični,
Koji nime stvari traže.
Obrati se, o človiče,
Obrati se, jur si dosta
Dosad bludil, neverniče,
Zbog živlenja tvoga prosta
Ostavi več krive puti,
Ah, cič tvoga zveličenja,
Ter se jur i sam odputi
Od večnogha pogubljenja.
Ovo, druga i vojvodu,
Ljubljeno ti priporučam,
Ki te hoče v krivem hodu
Spetit, veruj, mojim ričam.
Nemoj mi ga zbantovati,
Sponoseči u njem dilo,
Nego vridno poštovati,
Ta kot zdravo budi tilo.
Pravičnoga htij sliditi,
Pobožnostjom za njim hodeč,
On če tebe ukrepiti:
I zdrav budi, za me moleč.''


To da se koriste sva tri narječja, promicala je i Zagrebačka jezikoslovna škola u 19. stoljeću, ali je nasilno ukinuta od strane Mađara, ter je nasilno uveden Vukov izgovorni pravopis i njegova štokavština.

Нервозни

Није ријеч о деспоту већ о данашњем језику а данас боље (одлично ) разумијете Србина који живи било гдје у Србији, Р. Српској и Црној Гори него Загорца који прича изворнм кајкавским на 20 км од Загреба
О изворном чакавском који се још сачувао на неким острвима да и не говоримо. То је свијет за себе, требало би ти 60 преводилаца да ти преведу
________________________

Nervozni

Nije riječ o despotu već o današnjem jeziku a danas bolje (odlično ) razumijete Srbina koji živi bilo gdje u Srbiji, R. Srpskoj i Crnoj Gori nego Zagorca koji priča izvornim kajkavskim na 20 km od Zagreba
O izvornom čakavskom koji se još sačuvao na nekim ostrvima da i ne govorimo. To je svijet za sebe, trebalo bi ti 60 prevodilaca da ti prevedu

Bože, koje gluposti.

Znači, cijela hrvatska tradicija stvaranja vlastitih riječi za nešto čega nije bilo do maloprije poput računala ili za nešto što do tada nismo nazivali vlastitim nazivom je samo zato da se udaljimo od srpskog? I to onog koji je nastao početkom 19. stoljeća a mi tvorimo riječi praktički od Baščanske ploče? Jao neznalice...

Neuko čeljade, daj otvori poveznicu

http://en.wikipedia.org/wiki/Croatian_language#External_links

i otvori PDF datoteku Mario Grčević: Lexical changes in contemporary Croatian. Tu su popisane riječi koje smo izbacili nakon Jugoslavije. Ako nađeš 10 koje imaju srpski korijen neka ti se Srbiji vrati Kosovo bez Šiptara.

Da, za te u izoliranim selima nam treba prevoditelj ali i onda se skuži da su naši. Imaš čakavce na Hvaru i Braču koji se ne razumiju međusobno. Ali breeeeeeeee, pa vi titlujete film koji prikazuje kako se do prije stotinjak godina govorilo u Nišu, trećem po veličini srpskom gradu danas a ne nekom omanjem selu ili zabačenom otoku. Da ni ne pričam o tome da ako imamo ovakve regionalne razlike po selima a ne narječjima koja se ne razumiju kako treba kako je onda moguće da se Srbi i Hrvati koji su do jučer živjeli u dva različita svijeta tako dobro razumiju? Imaš li ti uopće intelektualne mogućnosti shvatiti ovakvo pitanje, Sisoje?

И ја бих се сад као требао уср*ти од читања
Хало, видиш колико је сати

А шта ћемо за онај спорни цитат
Нема га нигдје АЛИ БАШ НИГДЈЕ (осим на 4 линка (форума) а то би требало значити да си тај цитат и тамо писао ТИ )

Нервозни

____________________


I ja bih se sad kao trebao usr*ti od čitanja
Halo, vidiš koliko je sati

A šta ćemo za onaj sporni citat
Nema ga nigdje ALI BAŠ NIGDJE (osim na 4 linka (foruma) a to bi trebalo značiti da si taj citat i tamo pisao TI )

Nervozni

Ali stvar je u tome da ti sa mnogim pogotovo stručnim tuđicama, zagorčavaš i otežavaš izobrazbu djece, jerbo kad djeca krenu u učilište, tada oni imaju u glavi većinom narodne rieči i sad pazi ovo. Ti kad u nekom gradivu djetetu spomeneš rieč ,,subvencija'', ono ne će imati pojma što to znači i to će mu zeznut čitavo učenje, a jednostavno se moglo reći pomoć ili podpora i sve bi bilo izvrstno.
Ili na pr. često se zna za opis nečega reći kako je nešto subjekt, a nešto objekt i mene je osobno to znalo sbunjivati sve do visokog učilišta, a zamisli kad bi se reklo umjesto subjekt činitelj, a umjesto objekt predmet, odmah čitava stvar postaje jasnija, ter takvih rieči imaš množtvo.
I sad zamisli kako je učenje i shvaćanje s takvim narodnim riečima jednostavnije, nego da stalno moram vrtiti rječnik stranih rieči i gubiti vrieme da bih razumio pojedinu rieč, pak da tek onda razumiem što je pisac ili nastavnik htio reći.

Дане, лијепе се примјере навео и слажем се с тим. Ја сам мислио на оно: лап-топ (скутник ) итд.
Недајте да вас ј*бу у здрав мозак
__________________


Dane, lijepe se primjere naveo i slažem se s tim. Ja sam mislio na ono: lap-top (skutnik ) itd.
Nedajte da vas j*bu u zdrav mozak

Aha, sad je kao kasno.
Nema veze, sutra pročitaj, ne moraš sve, postoji tablica.

A za navod sam ti dao točne upute gdje se nalazi tako da ne lupetaj. Možda netko na ovom forumu može doći do te knjige pa ako može neka preslika stranicu i postavi je ovdje da svi vidimo. Uopće ne sumnjam da je tebi kao Srbistancu najdostupnija pa si daj malo truda, ono, za ekipu.

Хало, јес' ти прочитао ово?

Понављам

"А кад линкујеш, покушај се испетљати из кучина у које си се запетљао па ми објасни да ли је тај цитат написао Вук или Павле Ивић јер по твом несналажењу мало испада да га је написао Вук а мало да га је написао Ивић, чим кажеш да је књига недоступна чиме хоћеш да кажеш да се ради о некој великој завјери против тог цитата који заправо, и да постоји, не говори ама баш ништа вриједно пажње али у твојој србомрзачкој уобразиљи то има тежину Хималаја
А кад се испетљаш из кучина, настављамо "

____________________


Halo, jes' ti pročitao ovo?

Ponavljam

„A kad linkuješ, pokušaj se ispetljati iz kučina u koje si se zapetljao pa mi objasni da li je taj citat napisao Vuk ili Pavle Ivić jer po tvom nesnalaženju malo ispada da ga je napisao Vuk a malo da ga je napisao Ivić, čim kažeš da je knjiga nedostupna čime hoćeš da kažeš da se radi o nekoj velikoj zavjeri protiv tog citata koji zapravo, i da postoji, ne govori ama baš ništa vrijedno pažnje ali u tvojoj srbomrzačkoj uobrazilji to ima težinu Himalaja
A kad se ispetljaš iz kučina, nastavljamo “

Navod iz djela Vuka Karadžića se nalazi u knjizi koju je napisao Pavle Ivić, četnik koji je izmislio glupost zvana istočnohercegovačko narječje. Panjino. A jesmo malo glupi danas...

Jedino ako ne misliš da je taj Ivić ustaški lažov pa da podvaljuje? Možda je agent Vatikana? Možda, ima čisto ustaško prezime, da je Srbin podrijetlom bio bi Jović.

Ви титлујете филм који приказује како се и данас прича на 20 км од Загреба

___________________


Vi titlujete film koji prikazuje kako se i danas priča na 20 km od Zagreba