Divjaka su 1992. “naši” strpali u zatvor u Parsovićima. Ovo je njegovo tadašnje pismo “dragim prijateljima sarajevskim”
09.04.2021 10:53 Autor: A. Č.

Decembar 1992. Jovan Divjak se nalazi u zatvoru u Parsovićima, Općina Konjic, četiri kilometra od Buturović Polja. Priveden od strane Armije BiH. Mora dokazivati da nije četnik. Kakvog li apsurda. Tada piše pismo “dragim prijateljima sarajevskim”…

...
Za ovih osam ratnih meseci pratila su me od nepoverenja, sumnjičavosti i podozrenja pojedinaca, pa do pretnji ubistvom. Napadi i optuživanja u sredstvima javnog informisanja, posebno poslednjih tridesetak dana, veoma su gnusna i uvredljiva tako da se kvalificiram kao ekstra četnik s ekstremnim četničkim pogledima, optužujem se da održavam vezu s četnicima, da sam prodao Sarajevo, da zavađam muslimanski i hrvatski narod, da se bavim kriminalnim radnjama i tako dalje i tome slično. To su u većini slučajeva optužbe iz najdemokratskijeg tiska na svetu iz nama prijateljske zemlje.

...

https://bit.ly/3t7SXaM

Divjak se 1997. odrekao čina brigadnog generala Armije RBiH: Pročitajte antologijsko pismo Aliji Izetbegoviću

09.04.2021 08:44 Autor: A. Čulić
Ponosan sam što sam aprila 1992. doneo najvažniju životnu i jedino ispravnu odluka da se borim za Bosnu i Hercegovinu onako kako je to Platforma Predsjedništva RBiH trasirala. Za tu i takvu ideju boriću se do kraja života. Sebe i Bosnu nikada neću izdati.

Jovan Divjak

Jovan Divjak
Logavina 6
Sarajevo

Sarajevo, 2.12.1997.

Predsedavajućem Predsedništva BiH

Gospodinu Izetbegoviću,

Obaveštavam Vas da vraćam čin brigadnog generala AR BiH u koji ste me proizveli decembra 1993. godine.

Razlozi:

1. Javno iznošenje sudskih dokumenata iz kojih se vidi da su pojedini pripadnici AR BiH brutalno ubijali civilno stranovništvo u Sarajevu, kao i svedočenje pojedinaca u zločinima koja su vršena u Grabovici, Uzdolu, Doljanima i dr. direktno dotiču moju savest i moral.

Svedokom sam kako su vojne formacije JNA, dobrovoljci iz Srbije i Crne Gore, paravojne jedinice bosanskih Srba i Vojska Republike Srpske ubijali, klali, silovali, palili i rušili sve što nije srpsko. O genocidu nad bošnjačkim narodom govorio sam na desetak međunarodnih skupova u Evropi i SAD i u preko pet stotina intervjua koje sam dao novinarima sa svih kontinenata. Kada sam govorio o blokadi Sarajeva iznosio sam podatke o poginulih oko deset hiljada i pet stotina građana i među njima oko hiljadu i šest stotina dece od snajperskih hitaca do granata najvećih kalibara.

Za čitavo vreme agresije na Bosnu i Hercegovinu odbijao sam svaku pomisao da pripadnici AR BiH mogu učiniti zločin. Tako ste i Vi govorili, kao i ljudi iz političkog vrha, verske zajednice, komandnog vrha i dr.

Pitam Vas, kako treba da reagujem kada npr. u sudskoj izjavi jednog od pripadnika AR BiH, koja je bila multinacionalnog i multireligijskog ustrojstva, pročitam sledeće: “…uveli u zemunicu snajperskog voda gdje su ih tukli nogama i rukama da bi ih nakon toga ubili tako što je (navodi se ime) uzeo u obje ruke sablju, te je zabio u vrat Nikolića… a zatim tijela ubijenih odvukli do ivice Kazana da bi (navodi se ime) nožem odvojio glavu Nikoliću od tijela, a potom oba tijela bacio u provaliju Kazana”.

Podsećam da sam Vam uputio 27. 05. 1993. godine pismenu ostavku na dužnost u Glavnom štabu Oružanih snaga zbog pojava u Sarajevu u kojima su ugroženi životi građana. Između ostalog izneti su podaci o maltretiranjima i ubistvima koja su se desila u zoni odgovornosti 10. bbr. Pozvali ste me na razgovor i povodom pisma rekli da moji podaci nisu u potpunosti tačni, ali ako su se i desili zločini; to će se utvrditi i poduzeti odgovarajuće mere. Nažalost do oktobra 1992. godine ne da nisu obustavljeni zločini, nego su se i uvećali.

Isto tako, pismom sam reagovao zbog organizovanja dženaze Mušana Topalovića-Cace septembra 1996. godine. Tada ste odgovorili na pismo i između ostalog napisali: “Ti si Cacinu dženazu doživio kao antisrpsku, drugi kao antivladinu manifestaciju, a bilo je očigledno i jedno i drugo. Izgleda da to nisi zapazio.” Vi tako, a ja sam tu dženazu doživeo kao antibosanski čin.

Ako su Armija BiH i Vlada BiH skrivali, a zatim nisu na adekvatan način sankcionirali zločin koji je izvršen nad civilima u Sarajevu 1992. 1993. godine, pa i onaj u Grabovici, Uzdolu i dr., moja je moralna obaveza da se ogradim od takvog ponašanja najodgovornijih lica u državi BiH, a u znak protesta odričem se čina brigadnog generala Armije BiH.

2. U zadnjih nekoliko meseci proizveli ste u čin brigadnog generala još nekoliko oficira AR BiH, odnosno Vojske Federacije BiH. Kao i u prethodnim slučajevima jedan broj oficira to nikako ne zaslužuju, jer ne poseduju vrhunske vojno stručne, moralne i ljudske kvalitete. Njihov odnos u odbrambeno-oslobodilačkom ratu nije takav da ih treba nagraditi generalskim činom. Naravno, to je samo moje mišljenje. Među njima ima i onih koji su “posedovali” privatne zatvore (treba pročitati izveštaj MKCK), kršili Ženevsku konvenciju HV o zaštiti žrtava rata i profitirali u ratu. Zato sam uveren da meni nije mesto na spisku sa takvim ličnostima.

3. Znam da ste upoznati sa postupkom u vezi novogodišnjeg (1996/1997) penzionisanja sedam generala Armije BiH čiji ste bili Vrhovni komandant. Ali, ne znam da li Vam je još u svežem sećanju: da sam dobrovoljno pristupio TO RBiH (mislim čak i na Vaš poziv!) pre mnogih koji sada rukovode Armijom; da sam bio aktivni učesnik događanja u Dobrovoljačkoj ulici dana 3. maja 1992. godine; da sam u najsudbonosnijim danima za odbranu Sarajeva od maja do septembra 1992. godine obilazio prve linije odbrane tri do četiri puta i pružao moralnu podršku starešinama i vojnicima; da sam predstavljao trn u oku srpskim nacionalistima jer sam ostao u “Alijinoj vojsci”; da ste me vodili u Njujork septembra 1992. godine i pokazivali kao “primer” multinacionalnosti AR BiH; da sam u petnaestak zemalja sveta govorio o agresiji na BiH, o genocidu, etnocidu, urbicidu, o čemu sam govorio i pred Haškim Tribunalom, a da me niko tome nije podučavao, i tako dalje i tome slično.

Znam da Bosnu i svoje ideale nisam izadao niti prodao.

Za sve to i drugo očekivao sam Vaš poziv – ljudsko hvala, na kraju vojničke karijere u Armiji. Za tri i po godine zvali ste me samo dva puta da tražite moje mišljenje u vezi sa odbrambeno-oslobodilačkim ratom! Znate da nikada nisam adekvatno angažovan u AR BiH s obzirom na posedovanje primernih vojno stručnih kvaliteta i sposobnosti.

Ni danas nisam siguran da li ste mi ikada verovali!?

U takvim okolnostima deplasirano je nositi zvanje brigadnog generala AR BiH. Ponosan sam što sam aprila 1992. doneo najvažniju životnu i jedino ispravnu odluka da se borim za Bosnu i Hercegovinu onako kako je to Platforma Predsjedništva RBiH trasirala. Za tu i takvu ideju boriću se do kraja života. Sebe i Bosnu nikada neću izdati.

Sarajevo, 18. 11. 1997. Godine

PS

Gospodinu Izetbegoviću,

Skoro sam bio pokoleban da odustanem od ovog pisma kada ste mi u razgovoru u Vašem kabinetu u četvrtak, 27. 11. 1997. godine, a pošto sam Vam predočio vraćanje čina, rekli: “Razmislite, ne bih volio da mi ga pošaljete!”

Međutim, Vaše izlaganje na VKBI u subotu, 29. 11. 1997. godine, kada ste između ostalog rekli: “Ja to pismo imam i u njemu se ne spominju nikakva ubistva. Spominju se maltretiranja ljudi, ali se vidi da to maltretiranje nije nikako samo nad Srbima, dakle nije na nacionalnoj osnovi, nego i nad Bošnjacima i nad Hrvatima, jer ima imena i jednih i drugih i trećih”, uverava me da ne treba da odustanem od nauma da Vam vratim čin. Pa, poštovani gospodine Izetbegoviću zajedno sa Vama borio sam se za Bosnu i Hercegovinu i jednako za Bošnjaka i Srbina i Hrvata, za svačiji pojedinačni život, za ČOVEKA.

Vi se pozivate na Kur’an pa kažete: “Ko ubije jednog čovjeka, kao da je ubio čitav svijet”. Tu ste potpuno u pravu, a to su i moji životni principi. Ali, ne znam šta znači Vaša misao koju ste izrekli da ta poruka znači “da brojanja nema”, a da se ipak Vi odlučujete da nabrojite cifru “do sto ljudi na duši”. Za mene to znači manipulisanje adetom iz Ku’rana. Zbog brojke, koju ste spomenuli u Vašem izlaganju, podsećam Vas da imate informaciju CSB Sarajevo iz decembra 1992. godine u kojoj se navode do tada izvršena ubistva civila u gradu i to: 32 Srbina, 10 Bošnjaka i 5 Hrvata, kao i ranjavanje 10 građana Sarajeva od pripadnika OS RBiH. U izveštaju se u 80% slučajeva navode imena počinioca zločina. Zar ova brojka nije stravična?! Za nju se znalo decembra 1992.

Posle Vašeg izlaganja na VKBI pojačala se, nažalost, stranačko-verska propaganda protiv onih kojima je stalo do celovite Bosne i Hercegovine. A za vreme Vašeg izlaganja u vezi sa zločinima u Sarajevu u šali je bilo komentara: “Opet četnici rovare među nama!”. Da li su možda pojedinci pogrešno shvatili Vaše reči? Dobro znate da za Bosnu i Hercegovinu nisu oni iz Republike Srpske i onog dela Federacije pod uticajem vlasti iz Hrvatske, a mi koji smo ostali ovde sa Bošnjacima jesmo. U to ne treba niti želim da Vas uveravam.

Verujte, očekivao sam da ćete reći rečenicu, dve da je BiH opstala i da jedino može preživeti sa onim Bošnjacima, Srbima, Hrvatima, Jevrejima, Albancima, Romima i onima iz mešanih brakova, kojima je Bosna i Hercegovina jedna i jedina. Nažalost, u onome o čemu ste govorili i Vašim porukama nisam osetio da računate na mene, na nas ostale.

To je još jedan razlog više da Vam vratim čin generala Armije Bosne i Hercegovine. Do kraja života ostajem veran sebi i Bosni i Hercegovini.

Moja čast je moj život, oboje su u jedno srasli. Uzmete li mi čast, moj život niste spasli. (Shakespeare)

S poštovanjem,
Jovan Divjak

POLITIKA
Softić: Imali smo kompromis za imenovanje ministra. SNSD se sad predomislio, to neće moći
08.04.2021 17:33 Autor: Fena
Zamjenik šefa kluba Stranke demokratske akcije (SDA) u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Safet Softić kazao je da su neutemeljeni zahtjevi poslanice SNSD-a Snježane Novaković-Bursać da SNSD dobije ekskluzivno pravo na imenovanje novog ministra za ljudska prava i izbjeglice BiH.

Kako navodi u svojoj izjavi Softić, zahtjevi SNSD-a u potpunoj su suprotnosti sa stranačkim sporazumom SDA, HDZ-a i SNSD-a. Tada je dogovoreno da će ministar za ljudska prava i izbjeglice biti nestranačka ličnost iz reda Ostalih, te da će dolaziti iz entiteta RS, kao i da će ta ličnost, sa svojim svjetonazorom, ispunjavati neki minimum uslova prihvatljivih SDA.

“Sve je to bio dio nekog kompromisa kojim smo prevazišli tadašnju blokadu oko formiranja Vijeća ministara, a sada se SNSD po običaju predomislio i očekuje da se sve to ignoriše i da se prekrši sporazum, kako bi se njima udovoljilo i kako bi postavili funkcionera SNSD-a. To se ne može desiti. Pozivam ovom prilikom SNSD da, u skladu sa utvrđenim političkim sporazumom, iznađu prijedlog kandidata za ministra za ljudska prava i izbjeglice, te da nam ga ponude na razmatranje, umjesto bilo kakvih prepucavanja i natezanja, jer je riječ o važnoj funkciji koja ne treba biti predmet unutarstranačkih odnosa u SNSD-u”, poručio je Softić.

U Sarajevu preminuo Jovan Divjak, general Armije BiH.

Od Muslimana srpsku nacionalnu ideju su prigrlili oni najumniji poput Kusturice, Selimovića ili Bazdulja danas.
Od Srba bošnjačku nacionalnu ideju su prigrlili najveći hoštapleri i dezerteri poput Divljaka, komunistički aparatčici poput Lazovića i Pejanovića i mentalno obolele osobe poput Bursaća.

Mnogo Muslimana je vjerovalo da Divjak srpski spijun tj.da ga u harmiju pih dosao po nalogu nekadasnjeg KOS-a sto i nije sasvim nemoguce.

Ugo Vlaisavljević: Politika stranaka ljevice je puno rigidnija nego politika bošnjačkih nacionalista

Od Muslimana srpsku nacionalnu ideju su prigrlili oni najumniji poput Kusturice, Selimovića ili Bazdulja danas.
Od Srba bošnjačku nacionalnu ideju su prigrlili najveći hoštapleri i dezerteri poput Divljaka, komunistički aparatčici poput Lazovića i Pejanovića i mentalno obolele osobe poput Bursaća.

Ugo o muslimanskoj levici:



https://www.klix.ba/vijesti/bih/ugo-vla ... /210408096

Kao da je formirao stav cirajuci ovaj forum koji je mnogo pre utvrdio prirodu tzv. bosanske levice!

Selimovic je primoran da se izjasni kao srbin da bi uopste moga da izda svoja djela. Uzalud njegove knjige prepisujete sebi. To znamomi, znate vi, znaju vrapci na grani, ali i dalje lažete.

Selimovic je primoran da se izjasni kao srbin da bi uopste moga da izda svoja djela. Uzalud njegove knjige prepisujete sebi. To znamomi, znate vi, znaju vrapci na grani, ali i dalje lažete.

Koji je izvor za ovu prinudu da se Meša izjasni kao Srbin?
Književnik takvog formata nije imao potrebe da mijenja nacionalnost iz lukrativnih razloga.

Inače, kulturno nasleđe nije ekskluzivno.
Meša je musliman i danas ga možete baštiniti kao bošnjačkog pisca.

Isto kao i Srbi.

Jer je imao opciju to ili neopredjeljen. Neopredjeljene niko nije shvatao ozbiljno i njegova djela ne bi bila ono sto su sad

Mogao je izdavati jer je imao talenat i niko ga nije pitao šta je po nacionalnosti.

Priče za malu djecu