U odnosu na JNA SDO koji sam ja primao, tom nedostaje dvopek i mala tubica dekstroze.

U VRS je sdo bio frtalj hljeba i konzerva

I mi konja za trku imamo. Individualni borbeni obrok Hrvatske vojske.

Prema riječima degustatora jedan od najkvalitetnijih koje je ikada kušao.

Doista krasno izgleda, mada bih ja stavio još par nekih sitnica... a osobno i ne preferiram sam gulaš u konzervi, ne znam zašto ga toliko forsiraju?

Konzerva popularno zvana "devetka", skoro kilo čiste govedine bez trunke masti. Danas bih je jeo svaki dan, iako sam civil.

Tačno je da su bili označavani slovima A,B,C,D itd. i da je slovna oznaka označavala razliku u sadržaju, ali ne mogu da nađem tačno šta je koje slovo sadržavalo.Mada ni to ne mora da bude tačno, pošto sam više puta video kako vojnici intendanti sastavljaju kartonske kutije i pune ih konzervama koje imaju u magacinu. Kutija u kojoj se nalazio SDO je bila od prešpan kartona koji je bio tvrd i postojan čak i u vlažnim uslovima. Često sam taj karton koristio za izradu kalemova za transformatore jer je bio vrlo kvalitetan. Sadržavao je celodnevni obrok i to riblja konzerva ili jetrena pašteta od 150 g za doručak. Energetska pločica dekstroze ukusa jabuke ili presovane suve šljive u Al foliji ili komprimati ili med i kafa u sireti za užinu ( marendu ). Konzerva od 400g pasulja sa slaninom ili kobasicom ili đuveč ( rizi-bizi ) ili špageti u paradajz sosu za ručak . Za večeru mesni narezak ili jetrena pašteta od 150g . Uz to, sadržavao je i kesicu instant napitka koji se mogao konzumirati topao kao čaj ili hladan kao sok sa ukusom kajsije, šipka ili jabuke. Takođe obavezan je i papirić sa odštampanim sadržajem suvog obroka i kratkim uputstvom kako se koristi, što je možda koristilo samo gušteru koji ga prvi put vidi dok su se stari vojnici sprdali čitajući ga naglas i postavljajući glupa pitanja tipa kojim redom možemo jesti konzerve, da li možemo pojesti sve odjednom pa da ne budemo posle gladni itd. Zaboravio sam i dvopek upakovan u celofan kojim smo se gađali i koji je bilo razbacan po krugu i prostorijama kada je bio SDO. Stvarno je podsećao na keramičke pločice sa rupicama po sebi, bolesno bele boje i mirisa na magacin neke poljoprivredne apoteke. Dugo posle odsluženja JNA sam saznao da dvopek nije bio zamena za hleb koji se dobijao posebno i to vekna od 600g po čoveku, već se konzumirao samostalno a imao je ulogu zadržavanja tečnosti u organizmu i sprečavanje dehidracije. Proizvodio se u vojnim pekarama bez kvasca i aditiva i imao je važnu ulogu u proračunu ishrane, ali ja srećom nikada nisam morao da koristim njegove pritajene kvalitete. Priznajem da sam par puta pokušavao da ga jedem ali bez uspeha izazivajući podsmeh drugara.