To je švedska protivbrodska raketa. Ne gađa zemaljske ciljeve. Vi kupujete u inostranstvu, mi konstruišemo i proizvodimo.

Ciljani su aerodrom u Somboru i radio-relejno cvoriste na Fruskoj Gori.

Lol. Praćkom niste gađali po Srbiji, a kamoli raketama.

Inače, turbodžet i raketni motori su hit na Alibabi. Koji si ti debil jbt.

Lol. Praćkom niste gađali po Srbiji, a kamoli raketama.

Inače, turbodžet i raketni motori su hit na Alibabi. Koji si ti debil jbt.

Ciljati i gadjati nije jedno te isto, da je bilo potrebe gadjalo bi se tim projektilima.

Inace 1991 je bilo gadjanja preko dunava i bosuta.


Pise se turbojet, za kratkotrajnu upotrebu ih mogu napraviti i ljudi iz cistog hobija.

https://www.youtube.com/results?search_ ... gine+build

Mislis da se kod nas iste takve ne mogu napraviti? :) https://www.tpt-hr.com (kupci https://www.tpt-hr.com/reference.html )

Debil te napravio

Krstareća raketa dometa 50 km. Čudo tehnike. I to u jednom primjerku, kao i sve što SDPR "proizvede".

To je mala protivoklopna krstareća raketa. Napravljena je da uništava tenkove, transportere i ostala oklopljena vozila. Nije klasa Tomahawka da uništava brodove ili zgrade. I razvila ga je firma EdePro, razvoj su finansirali Ujedinjeni Arapski Emirati i naručili su meni nepoznat broj tih raketa.

Šta bi?Izgleda da je komšiluk pustio u gaće?

Poenta je iz nje razviti oružje koje može da ima mogućnosti kao Tomahawk za precizno gađanje dalekih ciljeva.

Amaterske civilne igračke za hobiste i vojni turbodžet motori nisu ista stvar.

Vojni raketni motori nisu isto što i raketa za vatromet.

O sistemima za navođenje da i ne govorim, za koji ti tvrdiš da kupujemo na Alibabi, lol.

I o finalnom testiranju rakete dometa 300km da ne govorim.

A vi pravite? Pušku i šlem.


I ne, ne bi ni slučajno gađali, jer bi to značilo objavu rata.

Kolega imate temu o HV.
Ne razumem.Čemu stalna frustracija.

Da je to tako, maketari i hobisti bi otvarali vojno industrijske komplekse, i razvoj projektila ne bi trajao nekoliko godina, nego par nedelja. Aj napravi projektil koji će da pogodi tenk u pokretu sa 50km, ništa lakše, jel tako?

Elektronika na quadrokopterima ne mora da trpi toliku g silu, kao elektronika u vojnim raketama. Tako da ne, razlikuje se.

Raketa se lansira pod elevacionim uglom ne manjim od 60 stepeni, uz pomoć dva raketna motora na čvrsto gorivo, koji obezbeđuju dovoljan potisak da savlada visinu ne manju od 300 metara, nakon čega raketa prelazi u horizontalni let na kome je pogonjena turbomlaznim motorom mungos, potiska 40 daN. Motor se nalazi u srednjem delu trupa rakete i napaja se vazduhom iz dva usisnika smenjtena simetrično u odnosu na osu. Radi se o konvencionalnom tipu motora, sa aksijalnim kompresorom, komorom za sagorevanje i jednostepenom aksijalnom turbinom. Na manjevskom delu trajektorije, turbomlazni motor mungos obezbeđuje maksimalnu brzinu do 180 m/s uz maksimalni domet od 25 kilometara.



Raketa se može programirati da leti po unapred zadatoj trajektoriji, sa definisanim koordinatama kontrolnih tačaka, uz mogućnost uključivanja glave za samonavođenje radi otkrivanja potencijalnih ciljeva. U takvim misijama, raketni sistem ALAS se transformiše u izviđačko-raketni sistem koji ima izuzetnu sposobnost brzog reagovanja radi uništenja cilja. Po dolasku u zonu očekivanog rasporeda cilja, aktivira se glava za samonavođenje koja je smeštena na dvoosni širostabilnoj platformi čime je osiguran visok nivo kvaliteta slike koju operater vidi na ekranu. Za upravljanje platformom koriste se DC motori (motori jednosmerne struje) upravljani PWM signalima koje generiše mikrokontroler.

Kada operator izabere cilj, raketa prelazi u fazu napada, obrušavajući se na izabranu tačku. Nakon realizovanog napada, ukoliko nije kompromitovan položaj lansera, posada može započeti napad na novi cilj.

Zemaljska komponenta raketnog sistema ALAS, koju opslužuju dvojca vojnika, obuhvata komandno mesto i lanser raketa, a oni, mogu biti postavljeni sa različitim platformama.