I nikako da dočekamo nekog Muslimana na ovoj temi, bježe od nje ko đavo od krštene vode.

Oliver Varhelji

AUTORSKI TEKST EVROPSKOG KOMESARA ZA PROŠIRENjE ZA „POLITIKU”

Povezivanje zapadnog Balkana na putu ka EU

Regionalna privredna integracija između Beograda, Podgorice, Prištine, Sarajeva, Skoplja i Tirane ne predstavlja skretanje sa evropskog puta, već priliku za modernizaciju i približavanje tržištu EU

Beograd, Podgorica, Priština, Sarajevo, Skoplje, Tirana. Šest prestonica zapadnog Balkana, u srcu Evrope, ali putovanja i trgovina od jedne do druge, kao i između njih i drugih glavnih gradova Evrope, traju dvostruko duže nego između gradova koji su znatno udaljeniji. Povezanost je ključna: za život ljudi, za preduzeća i za privrede u regionu, naročito sada kada treba dodatno osnažiti oporavak od pandemije kovida 19. Osim toga, smanjenje jaza u privrednom razvoju između regiona i EU mora biti brže, čime će se zauzvrat ubrzati i proces integracija ovih zemalja u EU.

Ovo su osnovni razlozi zbog kojih je Evropska komisija ove nedelje predstavila obiman Ekonomsko-investicioni plan za zapadni Balkan. Ovaj plan predviđa mobilisanje do devet milijardi evra sredstava za finansiranje investicionih prioriteta u oblasti transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije, za stvaranje dugoročnog rasta i otvaranje radnih mesta. Pored toga, cilj plana je da osnaži investicioni kapacitet regiona zahvaljujući novom instrumentu garancija za zapadni Balkan, čija je ambicija da mobiliše do 20 milijardi evra investicija.

Treba nam zapadni Balkan koji je bolje povezan, bilo da se radi o drumskom ili železničkom saobraćaju između prestonica ili sa Evropskom unijom ili o ultrabrzom širokopojasnom internetu. Čvrsto verujem da će ovo pomoći da se stvore jake tržišne ekonomije kroz snažno i direktno stimulisanje trgovine i investicija. Saradnja koju nudimo ide i u pravcu kreiranja privrede zasnovane na znanju kroz podršku malim i srednjim preduzećima, startapovima i industrijama koje se bave istraživanjem i razvojem. Ovakve privrede takođe moraju da idu u korist građanima: problem neusklađenosti između ponude i potražnje veština na tržištu rada takođe mora da se reši, a odliv mozgova treba da se pretvori u cirkulaciju mozgova naročito među mladima.

U okviru plana je pokrenuta i Zelena agenda za zapadni Balkan. Zelena i digitalna tranzicija je prioritet Evropske unije za sopstveni oporavak i mi želimo da podržimo region, u skladu sa okolnostima na terenu, kako bi se rešio problem zagađenja i istovremeno stvorile održive poslovne prilike u ekonomijama u regionu.

U fokusu će biti dekarbonizacija, čista energija, čistija životna sredina i digitalna transformacija, uključujući postavljanje ultrabrze širokopojasne mreže.

U kontekstu brzog postepenog prestanka korišćenja uglja, gas će, pored obnovljivih izvora energije, igrati ulogu od izuzetnog značaja. Postepeno ukidanje uglja bi moglo brzo i u velikoj meri da smanji aktuelne rizike po javno zdravlje. Želimo da dovedemo gas na zapadni Balkan kako bi se stvorila raznolikost i smanjila energetska zavisnost, dok bi se na tu osnovu mogla nadovezati dugoročna, klimatski neutralna rešenja poput vodonika.

Međunarodne finansijske institucije su spremne da podrže naš ambiciozni plan. Ova podrška će biti ključna za maksimalno iskorišćavanje ogromnog potencijala regiona, zahvaljujući kome će najveće koristi imati njegovi građani i privrede.

Posredstvom Ekonomsko-investicionog plana, komisija nastoji i da ojača regionalnu dimenziju saradnje. Regionalna privredna integracija između ovih šest partnera ne predstavlja skretanje sa evropskog puta, već neposrednu priliku za rast, za prevazilaženje ekonomske krize izazvane kovidom, za modernizaciju privreda u regionu u skladu sa prioritetima EU i njihovo približavanje unutrašnjem tržištu EU.

Ekonomsko-investicioni plan ide ruku pod ruku sa reformama. Reforme, naročito u oblasti vladavine prava, i dalje zauzimaju centralno mesto u procesu proširenja, ali su potrebne i za ovaj plan, budući da su reforme te koje jačaju poslovnu sigurnost i stvaraju bolju investicionu klimu.

Komisija je osim plana usvojila i Paket proširenja za 2020. godinu, u kom je procenila tekuće, suštinske reforme na Zapadnom Balkanu i predstavila preporuke i smernice o daljim koracima koje naši partneri treba da naprave. Njihovo dinamično sprovođenje neće samo dati dugotrajne rezultate već će ubrzati i napredak na putu ka EU.

Budućnost zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji. Jedna stvar je od početka mandata aktuelne komisije bila veoma jasna: ovaj region je za nas prioritet. Neumorno radimo na što bržem približavanju regiona EU kroz ostvarivanje tri cilja: da damo novi zamah procesu proširenja, da otvorimo pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom i da ubrzamo privredno približavanje regiona uniji.

Kada su u pitanju prva dva cilja, značajni koraci su već preduzeti zahvaljujući revidiranoj metodologiji proširenja i odluci država članica da otvore pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom, za šta je put otvoren predlogom da se revidira metodologija proširenja. Time smo pokazali da EU stoji uz svoje partnere i da ispunjava data obećanja.

Osim toga, uz region stojimo i tokom pandemije kovida 19, pružanjem neophodne i do sada neviđene podrške, između ostalog u vidu hitne medicinske pomoći i finansijskog paketa vrednog 3,3 milijarde evra za rešavanje neposrednih posledica pandemije.

Novi plan predstavlja treći stub mog pristupa. Njime će se podržati ne samo dugoročni socio-ekonomski oporavak regiona i približavanje EU, već će se takođe pojačati saradnja i trgovina unutar regiona i iskoristiti netaknut ekonomski potencijal regiona. Ono što je važno, plan će učvrstiti poziciju regiona kao investicionog čvorišta za evropske kompanije i on će postati nezaobilazno mesto na mapi za investitore koji žele da smanje udaljenost od tržišta u EU i diverzifikuju puteve snabdevanja.

Ove nedelje putujem na zapadni Balkan gde ću našim partnerima lično predstaviti novi Ekonomsko-investicioni plan i godišnje izveštaje. Nadam se da ću dobiti podršku za sprovođenje plana kao i jasnu posvećenost reformama i saradnji. Na ovome ćemo raditi zajedno kako bismo u narednih pet godina stvorili nov privredni i društveni ambijent.

"Vaša domovina je Mali Šengen. Vaš glavni grad je Beograd. Svoju politiku morate graditi sa druga dva konstitutivna naroda i Šiptarima. Muslimani morate tražiti svoju sreću u Malom Šengenu, a Hamerika mora pomoći Muslimanima kao i svim drugim Muslimanima koji su izvan Malog Šengena".
Stipe Fesić

SDP potpisao sporazum sa SNSD-om u Doboju, za glasove gradonačelniku dobit će učešće u vlasti

Grenel je u svom obraćanju naveo da su njegov otac i braća hrišćanski misionari, a da je pristup Trampove administracije da "prvo stvori uslove za ekonomski napredak u regionu Zapadnog Balkana, pa da se potom pozabavi političkim pitanjima" i dodao:

- Ako pogledate pažljivo i Gospod naš, Isus Hristos, prvo je rješavao suštinske probleme ljudi kojima je išao u susret, hranio ih je, pojio, liječio, prije nego što bi ih učio ili pokušavao da ih obrati sebi - rekao je on.

On se takođe osvrnuo i na potrebu izgradnje povjerenja između Srba i Amerikanaca.

- Јa sam rekao predsjedniku (Srbije Aleksandru) Vučiću, vjerujte nam i dajte nam šansu, jer mi imamo drugačiji pristup od onih koji se već 30 godine bave ovim pitanjima, a ne mogu da ih riješe - naveo je Grenel.

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=404224

Jedna od tema koja se regionalno nameće jeste tema o Malom Šengenu. Treba li nam Mali Šengen, ili, još bolje: Je li to za nas, hoće li nas “progutati” Srbija?

Mali Šengen je inicijativa stara više od godinu. Čim se pojavila, 3 od 4 vlasnika naših sudbina su se trudili da objasne da to nećemo, da je to pravljenje velike Srbije… Kosovo se pridrži, za Crnu Gori je pitanje dana..u tom trenutku je Predsjedništvo BiH naredi da se napravi analiza treba li na to. E, pitanje je dana, zašto si onda godinu dana bio protiv bez analize? A onda odu u Brisel, u sedam dana dva puta, i poslije drugog puta, jedan od njih napadne samog sebe pa kaže: Samo budala može biti protiv.

Šta je problem?

Mi sad imamo izgubljenu godinu. Šengen se može razvijati u dva smjera. On može postati oni što je Vučić tražio prije, a to je carinska unija. S druge strane ima koncept CEFTA-e. Jedan je koncept carinske unije, a drugi CEFTA-e. CEFTA je dobar okvir djelovanja, a carinska unija otvara prostor formiranja nove institucije i odmah postoji opasnost dominacije jedne države. Da smo odmah bili aktivni učesnici, mogli smo utjecati na to kako će šta izgledati. To se sad sve radi bez nas. Gdje nam problem? On donosi jasne benefite. Ali, ako svi uđu u Mali šengen a mi ne. šta će se desiti? Da imamo Mali Šengen, veliki Šengen i bošnjakistan.

Umjesto ozbiljnih analiza naši površni populisti su neki dan postavili pitanje. Šta ako uđemo, a poslije ne možemo izaći bez nove i ukoliko se neka država povuče te se od ostatka počne praviti „Velika Srbija“. Onda su počeli pametovati o odlukama koje važe nekoliko godina, pa koliko je to godina itd itd odluke. Ako imaš nekog državničkog iskustva i malo zdravog razuma, a bez jeftine demagogije onda je rješenja jednostavno. Donesemo odluku da uđemo u Mali Šengen kao šesta članica i ta odluka važi dok su tih šest članova članovi. Onog trenutka kada neko izađe to više nije to. Dakle ući i Mali Šengen kao priprema za Veliki Šengen a ukoliko se počne smanjivati onda i mi po automatizmu nismo dio toga.

Možda je stvarno Dućino Carstvo vol. 2 u pitanju... u videu predstavljanja nove sezone LŠ, FK Zenit odmah posle slike Dejana Lovrena stavio kartu MŠ... slučajno?



https://www.youtube.com/watch?v=QLag04W ... otballClub

U Tirani treći digitalni samit zapadnog Balkana

Na trećem Digitalnom samitu zapadnog Balkana biće razmatrane mogućnosti uspostavljanja partnerstava sa privatnim sektorom u kontekstu procesa digitalne transformacije

Generalni sekretar Vijeća za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu otvorit će danas u Tirani treći Digitalni samit zapadnog Bakana 2020.

Tokom ovogodišnjeg samita, čiji je domaćin vlada Albanije, od danas do srijede, 28. oktobra, održavaće se sastanci putem interneta, dok je završni ministarski skup planiran 2. novembra u Tirani, najavljeno je iz RCC-a.

RCC i ovog puta podržava najveći digitalni događaj u regionu - Digitalni samit zapadnog Balkana, treći po redu godišnji skup koji digitalnu saradnju podiže na novi nivo.

Bregu će biti domaćin panela zajedno sa predstavnicima zemlje domaćina, organizatora, partnera, međunarodnih organizacija i digitalnog sektora.

Nakon Skoplja, koje je bilo domaćin prvog Digitalnog samita zapadnog Balkana 2018. godine i Beograda naredne godine, kada je šest ekonomija regiona potpisalo Regionalni sporazum o smanjenju cijena rominga u cijelom regionu i trebaju biti ukinute 2021. godine, samit u Tirani će istaći postignuća i ishode Digitalne agende za zapadni Balkan.

Uprkos krizi izazvanoj širenjem koronavirusa, sa kojom se region, ali i cijeli svijet suočava, na trećem Digitalnom samitu zapadnog Balkana biće razmatrane mogućnosti uspostavljanja partnerstava sa privatnim sektorom u kontekstu procesa digitalne transformacije.

Na samitu će se okupiti visoki zvaničnici vlada iz regiona, Evropske komisije, Vijeća za regionalnu saradnju, poslovne zajednice i drugi značajni akteri.

Od danas do srijede, 28. oktobra, putem interneta moći će se pratiti brojne sesije o temi mrežne povezanosti i povezanosti usluga, povjerenja i bezbjednosti, digitalnih vještina, te digitalne ekonomije.

Završni skup samita biće održan 2. novembra ministarskim panelom o Digitalnoj agendi za zapadni Balkan, kada se očekuje da će biti usvojen Memorandum o razumijevanju o regionalnoj interoperabilnosti i uslugama povjerenja u regionu zapadnog Balkana, kao i Memorandum o razumijevanju o planu za 5G za digitalnu transformaciju na zapadnom Balkanu.